Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?