Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miladin Ševarlić

Govori

Hvala predsednice.

Srećan vam rođendan, žao mi je što nisam doneo zvonce da to na zvono objavim da znaju svi da vam je rođendan. Žao mi je i što ne dozvoljavate da unesem sliku „Plava grobnica“ da vam poklonim kao rođendanski poklon.

Dakle, radi se o predlogu krovne deklaracije o GMO i proizvodima od GMO koji sam predložio 5. maja 2017. godine, od tada do danas iako u ovoj sali više od polovine poslanika od 250 je onih koji su glasali za tadašnji Zakon o GMO iz 2009. godine, bez obzira što su promenili stranačke boje i niste više u SRS i nema razloga da ne uvažavaju jednoglasnu odluku oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova. Sada hoću da pokažem kako nas genetički modifikujete sa pravnim propisima.

Ovo je original naziva 6. tačke Zakona o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti hrane. Konsultovao sam Institut za srpski jezik SANU i oni su mi rekli da je ovo neodrživo pravna formulacija, a imajući u vidu da se genetički modifikovana hrana u prvom delu definisanja ove tačke nema eksplicitnog naziva na koga se odnosi, a na drugom delu genetički modifikovana hrana za životinje. Dakle, ovde se životinje favorizuju u odnosu na ljude. Zašto se stidite i izbegavate da navedete da je prvi deo ove rodne grupe genetički modifikovana hrana za ljude Srbije?

Takođe, u drugom delu navodi se hrana koja čak nema ni naziv od čega, odnosno sufiks od čega je niti za koga je, dok hrana za životinje navedeno je da je dobijena od genetički modifikovanih organizama. To je način kako se usvajaju zakoni.

Podsećam vas takođe na još jedan zakon, a to je Zakon o ratnim memorijalima kada smo usvojili između ostalog i spomen ploču obeležje ratnog memorijala, a da koncentracioni logori nisu obeležje ratnog memorijala, jer navodno spadaju u ostala mesta stradanja. Zar zaista ova Narodna skupština ne može da nađe formulacije koje su jezički i zakonodavno ispravne. Hvala.
Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče, ja ću se osvrnuti na jedan problem koji sam započeo današnjim izlaganjem u vezi proširenja dnevnog reda ove sednice i ranijih sednica.

Naime, mislim da bi trebali da prestanemo sa genetičkom modifikacijom srpskog jezika u srpskoj državi. Hajde da krenemo od domena Narodne skupštine. Jedina smo Narodna skupština u regionu koja naziv domena ima „parlament.rs“. Da li onda treba da vas oslovljavam sa zameniče spikera, ako je ovo parlament?

Osim toga, obrazloženje koje sam dobio da je parlament zbog prepoznatljivosti, to uopšte nije tačno. Na engleskom se ne piše parlament tako, jer ima jedno slovo „i“ više. Pogledajte nazive domena svih okolo Sabor, Sobranje, Narodna skupština itd.

To je samo bio uvod, a sada pogledajte predlog za izmenu i dopunu Zakona o glavnom gradu i pogledajte naziv Glave VII, umesto Zaštitnika građana sada predlažete da se zove lokalni ombudsman. Da li je ombudsman srpska reč, gospodine ministre?

(Aleksandar Martinović: Ni ministar nije srpska reč, ni profesor nije srpska reč, ni doktor nije srpska reč.)
Ja mislim da nikada do sada nisam upadao u reč nikome od narodnih poslanika, ali to je verovatno manir iz nekih ranijih saziva, prenet i u ovaj.

Zato predlažem da ministar usvoji ovaj predlog i da naziv Glave VII ostane Zaštitnik građana. Ukoliko ne bude to izmenjeno, ja neću glasati za Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o glavnom gradu. To verovatno vama ništa ne znači, ali to je stvar principa i mislim da bi svi trebali nacionalno, odgovorno da se odnosimo prema tome.

Uostalom, predsednik Republike Vučić je nedavno izjavio, ako se ne varam na ovom skupu „Budućnost Srbije“, da podržava ideju o jedinstvenom bukvaru srpskog jezika. Ne možete sa jedne strane podržavati ideju o jedinstvenom bukvaru srpskog jezika za svu srpsku decu, ne samo u srpskim zemljama, nego i u celom svetu, a sa druge strane vršiti praktično genetičku modifikaciju srpskog jezika.

Drugo što sam hteo da vas podstaknem na promišljanje. Jačanje komunalne policije u Beogradu je vrlo diskutabilno. Komunalna policija se svodi na represivni organ, a ne na preventivni. Hteo bih da vam postavim pitanje, i vama i gradonačelniku Beograda, da li znate da je 80% šahti u Beogradu udarna rupa na kojoj se uništavaju točkovi, gume i felne po gradu? Nisam čuo da je ikada komunalna policija Beograda napisala prijavu protiv odgovornih lica u „Beograd putu“.

Takođe, morali bi razmisliti da li Beograd i dalje treba da bude, zbog svoje superiornosti u pogledu razvijenosti i usluga koje pruža građanima Beograda, pod znakom navoda, demografska crna rupa za Srbiju, jer praktično ono što ne ode u inostranstvo zadržava se u Beogradu, od mlađih. Šta mi treba da uradimo, a pogotovo vi ministre, kao ministar lokalne samouprave, da drugi van beogradski regioni imaju progresivniji razvoj nego do sada da bi zadržali stanovnike u tim područjima? U protivnom desiće se ono što mi je jedan kolega iz Švajcarske rekao – onima gore koji su na planini daćemo sve što traže, jer smo svesni da kada jednom oni siđu sa planine da se više niko tamo neće vratiti. Pitam vas, gospodine ministre, šta činite za ravnomerniji regionalni razvoj Republike Srbije? Hvala na pažnji.
Hvala lepo.

Evo da dopunim. Član 138. Ustava Republike Srbije iz 2006. godine. Promena naziva Glave VII u ovom Predlogu za izmenu i dopunu Zakona o glavnom gradu je u suprotnosti sa članom 138. Ustava Republike Srbije, tačka 5. Zaštitnik građana.

Molim vas, da li možete protiv Ustava raditi pre nego što se izmeni i dopuni Ustav Republike Srbije? Hvala na pažnji predsedniče poslaničke grupe.
Da li to znači da i skupština opštine i skupština grada koji su sadržani u Ustavu mogu da menjaju po svom nahođenju promenu naziva tog organa u drugačiji, kako njima odgovara?

Ako mogu, to znači da je Beograd eksteritorijalan u odnosu na Republiku Srbiju. Hvala.
Šipka je moj prijatelj, jer je moj sin oženio, odnosno snaja mi je iz familije Šipka. Prema tome, možemo i drugačije, ali hajde da se vratimo na član 10. Ustava Republike Srbije.

Jel u članu 10. Ustava Republike Srbije je propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo službeni jezik i službeno pismo? Jel tačkom 19. Izjave o pristupanju Republike Srbije EU propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo i službeni jezik u EU, radi bogatstva različitosti kultura?

Ako hoćete tako, onda predlažem da promenite u popisu poljoprivrede kategoriju bikovi, nazivajte ih mufloni. Hvala lepo.
Zahvaljujem predsednici Narodne skupštine što me je spomenula da iskoristim ovo vreme.

Nemam ništa protiv da se menja Poslovnik o radu Narodne skupštine i takvih inicijativa je do sada bilo puno, ali mislim da u kontekstu rasprave o amandmanima zaista ima diskusija koje ne zaslužuju da budu iznete u pogledu amandmana.

To je jedan od razloga koji treba kanalisati kao posebnu tačku dnevnog reda, izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine, i dajte da to uradimo.

Takvih inicijativa je bilo. Skupštinska većina je to odbijala sa obrazloženjem da je taj Poslovnik donet u njihovo vreme i da treba ga poštovati upravo zbog njih.

Sada, kada opozicionih predstavnika, izuzimajući mene i SRS nema u Skupštini, odjednom taj Poslovnik smeta. Dajte, zaista, da se posvetimo samo amandmanima i tačkama dnevnog reda. I, najzad, molio bih, predsednicu Skupštine, da prilikom glasanja po tačkama dnevnog reda i amandmanima koji su na ovoj sednici predmet razmatranja i usvajanja barem ne koristi zvonce, jer nema prisutnih koji se neće izjašnjavati. Hvala.
Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Pre nego što kažem nekoliko reči o Predlogu zakona i tačaka dnevnog reda koje su danas i na ovoj sednici na razmatranju, želeo bih da saopštim Narodnoj skupštini poslednju vest koja je juče objavljena da je „Monsanto“ dobio drakonsku kaznu od dve milijarde i 55 miliona dolara u korist bračnog para koji su dobili kancer zbog izlaganja „Monstantovim“ herbicidima. To je još jedan od razloga da treba drugačije i mnogo obazrivije i sa aspekta nacionalnih interesa odgovornije da se odnosimo prema genetički modefikovanim organizmima.

Kad se radi o predloženim tačkama dnevnog reda, želim da kažem da ću kao opozicioni poslanik, koji je samostalni poslanik, podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dok ove predloge tačaka koje su uvrštene po hitnom postupku ne želim da podržim, jer smatram da nema razloga da Vlada po hitnom postupku predlaže neke zakone ili odluke ili bilo koja akta ako poslujemo u normalnoj, odnosno u situaciji koja nije vanredna.

Takođe želim da pozovem opoziciju i da im skrenem pažnju da su napravili grešku što ne prisustvuju barem raspravama o tačkama dnevnog reda koje su oni predlagali pre nego što su ove tačke dnevnog reda predložene od strane Vlade i od strane skupštinske većine, jer su mogli da doprinesu svojim korisnim sugestijama poboljšanju predloga ovih zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i drugih zakona, kao što su to mogli da učine na prethodnoj sednici sa Predlogom zakona o konverziji stambenih kredita uzetih u švajcarcima, za koji ja nisam glasao, jer sam smatrao da on vrši diskriminaciju u odnosu na različite kategorije korisnika tih sredstava.

Mislim da ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona uvodimo nešto što će preventivno delovati na sve one koji atakuju na život osoba koje ili nisu u stanju same da se odbrane ili su posebno ugrožene zbog situacije u kojoj se nalaze u fizičkom stanju.

Takođe smatram i molio bih ministarku pravde da odgovori - zašto ovim Predlogom o izmenama i dopunama zakona nisu obuhvaćene i neke druge izmene i dopune Krivičnog zakona, kao što se radi o izjavama najviših državnih funkcionera protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, jer ona unose veliku zabunu u javnost, a i meni nije sasvim svejedno da čujem šta govore predstavnici države o tome da se treba razgraničiti sa KiM itd, itd.

Ja jedino što mogu to je da podržim ministra bez portfelja, dr Nenada Popovića koji se javno izjasnio da je protiv izjava koje su suprotne Ustavu Republike Srbije. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani građani Srbije, u subotu 18. maja je svetski protest protiv „Baja“. Mnoge organizacije će se pridružiti i u Srbiji i u više mesta ćemo organizovati proteste za Srbiju bez genetički modifikovanih organizama.

Imajući u vidu da je oko 7.000 odbornika u 136 skupština, opština i gradova se jednoglasno izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, mislim da najmanje što treba da učinimo, ako smo zaista narodni predstavnici, a 223 poslanika iz ovog saziva žive na teritoriji tih 136 opština i gradova, da usvojimo i krovnu deklaraciju, kojom se obavezuje država Srbija da pre izmene i dopune ili donošenja novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima sprovede referendum na kome će se građani demokratski izjasniti da li su za ili protiv GMO.

Imajući u vidu da je osnovno ljudsko pravo da znaju šta jedu i da sve veći broj zemalja, od ranije samo Benina, Zimbabvea i Srbije, sada imamo, evo, sad ću vam pročitati noćašnji izveštaj koliko je sada zemalja koje su protiv, zabranile i promet. Dakle, pored ove tri zemlje, promet je zabranio Alžir, Venecuela, Kenija, Kirgistan, koji je doneo i strategiju da u narednih 10 godina celokupnu svoju poljoprivredu prevede u organsku poljoprivredu, Madagaskar, Peru, Rusija, a da ne govorimo o zemljama koje su protiv uzgoja genetički modifikovanih organizama.

Pri tome, navodim da je veći broj ovih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. I postavljam pitanje – kako oni kao članice Svetske trgovinske organizacije mogu da zabrane promet, a nama se ne dozvoljava da zabranjujemo promet?

Takođe, u ovoj sali je održana Parlamentarna skupština mediteranskih zemalja na kojoj je bila prisutna i predstavnica direktorata za prijem novih članica u Svetsku trgovinsku organizaciju. Postavio sam nekoliko pitanja i dobio posle više meseci odgovor. Taj odgovor sam prosledio kabinetu predsednika Narodne skupštine, da se isti prevede i dostavi svim poslanicima. I pored urgencije predsedavajućeg na toj plenarnoj skupštini, nažalost, Narodna skupština nije prevela taj dokument i nije ga učinila dostupnim narodnim poslanicima. Zašto da narodni poslanici nemaju pravo da znaju kakav je odgovor Svetske trgovinske organizacije po tom pitanju?
Hvala.

Ja bih samo želeo da zamolim ministra finansija kada iznosi izjave o uspehu da ima u vidu svestranije analize.
Član 107. dostojanstvo Skupštine.
Dakle, ja imam ispred sebe jučerašnji materijal Privredne komore Srbije, Ekonomskog instituta itd, ministru je poznat taj naziv biltena "Makroekonomska analiza i trendovi".
Ekonomski položaj jedne zemlje u mnogome je određen i spoljno-trgovinskim bilansom, a ovde imamo informaciju da je Srbija za prva dva meseca 2019. godine zabeležila minus od 926 miliona evra i to sa porastom stepena zaduženosti, sa smanjenjem izvoza, a povećanjem uvoza.To su sve tri negativne karakteristike.
Istovremeno, kada ministar govori o suficitu, želim da vam istaknem sledeću činjenicu, da smo razmatrali završni izveštaj za četvrti kvartal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i tada konstatovali da za 2018. godinu nije utrošeno preko 800 miliona dinara.
To je jedan od razloga zašto se pojavljuje navodni suficit budžeta na kraju 2018. godine, a nisu izmirene obaveze iz sektora poljoprivrede, čak ni za 2017. godinu, da ne govorim za 2018. godinu, o čemu govore i poslanička pitanja koja sam između ostalog dostavio i vama. Hvala.
Zahvaljujem.

Zaista ne znam što se u kontekstu moje diskusije po Poslovniku, ukazuje na finansijsko poslovanje Dveri. Ja niti sam bio član Dveri, niti sam član Dveri, niti sam bilo kakvu funkciju vršio, niti sam kao član poslaničke grupe te, kao nestranački poslanik koristio makar jedan dinar za bilo kakve potrebe u prethodnom trogodišnjem periodu.

Drugo, kada se govori o suficitu i o javnom dugu itd. voleo bih da mi jednom neko, evo ministar neka kaže, da li je smanjen javni dug u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu? Opšti, ukupan.

Da li je smanjen javni dug po stanovniku ili je povećan u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu?

Treće, kada smo počeli raspravu za ovu Četvrtu sednicu, mi smo u načelu imali raspravu sa obrazloženjem da je ekonomski uspeh izuzetan i da ove obaveze koje se preuzimaju ovim zakonom o konverziji kredita u švajcarcima, praktično mogu da se pokriju iz suficita budžeta. Sada imamo drugi predlog, da država treba da se zaduži u obveznicama, da bi izmirila te obaveze.
Zahvaljujem potpredsedniče.

Hteo bih nekoliko reči da kažem o Zakonu, o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Ja ću taj zakon podržati. To je najkraći zakon koji smo imali prilike da razmatramo u poslednje tri godine. Molio bih ministra resorno nadležnog da obrati pažnju na dve stvari u ova dva člana, pošto se treći član odnosi na stupanje na snagu.

Dakle, u prvom članu ministar predlaže, odnosno Vlada predlaže da se posle reči – ustanove učeničkog i studenskog standarda dodaje zapeta i reči predškolskih ustanova. Svako ko je ikada učio osnove metodologije zna da postoji kriterijum rangiranja ili od najvišeg ka najnižem, ili od najnižeg ka najvišem, a ovo što vi predlažete, jeste da se prvo navede ustanove učeničkog i studenskog standarda, pa onda predškolskog, ispada da je predškolski najviši nivo ako idemo od najnižeg ka najvišem ili da je studenski standard niži nivo od učeničkog standarda. Zato predlažem da drugačije to bude i predao sam amandman i ja vas molim da njega usvojimo.

Drugi član se odnosi da će se ovaj zakon primenjivati za plate, počev od meseca maja.

Ako je zaista takva finansijska situacija i suficit, ne vidim razloga zašto se ne bi primenjivale za plate za april mesec, jer će te plate inače biti obračunate i isplaćene u maju mesecu, tako da ne može da se odnosi primedba da se radi o retroaktivnoj primeni.

Najzad u skladu sa naslovom ovog zakona, hteo bih ministra da pitam kada će Narodna skupština dobiti završene račune o utrošenim sredstvima za prethodne godine da ih razmatra, odnosno da li ste imali prilike da vidite izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije vaše Vlade za 2014, 2015. i 2016. godinu? Da li ste imali prilike da čujete direktora Državne revizije koji je u emisiji „Oko magazin“ rekao da je nenamenski utrošeno oko dve milijarde evra, to je otprilike 240 milijardi dinara ili jedna šestina godišnjeg budžeta Republike Srbije. Doduše, on se malo ogradio, pa je rekao - možda nije nenamenski, možda je nešto i nepravilnog književno, pa se ispravkama u književnu može to korigovati, ali, evo, konkretno pitanje – kada će Narodna skupština da dobije završne račune o utrošenim sredstvima da bi mogli da raspravljamo i da vidimo šta je?

Ako je to tako zaista bogato, ja sam pre dva meseca postavio na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu pitanja poljoprivrednika koja nisu dobili isplatu podsticaji iz 2017. godine. Nisu dobili subvencije za dve krave ili tri ili pet ili šest krava iz 2018. godine, a sada izmiče april mesec. U drugoj polovini smo.

Bilo bi dobro da na isti način tretiramo sve korisnike budžeta, a ja takođe znam da smo razmatrali izveštaj o četvrtom kvartalu utrošenih sredstava u sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mogli smo da vidimo da u 2018. godini nije utrošeno 800 miliona dinara. Znate li koliki je to procenat od budžeta namenjenog za razdeo 23 ili 24, kako ga u kojim godinama prikazujemo za poljoprivredu? Očekujem da odgovorite na to pitanje.

Kada se radi o ovom zakonu u vezi stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ja bih molio da imate u vidu dopis koji smo danas dobili Transparentnosti Srbije da ovaj zakon nije prošao proceduru javne rasprave. Ne vidim razloga zašto on nije mogao da prođe proceduru javne rasprave i da barem tu primedbu odstranimo, a bilo je dovoljno vremena.

Takođe, ovaj zakon stavlja u neravnopravan položaj različite subjekte. Ovde se odnosi samo na fizička lica u švajcarskim francima. A šta je sa pravnim licima koja su dizala kredite u švajcarskim francima? Hvala.
Hvala gospodine potpredsedniče.

Skoro će dve godine otkako sam podneo Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizama kojim sam zamolio poslanike Narodne skupštine da usvoje samo ono što je usvojilo oko sedam hiljada odbornika u 136 skupština, opština i gradova u Republici Srbiji i to jednoglasno, i da dodaju samo jedan član koji glasi – obavezuje se Narodna skupština da će prilikom razmatranja Predloga za izmenu i dopunu Zakona o GMO iz 2009. godine ili donošenja novog zakona o GMO sprovesti referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade, prometa proizvoda od GMO i genetički modifikovanih organizama.

Nažalost, do sada najviše glasova, koje sam dobio za predlog ove deklaracije bila je na prošloj sednici, svega 18. Iako u ovoj Skupštini sedi 223 poslanika koji žive na teritoriji ovih 136 opština i gradova, koji su usvojili Deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima.

Stoga se postavlja pitanje, zar 20 godina posle NATO bombardovanja nemate dovoljno odgovornosti da prihvatite Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima koji sam predložio i da time zaštitimo naše građane od mogućih posledica zdravstveno nebezbedne genetički modifikovane hrane? Pogotovo, imajući u vidu, izveštaj ove Skupštine koji se odnosi na zdravstvene posledice građana Srbije po osnovu korišćenja osiromašenog uranijuma za vreme NATO agresije.

To sve ukazuje da u Srbiji treba promeniti izborni zakon, jer poslanici očigledno ne predstavljaju svoje građane na način na koji treba da predstavljaju, ako 137 hiljada odbornika u 136 opština i gradova, a pogotovo oni poslanici kojima, recimo, Halal standardi zabranjuju korišćenje genetički modifikovanih organizama, ne prihvate ovakav predlog deklaracije.

Postavlja se pitanje, zaista, šta mi radimo u ovoj Skupštini, jer ne odgovaramo na zahteve građana. To smo isto uradili nedavno prilikom razmatranja Predloga za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti hrane, kada smo usvojili da je genetički modifikovana hrana bez naziva za ljude, a iza toga dodali genetički modifikovana hrana za životinje. Dakle, više vrednujemo genetički modifikovanu hranu za životinje nego za ljude. Zašto se stidimo da naglasimo da je to genetički modifikovana hrana i za ljude? Hvala.