Ja sam sledeći.

Jesam, pogledajte spisak.

Obrazloženje amandmana koji smo podneli je u duhu toga da je dosadašnja praksa ukazala da funkcionisanje sličnih grupa za koordinaciju i saradnju nije davalo željene rezultate i da ih otuda ne treba ni formirati.
Ovde imamo dva problema. Prvi je da, kada neko želi da sakrije neki problem ili kada želi da izbegne pravo rešavanje tog problema, onda formira razne komisije, koordinacije, saradnje, i to je uvek bio u Srbiji najbolji način da se problem ne rešava. Još od čuvene udarne radne grupe za borbu protiv korupcije, koju je formirao Aleksandar Vučić, kada je došao na vlast i od koje, kao što vidimo danas, nema ništa, tako se i u ovom slučaju to prebacuje nekako u koordinaciju i saradnju. Upravo u jednom drugom obrazloženju zašto je odbijen jedan drugi amandman, Vlada i sama kaže da dolazi često do prenormiranja određenih zakona, pa ću da citiram taj deo: „Prihvatanjem amandmana učinilo bi zakon nedovoljno jasnim i prenormiranim.“
Predlagač zakona je na stanovištu da je bolje ostaviti slobodan prostor za saradnju, nego propisati rigidna pravila koja su po svojoj prirodi takva da mogu da dovedu do nesporazuma u praksi. Prema koncepciji zakona nadležni policijski službenik i javni tužilac, odnosi se na to amandman, jesu u stalnoj vezi i mogu se donošenjem hitne mere konsultovati pre nego što ona bude izrečena.
Dakle, na jednom mestu imamo prenormiranje i tražimo grupe za saradnju i koordinaciju, tražimo nešto što oni po prirodi svog posla već treba da rade i niko ih ne sprečava u tome da budu u saradnji i koordinaciji, ali mi donosimo zakon kojim ih teramo da budu u saradnji i koordinaciji, odnosno ovde se vraćamo na onu načelnu primedbu koju su Dveri imale u vezi sa čitavim ovim zakonom - da li je ovo zakon koji samo tera državne organe da budu u saradnji i koordinaciji, a oni su i bez ovog zakona morali biti u saradnji i koordinaciji? Da li je ovo prenormiranje zakonske norme i, u tom smislu, da li je Vlada kontradiktorna u zavisnosti kako joj odgovara? Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Naime, u obrazloženju zašto treba brisati tri stava u ovom članu zakona, naveli smo da gore navedeni stavovi samo opterećuju zakon nepotrebnim organizacionim pitanjima. Ko će biti zadužen za vezu međudržavnim organima, ko rukovodilac ne predstavlja zakonsku materiju, već unutrašnje organizaciono pitanje Ministarstva i njegove međusobne koordinacije rada. Ti oblici saradnje mogu biti daleko razuđeniji od predloženih u ovom zakonu. Ova pitanja se, po prirodi stvari, mogu normirati podzakonskim propisima.
Dakle, mi smo ovde postavili jedno principijelno pitanje – da li ovaj zakon zapravo priznaje da naša ministarstva nemaju nikakvu koordinaciju i komunikaciju između sebe i unutar sebe, da li je ovaj zakon morao doći zapravo kao jedan veliki dokaz sloma državne uprave koja ne radi svoj posao? Da li vi, gospodo naprednjaci, ovim zakonom priznajete da je kompletna državna uprava loša, da između nje nema nikakve koordinacije, da unutar ministarstava nema koordinacije, da vi morate da donesete poseban zakon kojim ćete ljude naterati da sarađuju, da koordiniraju, da imaju zajednički nastup po pojedinim pitanjima?
Ja ne verujem da je naša državna uprava toliko loša i toliko ne koordinirana. Smatram da je ovakva stvar mogla da se reši, kao što se kaže u obrazloženju, određenim podzakonskim aktima. Zašto biste zakonom uređivali funkcionisanje unutar ministarstva ili između ministarstava, definisali način njihovih veza, kontaktiranja, saradnje i svega ostalog?
Dakle, nisam razumeo, gospođo ministar, da li su naša ministarstva loše radila do sada, da li su imali totalno katastrofalnu koordinaciju, pa vi morate zakonima da je rešavate ili, ako to nije slučaj, zašto niste to rešili podzakonskim rešenjima, zašto niste lepo određenim uredbama i drugim aktima rešili to bolje funkcionisanje? U ovih pet godina, koliko ste na vlasti, vi jeste možda nov ministar, ali stranka iz koje dolazite je odavno na vlasti u Srbiji i nikako da ponese odgovornost za to.

Hvala predsedavajući.
Bio sam strpljiv i dočekao svoja dva minuta da ukažem na povredu Poslovnika član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Pretpostavljam da to, gospodine predsedavajući, važi i za vas, kao predsedavajućeg Narodne skupštine. Vidite šta su osnovni uzroci svih naših incidenata, kako ih vi nazivate, koji se neprestano dešavaju u Narodnoj skupštini? To su dvostruki aršini, jedan aršin prema narodnim poslanicima vlasti, drugi aršin prema narodnim poslanicima opozicije.
Zamislite kako se oseća narodni poslanik opozicije kome u sred govora isključite mikrofon? Na osnovu kog prava, da li ste ga upozorili da nešto ne govori kako treba, da je nešto prekršio, da mu ukažete na određenu radnju koju ne radi kako treba? Ali, da ga bukvalno isključite pre isteka vremena koje mu sleduje da govori, recimo o povredi Poslovnika, to zaista ruši dostojanstvo Narodne skupštine. Morate poštovati na isti način poslanika opozicije kao i poslanika vlasti.
Mogu da razumem i da vam tolerišem da vi malo naginjete više poslanicima vlasti, jer pripadate vlasti, ali da u potpunosti negirate mogućnost opozicije da ovako razumno, razložno i normalno diskutuje, kao što to ja sada činim, to ne mogu da razumem. Ne mogu da razumem da i čak u redovima opozicije imate dvostruke aršine, jer mnogo lakše date repliku ili reč poslanicima SRS, što ne znam da li ima veze sa nekim vašim dogovorom sa njima, ili bilo kom drugom poslaniku opozicije. Hajde, recite nam koja je to veza vašeg ljubavnog ili ne znam kog drugog odnosa prema SRS, da i mi vidimo da li možemo da se uklopimo u taj vaš poslovnik o radu Narodne skupštine, pa da i mi dobijemo neku repliku ili povredu Poslovnika lakše.
Ne sporim ja da je SRS opozicija, ali mi se čini da je malo, što bi rekli, jednakija ili vama draža opozicija nego neka druga opozicija u Narodnoj skupštini.

Dakle, ovo je još jedan primer onoga što SNS nije uradila za pet godina svoje vlasti. Kada ovo kažem, nadam se da nije zabranjeno u Narodnoj skupštini pomenuti SNS i kritički se odnositi prema onome što su radili prethodnih pet godina. Ako je to eventualno zabranjeno, molimo vas da nas o tome obavestite da je to nova odredba Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Zašto ovo govorim? Mislim da je i moja draga prezimenjakinja, gospođa Obradović, sama priznala nešto čemu sam ja u prethodnom javljanju jasno rekao, da nije imalo potrebe pisati ove zakonske napomene o koordinaciji ili formiranju grupa za koordinaciju i saradnju, da je SNS još pre pet godina uvidela potrebu za koordinacijom i podzakonskim aktima dala postojećim policijskim službenicima, centrima za socijalni rad, sudovima, tužiocima, nalog da kordiniraju između sebe aktivnost.
Dakle, iz ovoga svega, mi jasno postavljamo sledeću dilemu. Ili ste pet godina bili van teme i niste shvatili šta treba uraditi po pitanju sprečavanja nasilja u porodici, pa ste se posle pet godina probudili i shvatili da to treba zakonom da rešite, što jasno govori o vašoj neodgovornosti i nesposobnosti da vršite vlast. Ili ste zapravo sve ovo mogli da rešite i sada podzakonskim aktima koji bi dali naloge da se formiraju grupe za koordinaciju.
Ko zabranjuje ministarstvima da budu u koordinaciji? Ko brani sudovima, centrima za socijalni rad, tužiocima i policiji da budu u koordinaciji, da naprave grupu za koordinaciju, da sarađuju međusobno? Ko im je branio po postojećim zakonima to pet godina? Ko je onda odgovoran za to što određeno nasilje u porodici nije sprečeno u ovih pet godina? Pa, SNS.

Hvala predsedavajući.
Mi smo, naravno, kao i u prethodna dva slučaja intervenisali smatrajući da su ovakve stvari odavno mogle biti uređene i urađene i bez ovog zakonskog rešenja, a ako je to zakonsko rešenje došlo tek sada, to je samo dokaz koliko treba SNS, a to je pet godina, da bi uradila bilo šta.
Evo, šta kaže taj član 25, za koji se mi inače zalažemo da se briše u svom prvom stavu. „Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja sa kojeg se grupa organizuje.
Dakle, postavlja se pitanje zašto pre pet godina nije bilo moguće napraviti grupu za koordinaciju koju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, ili zašto se određeni podzakonski aktima ovakva stvar nije mogla definisati i urediti ta međuresorna saradnja?
Ja sam čuo odgovor od ministarke. Pažljivo pratim njena izlaganja i poznato je da podržavam nju kao jedno novo lice na srpskoj političkoj sceni i u Vladi Republike Srbije, jer kada je uporedite recimo, sa Vulinom, ili Rasimo LJajićem, ona je zaista jedno osvežavajuće i novo lice.
Međutim, ono što nisam razumeo, ili bih čak mogao da je podržim ako sam je dobro razumeo, a to je, da evo, ova Vlada sada rešava taj problem jer nije moglo da se podzakonskim aktima reši, što znači da ona smatra da je ovo Vlada koja je stara samo 100 dana. Ali, ova Vlada je stara pet godina. Ova vlada je u petom mandatu.
Znači, vi ste sada gospođo ministre, direktno optužili bivšeg ministra pravde Nikolu Selakovića da nije radio svoj posao, da nije predložio ovaj zakon u prethodnih pet godina. Da je mogao sve ovo da uradi, sve ovo što ste vi sada smislili, a nije uradio. E, to je poenta onoga što Dveri kažu. Kada ste već znali, kada ste tako pametni, što niste uradili pre pet godina? To bi značilo za sprečavanje nasilja u porodici u Srbiji.

Prepoznao sam se.

Sve.

Hvala, pre svega vama, što ste korektni, jer zaista mislim da ima smisla dati repliku i kada se ne pomene ime poslaničke grupe ili pojedinac, iz prostog razloga što je jasno iz prethodnog izlaganja da se to odnosi na prethodno izlaganje.
Dakle, ja samo želim vrlo kratko da sada napomenem jednu stvar. Ne mogu da razumem u ponašanju pojedinih poslanika SNS taj osećaj nervoze kada se i najmanja kritika uputi Vladi Republike Srbije i Aleksandru Vučiću. Dakle, Aleksandar Vučić nije nikakvo božanstvo, veoma je podložan kritici. Vlada Republike Srbije je vlada u demokratskoj državi u kojoj opozicija kao glavni zadatak ima kritiku vlade. Mi bismo izgubili smisao našeg postojanja u Narodnoj skupštini ako ne bi radili svoj opozicioni posao, zbog koga smo ovde izabrani.
Ne vidim šta je ovde sporno da kada mi predlažemo amandmane, kritikujemo ili raspravljamo u načelu ili pojedinostima se kritički osvrćemo prema vladajućoj stranci. Ne mogu da razumem, ako vi mislite da budete na vlasti, a da vas niko ne kritikuje, to tek onda nije logično. Mi ionako imamo manje vremena od vas, 20 puta manje vremena od vas, i to malo vremena što imamo vas nekako boli, jer vi biste nekako voleli da to malo vremena nema opozicija i da opozicija nema uopšte.
Dakle, ja samo apelujem, da shvatite da je ovo ozbiljniji saziv Narodne skupštine, da je opozicija mnogo bolje organizovana i žešća nego što je pre bila, da ne možete lako da izađete na kraj sa opozicijom, ali da ne možete ni da je ukinete, a mi ćemo nastaviti da kritikujemo SNS u svim našim govorima, zato što ste vi na vlasti, a to je naš posao.

Poštovane kolege, ovo je za nas izuzetno važan amandman, jer želimo da ukažemo na još jednu nepreciznost u funkcionisanju Vlade Republike Srbije, kojoj smo intenzivno u procesu formiranja ove treće Vlade Aleksandra Vučića sugerisali da je neophodno da se formira ministarstvo za brigu o porodici.
Naravno da to ministarstvo nije formirano i naravno da je ponovo zaboravljena jedna od najvažnijih i najprioritetnijih tema u Srbiji danas, a to je porodična tematika, to je borba protiv bele kuge, to je zaštita porodičnih vrednosti. Ali, upravo u ovom zakonu vi to po prvi put pominjete, tako da to mogu zaista da pohvalim kao veliki iskorak, da je SNS posle pet godina vlasti shvatila značaj porodične zaštite u našem društvu.
Međutim, mi smo morali da vas ispravimo, jer kako kaže ovaj član 26. u koordinaciju treba da uđe i ministar koji se bavi, odnosno koji je nadležan poslovima porodične zaštite. Vidite, mi tog ministra nemamo.
Naime, mi nemamo ministarstvo za porodicu i nemamo ministra za porodičnu zaštitu. Vi ćete mi, naravno, gospođo ministre, reći kako ja ne znam dovoljno o tome i kako u našoj, da kažem, sistematizaciji ministarstava postoji Ministarstvo za rad, socijalna pitanja, borbu protiv siromaštva i društvene isključenosti i kako bi ono trebalo da se bavi porodičnom zaštitom. Zašto onda ta porodična zaštita ne uđe u naziv toga ministarstva? Toliko je vama bitna porodična zaštita da ste zaboravili da je stavite u naziv ministarstva koje se bavi porodičnom zaštitom.
Dakle, ja hoću da vam samo kažem da ne budete neprecizni, a da ne budete ni licemeri. Vi ministra za porodičnu zaštitu nemate, jer da je vama ta tema bila bitna vi biste imali posebno ministarstvo ili biste u nazivu postojećeg ministarstva istakli reč – porodična zaštita.
Vi, dakle, i ovim dokazujete da vama porodica nije na prvom mestu i da vi ne razumete značaj porodične politike u 21. veku i to je ono što se mi neprestano sporimo sa vama. Porodica zaista mora da postane glavna tema u Srbiji danas. Hvala.

Ako sam dobro razumeo, Vladu Srbije treba apsolutno pohvaliti što je posle pet godina vladavine shvatila da treba da se donese ovaj zakon.
Ako to treba pohvaliti, onda definišite da to i pohvalimo, da zaista posle pet godina intenzivne vlasti SNS je shvatila značaj porodice, shvatila značaj sprečavanja nasilja u porodici i konačno donela taj zakon. To bi već bila tačna i precizna formulacija koju bi mi iz opozicije mogli da prihvatimo i da je podržimo, ali nemojte pričati da je ovo donela nova Vlada kada je ovo stara Vlada koja traje već punih peto godina.
Ono što je problem u ovom sada amandmanu jeste ono što smo već u više navrata osporavali, a to je uloga koja se daje Pravosudnoj akademiji.
Mi dakle smatramo da je ovaj čitav koncept specijalističkih obuka, koji je predlagač zakona predvideo, opet, na neki način, ovde izmišljen, jer mi već imamo i funkcionišu ustanove i stručnjaci koji se veoma ozbiljno bave problematikom nasilja u porodici. Dakle, mi te institucije već imamo. Opet se postavlja pitanje da li te institucije do sada nisu radile svoj posao, pa je potreban zakon da bi oni počeli da se bave specijalnim obukama? Ne vidim ko ih je do sada sprečavao da se bave specijalnim obukama i da sprečavaju nasilje u porodici. Dakle, da li je potreban zakon da bi bilo šta u Srbiji od postojećih zakona i ministarstava počelo da radi?
Od sada uvek, kada SNS nešto ne radi ili su njeni kadrovi za nešto nesposobni, treba uvesti poseban zakon kojim se oni mole da počnu da rade svoj posao i da primenjuju svoje zakone.
Pri tom, postoje li pravni fakulteti u ovoj državi? Zar nisu pravni fakulteti, naši najistaknutiji profesori na pravnim fakultetima u Srbiji mnogo stručniji od Pravosudne akademije da pruže podršku i da se prilagode ovim novonastalim okolnostima i različitim pojavnim oblicima nasilja u porodici?
Znači, mi smatramo da su sporne kompetencije Pravosudne akademije za sprovođenje navedenih obuka i zbog toga smo uložili ovaj amandman.

Hvala. Hvala poštovane kolege što me podržavate u mom nastupu.
Dakle, meni je izuzetna čast i zadovoljstvo da čujem, gospođo ministre, da vi podržavate jednu od najvažnijih tekovina vlasti Demokratske vlasti i njene pravosudne reforme, a to je Pravosudna akademija. Meni je drago da sam na još jednom primeru dokazao da vi niste ništa drugo, nego obični nastavljači politike DS i da u svemu sledite tekovine dosovskih reformi od 5. oktobra 2000. do danas.
Dakle, dobra je Pravosudna akademija, pa što ne kažete onda – dobra je i vladavina DS. Jel dobra vladavina DS? Pa, ja kažem da nije dobra vladavina DS, ali vi zadržavate kadrove DS i zadržavate institucije koje je napravila DS, a mi kažemo da su loše. Znači, mi smo prava istinska opozicija, a vi ste kontinuitet vladavine DS. Vi ste kontinuitet DOS-a. Vi ste vrhunac DOS-a.
U kolikoj ste konfuziji najbolje govori ovo kada ste rekli da sad niste ni vi sigurni, da li će ih obučavati profesori sa pravnog fakulteta ili će ih obučavati Pravosudna akademija. Da li je ministar za porodičnu zaštit, ministar Vulin i Ministarstvo za rad ili je to ministarka bez portfelja gospođa Slavica Đukić Dejanović? Vi ljudi ne znate ni šta hoćete. Vi ne znate ni koji vam je ministar za šta zadužen. Vi ne znate ni ko vam se bavi specijalnim obukama. Vi jedino što znate, da nastavite politiku DS. E, to Srbiji nije potrebno. Srbija i kada je glasala za SNS, glasala je da bi se promenila politika DS. Niko nije tada glasao za SNS da bi se nastavila politika DS. Vi ste prevarili birače. Dobro, posle toga ste oteli medije, preuzeli ste svu vlast, pa ste na silu nastavili da vladate. To znamo, taj deo dalje.
Ali, hoću da vam kažem jednu važnu i preciznu stvar. Pohvalite nešto što je bilo dobro u vreme DS, kada to već lepo koristite i podržavate. Ako ništa nije bilo dobro, pa nemojte onda da vam Pravosudna akademija vrši specijalizovane obuke, jer je Pravosudna akademija loša stvar iz vremena reforme pravosuđa DS.
Mislim da sam bio vrlo precizan. Jel ste vi novi žuti ili ste vi u nečemu različiti od starih žutih? Recite - mi smo nova DS, mi bolje vodimo Srbiju na put u EU, mi bolje radimo za interese Brisela, Vašingtona, Berlina, MMF, Svetske banke, nego DS ikada što je umela. I onda će Boris Tadić da ispadne za vas ozbiljan patriota. A Boris Tadić pri tom više i nije DS, to je sada već problem u, da kažem, raspadu DS. Ali, ono što je ovde vaš problem jeste konfuzija institucija koje vi ovde uvodite ili nasleđujete od DS.
Hoće li na kraju predavati specijalizovane obuke profesori pravnog fakulteta ili Pravosudne akademije? Hoće li ministar zadužen za porodičnu zaštitu biti ministar Vulin ili Slavica Đukić Dejanović? Da li ste bilo šta od toga razrešili, da li imate bilo kakav jasan plan ili vam treba još pet godina vladavine SNS, da biste razrešili ove dileme? Eto, to je poenta priče. Dakle, vama je pet godina trebalo da shvatite šta treba uraditi po pitanju sprečavanja nasilja u porodici, to govori o vašoj nesposobnosti.

I na ovom članu zakona dobijamo novu potvrdu o kašnjenju SNS u realizaciji ključnih zakona u ovoj državi.
Naime, član 34. kaže – Vlada obrazuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici, kao da prethodnih pet godina nije bilo mogućnosti da Vlada obrazuje ovaj Savet. Ako je tom trustu mozgova Srpske napredne stranke bilo potrebno pet godina da se obrazuje jedan ovakav Savet, onda koliko godina će vam trebati da uopšte izvršite bilo kakav pomak u sprečavanju nasilja u porodici?
Da se razumemo samo oko jedne stvari. Ovo je peta godina vašeg mandata na vlasti. Vi možete da izbegavate tu činjenicu i znam da vas boli, jer ta reč - pet već deluje krupno i običan građanin u Srbiji se pita – pa, zar su toliko na vlasti a ništa nisu uradili? Zato vas toliko boli kad neko kaže da ste pet godina na vlasti.
Znači, nemoguće je da za pet godina na vlasti, odnosno u petoj godini mandata, u kojoj se trenutno nalazite, niste ranije mogli da formirate savet koji bi se na nivou Vlade bavio sprečavanjem nasilja u porodici. Prosto, to je neobjašnjivo. Ako je to toliko veliki problem, zašto ovo nije formirano pre pet godina kada ste došli na vlast? Ili ovo nije toliko veliki problem? Ili vi niste pet godina primetili da je ovo ovoliko veliki problem?
Dakle, ne možete pobeći od sopstvene odgovornosti. Morate priznati – da, nismo na vreme ovo shvatili. Da - nismo pridali značaj koji je bio potreban. Da – propustili smo pet godina da formiramo ovaj savet pri Vladi. Da – doneli smo zakon sa pet godina zakašnjenja. Da – Aleksandar Vučić je na vlasti pet godina, a evo tek sada donosimo ovaj zakon. I svi bi mi rekli – u redu, priznali ste jednom svoju odgovornost i propuste koje ste napravili, evo, svaka čast, to je napredak da Srpska napredna stranka prizna da je negde pogrešila i napravila propust i da je za nešto odgovorna što je štetno.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Smatram da vi upravo dobro u ovom času vodite, kada dozvoljavate pravo na repliku. Pritom, ne vidim šta je sporno, u krajnjem, sa kafanskim pevačima na Ibarskoj magistrali. Ima veliki broj ljudi koji tako zarađuju za život ili rade drugi posao time što pevaju po kafanama, jer ne mogu da obezbede egzistenciju na svom poslu, i, u tom smislu, imamo čak i ministre koji se bave pevanjem po kafanama, pa nikada im gospodin Martinović ništa nije zamerio, iako sa njima sedi u Vladi. Dakle, dobro istina da, to su ministri koji znaju samo jednu pesmu, ali dobro.
U svakom slučaju, ovde je jedna druga stvar bitnija, bitnije je što, kada uhvatimo SNS u problemu, da nije pet godina se bavila jednom tematikom, a da pritom to rađe uradimo na krajnje kulturan način, kažemo da trust mozgova SNS, što u prevodu kaže - rezervoar najboljih mislilaca i umova koje ima SNS, ne vidim šta je tu uvredljivo. Problem je što je tom trustu mozgova trebalo pet godina da smisli savet za sprečavanje nasilja u porodici.
Sada odjednom, kada vas mi suočimo sa tom informacijom da vaš trust mozgova i nije baš tako veliki i jak trust, odnosno dao je svoj maksimum, za pet godina je to smislio, to je realna snaga SNS, ništa nije sporno, samo jednostavno to konstatujem. Znači, vama treba pet godina da biste se zagrejali, da biste shvatili da niste opozicija, da ste vlast, da biste nešto uradili, da izađete iz tog političkog futura u kome neprestano živite, da, evo, samo što nije bolje u Srbiji, pa kad vi dođete na vlast, pa kad vi budete na vlasti pet godina, pa kada vi budete na vlasti 10 godina, biće to još bolje, biće to savršeno.
Dakle, mi samo ukazujemo na to da ste vi imali neka predizborna obećanja i da predizborna obećanja niste ispunili i da u ovom smislu čime se sada hvalite, ne bi trebalo da se hvalite, jer vi pet godina niste ovaj posao uradili. Hvala.