MILADIN ŠEVARLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1949. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 229
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 25 dana i 12 sata

Poštovani gospodine Ševarliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Hvala lepo. Iskoristiću svojih pet minuta i dozvolite gospodine ministre da vas zamolim sa dva komentara na predloge.

Najviše primedbi roditelja, u vezi sa Ministarstvom prosvete odnosi se na udžbenike. Ovde je o tome bilo reči. Ja ću navesti samo jedan primer.

Udžbenik za engleski jezik za drugi razred, štampan je dvodelno, prvo udžbenik, a zatim radna sveska. Iduće godine, štampan je kao jedna publikacija, udžbenik plus radna sveska zajedno. To znači da udžbenik iz prethodne godine, koji se ni po čemu ne razlikuje u odnosu na udžbenike iz prethodne godine, vi ste morali ponovo da kupujete, umesto da kupite samo radnu svesku.

Mislim da udžbenici i prateći materijali, dopunski materijali, u osnovnim školama ne bi smeli da budu u funkciji zgrtanja profita izdavačkih kuća.

Drugo, mnogo je zamerki na udžbenike iz istorije. Ovde je bilo reči o tome, da ne treba dozvoliti da inostrani izdavači štampaju udžbenike iz istorije, srpskog jezika i geografije, što ja podržavam.

Bilo bi dobro da Ministarstvo prosvete bude inicijator jedne javne rasprave na tu temu i da iskoristimo vreme između dva izborna datuma, onih izbora koji će biti prvi krug i drugi krug da se o tome porazgovara sa učešćem predstavnika svih zainteresovanih strana.

Treće, vi finansirate projekte, takozvane osnovne projekte, istraživačkim institucijama, ali aplikativne projekte dozvoljavate, takođe da rade samo naučno-istraživačke organizacije. Zašto to ne bi mogla da radi naučno-stručna udruženja, jer onda mogu da izaberu najeminentnije kadrove ili stručnjake, ne samo iz Srbije, nego recimo iz GEPS-a, Grupe eksperata srpskog porekla, kojih ima oko osam hiljada u evidenciji profesora Jovana Filipovića, sa Fakulteta organizacionih nauka? Ili da neke naučno-istraživačke organizacije objedine najsposobnije kadrove, da bi dali najcelishodnija rešenja, koja treba privreda da iskoristi.

Četvrto, želeo bih da vas pitam da li bi se Ministarstvo prosvete uključilo zajedno sa Srpskom akademijom nauka u afirmaciju prilično zaboravljenog akademika Miloša S. Milojevića, rođenog u Crnoj Bari 1840. godine, a umro je 1897. godine, u Beogradu? On je bio redovni član Srpskog učenog društva, Odbora za nauke državne i istorijske, od 1870. godine pa nadalje. On je pravnik, filozof, filolog, istoričar, profesor i upravitelj Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu, a ovo je godina kada još uvek obeležavamo 800. godina pravoslavlja. Bio je komandant dobrovoljačkih i ustaničkih odreda, u srpsko-turskim ratovima, 1876. – 1886. godine i učesnik Berlinskog kongresa 1878. godine. Bavio se sakupljanjem narodnih pesama i običaja.

Zahvaljujući njegovom predanom radu, sačuvana je Dečanska … najstariji i najvredniji dokument, koji se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pisao je istoriju Srba, koja je izašla, kao odlomak dela 1872. godine, štampano u državnoj štampariji, uz podršku tadašnjeg Srpskog učenog društva.

Šta je uradilo udruženje Miloš S. Milojević? Afirmisalo ga je u Mačvi i šire, realizovalo je naučno-stručne skupove, uz učešće naučnika iz regiona, pre svega iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, ali i iz Beolorusije, Rusije i drugih zemalja.

Mislim da bi na taj način „Dani Miloša S. Milojevića“, dobili na značaju i eventualno ga uključiti u udžbeničke materijale, barem nešto od onoga što je on sakupljao, iz tog perioda srpske državnosti.

Hvala na pažnji.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem.

Pre nego što obrazložim predlog za dopunu dnevnog reda, hteo bih da izrazim po ko zna koji put podršku generalu Deliću za njegov zakon o zaštiti položaja i prava ratnih veterana. Osim te podrške, koju bi trebalo svaki nacionalno orijentisani poslanik da iskaže, ja sam preduzeo još nešto.

Molio sam predsednika Republike Aleksandra Vučića da primi ratne veterane koji su praktično u njegovom dvorištu, odnosno na sredokraći između Narodne skupštine i Predsedništva Republike.

Prošlo je verovatno tri nedelje, do danas se to nije desilo. Ja ponovo molim predsednika Republike da primi ratne veterane barem do Božića, kako ne bi Božić dočekali pod šatorima u parku, jer oni to nisu zaslužili kao branioci naše otadžbine.

Takođe, danas je 954. dan od kada sam predložio deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama. Na svakoj od prethodnih sednica predlagao sam dopunu dnevnog reda, budući da je tekst te deklaracije i tekst slične deklaracije, koji su usvojili Zeleni Srbije, usvojen od preko 7.000 odbornika u skupštinama 136 opština i gradova Republike Srbije ili 80,5% od 169 lokalnih samouprava na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine.

Na žalost, ovde je do sada bilo najviše 11 glasova. Ne glasaju ni oni poslanici koji su u vreme usvajanja ovih 136 deklaracija u opštinama i gradovima bili predsednici ili odbornici u tim skupštinama opština, ne glasaju ni predstavnici stranaka koji se deklarativno izjašnjavaju za zaštitu poljoprivrede, ne glasaju ni svi ostali koji kao potrošači treba da vode računa da im se ne dogodi sa decom i naslednicima ovo što je utvrdio prof. dr Seralini i njegov tim istraživača 2012. godine.

Zbog toga treba da se zabrinemo što je, umesto usvajanja ove deklaracije, izvršena izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane i što su životinje, i pored Zakona o dobrobiti životinja, više zaštićene nego ljudi, jer je genetički modifikovana hrana, po ovim dopunama, definisana kao genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje… (Isključen mikrofon.)

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala lepo.

Pre svega, želim da kažem i da izrazim zahvalnost svim zemljama koje su povukle priznanje o tzv. samostalnoj republici Kosovo, takođe i onima koji su pripomagali Srbiji i rukovodstvu Srbije.

Drugo, radeći magistarski rad pre 40 i više godina, proveo sam dane i dane u arhivi u Železniku, na nekih dvadesetak metara ispod površine zemlje. Tada sam saznao nešto što nisam učio na fakultetu, da su neposredno posle oslobođenja na Kosovu i Metohiji donete dve kontradiktorne uredbe. Jedna je bila uredba resornog ministra za agrarnu reformu, da se zabranjuje povratak na Kosovu Srbima i Crnogorcima na njihova imanja koja su dobili kao agrarni interesenti u postupku agrarne reforme Kraljevine Jugoslavije.

Druga uredba je bila, resornog ministra za unutrašnje poslove ili policije, kako god hoćete, koja je pretila hapšenjem i proterivanjem agrarnih interesenata koji dođu da nasele svoja domaćinstva i gazdinstva.

Tako je armija albanskih migranata koja je naselila delove Kosova i Metohije za vreme okupacije ostala na teritoriji Kosova i Metohije. Da li smo danas u sličnoj situaciji? Ne znam da li je u prethodnom sazivu, ali u ovom sazivu Narodna skupština nije donela odluku o poništenju odluke o samoproglašenju nezavisnosti takozvane republike Kosovo? Ako jeste, molim da kažete. Ne znam, možda je to u ranijem periodu, u prošlom sazivu doneto. Da li takvu političku odluku treba danas doneti i zašto se ona ne donosi?

Drugo pitanje jeste vrlo bitno - šta je sa povraćajem 250.000 proteranih Srba sa Kosovo i Metohije? Srbija je danas ekonomski jaka i može da pomogne. Neće se sigurno vratiti 250.000, ali bi se verovatno jedan deo vratio.

Treće pitanje - ako Briselski sporazum ne poštuje druga potpisnica, zašto Narodna skupština ne donese odluku o poništenju Briselskog sporazuma i na taj način ostane samo na snazi Rezolucija 1244?

Takođe, kao stent za tadašnji SSNO radio sam na projektu rezervi mesa u živoj stoci za potrebe JNA. Bez obzira kakvu god strategiju da formulišete, a ja sam petnaestak godina državo nastavu na Vojnoj akademiji, ako nema stanovništva na toj teritoriji praznoj teško će se održati ta teritorija. Jedini način da se održi stanovništvo tamo jeste da ga stimulišemo da bude vezano za stočarsku proizvodnju, jer jedino stočarska proizvodnja, za razliku od ratarske i voćarsko vinogradarske, zahteva danonoćno prisustvo na gazdinstvo. Razmislite o tome.

Takođe, šta je sa povratkom hiljadu graničara i policajaca na teritoriji Kosova i Metohije?

Najzad, još jedno pitanje. Ove godine sam imao priliku da vodim grupu od 36 srpske dece u četiri zemlje da obilaze pravoslavne manastire, između ostalih i jednu studentkinju sa Fakulteta za sociologiju sa teritorije Kosova i Metohije. Ona je dobila pasoš ovde u Beogradu, na kome je pisalo - Koordinaciona uprava Republike Srbije. Taj pasoš, iako je sa grbom Srbije, ona je i pored toga, za razliku od svih nas ostalih i druge dece, morala da traži posebnu šengensku vizu. Jedva smo to uspeli da sredimo i da je uključimo u grupu. Zašto se pasoš Republike Srbije za Srbe i druge nacionalnosti koje žive na teritoriji Kosova i Metohije ne priznaje? Zašto se ne uvede reciprocitet prema državama koje ne priznaju pasoše Republike Srbije?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 58936.00 RSD 01.10.2014 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 8800.00 RSD 01.01.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Republika Godišnje 18000.00 RSD 01.01.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Član komisije za odbranu doktorske disertacije) Republika Jednokratno 104000.00 RSD 11.05.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Povremeni i privremeni poslovi) Javni Jednokratno 10400.00 RSD 07.04.2016 - 30.04.2016.