Poštovani građani Srbije koji pratite ovu našu više nego interesantnu i složenu raspravu, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima, želeo bih pre svega, da kažem i da stojim naravno iza toga, da u ovom setu predloženih zakona o kojima raspravljamo u jednoj tački dnevnog reda u jedinstvenom pretresu gde raspravljamo o osam potpuno različitih zakona, Dveri će, kako to vole da kažu naše kolege, naprednjački narodni poslanici, u danu za glasanje glasati za dva zakona koja smatramo da su važna i bitna, i da treba da budu doneta. Prvi je zakon o transportu opasnih roba, koji ozbiljno tretira ovu važnu materiju, i drugi je zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza.
Dakle, ta dva zakona imaju apsolutno našu podršku, jer mislimo da su apsolutno u interesu građana Srbije, a evo i zašto. Naime, Dveri podržavaju donošenje zakona kojim će se regulisati transport opasne robe na teritoriji Republike Srbije, ne samo iz razloga što je to međunarodna obaveza ili potreba za usaglašavanje zakonskog okvira shodno Briselskim zahtevima, već jedino iz razloga što je ovde u pitanju bezbednost i zdravlje svih građana Srbije, kao i zaštita životne sredine i domaće privrede. Smatramo da je ovakav zakon mora biti donet mnogo ranije, kao i da je trebalo postaviti pitanje odgovornosti konkretnih organa i funkcionera za neprimenjivanje važećih zakona, kako je to i navedeno u obrazloženju predloga zakona.
Smatramo da država mora da pojača svoju ulogu u ovoj oblasti, kako preciznijim odredbama, tako i strožijom kaznenom politikom u oblasti privrednih prestupa i prekršaja kod transporta opasne robe. Takođe, napominjemo da je saobraćajna infrastruktura u Srbiji u lošem stanju, a posebno železnička mreža, jer smo svedoci velikog broja vanrednih događaja i akcidenata priliko prevoza opasne robe. Ovu opasnost pojačava i činjenica da se dobar deo saobraćajne železničke mreže nalazi u naseljenim mestima, posebno u velikim gradovima. Predloženim zakonom nigde nije regulisan inspekcijski nadzor i provera železničke mreže, kao i koji broj vagona može bezbedno proći kroz naseljena mesta. Poseban je problem da li treba dozvoliti da kompozicije sa opasnom robom prolaze kroz grad Beograd.
Dakle, mi smo ovde želeli naravno, konstruktivno podržavajući zakon u načelu da vam ukažemo i na ovih nekoliko stvari na koje treba obratiti dodatnu pažnju, posebno kada je u pitanju inspekcijski nadzor i svaka vrsta pooštravanja kaznene politike u vezi sa transportom opasnih roba.
Naravno, da podržavamo i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, o međusobnom ukidanju viza. Smatramo da je okretanje geopolitičkim alternativama, kao što su strateške saradnje sa Rusijom ili Kinom, velika i važna stvar za spoljno političku orijentaciju Srbije i uvek kada se, da kažem, dovodi u pitanje ovaj bez alternativni put Srbije u EU, mi ćemo to podržati.
Dakle, dosta nam je ucena iz Brisela, diktata iz EU, i te prazne priče da je zapad jedina strana sveta, kao što evo i vi ste shvatili, posle mnogo godina, zapad nije jedina strana sveta, postoji istok, sever, jug, i evo, naravno, da na delu potvrđujemo ono što smo uvek i govorili, da ćemo podržati svako okretanje Srbije ka drugim strateškim partnerima koji nas nisu bombardovali, koji nam ne otimaju KiM, koji nas ekonomski ne ucenjuju i ne izrabljuju, već sa kojima upravo imamo raznih koristi od strateške saradnje, bilo da je u pitanju politička, ekonomska, ili vojno bezbednosna saradnja, pored Ruske Federacije, naravno, i Narodna Republika Kina je jedna takva država.
To bi dakle bilo sve što možemo da vas podržimo, a sada da vidio šta nameravate u nekim drugim zakonskim rešenjima, koja su naravno, problematična po više osnova, i koji govore o jednom novom talasu vašeg uplitanja u neke stvari, koje su naravno diktati iz Brisela, a koji su problematični iz ugla interesa građana Srbije.
Dakle, naša logika je interes građana Srbije, tamo gde vi poštujete interes građana Srbije, bez obzira što smo vam ljuta opozicija, uvek ćete imati podršku, ali tamo gde vi radite protiv interesa građana Srbije, mi naravno moramo biti žestoka opozicija.
Evo, konkretno zakona koji vi ovde predlažete i o kojima danas raspravljamo, vi donosite bez ikakve javne rasprave. Dakle, govorimo o stvarima koje su od najvišeg javnog interesa, a za takve stvari vi ne dozvoljavate čak ni javnu raspravu. Dakle, ja razumem da vi sve što postoji u zakonodavnoj delatnosti u Srbiji morate da uskladite sa standardima EU, ali ja vas opominjem, važnije od usklađivanja sa standardima EU, je usklađivanje sa interesima građana Srbije. znači, važnije od toga što brinete o EU i Centralnom komitetu u Briselu koji vam izdaju direktive, jeste šta kažu građani Srbije.
Građani Srbije nisu imali prilike ništa da kažu, jer nije bilo javne rasprave. Dakle, ako nema javne rasprave, onda ne znamo šta je javni interes. Naravno, kako vi utvrđujete javni interes. Za vas je javni interes ono što vam kažu gazde iz Brisela. Znači, kako Brisel pošalje putem faks demokratije direktivu ujutru u Vladu Republike Srbije tako vi pišete zakone. Često i bukvalno prevodite zakone iz EU, uopšte ne usklađujući ih sa javnim interesom Srbije, sa javnim interesom građana Srbije, sa našim nacionalnim državnim i ekonomskim interesima.
To je već jedna karakteristika koja nije izum SNS, to potiče još od DOS-ovskog režima koji je pokrenuo taj pogubni put Srbije u EU, a vi naprednjaci ste samo vrhunac te politike DOS-a, evrofanatizma. Praktično ste vi u ovom trenutku, ja vas time proglašavam najvećim evrofanaticima u čitavoj Evropi.
Ono što ću reći idući od jednog do drugog predloga zakona je sledeće, komunalne delatnosti, mislim da je preče od donošenja izmena i dopuna Zakona o komunalnoj delatnosti da se izvrši konačno analiza učinka i kvaliteta usluga vršilaca komunalnih delatnosti.
Hoćemo li konačno jednom u Srbiji da utvrdimo, oni koji rade komunalne delatnosti da li ih dobro rade? Da li dobro rade naša komunalna preduzeća, da li dobro rade naše komunalne inspekcije, da li dobro radi naša policija koja se bavi tim delom posla?
Dakle, vi idete u izmene i dopune zakona pre nego što ste uradili analizu postojećeg kvaliteta usluga u sferi komunalnih delatnosti. Naravno, ovde otvarate i prostor za nešto što je potencijalno ogromna opasnost, a to je privatizacija komunalnih preduzeća u Srbiji i preostalih naših prirodnih bogatstava naših javnih dobara koje i na ovaj način na koji vi ovde predviđate, u perspektivi mogu biti privatizovani.
Znači, vi ćete krenuti da privatizujete i vodovode, vi ćete sve da stavite na rasprodaju i prosto ovo malo što je ostalo do sada, a da niste poklonili strancima to pretpostavljam planirate u narednom periodu vladavine SNS, jer SNS nije ništa drugo nego direktni eksponent MMF, Svetske banke, Centralnog komiteta iz Brisela i NATO pakta. Dakle, vi ovde služite interesima zapadnih centara moći i očito je da morate da vratite ono što vam je EU čestitala pobedu Tomislavu Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine.
Sada na naplatu gospodine predsedavajući, na naplatu stižu obaveze kojima ste se obavezali kada ste došli na vlast. Evo da konkretizujem. Zakon o upravljanju aerodromima, evo prosto pitanje za naprednjačku ekonomsku logiku, vi tvrdite, javno se hvalite kako je porastao broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, kako aerodrom sve bolje, kako je aerodrom ostvario profit, a onda šta radite, prodajete taj aerodrom. Ko na svetu može da objasni logiku prodaje aerodroma koji donosi profit?
Naravno, da tu logike nema, naravno da su to opet neki vaši dogovori sa ko zna kojim partnerima, sa ko zna kojim logikama, sa ko zna kojim dugovima i repovima koje vi imate prema onima koji su vas doveli na vlast. Dakle, pet godina vi preko džepa građana Srbije i preko interesa države Srbije plaćate dugove onima koji su vas doveli na vlast 2012. godine.
Dakle, vreme je da se sa tim prestane. Ne možete vi vaše dugove plaćati preko države Srbije. šta je još veliki problem u Zakonu o upravljanju aerodromima? Veliki problem su tzv. mešoviti aerodromi. To znači aerodromi koji su istovremeno i u civilnoj i u vojnoj funkciji.
Vi ste tamo ispravno postupili kada ste rekli da na koncesiju ne mogu biti dati aerodromi koji imaju funkciju u okviru Ministarstva odbrane, ali i ovi mešoviti aerodromi imaju funkciju vojnu, dakle, funkciju u okviru sistema bezbednosti države Srbije. Šta mi kažemo? Mi kažemo da i mešoviti aerodromi ne mogu ni na koji način biti davani u koncesiju i to smo uostalom i određenim amandmanskim predlozima i predvideli.
Dakle, pozivamo vas da, u interesu bezbednosti države Srbije i nesmetanog funkcionisanja Vojske Srbije, ne dozvolimo da privatna lica, dakle, da bilo ko, a posebno neko sa strane, van ove države, može da ima uticaj na rad mešovitih aerodroma koji su istovremeno i u vojnoj funkciji.
Naravno, na kraju dolazimo do najzanimljivije tačke Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Pošto je sve drugo uređeno u Srbiji, pošto Srbija cveta, pošto je stanje sjajno i u privredi i u poljoprivredi, i vladavina prava funkcioniše, i sudovi sjajno rade, i sve je toliko savršeno organizovano, da vi sada nemate šta drugo da radite, nego ste rešili da upadate u naše zgrade i da uređujete kako ćemo mi da živimo u našim zgradama gde stanujemo. Dakle, ta vrsta vašeg upliva u privatnost, u stanarska prava i u kolektivna prava nas stanara u zgradama, govori o tome da vi jednostavno želite da se mešate i ono što nije vaš posao.
Pretpostavljam da ako idemo ovom vašom logikom, svi stanari zgrada u Srbiji dobiće samo nove troškove koje treba da plaćaju, i to ne vodeći računa uopšte tome ko tu može šta uopšte da plati, ako ne može ništa da plati. Budući upravnici ili profesionalni upravnici bi bili sjajno mesto za novo stranačko zapošljavanje kadrova SNS. Pošto ste ih zaposlili po kompletnoj državnoj administraciji, evo, sada niste imali šta novo da smislite, pa ste smislili profesionalne upravnike preko kojih ćete zapošljavati stranačke kadrove SNS po našim zgradama.
Naravno, tu mogu da određene stambene zajednice osmisle i kreditno zaduživanje i to sa dve trećine glasova. Dakle, mogu nekoga da obavežu na kreditnu obavezu, a da taj nije ni dao saglasnost na tako nešto. Takođe, investiciono održavanje kao neka vrsta novog oporezivanja, o kome će određivati lokalna samouprava. Dakle, lokalna samouprava će sada smisliti novi porez kroz investiciono održavanje zgrada, opet bez saglasnosti svih stanara.
Naravno da ne vidim ovde da nešto država preuzima od troškova. Komunalna preduzeća, koja mi neprestano plaćamo i koja nikada ništa nisu uradila za naše zgrade, ne vidimo da preuzimaju na sebe neku dužnost u uređivanju i održavanju zgrada.
Ima tu i dve dobre stvari. Prvo je pravilnik vlasnika kojim ćemo, nadam se, svi mi vlasnici stanova iskoristiti da mi odredimo kako ćemo funkcionisati u našoj zgradi, a ne da nam vi iz SNS određujete kako ćemo mi funkcionisati u našim zgradama. Dakle, hvala vam na toj odredbi o pravilniku vlasnika, kojom ćemo nadam se moći da izigramo vaš zakon kojim vi mislite da nam određujete kako mi treba da živimo, radimo i funkcionišemo u našim zgradama.
Druga stvar je stambena podrška, za koju se nadam da će zaista završiti kao vid mere podrške socijalno najugroženijim porodicama, a posebno porodicama koje su prezadužene, koje su samohrane, koje nemaju nijednog člana zaposlenog, koje recimo imaju više dece itd, a nemaju rešeno stambeno pitanje, računajući i mlade bračne parove. Dakle, te dve stavke još gaje malu nadu da se ovaj zakon može preusmeriti u nekom dobrom pravcu u odnosu na onaj koji ste vi zamislili.
U tom smislu, ja imam za vas jedan amandman koji mislim da je presudan za uspeh ovog vašeg zakona, onako kako ste ga vi zamislili. Dakle, kada mi u stambenim zajednicama, mi u nekadašnjima skupštinama stanara u zgradama širom Srbije, ne budemo sposobni da se dogovorimo, ne želimo da se dogovorimo oko toga ko će nam biti upravnik u našoj stambenoj zajednici, ja predlažem da onda profesionalni upravnik svih zgrada u Srbiji bude Aleksandar Vučić, pošto je pokazao izuzetan kapacitet da bude ministar u svim ministarstvima, da bude predsednik svih opština, gradonačelnik svih gradova. Mislim da on ima vremena i da ima kapaciteta da bude i profesionalni upravnik u svim zgradama u Srbiji. Zato bih vas zamolio da se jedan takav amandman donese, jer zaista ne vidim bolje rešenje od Aleksandra Vučića, jer takav supermen kakvog smo mi dobili u liku predsednika Vlade Republike Srbije zaista do sada nije viđen ni u jednom crtanom filmu. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, član 104. član 107. jasno govore o dostojanstvu Narodne skupštine i o pravu na repliku. Ako dozvolite, ja bih vas podsetio da kada neko u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine ili se uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku ili, što je u mom slučaju učinjeno, pogrešno protumači njegovo izlaganje, ja nikada nisam rekao „podržavam sve zakone koji su ovde predloženi“, rekao sam da će Dveri podržati dva od osam zakona u jedinstvenom pretresu, dakle, pogrešno sam protumačen i imam pravo na repliku
Druga stvar po kojoj se takođe javljam je dostojanstvo Narodne skupštine, koje kršite vi kao predsedavajući u ovom trenutku Narodne skupštine, time što na moju skupštinsku, da kažem, debatu, komentarišete moje zdravstveno stanje. Dakle, gospodine predsedavajući, ja sam veoma tolerantan čovek, ali imam veoma nisku toleranciju prema nepravdi. Juče ceo dan nismo dobili repliku, a prozivani smo gotovo u svim govorim predstavnika vlasti. Danas ponovo počinjete sa istim principom da ne dajete pravo na repliku i još brinete o mome zdravstvenom stanju.
Ja bih vas podsetio da sam samo, evo, za prethodnih nekoliko dana ovde nazvan „kafanski pevač sa ibarske magistrale“, „jedna polupismena bitanga“, „siledžija koji bije žene“, da sam nekome psovao majku i mrtvoga oca, a to nikada u životu nisam uradio, i vi sada, na kraju svega toga, kao predsedavajući, sve to začinite time što aludirate na moje zdravstveno stanje. Dakle, gde je kraj uvredama od strane vladajuće koalicije? Ako imate argumente, odgovorite argumentima. Ministarka je odgovorila. Dajte meni mogućnost da ja njoj odgovorim. Ona nije mene vređala. Vi ste me uvredili. Dajte mi pravo da odgovorim na ministarkino pogrešno tumačenje moga izlaganja.

Poštovani građani Srbije, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima. Ja bih želeo danas da postavim pitanje predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i Ministarstvu privrede, u vezi sa jednim veoma karakterističnim slučajem stečaja koji govori o pljački imovine naših preduzeća i govori, naravno, o radnicima koji nisu obeštećeni na pravi način. To je slučaj čuvene Industrije kotrljajućih ležaja a.d. iz Beograda IKL, koji inače gotovo svakodnevno protestuje ispred Vlade Republike Srbije. Red je da se, evo, čuje njihov glas i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, oni govore i podsećaju premijera na njegovo obećanje da će pregovarati sa Izraelcem da on isplati suvlasnicima akcionarima Industrije kotrljajućih ležaja srazmerni deo njihove imovine od lokacije u Beogradu, ulica Knez Danilova 23 do 25, na kojoj se gardi poslovno stambeni objekat i, naravno, unapred naplaćuju kvadrature po ceni od 3000 evra, a radnici nisu dobili svoje zarade od 2001. godine i nadoknadu za vrednost akcija od imovine čiji su zakoniti vlasnici više od jedne i po decenije.
Šta je ovde karakteristično? Ovo je ko zna koji slučaj u Srbiji da postoji sudska presuda u korist radnika, a da radnici ne mogu da ostvare svoja prava iako postoji pravosnažna presuda. Naime, izvršna presuda Višeg suda u Beogradu, posebnog Odeljenja za organizovani kriminal, za koju su se akcionari sami izborili tako što su skupili dokaze i podigli krivičnu prijavu, koja je rezultirala osuđujućom presudom, od 12. juna 2015. godine do danas nije primenjena.
Tražili su postupanje po presudi i stavljanje van snage Ugovora o kupoprodaji IKL-ove imovine u centru grada, ali je premijer na sastanku sa njima zatražio, citiram ga – da vidimo da Izraelac isplati makar pola kupoprodajne cene, pa će biti dobro.
Tom prilikom je dao obećanje da će delegaciji akcionara IKL-a biti ponuđen pravni okvir za rešenje problema imovinskog zahteva u roku od mesec dana. Evo, prošlo je godinu i po dana. Akcionari nisu dobili ni obećani premijerov pravni okvir, ni neisplaćene zarade od 2001. do 2010. godine, kada je IKL oteran u stečaj, niti povezan staž od 2004. do 2010. godine, što im sve sleduje po Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o stečaju, u koji su namerno gurnuti da bi im interesne grupe opljačkale imovinu.
Zato postavljam pitanje – ko je uzeo 11 miliona evra za IKL, tj. za izgradnju stambenog kompleksa „Central garden“ koji je na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu? Zašto godinu i po dana predsednik Vlade nije ispunio svoje obećanje akcionarima, bivšim radnicima IKL-a?
Drugo pitanje se takođe odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Da li Vučić sme osoblju Ruskog humanitarnog centra u Nišu da dodeli diplomatski imunitet, na šta imaju pravo, ili je ucenjen i mora da ispunjava naloge isključivo NATO-a i Brisela? Da li je Vučiću dozvoljeno da uradi bilo šta što je u interesu naših građana ili isključivo mora da radi u interesu zapadnih centara moći? Kako je moguće da osoblje ovog humanitarnog centra, koje je rešilo toliki problem naših tada neaktiviranih mina koje su očišćene u Srbiji, preko 1.500 eksplozivnih naprava, koji su učestvovali u raznim vanrednim situacijama, koji humanitarno pomažu građane Srbije i državu Srbiju, ne mogu da dobiju diplomatski imunitet koji je, recimo, dobio NATO, koji su dobili vaši zapadni prijatelji, vaši, Vučićevi NATO prijatelji?
Dakle, da li Aleksandar Vučić, koji se ponizno zahvaljivao generalnom sekretaru NATO-a i amnestirao NATO za zločine koje je počinio nad našim građanima, našom decom, da li on planira da uvodi Srbiju u NATO? Zašto nema kancelarije za Rusiju, a ima Kancelarije za evropske integracije, koja dobija novih 200 miliona dinara u budžetu za iduću godinu? Zašto nema pregovora o povoljnim ekonomskim aranžmanima sa Evroazijskim ekonomskim savezom? Zašto nema našeg boljeg statusa u organizaciji za dogovornu kolektivnu bezbednost i, sveukupno gledano, zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju Srbije sa Rusijom u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, već moramo da trpimo dalje ucene i pritiske iz Brisela?
Ono što je posebno važno, pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, koji je izjavio da je 11 hektara zasejano GMO sojom, nas interesuje – ko je vlasnik te parcele, kako je GMO seme dospelo u Srbiju i kada će počinioci koji uvoze zabranjeno genetski modifikovano seme i hranu u Srbiju konačno biti kažnjeni?

Poštovani građani Srbije, želim pre svega da izrazim jedno veliko zadovoljstvo što se u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno razgovara o poljoprivredi i selu, dvema temama koje su ostale toliko zanemarene, rekao bih čak i ponižene, u interesovanjima naših političkih elita u nekom prethodnom periodu.
Dveri su, naravno, u potpunosti spremne za ovu temu. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo dva stručna lica, počevši od prof. dr Miladina Ševarlića, jednog od naših najpoznatijih agroekonomista, do njegovog mlađeg kolege mr Ivana Kostića, koji će, naravno, imati priliku da, uz mene, govori o ovoj izuzetno važnoj temi.
Moja uloga je, da pre svega, otvorim ovu temu na politički način i ukažem na to šta je problem aktuelnog trenutka srpske poljoprivrede i sela, a onda da vidimo i da li su ova rešenja koja predlaže Vlada Srbije prava, ili potpuno promašena i pogrešna rešenja.
Ova rešenja, da odmah to kažem, izgledaju kao kada na jednu duboku ranu i jednu gangrenu koja je zahvatila čitav organizam, jedan kancer koji vam razjeda organizam, zalepite flaster i kažete – evo, ovaj flaster će pomoći i rešiti problem oboljenja koje vaš organizam ima. Dakle, nećete, gospodine ministre, ovim ništa rešiti, ovo je samo jedna u nizu foliranja i gubljenja vremena u pogrešnim i promašenim poljoprivrednim politikama u poslednjih 16 godina.
Pogrešno bi bilo da kažem da ste vi jedini odgovorni za slom srpske poljoprivrede i sela, vi ste samo grobari srpske poljoprivrede. Neko drugi je krenuo da ubija srpsku poljoprivredu i selo još od 5. oktobra 2000. godine, danas vi, gospodine ministre, Vlada Aleksandra Vučića, završava ovaj grobarski posao, bukvalnog uništenja, završno, srpske poljoprivrede i sela. Dokaz tome je bezidejnost ministara u prethodne četiri, ili sada već pet godina vlasti SNS-a. Za četiri godine vlasti, četiri različita ministra. Vi kao da sledite taj vegetacioni niz da svake godine zasejete po jednog novog ministra poljoprivrede. To govori da vi nemate nikakav dugoročni plan, to govori da vi nemate nikakvu dugoročnu ideju šta sa srpskom poljoprivredom, jer niko normalan sa ozbiljnom idejom, ne bi menjao ministra poljoprivrede na svakih godinu dana.
U poljoprivredi je najvažnije dugoročno strateško planiranje i sigurnost koju vi dajete poljoprivrednicima takvim planiranjem. Kakvu im vi sigurnost dajete tako što svake godine menjate ministra poljoprivrede, što svake godine menjate, izmenjujete i dopunjujete zakon koji se tiče poljoprivrede?
Ono što želim, najpre, da kažem jeste stanje našeg sela. Pod jedan, čak i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji države Srbije, vi nemate Spomen sela. Postoje gradska mesta i ostala naselja. Sela se ne pominju kao da ih nema, bez obzira što pola Srbije još uvek živi u selu i bavi se poljoprivedom, čak i ako živi u gradu.
Druga stvar koja boli naše selo jeste iseljavanje iz sela u manje gradove, iz manjih gradova u veće gradove, iz većih gradova u Beograd, pa u inostranstvo. Dakle, sela nam se prazne, posebno ona granična, na granicama naše države, posebno ona u pasivnim krajevima. Posebna su tema Domovi kulture i uopšte kulturni život naših sela. Posebna tema su žene na selu, koje su ponižene i uvređene od svih prethodnih vlasti, jer kada su i kako dobile bilo kakvo ozbiljno pravo kada su majke, kada su trudnice, kada su porodilje, kada su penzionerke na selu. Ono što je naravno najdramatičnije, uz ovo pražnjenje srpskog sela, jeste podatak da smo između dva popisa izgubili 150.000 porodičnih gazdinstava. Dakle, svako peto porodično gazdinstvo u Srbiji više ne postoji, i vi to nemo posmatrate i gledate propast srpskog sela.
Takođe, vi ne primećujete poraznu činjenicu da različiti podaci, različito govore, ali da više stotina hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, ostane neobrađeno. Neko kaže, pola miliona hektara, neko kaže milion hektara. Koliko tačno stotina hiljada hektara, gospodine ministre, u Srbiji, obradivog poljoprivednog zemljišta ostane neobrađeno? Kako mogu svi ministri u prethodnim Vladama da gledaju neobrađeno obradivo poljoprivredno zemljište, a da ništa nisu učini da podstaknu obradu tog obradivog poljoprivrednog zemljišta.
U vreme DOS-ovskog uništavanja poljoprivede, koje vi dovršavate, kao grobari srpske poljoprivede i sela, uništeno je 65 poljoprivedno-industrijskih kombinata. Šta su bili poljoprivedno-industrijski kombinati? Ona ključna tačka poljoprivedno-prehrambene industrije Srbije, koji imaju sve od proizvodnje, preko prerade do trgovine osnovnim životnim namirnicama. Dakle, čitav lanac proizvodnje, prerade i trgovine ostaju u ovoj državi, samim tim i sav profit ostaju ovoj državi. To ste vi od 05. oktobra 2000. godine do danas uništili.
Vi biste sada da uništite i prodate i PKB, poslednji ostatak te nekada moćne industrije poljoprivedno-industrijskih kombinata, jedan od najvećih poljoprivedno-industrijskih kombinata u Evropi, koji se nalazi nadomak grada od dva miliona stanovnika, koji ima ogromne površine, koji ima neverovatnu perspektivu. Umesto da država stane iza PKB i da kaže – ovo je strateška grana srpske prehrambeno-prerađivačke industrije koja će da poveže sve drugo što ćemo da pokrenemo u poljoprivedi, vi hoćete i to da prodate.
Uostalom, svaka četvrta privatizacija u poslednjih 16 godina koja se tiče poljoprivede i prehrambeno-prerađivačke industrije je propala, a niko nije odgovarao za uništene potencijale srpske poljoprivede. Ono što želim posebno ovde da vam istaknem, jeste vaša katastrofalna ideja dolaska velikog nemačkog proizvođača mesa Tenisa u Srbiju. To jeste nemački ekonomski interes, ali to nije srpski, to nije domaći ekonomski interes. Nama ne treba još jedan veliki evropski tajkun koji će da uništi konkurenciju naših malih domaćih proizvođača, nama treba podrška našim malim domaćim proizvođačima, nama treba udruživanje naših proizvođača u zadruge, nama treba podrška države zadrugarstvu, nama treba obnova poljoprivedno-industrijskih kombinata, nama treba obnova domaće industrije i poljoprivredne mehanizacije. To je ono što vi treba da podržite parama i hektarima koje poklanjate Tenisu, kao da je nama ovde potrebna nova ekonomska nemačka okupacija.
Ono što ste vi već prekršili, kao vaše obećanje, gospodine ministre, jeste da ćete do kraja ove godine da uvedete nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka. I evo, nema je. Nema je, gospodine ministre. Već ste, posle četiri meseca na vlasti, prekršili vaše obećanje. Dakle, nema nezavisne kontrole mleka. I dalje se izrabljuju naši proizvođači mleka od, ne znam kakvih otkupnih stanica i varijanti.
Ono što želim posebno da alarmiram građane, jeste, da od 01. septembra 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivedno zemljište u Srbiji, po, pogubnom, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su počeli oni pre vas, evrofanatici, a nastavljate vi, najveći evrofanatici u istoriji DOS-a. Dakle, vi želite da od 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Ne vidim da ste išta uradili da to zaustavite i sprečite, a pet godina ste na vlasti, gospodine Nedimoviću. Pet godina ste na vlasti, što niste promenili ovu pogubnu stavku SSP, kao što su uradile sve evropske države koje su ušle u EU. Pogledajte šta je uradila Mađarska i vidite kako su ozbiljne države zaštitile svoje poljoprivredno zemljište od prodaje strancima. Naravno, avgusta 2012. godine, jedna od prvih velikih mera SNS na vlasti bilo je otpuštanje 1.658 agronoma, odnosno asistenata savetodavaca jednom SMS-om porukom. Još uvek ste im dužni neke pare, pa vas i to pitam, gospodine Nedimoviću, kada ćete da platite ljudima ono što ste dužni kada ste ih otpustili jednom SMS-om porukom? Šta ste sve uradili za ovih pet godina vaše vlasti, nadovezujući se na ovu katastrofalnu politiku DOS od 5. oktobra 2000. godine do danas?
Pod jedan – vi ste drastično smanjili subvencije poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, vi ste ojadili ove godine poljoprivredne proizvođače sa ovim taksama za navodnjavanje, odvodnjavanje koje naplaćujete i za 2015. i 2016. godinu.
Da li ste ikada obezbedili ozbiljne otkupne cene, sigurnost otkupa, sigurnost visine cene? Uništili ste domaću poljoprivrednu industriju mehanizacije. Imamo li da kupimo naš srpski traktor ili će da kupujemo hrvatske koje su oni napravili u fabrici koja je nastala na ledini, a mi smo imali našu fabriku i samo je trebalo da u nju uložimo i da nju osposobimo? Sada mi ne znamo više da pravimo ni traktore, ni motokultivatore, ni svu priključnu mehanizaciju, ni kombajne, ni sve ono što smo donedavno znali da pravimo. Ko je to uništio? Ko sada ne ulaže u obnovu domaće industrije poljoprivredne mehanizacije? To su prava pitanja.
Šta je sa zadrugarstvom? Kako to ulazi genetski modifikovana hrana i seme? Sami ste rekli da ste nedavno 11 hektara pronašli. Čekajte, kako to uđe, gospodine Nedimoviću? Ko je to zasejao? Recite ime vlasnika parcele koji seje GMO proizvode. Recite, da li je kažnjen krivično, da li je procesuiran, da li je ko odgovarao za uvoz, promet genetski modifikovane hrane i semena do sada? Ko, kada, gde? Navedite ta imena i te brojke.
Ukinuli ste carine na uvoz strane poljoprivredne robe, ubili ste domaćeg proizvođača. Sada razmišljate da ukinete i ove carinske zaštite koje se tiču uvoza mleka, koji takođe ubija konkurenciju domaćeg proizvođača. Sami kažete genijalnu misao, koju građani Srbije treba još jednom da čuju, da nama SSP sa EU, koji je poguban po našem ekonomske interese, ne brani da carinskim i van carinskim merama zaštitimo našu domaću robu. Konačno da neko to kaže. Čestitam vam. Zahvaljujem vam se što je neko otkrio tu istinu da mi imamo pravo da carinskim i van carinskim zaštitnim merama zaštitimo domaću robu od nelojalne konkurencije, od mleka u prahu, od smrznute robe iz robnih rezervi EU, smrznutog mesa. Na to imamo pravo u SSP, i to ne činimo već osam godina. Osam godina sve evrofanatične vlasti od DS do SNS ne štite domaće tržište, domaćeg proizvođača, puštaju uvoznički lobi da divlja, da uništava konkurenciju domaće proizvodnje.
Gde je kraj? Kada je kraj? Kada je kraj subvencionisanja stranih firmi koje vi ovde podržavate? Kada je kraj hrvatizacije našeg tržišta? Kada je kraj Todoriću koji je pokupovao sve trgovinske lance u Srbiji i ubio sve domaće trgovine?
Odlično, bravo Vučiću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja. Dobro si se setio posle pet godina vlasti. Što ne kažeš Todoriću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja? Nema dosta mi je hrvatskog iživljavanja u slučaju Todorića i hrvatskih tajkuna koji vladaju Srbijom.
Sada, gospodine ministre, šta vi brišete iz zakona u članu 3? Jednu sjajnu formulaciju koja je tu postojala, koja je program Ministarstva poljoprivrede, vi brišete. Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi u cilju: 1) jačanja konkurentnosti poljoprivrednog proizvoda na tržištu, 2) obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane, 3) obezbeđivanje podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu, ključna stvar, 4) obezbeđivanje podrške ruralnom razvoju i 5) zaštita životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje. Brišete ovih pet stavova člana 3. koji su program ozbiljnog nacionalnog Ministarstva za poljoprivredu, a šta radite?
Dovodite državu Srbiju u zavisnost od EU lažnim obećanjima koja traju od 2012. godine. Pet godina lažete građane Srbije da će dobiti EU fondove. Pet godina nema akreditacije Uprave za agrarna plaćanja. Pet godina nema nijednog dinara iz evropskih fondova, vaših praznih priča o našem putu Srbije u EU, koja samo što nije usrećila Srbiju. Što pet godina ne dođe jedan dinar iz tih evropskih fondova? Videćemo za koliko godina će doći ova procedura koju vi sada pokrećete, koja nije ništa drugo, nego novo ucenjivanje iz EU. Oni su pametni ljudi, oni štite svoje domaće porizvođače. Mi ne štitimo svoje domaće proizvođače. Oni će naći 1.000 prepreka da akreditujete Upravu za agrarna plaćanja i 1.000 prepreka da mi izvezemo na njihovo tržište ono što je njima konkurencija, a mi puštamo na naše tržište sve da uđe, bez ikakve kontrole ispravnosti hrane, bez ikakvih prepreka koje štite našeg domaćeg proizvođača.
Donosite tri zakona o kojima ovde raspravljamo bez javne rasprave, bez mišljenja nauke, bez mišljenja struke. Za tri godine tri puta menjate ovaj zakon. Jasno je da vi nemate nikakav plan za srpsku poljoprivredu i selo.
Godine 2013. smanjili ste sredstva za podsticaj u poljoprivredi ispod 5% koje ste obavezni da iz budžeta izdvojite za to. Godine 2014. smanjili ste subvencije sa 100 hektara na 20 hektara. Godine 2015. smanjili ste subvencije za biljnu proizvodnju sa 12.000 na 4.000. Tri puta manje subvencija od kada je SNS na vlasti u ovoj državi. Vi ste zaista grobari srpske poljoprivrede. Uvozite mleko u prahu, uvozite smrznuto meso iz robnih rezervi EU, ubijate domaćeg proizvođača.
Koji IPARD fondovi? Ko siromašan i ko mali u srpskoj poljoprivredi može išta tu da dobije? Za vaše IPARD fondove – da li je tačno da mogu da konkurišu samo subjekti koji imaju preko pet hektara pod voćem? Ko to ima u Šumadiji? U Hrvatskoj je ta granica dva hektara. Da li će IPARD sredstva iz EU dobijati samo vaši prijatelji tajkuni? To je ozbiljno pitanje.
Na kraju, zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama kojim oduzimate nadležnost Beogradu, a dajete Pokrajini i povećavate birokratiju i troškove pokrajinske štetne, duple administracije. Zanimljivo, dajete Pokrajini Vojvodini, a brišete iz zakona vodno područje KiM. Otvarate prostor za legalizaciju nelegalnih objekata izgrađenih na vodnom zemljištu bez građevinske dozvole, tipa vikendica porodice predsednika Nikolića na Savi.
O čemu ćutite? Ćutite o nezakonitoj eksploataciji šljunka. Ćutite o uništavanju odbrambenih bedema na taj način. Ćutite o neispravnosti pijaće vode. Ćutite o zakupljivanju rečnih tokova od strane stranih firmi.
Dakle, SNS je grobar srpske poljoprivrede i sela. Ne može se lepljenjem ovih EU flastera rešiti gangrena i kancer koji je zahvatio srpsku poljoprivredu od 5. oktobra 2000. kada je oslobođenjem carina za uvoz strane robe ubijen domaći
proizvođač, privatizovani su svi naši poljoprivredno industrijski kombinati, ubijena je konkurencija srpskih trgovinskih lanaca, puštena hrvatizacija i tajkunizacija naše trgovine i na svaki drugi način favorizovan svako ko ima strani ekonomski interes u ovoj državi.
Došlo je vreme da u Narodnoj skupštini Republike Srbije se čuje ekonomski patriotizam, da se čuje da je domaći ekonomski interes prioritet, da je podrška domaćoj privredi, poljoprivredi prioritet. Ne zanima me vaš Centralni komitet u Briselu. Ne zanima me EU. Zanima me naš domaći privrednik i poljoprivrednik. Zanima me naša domaća banka koja će po povoljnim kamatnim stopama da daje povoljne kredite isključivo našem domaćem privredniku i poljoprivredniku. To je ekonomski patriotizam za 21. vek. To je program Srpskog pokreta Dveri.
Pozivam vas da se okrenete od tih lažnih priča o evropskim integracijama, od tog gubljenja vremena, od te pljačke iz EU naše privrede i naše poljoprivrede. Pomozite konkretno mladim bračnim parovima koji hoće da se vrate na selo i bave poljoprivredom. Dajte njima 27.000 evra bespovratno koje ste dali stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto. Eto vam novootvorenog radnog mesta za svakoga ko želi da se vrati na selo i bavi poljoprivredom. Što nama, građanima Srbije, ne date pare iz našeg budžeta od naših zarada, nego dajete stranim firmama koje dolaze u Srbiju. To se zove moderni koncept ekonomskog patriotizma. Pozivam vas da konačno počnete da se ozbiljno bavite problemom poljoprivede i sela, jer ovo što vi radite je onaj završni, grobarski posao na konačnom uništenju srpske poljoprivrede iz sela.
(Goran Ješić, s mesta: Replika.)

Poštovani predsedavajući, ja ne bih ulazio u ovu raspravu ko je više kriv za propast srpske poljoprivrede, sela, od DS ili SNS.
Dakle, to jeste jedna velika dilema i nadam se da ćemo u nastupajućem periodu imati vremena da utvrdimo koliko se ministara poljoprivrede promenilo za ovih 16 godina, od 5. oktobra 2000. godine i koliko je zapravo uništeno srpske poljoprivrede, srpske prehrambene prerađivačke industrije, srpskih agro banaka i svega onoga što bi trebalo da bude u funkciji srpske proizvodnje.
Ono što moram vas gospodine ministre da pitam, vi ste otkrili jednu genijalnu stvar, da ste pre godinu i po dana shvatili da postoje i elementi carinskih i vancarinskih zaštita. Bravo!
Zaista, to je veliko otkriće da SNS posle tri godine vlasti sazna da postoje carinski i vancarinski oblici zaštite domaćih proizvođača kada ih ugrožava nelojalna konkurencija iz inostranstva. Genijalno otkriće. Trebalo je Aleksandru Vučiću tri godine da se seti zaštite naše robe u odnosu na stranu robu koja uništi naše domaće proizvođače.
Recite mi, šta ste za ovih pet godina vlasti SNS uradili na obnovi poljoprivredno-industrijskih kombinata, na obnovi industrije poljoprivredne mehanizacije? Evo, navedite mi jedan primer gde ste vi obnovili poljoprivredno-industrijski kombinat, gde ste obnovili prehrambeno-prerađivačku industriju, gde ste obnovili neku domaću Agrobanku, gde ste uradili nešto na podršci domaćem ekonomskom interesu. Koliko još godina treba da vlada SNS da biste se vi setili da postoji srpski seljak i da treba pomagati i njemu, a ne samo „Tenisu“ i stranim firmama koje dolaze u Srbiju?

Na osnovu pominjanja od strane koleginice, kao ekonomskog patriote.

Poštovani građani Srbije, evo ja poznati kafanski pevač sa Ibarske magistrale, siledžija koji tuče žene, jedna polupismena bitanga, želeo bih za kraj da kažem nešto u vezi sa onim što vi radite srpskoj poljoprivredi.
Od Prote Matije Nenadovića do danas nije bilo veće političke prevare od SNS. Gospodo naprednjaci, red je da vam neko kaže da se evropske integracije ne mogu sipati u traktore i ne mogu zasejavati na srpskim njivama.
Postoji jedna dobra narodna poslovica koja oslikava zapravo vašu politiku ulaska Srbije u EU i koja glasi – ne lipši magarče do zelene trave. Dakle, pet godina vaših SNS-ovskih laži i prevara birača Srbije kulminiraju sa ovim vašim zakonskim praznim pričama. Od 2012. godine obećavate građanima Srbije 175 miliona evra iz nekakvih predpristupnih evropskih fondova. Evo, pet godina nema dinara, a kamo li 175 miliona evra iz tih fondova. Sada ste posle pet godina vlasti rešili da nešto uradite po tom pitanju, a opet i za to će vam trebati nekoliko godina, pod uslovom da vam ikad EU akredituje Upravu za agrarna plaćanja.
Ono što želim posebno da postavim pitanje, to je vama gospodine ministre postavljeno još svojevremeno od redakcije „Agrobiznis“ magazina i mesecima unazad izbegavate da odgovorite na to pitanje, a to je jedna nova mlečna afera koja danas drma Srbiju, pa sam ja doneo i dokaze u tom pravcu. Evo, ovo je Imlekova „Moja kravica“, lepo je ispisana na ćirilici, lepo piše jedan i po litar mleka. Ovo je hrvatska čuvena kompanija „Dukat“ gde nigde ne piše napred koliko ova boca iznosi, gde treba po pravilniku o deklarisanju hrane da stoji šta oni zapravo prodaju u Srbiji. Ministarstvo trgovine priznaje da oni manipulišu, jer tek iza stoji neto količina od 1.450 mililitara. Vi četiri meseca nećete da odgovorite šta je istina o novoj mlečnoj aferi kompanije „Dukat“ koja zapravo ovde manipuliše na tržištu Srbije.
Dakle, to je dokaz kako je hrvatizacija preuzela naše tržište i kako hrvatski tajkuni kupuju, vedre i oblače po Srbiji. Molim vas da konačno dobijemo odgovor na ovu novu mlečnu aferu.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji prate ovaj direktan prenos, pomaže Bog svima.
Naime, Dveri su, gledajući interese penzionera Srbije, koji su jedna od najugroženijih socijalnih kategorija i, naravno, ispunjavajući svoje predizborno obećanje na osnovu Sporazuma o socijalnom partnerstvu koji smo sklopili sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica, u skupštinsku proceduru predale dva zakona, tj. izmene i dopune postojećih zakona, kojim bi trebalo da se ispravi nepravda naneta penzionerima pre dve godine, kada je SNS krenula u organizovanu pljačku zakonitih, odnosno stečenih penzija.
U ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o penzionom osiguranju, mi smo predvideli pre svega usklađivanje rasta visine penzije sa rastom cena u državi Srbiji. Naime, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz člana 70. Ustava kojim je propisana obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija jer bi, u suprotnom, penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski i socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija.
Dakle, šta ste vi, gospodo naprednjaci, uradili pre dve godine kada ste izmenili postojeći zakon i način isplate penzija? Vi ste ukinuli i onu odredbu po kojoj penzije moraju da se redovno usklađuju sa visinom troškova života, odnosno sa rastom cena u toku jedne kalendarske godine. Vi ste to vašim zakonskim rešenjem obustavili i time ste naneli veliku štetu penzionerima u Srbiji. Mi ovim našim predlogom izmena i dopuna zakona tražimo vraćanje te odredbe zakona po kojoj će se, naravno, ubuduće penzije usklađivati sa troškovima života, odnosno sa rastom cena.
Druga važna stvar koju predviđaju ove naše zakonske izmene jeste popravljanje još nečega što ste upropastili u ovom zakonu, a to su izmene načina biranja Upravnog odbora PIO fonda. Sa nekadašnjeg 21 člana, vi ste smanjili na sedam članova Upravnog odbora i, naravno, od tih sedam postavili ste da četiri predlaže Vlada Republike Srbije i time preuzeli potpunu kontrolu, odnosno vlast nad PIO fondom. Što to u praksi znači? To u praksi znači da vi sada kada vladate PIO fondom stavljate na dalju rasprodaju naše lekovite banje, naše izvore, dakle, najlekovitijih lečilišta u Srbiji i hoćete i to da prodate i privatizujete. To ne biste mogli kada bi važio zakon koji mi predlažemo, po kome bi se Upravni odbor PIO fonda vratio na 15 članova, gde bi pet članova davali predstavnici penzionera, dakle, onih koji su korisnici PIO fonda, a pet predstavnici zaposlenih, dakle, onih koji pune PIO fond. Vi više ne biste imali većinu i radili šta hoćete sa imovinom PIO fonda.

Poštovani građani Srbije, na prethodnom skupštinskom zasedanju vladajuća većina, na čelu sa SNS, odbila je predlog Dveri da se na dnevnom redu Narodne skupštine nađe naš predlog rezolucije o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Evo, do ovog trenutka nismo uspeli da dobijemo obrazloženje zbog čega vladajuća većina, zbog čega bilo koji narodni poslanik, zbog čega bilo koji Srbin i građanin Srbije bi odbio ovaj predlog rezolucije.
Evo i da vam pročitam šta sadrži ova rezolucija, pa će građani Srbije zaključiti valjda zbog čega je SNS ovo odbila:
Pod jedan, da su zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj smišljen i planiran genocid, onakav kakav je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. godine;
Pod dva, da je prilikom sprovođenja ovog genocida samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma i neistomišljenika mučeno, pljačkano, silovano i potom ubijano od strane Nezavisne države Hrvatske 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, jedino zbog toga što su pripadali drugom narodu, veri ili rasi;
Pod tri, da je Nezavisna država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu i da je u njima, prema još nedovršenim istraživanjima, stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece;
Pod četiri, da je zločin genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj po svojim razmerama ravan Holokaustu koji je nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima;
Pod pet, da je tokom provođenja ovog genocida veliki broj Srba bio prinuđen da zarad biološkog opstanka promeni svoj nacionalni i duhovno-istorijski identitet i da se odrekne svoje pravoslavne vere i pod prisilom i smrtnom pretnjom prihvati rimokatolicizam.
Dakle, poštovane kolege narodni poslanici, u ime srpskog stradanja u 20. veku, u ime istine i u domaćoj javnosti i u međunarodnoj javnosti o našem stradanju u 20. veku, posebno genocidu koji smo preživeli u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ja vas molim da posle toliko decenija konačno ova tema dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, da svi kao jedan zajedničkim snagama usvojimo rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, najviše nad Srbima, da konačno ispričamo tu istinu čitavom svetu jer je besmisleno da očekujemo od međunarodne javnosti da nas podrži i širi tu istinu, ako ta istina ne može da se čuje na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Još jednom vas pozivam da razmislite i da podržite ovaj predlog Dveri.

Hvala.
Evo još jednog predloga od strane Dveri koji ne vidim niti jedan jedini razlog zašto ga svi zajedno ne bismo prihvatili. Naime, u pitanju je formiranje skupštinskog anketnog odbora koji bi ispitao šta se zapravo dešavalo na poslednjim izborima, vanrednim, parlamentarnim, republičkim izborima koji su održani u Srbiji.
Ovo posebno zato što je upravo SNS podnela jedan sličan predlog od strane Aleksandra Martinovića, i naravno, odbila da na dnevni red dođe i sopstveni predlog, iz čega ja jasno zaključujem da SNS odustaje od svog zahteva za formiranje anketnog odbora, odustaje od svojih tvrdnji, kako je u svoje vreme govorio predsednik Vlade i brojni funkcioneri, da je najmanje jedna poslaničke lista silom ugurana u Skupštinu.
Dakle, gospodo naprednjaci, ako je najmanje jedna poslanička grupa ili lista ugurana u ovu Skupštinu, pa zašto ne formiramo anketni odbor da to utvrdimo? Što ne utvrdimo ko je to ušao nelegalno u Skupštinu? Da li to znači da su nečiji mandati nelegalni? Da li to znači da je čitava Narodna skupština nelegalna, pa tako i vi koji ovde sedite? Ako imate neke dokaze, zašto ne podržite naš predlog za formiranje anketnog odbora. Naravno, da ga nećete podržati. A znate zašto ga nećete podržati? Zato što se plašite istine o izbornoj krađi koju ste vršili na prethodnim izborima.
Evo, šta se tada zapravo desilo. Predsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić je pre objavljivanja rezultata od strane RIK, 24. aprila oko 22,00 sata iz stranačkih prostorija SNS, obavestio javnost putem sredstava javnog informisanja da je, citiram – tri poslaničke liste neće preći cenzus. Dakle, Aleksandar Vučić određuje ko će preći cenzus u Srbiji, čime je izvrši pritisak na rad RIK i prouzrokovao niz kasnijih neregularnosti u postupku utvrđivanja rezultata izbora.
A evo, navešću vam samo jednu. Ustavni sud je još 16. juna 2014. godine, doneo odluku da su izbori na teritoriji AP Kosova i Metohije, bili praktično suprotni zakonu. A vi ste po istom uputstvu sproveli izbore i 2016. godine. Znači, radili ste protiv odluka Ustavnog suda i ponovo ste nezakonito sproveli izbore na Kosovu i Metohiji, a da učesnici na izborima nisu imali mogućnost da imaju svoje članove biračkih odbora na biračkim mestima na Kosovu i Metohiji. I, vi onda pričate o regularnim izborima? Kako neko može da vam veruje da ste vi brojali naše glasove pošteno? Naravno, da ste krali. Naravno, da niste brojali naše glasove pošteno, inače biste dali da i mi imamo članove biračkog odbora, pa da zajedno brojimo glasove, pa da vidimo koliko je ko prebrojao glasova.
Možda ćete sada za predsedničke izbore da uvedete da opozicija nigde na biračkim mestima nema članove biračkog odbora, i da onda vi svuda u Srbiji, kao što ste to radili na Kosovu i Metohiji brojite glasove. Dakle, ako smete, glasajte za formiranje skupštinskog anketnog odbora, dokažite da ste u nečemu u pravu, ili ćutite.

Poštovani građani Srbije, posebno naši najstariji sugrađani i penzioneri, ovaj Predlog izmena i dopuna zakona koji Dveri predlažu od suštinskog je interesa za sve vas.
Šta je zapravo pozadina ovog našeg predloga? Pod jedan, ukinuti ovaj katastrofalni Zakon o privremenom načinu isplate penzija, kojim su opljačkani penzioneri u Srbiji, jer ne zaboravite, možda vam neko sada na kašičicu povećava penzije, ali i dalje traje Zakon o smanjenju vaši penzija. Prošlo je više od dve godine, oni vas i dalje pljačkaju. Dakle, ovo nije nikakav privremeni način isplate penzija, jer traje više od dve godine i nastavlja da traje u 2017. godini. Dakle, nastavlja se pljačka penzionera od strane Vlade Aleksandra Vučića.
Kako izgleda ta pljačka? Penzioner koji je imao 30 hiljada dinara penziju, njemu je za ove dve godine opljačkano 25 hiljada dinara. Penzioner koji ima 40 hiljada penziju, njemu je za ove dve godine opljačkano 48 hiljada dinara. Penzioner koji ima 50 hiljada dinara, njemu je za ove dve godine opljačkano 79 hiljada dinara. Ili, recimo penzioner koji ima 60 hiljada dinara penziju, njemu je SNS za ove dve godine opljačkala 119 hiljada dinara. Ukupno gledano, vi ste poštovani naprednjaci, da to čuju građani Srbije, penzionerima opljačkali 69, 63 milijarde, izvinjavam se, ili blizu 515 miliona evra za ove dve godine. Nema veće pljačke u Srbiji od pljačke penzionera, koju je izvršila SNS.
Zato Dveri, ispunjavajući svoju obavezu prema našim partnerima iz Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, predlažu izmene ovog zakona, ukidaju i vraćaju sve što je u naredne dve godine, koliko je trajala pljačka penzionera. To je ispunjenje našeg predizbornog obećanja penzionerima.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos našeg skupštinskog zasedanja, kamera sigurno beleži odsustvo poslanika vladajuće većine koji nisu prisutni u sali kada se raspravlja o jednoj od najvažnijih državnih institucija kakav je USS i to govori o odnosu vlasti prema izboru najviših sudijskih funkcija u državi.
Očito je da oni znaju nešto što mi možda ne znamo ili što nije javno rečeno, da su sve ove sudijske funkcije već dogovorene i da su sve ovo kandidati SNS i da u najvećem broju slučajeva se radi o stranačkim poslušnicima koji dolaze na mesto sudija USS, da bi u USS ostalo sve isto kao što je sada, a to znači da se tamo ne bi donosila ni jedna odluka o ključnim temama koje danas muče Srbiju.
Ustavni sud Srbije je ćutao kada je ova vlast SNS donosila briselske sporazume koji su antiustavni. Ko drugi da se oglasi u Srbiji ako USS ćuti o antiustavnim briselskim sporazumima kojima je SNS i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem direktno predala institucije države Srbije na KiM šiptarskim teroristima, direktno ukinula institucije države Srbije i direktno radila protiv Ustava države Srbije. Ustani sud ćutao.
Kada se trebalo oglasiti o Zakonu o privremenom načinu isplate penzija, kojim se oduzimaju penzije kao stečeno pravo građana Srbije, kojim se pljačkaju penzioneri, Ustavni sud Srbije je ćutao. Kada su se donosili leks specijalisi o „Beogradu na vodi“, kada se pravio puč izgradnje jednog, ne znam već kakvog poslovnog poduhvata, za koji nije imalo nikakvih zakonskih ni bilo kakvih drugih osnova da se na taj način radi, Ustavni sud je, naravno, opet ćutao.
Dakle, mi sada biramo nove članove Ustavnog suda. Da li biramo ljude koji će i dalje ćutati? Da li je Srpska napredna stranka tako dobro probrala one koji će još bolje da ćute od ovih koji su trenutno u Ustavnom sudu Srbije? Čast izuzecima, jer u ovom sastavu Ustavnog suda Srbije bilo je i ima ljudi koji su imali hrabrosti da izdvoje mišljenje od sramnih odluka koje su obeležile rad Ustavnog suda Srbije u prethodnom periodu po pitanju briselskih sporazuma, pljačke penzionera ili izgradnje „Beograda na vodi“.
Dakle, mi ovde, u ime Poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, postavljamo ključno pitanje - da li je ovo još jedan partijski izbor sudija? Da li iznova Srpska napredna stranka postavlja sebi podobne sudije na sudijske funkcije? Da li se nastavlja takvo kadriranje u Ustavnom sudu Srbije koje će dovesti do daljeg ćutanja Ustavnog suda Srbije po svim ključnim pitanjima koja muče danas državu Srbiju?
Naravno da mi imamo i konkretne primedbe sa kojima želim da vas upoznam. Pre svega, Dveri žele da ukažu na važnost položaja i uloge Ustavnog suda u ustavno-pravnom sistemu Srbije. U tom smislu, ne treba zaboraviti da je Ustavni sud čuvar ustava i da je Ustavni sud poslednji arbitar ustavnosti i zakonitosti iznad i izvan svake politike i političke stranke. Ovo ne potvrđuje samo ustavna materija, već i potreba da država i građani budu zaštićeni od neustavnih akata i radnji onih koji vrše vlast. Zato je ovaj vaš odnos, odnos ovog režima prema Ustavnom sudu, zapravo slika vašeg odnosa prema Ustavu. Vi kršite Ustav države Srbije. Kršite ga antiustavnim brisleskim sporazumima, izdajom Kosova i Metohije, kršite ga pljačkom penzionera, kršite ga izgradnjom „Beograda na vodi“, kršite ga na niz drugih mesta i načina. Dakle, to je vaš odnos prema Ustavu Republike Srbije.
U ovom trenutku Srbija funkcioniše sa paketom briselskih sporazuma. U pravnom saobraćaju veliki je broj propisa čija je ustavnost i zakonitost upitna i sporna, a imamo i rđav manir vladajućeg režima da u svojim rukama skoncentriše bukvalno svu vlast, a da je njegova personifikacija Aleksandar Vučić koji je zaveo lični režim. Dakle, za Aleksandara Vučića i SNS Ustav i Ustavni sud Srbije ne postoje. Oni ih ne priznaju, oni su ih zablokirali, oni su ih ućutkali. Gde su, dakle, tu ustavnost i zakonitost i prava i slobode građana? Ko će nas zaštititi o samovolje kršenja Ustava na dnevnom nivou?
U Srbiji je u toku sveopšta banalizacija Ustava, njegove pravne snage i domašaja svih njegovih normi, uključujući i preambulu. Nisu retki slučajevi da pojedini političari iz vladajućeg režima daju izjave tipa – ko još poštuje Ustav, koga Ustav obavezuje? Šta je sa akcionim timom za promenu političkog sistema, kojim je na mala vrata najavljena ustavna revizija u prošlom mandatu Narodne skupštine? Nekada su se ustavi menjali na ozbiljan način, sa ustavotvornim skupštinama, a vi ste želeli da menjate Ustav sa Zoranom Babićem, koji je bio na čelu nekakve vaše komisije za promenu političkog sistema.
Dakle, Dveri povodom ove tačke dnevnog reda žele da vaspostave sistem državotvornosti i vere u ustavni poredak koji je devastiran tretmanom vladajućeg režima SNS. Pod SNS Ustav je zgažen, Ustavni sud Srbije je zgažen. Ponižene su, dakle, najvažnije državne institucije od kada je SNS na vlasti. Vi ne želite da imate bilo kakvu kontrolu. Vi ste onemogućili bilo koga da vas kontroliše. Vi biste ukinuli i Narodnu skupštinu i Ustavni sud Srbije, da biste vi mogli da radite šta vi hoćete.
S toga je za nas prvorazredno pitanje poštovanje ustavnosti i zakonitosti, te garancija slobode ljudskih prava, a da bismo to obezbedili bitno je ko su buduće sudije Ustavnog suda. Da li su to ljudi koji su se potvrdili svojim znanjem, poštovanjem prava i pravne doktrine, a naročito ustavnog prava? Da li su to ljudi koji su se potvrdili u borbi za ustavnost i zakonitost, bez dodvoravanja vladajućoj hijerarhiji, ili su to ljudi čija je glavna osobina partijska pripadnost i bliskost vladajućem režimu? Jeste li birali ove kandidate koliko su bliski SNS? Jel vam to bio kriterijum za kandidovanje novih sudija Ustavnog suda?
Bez stranačke ostrašćenosti potrebno je ozbiljno pristupiti kandidovanju izboru novih sudija, jer upravo njihovo znanje, lični integritet i poštovanje Ustava treba u narednom periodu da bude do punog izražaja.
Meni je drago, poštovani građani Srbije, što, evo, poslanici SNS priznaju da su birali ove kandidate po bliskosti i poslušnosti SNS. Hvala vam, gospodine Martinoviću, što ste to priznali građanima Srbije.
I na posletku, buduće sudije Ustavnog suda, na osnovu dosadašnjeg rada, moraju nam pružiti garanciju da su upravo oni ti koji zaslužuju ovo visoko priznanje i da će imati hrabrosti i dostojanstva u zaštiti Ustava, pa ako je potrebno i da se suprotstave vladajućem režimu. Da se suprotstave vladajućem režimu! Kada Aleksandar Vučić okrene nekog sudiju Ustavnog suda, kao što je okrenuo, recimo, predsednika RIK-a u svoje vreme, mučenog Đurđevića, da pokrade izbore, da li će sudija Ustavnog suda tada da sudi u strahu od cara Aleksandra Vučića ili će da sudi bez straha od cara Aleksandra Vučića?
Dakle, primedbe koje ćemo izneti imaju za cilj da od predloženih kandidata dođemo do onih najboljih, oko kojih ćemo se svi složiti, bez obzira od koga će dobiti podršku Narodne skupštine, jer će buduće sudije biti zaštitnici ustavnosti i zakonitosti svih nas građana Srbije.
Prvo što primećujemo, na listi kandidata nema ni jednog redovnog profesora ustavnog prava sa državnog univerziteta. Ništa mi nemamo protiv privatnog univerziteta, ali da li je moguće da ni jedan jedini profesor ustavnog prava sa jednog jedinog fakulteta državnog univerziteta u Srbiji nije kandidat za sudiju Ustavnog suda, iako naša ustavno pravna materija kaže jasno da predloženi kandidat za sudiju Ustavnog suda treba da bude istaknuti pravnik?
Hajde da vidimo, o kakvim se to istaknutim pravnicima radi ako su u pitanju sudski izvršitelji, gradski pravobranioci, zamenici tužioca i ako nema jednog jedinog profesora pravnog fakulteta? Evo, ima, nije tačno, tu je dr Tamaš Korhec, koji je predavač na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“, poznatom fakultetu u Srbiji. Dakle, o čemu pričamo? Pričamo, dakle, o partijskim postavljenima i dogovorima i kombinaciju u kojoj se, recimo, doktoru Tamašu Korhecu, koji vas se odrekao, i Mađarski pokret, čiji je potpredsednik, zbog saradnje sa Srpskom naprednom strankom, da je ovo zbog dilova sa SVM, pa im se poklanja jedno mesto sudije Ustavnog suda.
Dakle, umesto da se među kandidatima za Ustavni sud Srbije nađu imana nekih od trenutno najpoznatijih srpskih profesora ustavnog prava, među predloženim kandidatima nema ni jednog profesora ustavnog prava. Ali, ima, recimo, profesora policijske akademije, jer pretpostavljam da su važniji profesori policijske akademije od profesora pravnog fakulteta. Upravo je ustavna materija ostavila mogućnost da jedino profesori pravnog fakulteta mogu da imaju i drugu funkciju ako su sudije Ustavnog suda. Zbog čega? Pa, zato što je najvažnije da upravo profesori pravnog fakulteta, kao najstručniji, budu sudije Ustavnog suda. Ali, vi imate neke druge, stručnije, koji su očito bliskiji ili, da tak kažem, bolje slušaju SNS.
Ima ovde puno kandidata koji se bave krivičnim pravom. Da li to znači da aktuelni predsednik Republike misli da profesori ustavnog prava ne treba da se bave ustavnom sudovanjem i da to od njih mnogo bolje rade oni kandidati koji se pretežno bave krivično-pravnom teorijom i praksom? Iz biografije predloženih kandidata nije vidljivo koliki je njihov dosadašnji doprinos razvoju ustavnosti, tako da nam nisu jasni kriterijumi kojima se rukovodio predsednik Republike. Iz biografije nekih od predloženih kandidata proizilazi da se ni na postojećim radnim mestima nisu afirmisali kao izuzetni stručnjaci, a sada ih predlažete za sudije Ustavnog suda.
Imajući u vidu kriterijume i uslove koji se zahtevaju za sudije Ustavnog suda, ja bih čak mogao da zaključim da je teže postati sudija Ustavnog suda nego sudija osnovnog suda, odnosno suprotno. Znači, vi ste u ovoj vašoj kandidaturi tako olakšali izbor za sudiju Ustavnog suda, da je mnogo lakše postati sudija osnovnog suda.
Imajući u vidu, dakle, ono što se tiče liste sudija Ustavnog suda koje predsednik Republike imenuje, a ovde imamo i ono što ste vi kao vladajuća većina imenovali kroz kandidaturu predsednika Skupštine, situacija je tek zanimljiva. Većina vaših kandidata ne poseduje kredibilitet da budu imenovani za sudiju Ustavnog suda. Prilikom predlaganja ovih kandidata prednost su imali oni koji su istaknuti vojnici Srpske napredne stranke i koji su od momenta učlanjenja u SNS zabeležili meteorske uspehe u svojoj karijeri. Tako se opravdano postavlja pitanje kako će oni sutra štiti Ustav kad im je u dosadašnjem radu kao zvezda vodilja bio jedino partijski interes?
Stiče se utisak da su pojedinci nagrađeni za svoj nerad jer su rezultati koje su postigli na dosadašnjim mestima i dužnostima bili negativni. Primer je borba protiv korupcije. Kandidujete sudije koje nemaju nikakve rezultate u borbi protiv korupcije. Kakva je, dakle, garancija da će uspešno obavljati funkciju sudije Ustavnog suda?
Imate vi kandidate koji su se do sada afirmisali i potvrdili kao stručnjaci u nezakonitom pribavljanju dokaza protiv građana Srbije optuženih pred Haškim tribunalom i koji su postupali protiv interesa haških zatočenika, zbog čega je tek njihova kandidatura, pretpostavljam, nagrada za sve što su radili protiv interesa građana Srbije. Evo, takav jedan je gospodin Dragan Ignjatović, koji, recimo, 30. avgusta 2011. godine, kao direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavljuje sledeće – da treba da se sarađuje sa tim sudom dok god on postoji. Hapšenjem svih begunaca okončali smo jedan aspekt saradnje, ali nam sad ostaje tehnički deo koji, između ostalog, obuhvata svedočenja. Saradnja se mora nastaviti sve dok postoji Haški tribunal. Da li je moguće da će direktor Kancelarije Vlade Srbije svojevremeno za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović sada da bude i sudija Ustavnog suda Srbije? Ima tu i zanimljivih slučajeva partijskih aktivista Srpske napredne stranke koji se sada predlažu za sudije Ustavnog suda, čak i onih koji su se u svom dosadašnjem radu sa problematikom ustavnosti prvi put i poslednji put susreli kada su taj predmet polagali na pravnom fakultetu.
Dakle, ovde se postavlja jedno veoma jednostavno pitanje – hoćemo li sada da biramo, kako reče dr Aleksandar Martinović, sudije koje bira Srpska napredna stranka i koje postavlja Srpska napredna stranka i koji su poslušnici Srpske napredne stranke i koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i da li je to taj kriterijum kojim se rukovodio predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Skupštine Maja Gojković? Zašto danas nema ovde Tomislava Nikolića i Maje Gojković da brane svoje kandidate? Jel se vi to naprednjaci stidite svojih kandidata za sudije Ustavnog suda? Šta ćemo sad? Nešto ste pobegli da ih branite pred građanima Srbije. Nismo čuli ni jednu reč pozitivnu o kandidatima koje ste ovde kandidovali. Što ne dođe predsednik Nikolić, što ne dođe Maja Gojković, što ne ustade Martinović, pa da kaže – ovaj kandidat Srpske napredne stranke je sjajan stručnjak, jeste bio privatni izvršitelj ili je bio sudskih izvršitelj ili je bio zamenik tužioca, ali je sjajan stručnjak, mnogo je bolji od svih profesora ustavnog prava u Srbiji? Ne čusmo to ni od Martinovića ni od Nikolića ni od Gojkovićke. Svi junaci nikom ponikoše. Niko da brani sopstvene kandidate. Niko od vas da kaže jednu lepu reč o vašim kandidatima. Nema deset narodnih poslanika Srpske napredne stranke u sali. Svi ste pobegli. Svi ste se razbežali i niko da brani vaše kandidate. A šta je razlog? Veoma jednostavan. Pa, to su partijski poslušnici.
Srpska napredna stranka hoće da instalira partijske poslušnike u Ustavni sud Srbije, kako bi Ustavni sud Srbije nastavio da ćuti o ključnim pitanjima, kako bi Vučić mogao da potpisuje dalje briselske sporazume, kako bi Vučić mogao dalje da pljačka penzionere, kako bi Srpska napredna stranka mogla dalje da gradi „Beograd na vodi“, protiv svih zakona i protiv svih pravila struke i protiv svakog Ustava i svake ustavne materije.
Dakle, to je ono što je poenta izbora sudija Ustavnog suda. Da li ćemo ponovo dobiti partijske poslušnike Srpske napredne stranke, koji će ćutati uvek kada Ustavni sud treba da reaguje i da kontroliše izvršnu vlast, odnosno Aleksandra Vučića, što bi trebalo da mu bude jedan od najvažnijih zadataka ili će ponovo biti izabrane sudije koje će se plašiti da donesu bilo koju presudu protiv ove vlasti, protiv interesa ove vlasti, protiv onoga što je interes i što nameće ova vlast kao ono što mora u Srbiji da se desi?
Dakle, ovde se sada postavlja pitanje – hoćemo li odbraniti Ustavni sud Srbije od Srpske napredne stranke, hoćemo li dozvoliti da Srpska napredna stranka okupira i Ustavni sud Srbije i preuzme kompletnu vlast u Srbiji, jer je ponizila i Narodnu skupštinu i predsednika Srbije, koji je običan sluga Aleksandra Vučića, a sada hoće da ponizi Ustavni sud Srbije, birajući u Ustavni sud Srbije poslušnike Srpske napredne stranke?
Srpski pokret Dveri ne može da podrži kandidate koji su poslušnici Srpske napredne stranke i brani smisao Ustavnog suda Srbije koji će suditi po pravu i pravdi i po Ustavu, a ne po naređenjima iz centralnog komiteta SNS. Hvala.

Veliko hvala kolegi Aleksandru Martinoviću što me je podsetio da još uvek nije odgovorio na pitanje šta je sa njegovim plagijatorskim radovima koje je plagirao kopirajući isti rad sa drugim naslovima širom svoje univerzitetske karijere. Takođe, nije odgovorio na ono čuveno pitanje Dveri, koje ćemo uvek i neprestano ponavljati – kada ćete nam pokazati 650 ispisnica sudija koji su se učlanili u SNS nakon reizbora a onda došli ponovo na sudijsku funkciju, a i dalje su članovi SNS?
Razumem želju SNS da mi onemogući da govorim, da na svaki način zabrani glas opozicije. Sada svi treba da budemo profesori pravnog fakulteta da bi smeli da govorimo o Ustavnom sudu Srbije. Ne. Običan građanin Srbije, bez dana na pravnom fakultetu, vidi da ste uzurpirali Ustavni sud Srbije, vidi da pretite sudijama, vidi da im ne dozvoljavate da donesu bilo koju sudsku presudu, vidi da sudije zbog vas, u strahu od vas, ne smeju da donesu nijednu presudu, da ćute o briselskim sporazumima, da ćute o kršenju Ustava, da ćute o pljački penzionera, da ćute o Beogradu na vodi.
Dakle, ne treba biti, gospodine Martinoviću, stručnjak za ustavno pravo da se vidi kako ste zablokirali rad Ustavnog suda Srbije, da se vidi kako kontrolišete sudije u Srbiji, da se vidi kako postavljate vaše partijske aparačike na sudijske funkcije, da se vidi kako ste uzurpirali svu vlast u Srbiji. Znači, ne treba biti profesor ustavnog prava za to. To vidi svaki običan građanin Srbije. Ja ovde govorim u ime običnih građana Srbije, koji neće više da trpe torturu SNS, neće da trpe vašu bahatost, vaš bezobrazluk, vaše maltretiranje i ponižavanje građana Srbije, vašu pljačku, vaše otimanje plata i penzija. Postoje ljudi koji to više neće da trpe i ja sam njihov glas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Hvala, predsedavajući.
Meni je veoma drago i moram priznati da sam ponosan time što u 18 godina dugoj istoriji Dveri SNS ne može da nađe ni jednu jedinu mrlju u našoj biografiji. Uvek kada pokušaju da govore nešto protiv nas, govore o tome da smo mi nekada bili na vlasti sa nekim. Nikada nismo bili na vlasti ni sa kim. Dakle, loš vam je argument. Dokaz vam je da zapravo nemate argument protiv Dveri, jer nema mrlje u našoj dosadašnjoj biografiji.
Ima mrlje u vašim biografijama, pa je tako biografija predsednika države Tomislava Nikolića biografija sa kupljenom diplomom. To je vaš kandidat. To je vaš nekadašnji predsednik. Dakle, poslali ste poruku građanima Srbije da mogu da se kupuju diplome, pa da se čak sa kupljenom diplomom može postati predsednik države i onda meni zamerate, otkud meni pravo da govorim na temu kandidata za sudije Ustavnog suda, a otkud Tomislavu Nikoliću sa kupljenom diplomom pravo da uopšte predlaže kandidate za sudije …

Da se vratimo na nove kandidate za sudije Ustavnog suda. Naravno da sam bio u pravu i gospodin Martinović nije uspeo da me demantuje kada sam rekao da niste predložili ni jednog profesora ustavnog prava ni jednog fakulteta univerziteta u Srbiji. Navedite jedno ime jednog profesora ustavnog prava, pa da vidimo ko je u pravu. Dakle, nema ga.
Ni jedan sudija ustavnog prava u Srbiji vama nije dostojan za sudiju Ustavnog suda, ali je zato dostojan gospodin Dušan Ignjatović, advokat iz Beograd, koji je bio šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. To je vama odličan kandidat, jer vi ste naravno za saradnju sa Haškim tribunalom. Vama je odličan kandidat dr Dragana Kolarić, profesor na Kriminalističkoj policijskoj akademiji, inače supruga predsednika opštine Čukarica iz SNS. Vama je odličan kandidat dr Tamaš Korhec koji inače predaje na prestižnom fakultetu koji se zove Fakultet za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“. Samo još jednom, Fakultet za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“. Dakle, to je bolji kandidat od profesora državnih fakulteta u Srbiji, bolji kandidat od …