Poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Želeo bih da na primeru naše današnje skupštinske sednice ukažem na ono što mislim da je razlika između vladajućeg režima i nas Srpskog pokreta Dveri, kao opozicije. Pre svega u određivanju prioriteta u državi Srbiji.

Obzirom na aktuelnu krizu na KiM, zar ne bi bilo prirodno da danas ova Skupština zaseda i razgovara upravo o onome što se danas dešava na KiM? Ili bi sa druge strane bilo podjednako prirodno da NSRS vanredno raspravlja o rezultatima poslednjeg popisa po kojima mi imamo 500.000 stanovnika manje za 11 godina, između dva popisa.

Ako se nastavi takav trend našeg demografskog nestajanja, za 120, za 130 godina u ovoj zemlji neće živeti niko, ili će živite neki drugi narodi na prostorima gde je nekad živeo srpski narod.

Ili, da se pozovem na predloge poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, koja je dostavila nekoliko predloga predsedniku Narodne skupštine, da pojedini ministri dođu u Narodnu skupštinu da odgovaraju na aktuelne teme, kao što je, recimo, pražnjenje i izumiranje srpskog sela ili kao što je nasilje u našem društvu, posebno nasilje u školama, što mislim da su sve veoma aktuelne teme o kojima bismo mi ovde na skupštinskoj sednici danas trebali da razgovaramo.

Ili, problem rudara koji su u štrajku u sistemu rudnika Resavica. Da li je to tema za Narodnu skupštinu? Da li mi treba da zauzmemo stav takođe o tome kakvi su uslovi rada u kojima danas rade naši rudari, kakve su njihove plate? Možemo li mi nešto da preporučimo Vladi Republike Srbije, kako bi ona, recimo, trebalo da se postavi u tim pregovorima koji su upravo u toku sa sindikatima rudara? Ili su sve to teme koje ne dotiču Narodnu skupštinu Republike Srbije?

Sa druge strane, da vidimo šta su vaši prioriteti u radu Narodne skupštine, samo na osnovu predloga dnevnog reda za našu današnju sednicu.

Da se ne vraćam na ono što je sada već postao manir, da je 21 tačka dnevnog reda u jednoj raspravi. Naša poslanička grupa ima 7,24 minuta da govori po tački dnevnog reda. Ako 21 tačku stavite u jednu raspravu, od tih sedam minuta, onda izračunajte da imamo dvadesetak i nešto sekundi za svaku tačku dnevnog reda. Pa, da li je to normalno? Da li je to demokratski? Šta radite to? Koji je to parlamentarizam? Svi znate da to nije normalno i radite to.

Ali, da se vratimo na vaše prioritete. Ja sam iz ovih današnjih tačaka dnevnog reda razumeo da je vama najvažnije da izdvojite još nekoliko miliona evra za javne medijske servise koji će i dalje ćutati o svemu onome što se u Srbiji dešava, koji će i dalje prećutkivati ono što radi opozicija, koji i dalje neće govoriti o onome što su problemi građana Srbije i koji će i dalje po ceo dan hvaliti vašu vlast. To je vaš prioritet, da kontrolišete medije, da finansirate medije koji će hvaliti vašu vlast i da finansirate, naravno, Regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM, koje takođe ne radi svoj posao, ne kontroliše ono što rade mediji, već im dozvoljava da rade šta god hoće.

To je vaš prioritet broj jedan za današnju sednicu – kako da „Pink“ nastavi da emituje rijaliti šoue bez ikakve kontrole, kako da na nacionalnoj frekvenciji gledamo nasilje, pornografiju, promociju prostitucije, sve nenormalno i nemoralno, jedan potpuno iščašen sistem vrednosti koji Srbiju vodi u totalnu duhovnu i moralnu propast. To vi hoćete dodatno da isfinansirate i to vi hoćete da pomognete preko REM-a, da se tome konačno ne stane na put, već da se nastavi normalno emitovanje nenormalnog televizijskog programa.

Druga ključna stvar koju ste vi ovde stavili u prioritete, to je danas najvažnije u Srbiji da se uradi, da nastaviti stranačko zapošljavanje u sistemu državnih službenika tako što do 2025. godine odlažete mogućnost zapošljavanja po javnim konkursima, već ćete i dalje vi da zapošljavate vaše stranačke članove u državnu službu, i to posebno u pravosuđe koje vam je očito prioritet u tom stranačkom zapošljavanju.

Dakle, ako sam ja dobro razumeo prioritete onoga što vi planirate na ovoj skupštinskoj sednici: pod jedan, nastaviti zapošljavanje stranačkih članova u javnu državnu upravu i nastaviti pritisak na njih da skupljaju sigurne glasove za vaše vladajuće stranke na izborima; nastaviti sa postavljanjem direktora sa kupljenim diplomama u vodeće institucije, odnosno javna preduzeća i ustanove ovog naroda i države; nastaviti sa nameštenim tenderima i javnim nabavkama preko kojih se zapravo narodne pare presipaju u burazerske, kumovske i partijske firme koje jedine uostalom i učestvuju na tim nameštenim tenderima; nastaviti sa kontrolom medija da se o svemu ovome ne bi moglo čuti na medijima.

Jer, zamisliste, primera radi, da se na tom RTS-u može čuti da je bivši direktor Elektroprivrede Srbije Grčić uništio toliko to preduzeće da mi imamo dubiozu u budžetu od milijardu i 200 miliona evra ove godine. Zamislite kad bi bila jedna specijalna emisija na Radio-televiziji Srbije posvećena uništenju EPS-a od strane kadra Srpske napredne stranke. I to da bude naslov – kadar SNS uništio EPS. Pa, drugačija bi se pesma pevala na političkoj sceni Srbije, drugačiji bi bili rezultati izbora. Ali, to ne možete da čujete na RTS-u.

Da li je neko u Srbiji krivično i materijalno odgovarao za ovoliku dubiozu u budžetu, za uništenje Elektroprivrede Srbije? Gde je danas Grčić? Nagrađen novom funkcijom u opštini Obrenovac. Znači, tako funkcioniše sistem u Srbiji - uništiš državno dobro, dobiješ drugu funkciju i ideš dalje da uništavaš. Nisi dovoljno uništio? Evo ti da uništiš dalje. Je li to sistem funkcionisanja i kadrovanja Srpske napredne stranke? Kada ste o tome mogli da čujete nešto na RTS-u?

Kada ste na tom RTS-u, kojem mi danas treba da odobrimo neke dodatne pare, čuli da je, primera radi, samo Poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri predložila više od 35 skupštinskih inicijativa koje ne mogu da dođu na dnevni red Narodne skupštine? Zamislite kad bi građani mogli da čuju da smo mi predložili neradnu nedelju i u privatnom sektoru, da smo predložili paket od pet mera za penzionere, počevši pre svega od toga da se ukine ona klauzula koja penzionerima sa 40 godina radnog staža trajno umanjuje penzije ili da se sa druge strane učini sve da oni penzioneri sa najnižim primanjima, a njih je sto hiljada sa ispod 10 hiljada dinara penzijom, dobiju mnogo veće povišice penzija, ili niz drugih mera koje smo predložili u našoj socijalno-ekonomskoj kampanji „Sigurnost za sve“.

Mislite da o tome može da se čuje nešto na RTS-u? Mislite da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom može da se čuje nešto pozitivno o opoziciji, da je opozicija nešto dobro predložila, da opozicija ima dobru nameru prema ovom narodu i državi? Nema šanse da to čujete bilo gde. O opoziciji možete da čujete samo negativne stvari, samo klevete, samo napade, a nikada mogućnost da na njih odgovorimo na tim famoznim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Tu ćemo sada na jednom veoma, veoma preciznom primeru da vam pokažemo koliko vlast, da ne kažem laže, već govori krupne neistine koje dovode u pitanje funkcionisanje čitavog državnog sistema. U pitanju je izbor novih sudija i predsednika sudova u Srbiji. Nekada je ići sudiji značilo ići pravdi. Danas se postavlja pitanje koliko je korumpiranih sudija, a koliko je onih koji sude po zakonu? Koliko je partijskih sudija koji slušaju partijsku centralu, a koliko onih koji sude po pravdi?

Još je gore u tužilaštvima. Tužilaštvo je rak rana ovog pravosudnog sistema Srbije. Vi danas nemate javnog tužioca koji sme da pokrene istražne radnje protiv predstavnika vlasti ni na jednom nivou. Navedite mi, da li danas u zatvorima Srbije, posle 30 godina pljačke ovoga naroda i države, bez obzira kog režima u ovih 30 godina, da li danas u bilo kom zatvoru u Srbiji na višegodišnjoj robiji se nalazi bilo koji političar sa vlasti u poslednjih 30 godina koji je uništio domaće banke, uništio domaće poljoprivredno-industrijske kombinate, rasprodao našu prirodnu i privrednu imovinu, odnosno resurse, ili na bilo koji drugi način oštetio državu, da danas plaćamo, primera radi, 200 miliona evra godišnje sudskih penala i drugih sudskih troškova na izgubljenim sudskim sporovima gde je država gubitnik? Ko je odgovoran? Nema odgovornih. Nikada ovde, evo i za vreme vaše vlasti od deset godina, niti jedan političar nije završio u zatvoru za sve ono loše što je uradio, za sve ono što je opljačkao, za sve ono što se obogatio za vreme dok je bio na najvišoj državnoj funkciji.

Kao što vidimo, ovde pravosudni sistem ne funkcioniše. Zašto ne funkcioniše? Evo, inspirisao me je ministar Martinović da mu pročitam jednu vest iz koje ćemo moći mnogo toga zanimljivog da zaključimo. Avgust 2010. godine, RTS portal javlja sledeću vest: „Više od polovine sudija i tužilaca koji nisu prošli izbor za nosioce pravosudnih funkcija priključilo se SNS“, rekao je Vladimir Cvijan. Kaže dalje: „Od više od hiljadu sudija koji nisu prošli reizbor, njih oko 650 učlanilo se u SNS“, izjavio je funkcioner te stranke Vladimir Cvijan.

Da li ste ikada čuli da se neko od ovih 650 sudija koji su se u to vreme 2010. učlanili u SNS iz nje iščlanio, kada je nakon dolaska SNS na vlast vraćen na određene sudijske funkcije? Evo, recimo, na toj konferenciji za medije Vladimir Cvijan predstavlja nove članove SNS, pa kaže – to su nekadašnji predsednici Opštinskog suda u Lebanu i Okružnog suda u Leskovcu, zatim nekadašnji sudija takođe iz Leskovca i bivši zamenik predsednik Okružnog suda u Valjevu i predstavlja četvoricu bivših sudija kao nove članove SNS. Da li treba da vam kažem da je gospodin Svetozar Cvetković, koji je u tom trenutku predstavljen kao novi član SNS, bivši predsednik suda u Lebanu i danas predsednik suda u Lebanu? Da li se ikada iščlanio iz SNS?

Dakle, prilikom prethodne reforme pravosuđa, kako vi kažete, bivšeg režima, u kome je sedela i SPS, koja sada sedi sa vama, pa ako je loš bio bivši režim, recite u lice jednom SPS-u da su i oni loši, jer ne mogu oni biti dobri ako je bivši režim loš. Hoćemo li jednom konačno da ispričamo priču i o tom SPS-u? Ne može on biti dobar samo zato što je sa vama u vlasti, a bivši režim loš, a SPS 30 godina bivši režim i sadašnji režim. Da se dogovorimo, da li valja ili ne valja bivši režim. Ako ne valja, što ste pola bivšeg režima primili u vašu stranku, SNS? Primili ste iz DS-a, iz G17 plus, iz DSS-a i nema odakle niste primili iz bivšeg režima u SNS. I sada su svi oni dobri kada prođu tu veš mašinu SNS-a, a do tada su bili katastrofa, lopovi, pljačkaši, najgori. Ali, ako se učlane u SNS, šta, odjednom postaju sjajni ljudi, čestiti i pošteni? Ne bih rekao da je to realno i da je to moguće tako.

Evo, samo na jednom primeru sam demantovao upravo ministra koji ovde predstavlja čitavu Vladu Republike Srbije. Dakle, da li se sudija, predsednik Osnovnog suda iščlanio iz SNS-a? Kada? Da li ste ga javno iščlanili, kao što ste ga javno učlanili? Niste? Aha, znači važno je bilo da se javno učlani, ali je nevažno da se javno iščlani i da dokaže da nema tu partijsku pripadnost, a i ko će da vam veruje, uostalom, i ako se iščlanio? Neko ko je bio spreman kao sudija da se učlani u SNS samo zato što je izgubio sudijsku poziciju, da bi je vratio, i sada kao posle se iščlanio i mi da verujemo da on sada sudi po pravu i pravdi. To je priča za malu decu, u to niko ne veruje. I tako 650 puta. Koliko se tog avgusta 2010. godine sudija i tužilaca, po vašem saopštenju, sa vaše konferencije za medije, učlanilo u SNS? Kakav je to, gospođo ministre, pravosudni sistem, sa 650 sudija i tužilaca članova SNS, šta je to? Šta je to? Je l' to sudstvo, je l' to pravosuđe, ili je to partijsko sudstvo i partijsko pravosuđe?

Dakle, otvorimo konačno karte. Ako ne valja bivši režim, odlično, izbacite sve članove bivšeg režima iz vladajuće SNS napolje i recite – vi ste bivši režim i ovde nemate šta da tražite. Ali da se razumemo, ne valja ni vaš režim, kao što nije valjao ni bivši režim. I bivši je pao zato što nije valjao, i vi ćete da padnete zato što ne valjate, zato što dozvoljavate korupciju u vrhu ovog sistema i jedino što vas sprečava od krivične i materijalne odgovornosti je što nema hrabrog javnog tužioca koji će da pokrene istragu protiv najviših državnih funkcionera ogrezlih u najrazličitije afere visokog kriminala i najviše moguće korupcije. Hvala vam, ali to vreme ubrzano dolazi.

Poštovani građani Srbije, kao što znate, ja sam Boško Obradović, koji se kandidovao u ime Srpskog pokreta Dveri – Patriotskog bloka na predsedničkim izborima pod svojim imenom i prezimenom i osvojio 4,5% glasova građana Srbije koji su izašli na izbore i to je moj trenutni izborni rezultat i rejting. Dakle, pod mojim imenom i prezimenom.

Sada bih ja zapitao koliko je vas iz SNS izašlo na izbore pod svojim imenom i prezimenom? Koji su vaši rejtinzi? Ili svi vi zavisite samo od rezultata Aleksandra Vučića i ne postojite bez Aleksandra Vučića u biračkom telu Srbije? Dolazite na najviše državne funkcije, a niko za vas nikada nije glasao?

Kao šef jedne poslaničke grupe opozicije u Narodnoj skupštini jednom za osam meseci sam bio na Javnom medijskom servisu, koji plaćaju svi građani Srbije, pa i 160.000 građana koji su dali glas za mene na predsedničkim izborima. Jednom za osam meseci posle izbora? U kojoj to demokratiji na svetu ima? U jutarnjem programu. Pa, dobro je da me niste stavili u neki posleponoćni program.

Vrlo jednostavno pitanje – zašto ova Narodna skupština nema prenos na RTS 1, a Narodna skupština plaća ovaj direktni prenos? Zašto smo na RTS 2? Pa, da nas građani ne bi videli. Da nas građani ne bi videli, zato smo na RTS 2. Zato nismo na RTS 1.

Jedina razlika da li ću na sledećim izborima ja ili bilo ko od nas iz opozicije imati duplo manje glasova ili duplo ili petoduplo više glasova zavisi od slobode medija i da li može da se čuje šta je naša kritika vlasti i šta je naš predlog rešenja za bolji život građana, što u ovom trenutku ne može da se čuje… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, u ime javnosti postavio bih nekoliko važnih pitanja nadležnim ministarstvima.

Pre svega, za predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova, šta je sadržaj nove verzije nemačko-francuskog predloga oko rešavanja statusa Kosova i Metohije? Šta je naša država odgovorila na prvu verziju ovog predloga? Šta ćemo svi zajedno odgovoriti na ovu drugu verziju predloga?

Zašto je država Srbija juče zabranila produžavanje registracije vozila sa oznakama gradova i opština na Kosovu i Metohiji - Priština, Kosovska Mitrovica, Prizren, Peć, Gnjilane, Đakovica i Uroševac?

Pitanja za predsednika Narodne skupštine - kada će biti zakazana sednica o Kosovu i Metohiji na kojoj će Skupština Srbije zauzeti zajednički stav po pitanju strategije očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a kao odgovor na ove najnovije pritiske iz EU? Kada će na dnevni red skupštinskog zasedanja biti stavljen Predlog rezolucije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija, kao instrumenata spoljne politike, a koje su podnele zajedno poslaničke grupe Srpske stranke Zavetnici, Srpske koalicije NADA i Srpskog pokreta Dveri i Patriotskog bloka?

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike - koliko Srbija ima rezervi rudnog bogatstva na teritoriji naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije?

Pitanje za predsednika Republike - šta je potpisano u Tirani na samitu EU i država zapadnog Balkana i da li je Aleksandar Vučić stavio svoj potpis na deklaraciju kojom se osuđuje Ruska Federacija?

Pitanje za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - šta je sa kolektorom u selu Donje Crniljevo, u opštini Koceljeva, koji smo dobili kao donaciju od Norveške, a koji nije završen, a novca nema? Čuli smo ovde od narodnog poslanika Verana Matića da se razmišlja o tri prečistača otpadnih voda i rešavanju šest deponija u ovoj opštini, što vidimo kao rezultat pritisaka opštinske organizacije Srpskog pokreta Dveri u Koceljevi, ali tražimo da ova pitanja koja dugo stoje bez odgovora konačno budu pokrenuta i rešena.

Kao narodni poslanik koji dolazi iz grada Čačka, želim da postavim nekoliko važnih pitanja nadležnom ministarstvu, DRI, nadležnim tužilaštvima i policiji, a od kojih zahtevam da pošalju inspekcije, istražne organe u Gradsku upravu grada Čačka radi provere sledećih pitanja koje interesuju građane, a koje Srpski pokret Dveri postavlja godinama unazad.

Pod jedan, da li je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, kao privatni investitor, za vreme svog mandata na čelu grada izgradio sprat više na zgradi u centru grada na mestu srušenog bioskopa „Sutjeska“, uprkos svim urbanističkim planovima i građevinskih dozvola? Ko je odgovoran za zagađenje reke Morave? Ko je odgovoran za eksploziju u fabrici „Sloboda“?

Ko je odgovoran za gašenje Fudbalskog kluba „Borac“ iz Čačka i kriminalne radnje u vezi sa kupovinom izvesnog seoskog kluba FK „Provo“ iz Mačve koji je preimenovan u novi FK „Borac“ iz Čačka dok su dugovi igračima i zaposlenima ostali, a novac poreskih obveznika iz budžeta grada Čačka nenamenski utrošen, iako su u Upravnom odboru FK „Borac“ sedeli ugledni čačanski funkcioneri SNS?

Zašto još uvek nije postupano po krivičnim prijavama protiv gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića koje sam podneo zbog ugrožavanja zdravlja građana Čačka i ne činjenja gradskih vlasti po pitanju zdravstvenih posledica pandemije, zagađenja vazduha i zagađenja Morave? Kako se i kome rasprodaje gradska imovina grada Čačka? Koliko vodećih funkcionera u Gradskoj upravi grada Čačka ima kupljene fakultetske diplome?

Da li čelnici SNS iz lokalne vlasti u Čačku mogu da navedu ime jednog svog studenskog druga iz vremena studiranja? Zašto još uvek nije zaživeo fond za lečenje teško obolele dece, koji je jednoglasno usvojen na Skupštini grada Čačka još pre više od pet godina, na predlog odbornika Dveri? Zašto je Čačak jedini veći grad koji nema državni dom za stare i nemoćne? Koliko su se lokalni funkcioneri i njima bliske firme ugradili u pretplaćene infrastrukturne radove u Čačku, od popločavanja gradskog bedema i gradske plaže, preko rekonstrukcije objekata i ulica, do kupovine novogodišnje jelke? Ko je kriv za propadanje odlazaka u stečaj i gašenje najveće fabrike reznog alata u ovom delu Evrope, čuvene „FRA“ iz Čačka?

Ko je iz gradskog rukovodstva kriv za smrt dvoje ljudi i teške povrede više njih prilikom pada visećeg mosta u Ovčar banji, za koji je postojao nalog nadležnog inspektora da mora biti zabranjen za upotrebu?

Zašto je grad Čačak jedini grad u Srbiji koji ima više udruženje penzionera koji ratuju među sobom, dok su klubovi penzionera van funkcije?

I dozvolite, gospodine predsedavajući, još samo jedno pitanje, da li je normalno da osam meseci posle izbora i pet meseci posle konstituisanja ovog novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije imamo situaciju da na RTS-u, Javnom medijskom servisu, ne postoji ni jedna televizijska emisija na kojoj bi šefovi poslaničkih grupa ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, suočavali svoja mišljenja po ključnim aktuelnim pitanjima od Kosova i Metohije, preko ukrajinske krize, do socijalno ekonomskih problema građana Srbije? Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na kršenje Poslovnika u članu 27. stav 2. gde jasno kaže da predsednik Narodne skupštine ili u vašem slučaju predsedavajući stara se o primeni ovog Poslovnika.

Po ko zna koji put vas podsećam da kada se narodni poslanik javi za reč po potanju ukazivanja na povredu Poslovnika on ima obavezu da kaže na koji član se poziva i ima dva minuta da obrazloži zbog čega je po njegovom mišljenju povređen Poslovnik.

Ne mogu da razumem zašto predsedavajući sednica Narodnih skupština neprestano prekidaju narodne poslanike iz opozicije koji ukazuju na povredu Poslovnika pre nego što su završili svoju misao uz Poslovnikom dozvoljenih dva minuta.

Vaše je pravo, stoji u članu ovog Poslovnika, da vi odredite da li je Poslovnik povređen ili ne. Vaše je pravo kako ćete interpretirati naša ukazivanja na povrede Poslovnika, ali vaše pravo nije da nas prekinete. Samo zbog toga nastaje problem ovde. Ponovo ste ga inicirali.

Zašto kolega narodni poslanik Borko Puškić ne bi završio svoju misao? Nikoga ne vređa. Govori potpuno u temi. Obrazlaže zašto ono smatra da ste vi povredili Poslovnik i dozvolite da to u tih predviđenih dva minuta ponovim jer se tiče ovog da ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Dakle, kada bilo koji narodni poslanik, bez obzira ko je u pitanju, pomene nepostojeći teritorijalni deo Srbije koji je u svoje vreme važio kao okupatorski naziv za deo Srbije pod turskom okupacijom tzv. Sandžak, vi ste dužni da ga upozorite da Sandžak ne postoji od kada se Srbija oslobodila od turskog ropstva, da postoje upravni okruzi u Srbiji, da oni svi dolaze ili iz Raškog ili iz Zlatiborskog upravnog okruga kao narodni poslanici, da je to potpuno normalno i da je to prava stvar, ali da ne mogu koristiti termin Sandžak koji vređa srpski narod, koji ne želi da se ovde u Skupštini Srbije govori okupatorskim turskim terminima, jednostavno.

Hvala, predsedavajuća.

Ja bih želeo da kroz ovaj amandman još jednom oslikamo ono što je poslanička grupa Srpski pokret Dveri - Patriotski blok govorila sve vreme ove skupštinske rasprave o najvažnijem našem aktu u jednoj kalendarskoj godini, a to je nesumnjivo usvajanje budžeta za sledeću godinu.

Dakle, mi smo ovde ukazali da postoji zaista ta jedna neverovatna anomalija, da na godišnjem nivou država Srbija plaća različite sudske troškove, penale i sve drugo po raznim izgubljenim sudskim sporovima u visini od 150 miliona evra.

Ponoviću za sve narodne poslanike i za sve građane Srbije, verujem da malo ko u Srbiji zna za ovaj podatak da iz izvršenja budžeta i prethodnih godina država Srbija na godišnjem nivou plaća 150 miliona evra različitih sudskih penala.

Ko je sada odgovoran, zašto smo došli u tu situaciju da smo izgubili te sudske sporove i o čemu se tu zapravo radi trebalo bi da nam odgovori nadležna Vlada Srbije, jer možda nije sve njihova krivica, ali je nesumnjivo da mi te penale plaćamo.

Šta bismo sve mogli da uradimo za 150 miliona evra na godišnjem nivou? Mogli bismo, i mi to predlažemo u ovom amandmanu, nekoliko stvari. Pre svega, da podržimo studente i subvencionišemo rešavanje pitanja studentskog smeštaja u ovoj ogromnoj krizi, odnosno skoku cena zakupnine stanova ili da možda renoviramo neku državnu imovinu i pretvorimo je u studentski smeštaj ili da napravimo potpuno nove studentske domove i studentske kampuse, što su Dveri predložile i u Beogradu i u Nišu i u Kragujevcu i u Novom Sadu. Mogli bismo da radnicima iz pljačkaških privatizacija vratimo one zarade koje im još uvek nisu isplaćene. Mogli bismo da podržimo socijalno ugrožene kategorije stanovništva da mogu da prežive ovu zimu, da plate energente i povećane troškove života i mogli bismo, naravno, da pojačamo deo koji se tiče prevencije onkoloških oboljenja, te nove epidemije koju naši građani nažalost danas žive.

Hvala vam.

Poštovani građani Srbije, pre svega želim da podržim amandman koji je predložila koleginica iz Narodne stranke i smatram ga apsolutno opravdanim i verujem da svi mi ovde zajedno možemo da se složimo oko toga da prosvetni radnici ne smeju imati platu koja je manja od prosečne plate u Srbiji kao najobrazovaniji sloj stanovništva koji svakodnevno brine i o obrazovanju i vaspitanju naše dece.

Već sam rekao, i drago mi je da je tu ministar odbrane da to čuje ovako uživo, da mi apsolutno pozdravljamo i nikada nam nije problem da podržimo ono što je dobro u radu aktuelne Vlade Srbije, a pozdravljamo u tom pravcu povećanje primanja za pripadnike Vojske Srbije. To je apsolutno opravdano i to bi trebalo da bude primer kako je trebalo povećati plate i zdravstvenim i prosvetnim radnicima istovremeno.

Takođe, veoma mi je drago i želim i to javno da pozdravim, što ministar odbrane razmišlja u pravcu programa Srpskog pokreta Dveri o vraćaju redovnog služenja vojnog roka u Srbiji. Imaćete našu podršku u tom pravcu za svaku inicijativu koja bi konačno regulisala to pitanje, za koje smatramo jednim od prioriteta.

Ali, nažalost nemate rešenja u oblasti poboljšanja standarda prosvetnih i zdravstvenih radnika, što je sada od ključnog značaja za opstanak ovih profesija. Da bismo zadržali lekare i drugo medicinsko osoblje u zemlji ili u državnom sektoru, da ne bi odlazili u privatni sektor ili u inostranstvo, moramo dramatično da povećamo njihova primanja.

Da bismo odbranili časnu profesiju prosvetnog radnika, koja je ovim poslednjim nasiljem nad prosvetnim radnicima i ponižena, a pre toga zgažena onim povećanjem administrativnih obaveza tzv. pravima dece i pravima roditelja na uštrb prava prosvetnog radnika i svim drugim rušenjima ugleda prosvetnih radnika, mi moramo da im vratimo ugled u društvu i materijalni položaj u društvu.

Pogledajte situaciju u koju smo došli da više deca neće da upisuju nastavničke profesije na fakultetima. Zamislite vi to - časna profesorska profesija gde su studenti hrlili da studiraju jer se radi o jednom od stubova društva, o jednom poštovanju društvene uloge, danas je takva da niko ne želi da bude nastavnik matematike, fizike ili hemije. Zar to nije onaj alarm koji bi trebalo da upali lampicu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da zajednički snagama probamo da vratimo društveni ugled časne profesije nastavnika, učitelja, profesora i naravno pojačamo njihov materijalni položaj?

Druga stvar koja je takođe ovde već rečena i o kojoj dugo raspravljamo, zaista imam problem, ministre Mali, sa tom idejom da je nacionalni stadion i da su fudbalski stadioni novi uopšte neka razvojna šansa Srbije.

Prvo, izdvajamo ogromna sredstva iz budžeta. Vi nikako nećete da nam kažete koliko tačno, evo, molim vas još jednom, koliko tačno ćemo mi dati za nacionalni stadion do kraja njegove izgradnje i 10 novih fudbalskih stadiona širom Srbije? Petsto miliona evra, milijardu evra, milijardu i po evra? Koliko građani Srbije finansiraju fudbal u ovoj državi na kome će igrati profesionalni fudbaleri i pitanje kada će ga videti na njemu, zaigrati naša deca?

Naša deca nemaju uslove za sport. Nema besplatnog sporta. Nema finansiranja besplatnog sporta i rekreativnog sporta i univerzitetskog sporta i školskog sporta. Taj sport je nama potreban. Profesionalni sport neka nađe sponzore, ko želi da finansira profesionalni sport ili neka država pomogne, ali ne toliko.

U vremenu krize, u vremenu inflacije, u vremenu cunamija poskupljenja svih osnovnih životnih namirnica, mleka, mesa, ulja, brašna, šećera, ogreva, zakupnina stanova, kreditnih rata, cena lekova, cena komunalija, novog poskupljenja struje i gasa od Nove godine, ne možete imati kao prioritet nacionalni stadion.

Morate imati prioritet građane i interese domaće privrede. Umesto nacionalnog stadiona predložio bih vam novi investicioni nacionalni plan za podršku domaćoj privredi, da zamenimo uvoz domaćom proizvodnjom. Da vidimo u kojim segmentima domaće privrede možemo da budemo konkurentni. Da ne dozvolimo da uvoznički lobi uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvedemo. Da mi više proizvodimo, da mi više izvozimo, a ne da strane kompanije čine 97% srpskog izvoza, što znači da sav profit odlazi u inostranstvo.

Možemo li da povećamo srpski izvoz od domaćih kompanija? Kako da im pomognemo da zaposle nove ljude? Kako da im pomognemo da kupe novu tehnologiju? Kako da im pomognemo da budu konkurenti stranoj konkurenciji koja ovde dolazi sa damping cenama i subvencionisanim cenama? Kako da srpski poljoprivrednik bude konkurentan holandskom kada su izdvajanja za subvencije u Holandiji toliko puta veće od strane države u odnosu na ulaganja koja daje država Srbija srpskog poljoprivredniku? Da ne govorim o onome o čemu je moj kolega Milan Jakovljević, najveći proizvođač malina u ivanjičkom kraju, govorio iz ličnog iskustva, da imamo situaciju da se u ovu državu uvozi primera radi smrznuto meso kome je istekao rok trajanja u EU jer je tamo rok šest meseci, a ovde je rok devet meseci, pa sve ono što oni treba da bace u EU oni, je li, izvezu ovde u Srbiju.

Da li to tačno, gospođo ministar? Nije tačno? Hajde demantujte nas.

Recite šta se dešava sa kvalitetom hrane u Srbiji? Koje to laboratorije proveravaju kvalitet naše hrane? Zbog čega je porast ovoliki kancerogenih i drugih oboljenja? Pitam Vladu Srbije. Nikoga ne osuđuje i ništa definitivno ne tvrdim. Da li mi umiremo zbog zagađenja vazduha? Da li mi umiremo zbog loše hrane koju jedemo? Da li imamo problem sa vodom, jer ogroman deo ove Srbije nema čistu pijaću vodu poput recimo Vojvodine? Da li umiremo zbog nezdravih stilova života? Šta je problem sa ovim narodom? Zašto je povećan toliki broj smrtnosti u srpskom narodu, a nije više Korona ili je možda baš zbog posledica Korone i toga što nismo uspeli da lečimo druge nezarazne a hronične bolesti, koje su takođe eksplodirale i čiju epidemiju imamo poput kardiovaskularnih, onkoloških, dijabetesa i mnogih drugih?

Nenormalno je da u tom trenutku smanjujemo budžet za zdravstvo koji se bavi upravo prevencijom i kontrolom ovih nezaraznih hroničnih oboljelja.

U tom smislu naša podrška Vladi, bez obzira ko je na vlasti, uvek će biti tu kada su prave stvari u pitanju, kada je podrška domaćoj privredi, kada je podrška domaćoj poljoprivredi. Kada ćemo imati državnu razvojnu banku? Kada ćemo imati agrarnu banku? Zašto mi ne ulažemo povoljnim kreditnim aranžmanima domaćim privrednicima da oni postanu konkurentni da ojačamo naš izvoz.

Dakle, jednostavno, zašto sva sredstva ove države ne preusmerimo ka domaćem privredniku i poljoprivredniku, već smo i dalje zaljubljenici politike subvencionisanja stranih investitora koja jednostavno ne razvija domaću ekonomiju na način koji je nama potreban? Hvala vama.

Poštovani građani Srbije, odavno sam zabrinut za jedan od najvećih, a duboko sam uveren najveći problem ovoga naroda i države, a to je proces našeg demografskoj nestajanja, demografske zime u kojoj živimo, gubljenja stanovništva jednog od najstarijih naroda u Evropi i svega drugoga što odlično znamo i što nam je na kraju pokazao ovaj popis, gde smo za deset godina izgubili 850.000 stanovnika.

Ali sam još mnogo više zabrinut nakon izlaganja ministra Selakovića iz čijeg izlaganja sam shvatio da Vlada Republike Srbije ne shvata ništa. Vlada Republike Srbije ne shvata da za 80 godina ovaj narod neće da postoji ovim tempom našeg daljeg razvoja. Osamstopedesethiljada stanovnika za 10 godina, za osam decenija, trenutnih, koliko stanovnika u Srbiji neće više postojati. Srbija će ostati bez stanovnika i srpski narod će nestati.

To je trenutak kada predsednik Narodne skupštine treba da prekine svaku drugu raspravu, o bilo kojoj drugoj temi i da za državu Srbiju, Vladu Republike Srbije i Narodnu skupštinu, postoji samo jedna tema – kako da nas za deset godina bude 850.000 više, a to je zapravo 1.700.000 razlike koliko treba da nas bude više u odnosu na minus u kome se trenutno nalazimo. Dakle, ministar ništa ne shvata. On uopšte ne shvata koliko je alarmantna situacija. On nam ponavlja mere koje nisu dovele do rešenja. Da, gospodine ministre, za vreme deset godina vaše vlasti vi taj trend niste zaustavili.

Niste jedini krivi. I nije kriva samo vlast, krivi smo svi mi građani Srbije koji više ne verujemo u sistem vrednosti gde su brak, porodica i više dece svetinja. Sada verujemo u neke druge stvari. Vi kao vlast treba da inicirate drugačiji sistem vrednosti i drugačiju podršku da bi se taj negativni trend zaustavio, za vreme vaše vlasti, za vaših deset godina izgubili smo 850.000 ljudi. To će se nastaviti, jer ove mere nisu dovoljne. Vi kažete, napravili smo neke mere. Da li su dovoljne? Nisu. Ajmo svi da kažemo da shvatimo da te mere nisu dovoljne iako su veće nego što su ranije bile. Svaka čast, pružam ruku, odlično. Nije dovoljno. Ne rešava problem. Nemate izgovora.

Svest, slažem se, ali postoji još jedna stvar. Ne mogu da se grade stadioni ako nema ljudi. Znači, Vlada Republike Srbije donosi odluku, nema stadiona narednih 10 godina dok nas ne bude 850.000 više nego danas. Nema ni autoputeva. Znači, moraju radikalne mere. Nema ničega što nam nije neophodno u ovom trenutku u odnosu na podršku rađanja.

Naravno, nema „Pinka“, nema gej parada, ne može se podržavati negativni sistem vrednosti, ne mogu se podržavati abortusi, ne mogu se podržavati stvari koje jednostavno rade suprotno porodici i tradicionalnim vrednostima. Potreban nam je novi sistem vrednosti, što mora da krene sa medija, što mora da krene od države, što mora da utiče na poresku reformu, što mora da podrži brak i porodicu, što mora da podrži porodicu sa više dece.

Vi danas nemate podršku za porodice sa više od četvoro dece. Gospodine ministre da li je to moguće? Znači, podržavate, prvo, drugo, treće i četvrto dete, i peto dete ne postoji. Ne podržavate ni jedno dete posle četvrtog deteta koje je novorođeno u porodici sa više od četvoro dece. Koja je to poruka? Ne smete imati više od četvoro dece, država to ne podržava. Dakle, mi negde grešimo ozbiljno. Gospodine ministre, razumite ovo kao krajnje dobronamernu kritiku. To što trenutno radite nije dovoljno.

Za deset godina će ponovo biti siti epilog. Moramo da napravimo radikalan rez. Sve snage države u podršku rađanja, u mladim bračnim parovima, porodicama sa decom, brakovima koji nažalost ne mogu da imaju dece, sve snage države. I tu onda nema drugih prioriteta. Svi drugi prioriteti padaju u drugi plan i ostaje samo jedan prioritet, rađanje, rađanje, rađanje i samo rađanje.

Svako ministarstvo mora da radi za porodicu, svaki zakon koji se donosi mora da bude proveren, umesto što sada piše da li je usklađen sa EU, to se briše, i stoji da li je usklađen sa interesima porodice u Srbiji, sa interesima rađanja mladih bračnih parova, povećanja nataliteta. Znači, radikalan rez, bukvalno da se pravi jedna porodična vlada Srbije, a mi vam to predlažemo od osnivanje „Dveri“ kao političke organizacije 2011. godine, prve političke organizacije koja je stavila porodicu na prvo mesto, prve porodične politike na srpskoj političkoj sceni.

Predložili smo Ministarstvu za porodicu još 2011. godine. Vi ste ga uveli 2020. godine. Vi kasnite devet godina za političkim idejama Srpskog pokreta „Dveri“. Zašto vam ovo sada govorim? Pa da ne bismo razgovarali za devet godina, ako sada ne shvatite ono o čemu vam pričam. Nije dovoljno to što radite da bismo zaustavili belu kugu.

Da ne govorim o odlivu stanovništva u inostranstvo. Mi moramo da napravimo potpuno drugu politiku. Poreske reforme. Kako možemo da pomognemo svaku porodicu. Tako što ćemo čim se stupi u brak da smanjimo porez na zarade i da smanjimo porez na imovinu. Pa, kada dobijete prvo dete dalje smanjenje poreza na zarade i imovinu, pa drugo, pa treće, pa sve dalje i dalje smanjenje poreza na zarade i imovinu, a za četvoro možda i više dece potpuno neplaćanje bilo kakvog poreza. Ili nacionalna penzija za majku više od troje dece, ili radikalni potezi koji jednostavno kažu da svi shvate da je porodica svetinja, da je rađanje naš najvažniji cilj, da će država podržati svakoga ko se opredeli.

Vi ne shvatate ko je vaš neprijatelj. Vaš neprijatelj je sistem vrednosti koji je ovde zavladao još u komunizmu, pa preko neoliberalizma gde porodica više nije svetinja, gde je svetinja pojedinac, potrošač, neka vrsta samodovoljnog čoveka koji jednostavno uživa u svojim zadovoljstvima, svojim prohtevima, a zajednica je nestala. Zajednica je nekada bila najveća svetinja srpskog naroda. Kada smo verovali u te vrednosti imali smo dece. Nećemo imati više dece ako verujemo u ove vrednosti koje nam vi emitujete sa televizije „Pink“ i drugih televizija. Ne može u vremenu parova i zadruge, da raste natalitet u Srbiji. Može da raste samo nasilje u našem društvu. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hvala pre svega na ovoj prilici da iznesemo i svoj ugao onoga što se nažalost juče desilo ovde u Domu Narodne skupštine.

Najčešće u toj vrsti incidenata i sukoba nema nevinih, odnosno za tu vrstu sukoba je uvek potrebno dvoje. Istina, mi nismo imali toliko primedbi na predsedavanje uvažene koleginice Snežane Paunović u tom trenutku, izuzev za najvažniju stvar koja jeste bila primedba, a to je zašto nije opomenula predsednika Vlade Republike Srbije Anu Brnabić koja je jednu političku organizaciju u Srbiji, jedan poslanički klub, narodne poslanike Srpskog pokreta Dveri nazvala neofašističkim pokretom, što je za svakog Srbina, priznaćete i sami da ste tako nazvani, verovatno jedna od najvećih mogućih uvreda.

Međutim, onda je usledilo što je usledilo, naša reakcija. Neki pokušaj odbrane naše časti i naravno intervencija predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića, koji nije bio u sali, praktično je preoteo predsedavanje gospođi Paunović, krenuo sa opomenama, kaznama i administriranjem u nečemu u čemu nije učestvovao, u čemu ne zna kako je do toga došlo i samo se da tako kažem, napravio veći problem nakon njegovog uključenja.

Nemam problem da pomognem da mi iz parlamenta počnemo da šaljemo neke druge slike u javnost. Ako smo mi iz Dveri problem, evo da mi uradimo šta treba, da se izvinimo kome treba, da promenimo svoje ponašanje, ali dozvolite, to nije jednosmerni proces. Često je vladajuća većina ona koja gazi, ponižava, vređa, kleveće, opstruiše rad, ne dozvoljava reč, ne dozvoljava repliku, ne dozvoljava dopunske tačke dnevnog reda, sve smo to juče imali, nepotrebno. Znači, vi ste većina, imate svu moć ovog sveta, zašto gušite to malo opozicije koja ima tako malo prostora da se čuje.

U tom smislu rekao bih da je ovo jedan konstruktivan predlog da shvati vladajuća većina da je ona snažnija i jača i da vaši udarci mnogo više bole, nego naši i da mi nekada moramo da se branimo, jer branimo i svoju čast, a u ovom slučaju čast Srbije, jer mi smo potomci srpskih antifašista, mi smo antifašistički pokret Srpski pokret Dveri i uvek smo se borili protiv nacizma i fašizma.

Molim vas da nas niko više nikada ne vređa na taj način.

Hvala predsedavajuća.

Uvažiću apsolutno vaš predlog i smatram da je krajnje korektno kada dobijemo mogućnost za repliku. Nama je dovoljno dva minuta da na neki način objasnimo svoj ugao. Građani će onda procenjivati.

Pre svega, veoma mi je neprijatno i naravno ne bih želeo da je bilo koji pristalica iz Srpskog pokreta Dveri uvredio koleginicu Snežanu Paunović na bilo koji način, bilo gde, pa i na tim nesrećnim društvenim mrežama. Svi smo žrtve nenormalnih kleveta i uvreda na društvenim mrežama. Evo pozivam svakoga od vas da ovog trenutka uđe na moj „tviter“ nalog, na bilo koju objavu koja se tiče politike i ne tiče politike, videćete 90% uvreda je od pristalica SNS. Nažalost, društvene mreže su se pretvorile u to i možemo svi zajedno možda da probamo da damo neki drugi primer svemu tome.

U krajnjem, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je odgovorilo na naš upit u svoje vreme da li u programu „Dveri“ ima elemenata bilo čega spornog ili protivzakonitog. Odgovorili su nam, što je bio jedini mogući odgovor, da ne bismo bili mogući registrovani kao politička stranka da je ikada bilo šta sporno.

Dakle, prosto malo da vodimo računa, sve to pogađa, kao što i mi vodimo računa i trudimo se da se ne bavimo tuđim porodicama, da ne ulazimo u privatnost, da kada napadamo, pod znacima navoda, kritikujemo načelno šta je loše kod vlasti i šta bismo mi uradili da smo na mestu vlasti. Hvala vam na ovoj mogućnosti.

Hvala, predsedavajuća.

Na kraju ove rasprave o budžetu za sledeću, 2023. godinu, u načelu, želeo bih da podsetim još jednom Vladu Republike Srbije na dve kategorije stanovništva, kojima ću posvetiti ova svoja dva poslednja minuta.

Pre svega, to su naši najstariji sugrađani i da bih podsetio na pet mera koje smo predvideli za penzionere, pre svega, prva je da država konvertuje u javni dug ono što duguje penzionerima, onih 850 miliona evra za četiri godine smanjenja penzija i da im to bude vraćeno, računajući i naslednike onih koji su, nažalost, u međuvremenu preminuli.

Sa druge strane, da se ukine ona nepravedna klauzula koja ljude sa 40 godina radnog staža ostavlja sa trajnim umanjenjem penzije do kraja života ukoliko nisu stekli starosnu granicu za odlazak u penziju.

Takođe, smatramo da je izuzetno važno da onih 100 hiljada naših najstarijih sugrađana koji imaju penzije ispod 10 hiljada dinara dobiju povećanje minimalne penzije.

Takođe, oni, posebno nemoćni i stari na selu, koji nemaju nikakva primanja, treba da dobiju neku vrstu socijalne penzije, minimalne penzije. Možemo to uraditi i prema socijalnim kartama, ne svima nego onima koji za to zaista imaju potrebu.

I konačno, da završim, mislim da je takođe važno da još jednom ponovimo da kada povećavamo penzije, da to učinimo tako što će oni sa manjim penzijama dobiti više a oni sa višim penzijama dobiti manje i da na taj način smanjimo ove socijalne nejednakosti u našem društvu.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana gospodo ministri i gospođe i naravno, poštovani građani Srbije, nije u pitanju povreda Poslovnika, već je u pitanju predlog koji proističe kao naše pravo iz člana 97. stav 3. Poslovnika, gde se jasno kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana.

Zašto predlažemo dodatno vreme za raspravu. Mislim, da je više nego jasno, vladajuća većina je predložila da imamo jednu jedinstvenu raspravu za 35 različitih tačaka dnevnog reda, a neke se tiču budžeta i socijalno ekonomskih tema, neke se tiču izbora novih sudija, i na kraju neke se tiču izbora viceguvernera NBS i svakako ne mogu biti predmet….

Hvala gospodine, predsedavajući. Dakle, dozvolite da zbog javnosti i uvaženih kolega ponovim predlog za koji se nadam, u dobroj volji da će narodni poslanici vladajuće većine pokazati razumevanje. Naime, o čemu se radi.

Vladajuća većina je predložila 35 tačaka dnevnog reda da budu spojene u jednu raspravu, a sve te tačke dnevnog reda nisu iz iste oblasti, deo je iz socijalno ekonomske tematike vezane za budžet, deo je iz pravosuđa vezano za izbor novih sudija, deo se tiče izbora viceguvernera NBS. Dakle, nije prirodno, nije logično, nije normalno da svih 35 tačaka dnevnog reda budu u jednoj raspravi. Navešću vam i konkretan primer i sa tim završavam.

Naša poslanička grupa ima sedam minuta i 24 sekundi za raspravu po jednoj tački dnevnog reda. Ako ste stavili 35 tačaka u jednu raspravu, mi imao po 20 sekundi za svaki predloženi zakon i za svaku predloženu tačku dnevnog reda, što priznaćete nije normalno, a rekao bih i nije pošteno.

Dakle, apelujem na vladajuću većinu, da ako ste to već uradili sada omogućite duplo vreme za raspravu po ovim objedinjenim predlozima u jednu raspravu. Nadam se da je to korektno kao predlog, a nadam se ćete i vi biti korektni i ovo prihvatiti.

Poštovani građani Srbije, dozvolite da u ovoj najvažnijoj skupštinskoj sednici u jednoj kalendarskoj skupštinskoj godini ovu temu otvorim na jedan drugačiji način, želeći da ukažem da pored ovog Predloga budžeta za 2023. godinu, koji je izložila aktuelna vlast, može da se na prioritete u budžetu gleda i na jedan potpuno drugačiji način i da u ovoj složenoj socijalno-ekonomskoj krizi u kojoj danas živimo možda je trebalo da Vlada Republike Srbije potpuno drugačije postavi prioritete.

Naime, ako mi živimo u vremenu jednog cunamija poskupljena svih osnovnih životnih namirnica, ogreva, zakupnina stanova, lekova, komunalija i svih drugih stvari koje utiču na kućni budžet, ako ćemo od nove godine imati novi poskupljenje struje i gasa, što znači novi talas poskupljenja svih osnovnih životnih namirnica, ako uzmemo u obzir da je to poskupljenje veće od 50% za sve osnovne životne namirnice iako je zvanična inflacija 13%, ako uzmemo u obzir da su sva dosadašnja i buduća povećanja plata i penzija praktično već pojedena od strane ove i ovakve inflacije, ako uzmemo u obzir probleme koje imaju studenti sa nedovoljnim mestima u studentskim domovima i rastom cena zakupnina stanova u univerzitetskim centrima, ako uzmemo u obzir štrajk prosvetnih radnika, ako uzmemo u obzir proteste pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koji su zakinuti za određena primanja, ako uzmemo u obzir povećanje hroničnih nezaraznih bolesti i ako uzmemo u obzir za sada nezvanične podatke iz nedavno održanog popisa da smo za 10 godina izgubili više od 850.000 stanovnika Srbije. Onda se postavlja jedno ozbiljno pitanje – da li u takvom vremenu, vremenu istovremeno i ogromnog zagađenja vazduha u svim najvećim gradovima u Srbiji, treba neke stvari da budu prioritet, koje su stavljene u ovaj budžet za 2023. godinu ili neke potpuno druge stvari. Evo da pogledamo.

Da li je u ovom trenutku prioritet put Niš – Merdare, u trenutku dok se u Tirani formira velika Albanija? Da li mi pravimo put za tu veliku Albaniju, za NATO? Zašto to radimo u ovom trenutku? Jel to prioritet? Da li je u ovom trenutku prioritet izgradnja ne samo nacionalnog stadiona, već i svih tih lokalnih fudbalskih stadiona koji se mere u stotinama i stotinama miliona evra, koliko će država izdvojiti za pravljenje ovih fudbalskih stadiona? To nisu stadioni za zdrave stilove života i za besplatan sport naše dece. Neće naša deca masovno koristiti te profesionalne stadione, njima treba pomoći na druge načine da zaista uzmu učešće u zdravim stilovima života.

Da li je moguće da po Izveštaju o završnom računu budžeta za 2021. godinu imamo 150 miliona evra koliko država plaća sudske troškove i penale koje je skrivio neko na čelu države, ko je uradio neke pogrešne stvari, pa sada država to plaća? Da li je tačno da mi svake godine plaćamo 150 ili 200 miliona evra sudskih troškova i penala? Ko je za to kriv? Najčešće se radi o odnosima između države i investitora, države i onih koji su učestvovali na tenderima i javnim nabavkama. Dakle, onaj ko je kriv za to neka plati iz svog džepa, neka se njemu oduzme privatna imovina, a ne država da plaća svake godine 200 miliona evra za sudske troškove.

Ne znamo u završnom računu budžeta kome se i koliko para daje od stranih investitora? Koji su efekti svega toga? Zašto se krije, da vidimo tačno kome ste dali pare građana Srbije od tih čuvenih stranih multi nacionalnih kompanija. Ponašate se kao onaj čuveni lik Super Hik, iz stripa Alan Ford, koji je otimao siromašnima da bi davao bogatima. Vi otimate građanima Srbije naše pare i dajete bogatim stranim multi nacionalnim kompanijama za subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta. Što te iste pare ne date domaćem privredniku i poljoprivredniku? Zašto 93,5% svih subvencija u poslednjih 15 godina ste dali strancima? Zašto nije 93,5% domaćim privrednicima, a 6,5% stranim kompanijama? Zašto nije obrnuto? Nikada niko nije odgovorio na ovo pitanje.

Naravno, nije potrebno bilo, gospođo Branbić, da angažujete Norvešku konsultantsku kompaniju da vam kaže da je Grčić katastrofalno rešenje za direktora Eleketroprivrede Srbije i da ste zbog vaših partijskih kadrova, sa kupljenim diplomama, nestručnim, bahatim i korumpiranim, doveli u pitanje veliki broj javnih preduzeća koji su sada u dubiozi zbog kojih imamo probleme u budžetu. To znaju svi građani Srbije, nije trebalo još dodatne pare plaćate da bi vam to rekli Norvežani.

Uostalom, ono što je ovde dodatni problem, i ne može biti prioritet države da vi neprestano jačate sve što je strani ekonomski interes, strane banke, strane kompanije, uvoznički lobi, koji uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvodimo, ili recimo, rasprodajete naša prirodna i privredna bogatstva poput PKB ili Komercijalne banke. Ovde sedi, guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, inače zamenik predsednika SNS, da to ne zaboravimo, koja je bila protiv prodaje Komercijalne banke, a vi ste je prodali.

Idemo dalje, mi jednostavno postavljamo pitanje, da li u ovom vremenu, ovakvog povećanja hroničnih nezaraznih bolesti, a evo tu je i novi ministar zdravlja koji to može da vam potvrdi, koliko imamo problema sa kardio-vaskularnim bolestima, koliko sa onkološkim bolestima, koliko sa dijabetesom. Pazite, vi u tom trenutku u razdelu za zdravstvo smanjujete budžet za razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite i smanjujete budžet za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti. Koje je obrazloženje za to? Nemoguće je obrazložiti. Vi gradite izvesni centar za veštačku inteligenciju, vi ste stigli do četvrti industrijske revolucije, a nemate u pola države kanalizaciju. Ne možete da rešite zagađenje vazduha u najvećim gradovima u Srbiji, ljudi umiru od zagađenja vazduha, a vi se bavite veštačkom inteligencijom.

Pričate da ste predvideli u 70 opština da ćete se baviti rešavanjem pitanja kanalizacije, a ostalih sto opština? Pet hiljada kilometara kažete kanalizacione mreže, pa to ne da je malo, nego je smešno malo da se reši ovaj ozbiljan problem.

Konačno, mi sada moramo da vam predstavimo kako bismo mi, kao Srpski pokret Dveri, naša poslanička grupa kreirali budžet da smo u ovom trenutku na vlasti, da vidimo svi da je moguće da postoji i drugi prioriteti u tom budžetu, u odnosu na ono kako ste vi ovaj budžet postavili. Primera radi, mi bismo kao prvu stvar rešili, ispravili socijalne nepravde koje su se desile u nekom prethodnom periodu. Još uvek postoje radnici kojima nisu isplaćene zarade iz vremena pljačkaške privatizacije. Još uvek im nisu isplaćene jubilarne nagrade, nije im povezan radni staž, a dobili su mnogi od njih i pravosnažne sudske presude da imaju pravo na to. Šta ćemo sa bankarskim klijentima koje su banke opljačkale onim nepravednim troškovima obrade kredita, gospođo Tabaković? I, kako je to Vrhovni kasacioni sud stao na stranu banaka, a protiv naših građana? Za koga radi Vrhovni kasacioni sud? Zašto štiti banke, a dalje uništava bankarske klijente?

Isto se nedavno desilo i po pitanju pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koje je nedavno protestvovalo na beogradskim ulicama, zato što 2014. godine su zakinuti za regres i topli obrok koji ste im protivzakonito računali u okviru koeficijenta zarade. Sada je Vrhovni kasacioni sud, isto kao u slučaju banaka, stao na stranu poslodavca i oni su sada izgubili sudske presude i moraju da plate sudske troškove do sto hiljada dinara. Pazite, pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo da radimo i koje je inače na minimalcu.

Pa, hajde da se dogovorimo onda poštovane kolege narodni poslanici jednu stvar, da sami sebi kuvate kafe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami čistite toalete pre i posle upotrebe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami održavate tehnički funkcionisanje ovog parlamenta i sve drugo što radi pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo ništa, a te ljude držite na minimalcu i tim ljudima još zakinete regres i topli obrok od 2014. godine do danas.

Da li je to normalno? Da li je to ljudski? Da li je to kolegijalno? To su naše kolege. Više stotina njih, svi oni rade zajedno sa nama ovde u Domu Narodne skupštine i u svim javnim službama, pa, i u vašim ministarstvima.

Zašto vi kao ministri ne čistite toalete u vašem ministarstvu? Da uštedimo. Uopšte ne moramo da imamo pomoćno osoblje koje je na minimalcu. Možete vi da čistite toalete iza upotrebe.

Dakle, hajde da rešavamo te nagomilane socijalne nepravde iz nekog prethodnog perioda, ne ulazim da li ste to napravili vi ili neki vaši prethodnici. Hajde da pomognemo socijalno ugrožene u ovom vremenu teške zime koja je pred nama, nezaposlene, osobe sa hendikepom, siromašne i prezadužene porodice.

Da li možemo primera radi, da izdamo besplatne vaučere za kupovinu osnovnih životnih namirnica, ali od domaćih proizvođača? Da li možemo da izdvojimo socijalni dodatak za energente i povećane troškove života? Da li možemo da zabranimo isključenje struje privatnim licima do 1. maja 2023. godine, jer niko ove zime u Srbiji ne sme da bude bez hrane, bez struje, bez grejanja? Da li možemo da pomognemo otplatu stambenih kredita onima koji će doći u problem zbog skoka kreditnih rata?

Jednu stvar podržavam, i uvek sam vam rekao i to iznova potvrđujem, uvek ću podržati ono što je dobro. Dobro je u Predlogu budžeta za 2023. godinu što su značajno povećana primanja pripadnicima Vojske Srbije, ali je isto tako značajno povećanje primanja moralno da se oseti kod prosvetnih i zdravstvenih radnika, kod policajaca, kod radnika u kulturi i sistemu socijalne zaštite.

Posebno to na vas apelujem, u sistemu studentskog standarda. Samo 8% studenata je obuhvaćeno studentskim domovima, cene zakupa stanova su značajno skočile. U Beogradu i Novom Sadu, jedna garsonjera sada vam je 400 ili 500 evra mesečno, a jednoj porodici treba za jednog studenta od 50.000,00 do 100.000,00 dinara mesečno.

Dakle, moramo da otvorimo nove studentske domove, nove studentske kampuse čitave, i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Moramo postojeću državnu imovinu da stavimo u funkciju studentskog smeštaja ili novčanim subvencijama da pomognemo studente iz socijalno ugroženih porodica da ne bi odustali od studiranja.

Ono što je na kraju važno jeste ono na čemu počiva ekonomska politika Srpskog pokreta Dveri, a vidimo posle pandemije i ukrajinske krize da smo sve vreme bili u pravu, kada smo govorili o ekonomskom patriotizmu.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna nacionalna država, koliko je važna nacionalna privreda, koliko je važna zamena uvoza domaćom proizvodnjom, koliko su važne domaće robne rezerve, koliko je važna vojna moć.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna energetska i prehrambena bezbednost, koju opet treba da obezbedi država koja brine o ekonomskom i socijalnom patriotizmu na prvom mestu. To znači da je naš domaći proizvođač, da je naš domaći prerađivač, da je naš domaći trgovac i da je naš domaći potrošač naš prioritet, a ne strane kompanije.

Znači, mi moramo sve snage države, poreske olakšice, subvencije, izvozne garancije, bankarske kredite, iz kojih banaka, kada više nemamo nijednu banku u državnom vlasništvu. Strane banke neće finansirati razvoj domaće privrede.

Moramo da podržimo sve što je domaće. Domaće banke, domaću privredu, domaće privrednike i preduzetnike, domaće poljoprivrednike, izvoz domaćih proizvođača, ulaganja iz dijaspore.

Vidim da je novi ministar privrede zainteresovan za te stvari i podržavam i pozdravljam njegova razmišljanja u tom pravcu da se malo više pozabavimo domaćim ekonomskim razvojem, a ne stranim multinacionalnim kompanijama koje dolaze u Srbiju.

Po ko zna koji put vas podsećam na kampanju „Kupujmo domaće“, i nemojte mi opet reći da je to diskriminacija. Svaka država u ovom trenutku gleda sopstvene ekonomske interese.

Znači, hoćemo da zadržimo sav profit u zemlji, da bude naš proizvođač, naš prerađivač, naš trgovac i naš potrošač i da ništa ne izlazi iz Srbije. Nećemo da strane kompanije odnose ekstra profit u inostranstvo, a one čine 99% našeg izvoza, verovatno. Dakle, hoćemo da konačno mi, ili zadržimo novac ovde u našoj unutrašnjoj trgovini. Zato besplatni vaučeri za osnovne životne namirnice, ali samo kupujući od domaćeg proizvođača.

Na kraju želim da kažem nešto u ime privatnih preduzetnika u Srbiji koji su zaista diskriminisani u ovom vremenu.

Pre svega, treba ukinuti, gospodine ministre privrede, obavezno plaćanje članstva u Privrednoj komori Srbije. Zašto bi to privrednici bili obavezni? To je pljačka naših domaćih privrednika.

Pod dva, treba izvršiti reformu raznih elemenata poreske politike, a jedan od glavnih predloga, sa moje strane, je reforma poreske politike u korist porodice. Kada stupite u brak, manji porez na zarade i manji porez na imovinu. Kada dobijete dete, još manji porez na zarade, još manji porez na imovinu. Što više dece, manji porezi, ostaje vam više u kućnom budžetu i to je sistemska mera borbe za rađanje, za natalitet, za mlade bračne parove, za porodice sa više dece.

Konačno, povećajmo porez na luksuz. Povećajmo porez bogatima, pomozimo siromašnima u vremenu velike ekonomske i socijalne krize, a domaće privrednike oslobodimo poreza na dobit kada ga ulažu u proizvodnju, u novo zapošljavanje. Smanjimo poreze ne zarade onim domaćim privrednicima koji drže visoka primanja svojih radnika, da konačno uradimo nešto i za domaćeg privrednika i preduzetnika.

I da ne zaboravim najosetljiviju kategoriju stanovništva, a to su naši penzioneri. Pet mera socijalne politike Srpskog pokreta Dveri za naše penzionere.

Pod jedan – vratiti penzije koje ste nepravedno oduzeli kao stečeno pravo u one četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, 850 miliona evra ste uzeli penzionerima, vratite im. Vratite i onim naslednicima, oni koji su, nažalost, u međuvremenu preminuli i nisu mogli da koriste ta sredstva. Ukinite onu nepravednu klauzulu da onaj ko napuni 40 godina radnog staža, a nema uslov za odlazak u starosnu penziju dobija trajno umanjenje penzije. Pa, ko ste vi da nekome ko je radio 40 godina trajno umanjujete penziju? Pa, čak i kada napuni 65 godina vi mu ne vraćate penziju koju zaslužuje nego ona ostaje trajno umanjena. To je pljačka. To je nepravda. To je diskriminacija prve vrste.

Povećajte minimalnu penziju na minimum 200 evra, jer ne može da se živi sa 10.000 dinara penzijom koju ima 100.000 građana Srbije. Uvedite socijalnu penziju za najstarije sugrađane koji nemaju nikakva primanja, a posebno stara i nemoćna lica i posebno na selima.

Konačno, kada povećavate penziju povećajte više onima koji imaju manje. Šta to znači? Svi mi punimo iz svojih plata, odnosno i doprinosa našu buduću penziju, ali onoga trenutka kada smo otišli u penziju i kada vi povećavate penzije mi više ne doprinosimo.

Zašto vi nekome dajete 9.000,00 dinara ako ima 100.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja, a nekome dajete 900,00 dinara ko ima 10.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja? Zašto i jednima i drugima ne dajete po 5.000 dinara? Zašto diskriminišete one koji imaju manje penzije?

Hajde da nešto učinimo za socijalno ugrožene kategorije stanovništva u vremenu krize koja dolazi. Manimo se nepotrebnih infrastrukturnih projekata poput puta Niš – Merdare, poput nacionalnih i lokalnih fudbalskih stadiona i smanjite troškove koje vi pravite, a pre svega sudske penale koje očito plaća neko ko je oštetio time ovu državu, kao što je Grčić oštetio EPS.

Vlado Republike Srbije, kada ćete da privedete poznaniju prava Milorada Grčića da on svojom privatnom imovinom nadoknadi troškove koje je imao EPS u međuvremenu od kada ga je on svojim lošim menadžmentom upropastio?

Ne može više u Srbiji da se uništava ova država, a da niko za to, ni krivično, ni materijalno odgovara. Vi ste ministri, vi vodite državu. Vi kada pogrešite to košta građane. Morate da platite iz vašeg džepa sve ono što ste uništili državu.

Hvala.

Teško je govoriti posle predsednika Vlade koji apsolutno ničim i nikada nije zaslužio da se nađe na tom mestu.

Država Srbija, građani Srbije, tradicionalna Srbija je uvređena da mi u trećem mandatu na mestu predsednika Vlade imamo Anu Brnabić. To je sramota za Srbiju, to je poniženje za naš narod, za našu istoriju, za našu kulturu, za našu tradiciju, za naše vrednosti. To je konstantna uvreda svega što je srpsko, što je hrišćansko, što je porodično, što je tradicionalno. To je pljuvanje i ponižavanje svega onoga što je nama svetinja.

Mi se suočavamo da nam se nameće predsednik Vlade za koga niko nikada nije glasao, koji nema nikakvo uporište u biračkom delu Srbije…

… i koji simboliše sve suprotno od onoga što je sistem vrednosti srpskoga naroda… (Isključen mikrofon.)