MILADIN ŠEVARLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1949. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 05.03.2019, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 166
  • 4
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 18 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Juče sam pokušao da vašu pažnju i ponašanje usmerim ka zahvalnosti Vladimiru Vladimiroviču Putinu, čestitajući mu 67. rođendan, što je naišlo na muk u ovoj sali. To je vaše pravo, i to je pokazatelj kako se odnosimo prema njemu lično i Ruskoj Federaciji koja nam izuzetno pomaže i čiju pomoć odbijamo. Ne dozvoljavamo da njihova misija u Nišu dobije status diplomatske misije, ne dozvoljavamo da predstavnici Rusije i Kine, koji su nam naklonjeni, učestvuju u rešavanju problema Kosova i Metohije direktno itd.

Neposredno potom otišao sam na Kalemegdan da obeležimo godišnjicu braniocima Beograda protiv austrougarske okupacije. Ovo je jučerašnja fotografija ispred spomenika ruskim i srpskim borcima braniocima Beograda na Kalemegdanu. Ako se ne varam, ovaj spomenik otvorio je tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, svečano.

Pre dve godine, sa ovog spomenika ukradena je skulptura Svetog Đorđa kako ubiva aždahu. Za dve godine ova država nije bila u stanju da pronađe ko je ukrao, niti je bila finansijski u mogućnosti da napravi repliku tog dela spomenika i da ovaj spomenik osposobi na način kako to treba da izgleda.

Pitam se da je ovo američki spomenik ili engleski, ili nemački, francuski itd, verujem da bi za 24 časa bila urađena replika, jer postoji kalup za izradu te replika. Da li ćete dozvoliti da kroz 10-ak dana i premijer Ruske Federacije Medvedev dođe ovde, a da ne bude renoviran ovaj spomenik, to ostavljam na vama.

Dalje, juče je predsednik Republike Srbije u nekoliko navrata izjavio da se povećava robna razmena sa Turskom u kontekstu razgovora sa predsednik Turske. To je tačno, ali nažalost tačno je i nešto sledeće – da se izvoz Srbije u Tursku smanjuje, što znači da se spoljno trgovinski deficit sa Turskom povećava, a jedan od načina kako se može smanjiti taj deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Turskom jeste poljoprivreda. Šta smo mi radili našoj poljoprivredi? To pokazuju ovi podaci.

Ovo je odgovor koji sam dobio od ministra Nedimovića, ministra poljoprivrede na moje poslaničko pitanje 23. novembra 2017. godine. U ovom odgovoru ministar Nedimović navodi da su podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju iznosili po godinama, citiram, 2013. godine 4,37%, 2014. godine 4,55%, 2016. godine 2,87% i 2017. godine 2,96%. To znači ukupno ispod 5%. Za tih pet godina ovog režima zakinuto je poljoprivrednicima 7,17%, a ako uzmemo da je to u proseku godišnje 2,87% i ako to pomnožimo sa cifrom koja je bila 2016. godine, 23.826.620.000, ispada da je samo u ovom petogodišnjem periodu poljoprivrednicima zakinuto 57.771.720.328 dinara i onda nemojte, gospodo, da se čudimo što jedan od prethodnih govornika reče da nam je prosečna starost poljoprivrednika 61 godina, da je prosečna starost traktora 20 godina, da smo ove godine 20% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja imaju sitnu stoku, svinje, ovce i koze, i koja su imala dva grla goveda, isključeni iz sistema subvencija. Kako mislite da onda pomažete poljoprivredni i koga?

Biću slobodan da priložim kopiju dokumenta koji sam dobio od ministra poljoprivrede kako bi postala sastavni deo zapisnika i ušla u zapisnik.

Gospodine potpredsedniče, da li dozvoljavate da donesem?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Nije replika, nego po Poslovniku, član 107.

Ovde je izrečeno u kontekstu moje ličnosti nekoliko uvreda na koje niste reagovali.

Prvo, o genetičkoj modifikaciji. Ja ne znam ko se zalaže za genetičku modifikaciju? Da li ja, koji sam zbog toga isključen iz Odbora za selo SANU, ili vi, koji menjate Zakon o bezbednosti hrane i formulišete da je genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana za životinje od genetički modifikovanih organizama? Pozovite barem Institut za jezik u SANU i pitajte da li nešto tako može da opstane, a evo, ovde je i predsednik Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, pa neka vam i on to potvrdi.

Drugo, nema nijedne moje izjave u kontekstu onoga što se aludiralo na osvajačke namere srpske vojske, nikada, niti će biti, niti je bilo. I ovo je klasičan primer zloupotrebe skupštinske govornice i to neka služi na čast onima koji zloupotrebljavaju.

Treće, ja sam samo diskutovao na osnovu podataka koje mi je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede, sa potpisom ministra poljoprivrede. Možete da sravnite stenogram. Zato sam i predao kopiju dokumenta koja mi je dostavljena, ni jednu zapetu, ni jednu cifru nisam ispustio, samo sam uradio dodatni obračun na osnovu smanjenja tih procenata.

O mom odnosu spram zadrugarstva, zaista je izlišno da govorim ovom skupu. Imate bibliografiju radova. Uostalom, gospodo poslanici, tri i po godine mi smo ovde poslanici a da nema nijednog slova na sajtu pored našeg imena i prezimena, osim za predsednika i za potpredsednike Skupštine. Pitam se zašto? Objavite biografije sa bibliografijama radova i onda će celokupna srpska javnost znati ko je šta radio. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Ne, po ovom amandmanu, nego uopšte. Mojih pet minuta. Zahvaljujem.

Nadam se da smo se u prepodnevnom delu rada složili posle predaje ovog dokumenta, gospodine ministre, da su poljoprivrednici opljačkani u periodu 2013. do 2017. godine za blizu 60 milijardi dinara. To je potpisao ministar poljoprivrede. Međutim, mislim da je to mnogo više, i to ćemo da utvrdimo na osnovu završnih računa, jer postoji nekoliko osnova za pljačku poljoprivrednika. Jedan je da planirate agrarni budžet ispod 5%, drugi da ni taj smanjeni agrarni budžet ne realizujete, nego ga u još manjem procentu realizujete, pa onda prijavljujete suficit, i to ćemo da vidimo sada kada budemo uporedili sa podacima iz završnih računa.

Ako smo to apsolvirali, ja bih molio da mi odgovorite na pitanja koja ste ostali dužni. Jedno od pitanja je bilo da li je Vlada Republike Srbije sklopila ugovor o preuzimanju migranata koji ne ispunjavaju uslove za boravak u zemljama EU, konkretno u Austriji, ili laže dosadašnji ministar austrijske Vlade u izjavi datoj na televiziji.

Drugo, pitao sam vas koliko su od Vlade Republike Srbije dobile organizacije koje Poverenica za ravnopravnost naziva lezbijkama, gejevima, biseksualcima i transrodnim osobama? To vas pitam zbog ovoga, gospodine ministre, pošto je danas rečeno da oni koji nose narodnu nošnju su genetički modifikovani. Pitam vas da li su genetički modifikovani i učesnici te parade na kojoj je i predsednica Vlade i nekoliko ministara i da li ovo podleže pokretanju postupka od strane nadležnih državnih organa?

Takođe, to je prošlogodišnja Dita von, ne znam kako se zove, možete pronaći u štampi. To je prevazišlo sada ovaj plakat. Zamislite da su umesto srpskog patrijarha i vladike ovde stavljena dva kardinala ili dva rabina, recimo, da li bi onda nadležni državni organi reagovali? Zašto nema osude ovakvog ponašanja od strane predsednice Vlade i ministara koji su učestvovali na tom skupu?

Takođe, zašto se na skupu koriste deca, maloletna deca čiji se obrazi mažu duginim bojama? Uostalom, dugine boje su bile logo Međunarodnog zadružnog saveza sve dok nije preuzeto od strane ovog organizatora.

Takođe, gospodine ministre, vi ste 2014. godine bili gradonačelnik, evo fotografije, datum je 18. septembar 2014. godine kada kao gradonačelnik polažete venac na spomenik serbskim i ruskim heroja na Kalemegdanu, koji su učestvovali u odbrani Beograda u toku Prvog svetskog rata. Danas je rečeno da tamo nisu učestvovali ruski vojnici, odnosno dobrovoljci.

Evo kako izgleda danas taj spomenik. To je vandalski čin bez skulpture Svetog Đorđa Pobedonosca. Zašto to dozvoljava Republika Srbija? Zašto ne napravi repliku? Zašto ne osposobi taj spomenik, nego izgleda kao da su ponovo streljani?

Molim vas, takođe, da mi kažete koliko iznose plate zaposlenih, koji su preostali u „Beogradskoj banci“, a o čemu je malopre bilo govora? Da li je tačna informacija da one iznose preko 200 i 300 hiljada dinara? Kako se mogu likvidirati banke koje imaju veća potraživanja nego što su njihove obaveze?

Takođe da mi kažete – šta je sa imovinom Beogradske železničke zadruge koja je najstarija železnička kreditna zadruga i čiju imovinu do danas nisu uspeli da rasprodaju, pošto mi je spočitavano da ne vodim računa o zadrugarstvu? Da krenemo od toga, uostalom, ja sam u studiji poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji napisao koliko je poljoprivrednog zemljišta opljačkano, preko 400 hiljade, a ne 180 hiljada, kao što je ovde rečeno, iako se govornik ogradio da se to odnosi samo na zadruge na području Vojvodine.

Najzad molio bih vas da mi objasnite zašto je putarina za novoizgrađeni autoput u dužini od 100 kilometara od Obrenovca do Preljine 420 dinara, dok je putarina za put koji je duži od Novog Sada do Subotice niža? Zašto su putarine u evrima po najvišem kursu, a ne po srednjem kursu, niže nego što su putarine u dinarima? Koga mi štitimo strance ili naše građane? Da li mi možemo da plaćamo putarine u evrima?

Najzad, objasnite mi molim vas, pošto već danima imamo haos na beogradskim ulicama sa taksistima…

(Predsedavajući: Hvala.)

… zašto niko od državnih organa ne reaguje na to i ne pozove te ljude da razgovaraju? Konkretno, da li poslanici kad krenu odavde, iz Skupštine, svojim automobilom mogu da vrše pomoć na putu preko „CarGo“ aplikacije? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 58936.00 RSD 01.10.2014 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 8800.00 RSD 01.01.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Republika Godišnje 18000.00 RSD 01.01.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Član komisije za odbranu doktorske disertacije) Republika Jednokratno 104000.00 RSD 11.05.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Povremeni i privremeni poslovi) Javni Jednokratno 10400.00 RSD 07.04.2016 - 30.04.2016.