Ja pitam zašto se spaljuje otpad.

Da.

Vi ste svim poslanicima do sada dozvoljavali prekoračenje, replike iznad dva minuta, za čak pet minuta i nijednog poslanika niste opomenuli da se ne drži teme, a oni su vrlo često govorili van teme, a mene koji nemam pravo da postavim uopšte pitanje, jer sam samostalni i nestranački poslanik i nemam po Poslovniku takvo pravo, ograničavate da postavim bilo koje pitanje.
Uostalom, dozvolite mi da odgovorim na pitanje koje je bilo predmet rasprave na predzadnjoj sednici. Ovo je dokument koji sam dobio od Borisa Malagurskog i ja ću ga priložiti da bude sastavni deo zapisnika. Molim vas da analizirate i da vidite da sam bio u pravu kada sam govorio od kada pripadnici pojedinih političkih partija se zalažu za protivustavno rešenje problema AP Kosova i Metohije. Građanima ću učiniti ovo dostupnim na mojim fejsbuk stranicama, na konferencijama za novinare i u javnosti, kao i to kako su se zalagali protiv neoliberalnog modela privređivanja, a danas za zdušno primenjujete u našoj praksi. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Ne znam ko je to uzeo 60 hiljada evra za konsultantske usluge, to bi bilo lepo da postoji takva mogućnost u Srbiji, ali postoji ne istina, postoji laž i postoje neodgovorne izjave pojedinaca. Kada iznos na fakturi tretiraju kao lično primanje, a ne kao primanje celog tima, ali to neka služi njima na čast. Zato postoji još jedna izreka – da vam kažem dobri čoče to nijeste.

Dalje, slažem se da je energetika ključno pitanje u poljoprivredi, ali poljoprivreda je hendikepirana sa cenom dizel goriva i mi smo jedna od retkih zemalja u kojoj nema regresa za dizel gorivo, odnosno nije ga bilo do pre godinu dana, a sada je minoran od 1.000 po hektaru. Iako smo imali svojevremeno u vreme onog bivšeg socijalističkog režima čak 50 litara dizel goriva po hektaru gratis.

Dalje, postoji neiscrpan izvor energije o kome ova vlast ne vodi računa. Recimo, u Vranjskoj banji imate izvor tople vode sa 98 stepeni na izlasku iz bušotine i ta voda otiče bukvalno u vodotoke, a ne koriti se kao energent za zagrevanje plastenika i proizvodnju povrća, voća, itd.

Slična je situacija u podnožju Kopaonika gde imate 78 stepeni u ….banji, a uvozimo povrće za turiste na Kopaoniku.

Takođe, slična je situacija i u Mačvi iako se tu nešto više koristi. Postavlja se pitanje kako možemo da podstaknemo to ako u investicionom planu za 2025. godinu, koja je pompezno najavljena sa 14 milijardi evra imate svega 300 miliona evra, ili 2,14% namenjenih poljoprivredi, odnosno agro biznis sektoru. Zar nije najrentabilnija investicija uložiti u iskorišćavanje ovih toplih izvora, pri čemu mi treba da znamo da ćemo tamo gde smo plaćali desetine hiljada evra za radno mesto, gde radnici stoje pored onih tabli i pletu kablove u tri različite boje, za desetak godina ili petnaest najviše imati invalide rada, jer će imati proširene vene i neće moći da izdrže taj tempo rada i te uslove rada. Hvala.

Hvala.

Koliko su poljoprivrednici dobro prošli vidi se po upravo iznetom podatku, koliko je smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Ako im je tako dobro bilo, zašto su nestali sa cene proizvodnje hrane? Dakle, 220 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je nestalo. To vam je praktično 2.200 sela sa 100 porodičnih gazdinstava. To bi bilo izuzetno značajno selo za budući razvoj. Nažalost, mi više nemamo poljoprivrednih gazdinstava, barem u tom broju.

Drugo, kada se radi o subvencijama, tačno je da su one apsolutno povećane i tačno je da su subvencionirani i traktori, ali čiji traktori? Gde je ono što je uništeno u prethodnom režimu i ono što je uništeno u ovom režimu? Nema ni IMT, ni „Zmaja“, nema ni industrije mineralnih đubriva, Azotare Pančevo, nema ni prahova, ostala je samo revitalizovana proizvodnja u Šapcu, a da ne govorimo o tome koliko je smanjen udeo naših proizvođača semena pod pritiskom inostranih konkurenata. Hvala.

Blagodarim, gospodine potpredsedniče.

Spojiću vreme po amandmanu i vreme koje mi pripada po osnovu prijave za reč, tako da ću govoriti ukupno sedam minuta ako dozvoljavate.

Najpre, da se izjasnim da sam protiv bojkota izbora, jer mislim da bojkot ne donosi političku stabilnost, a svakoj državi je potrebna državna stabilnost. Protiv sam stranih intervencija i mešanja u izbore u svakoj zemlji, pa prema tome i u naše. Videli smo kako je to bilo 2000. godine. Protiv sam promene vlasti na ulici, jer prevrati izazivaju podelu u narodu i među građanima.

Smatram da ovaj partiokratski izborni sistem nije narodni. Jedini narodni sistem bi bio izbor po imenu i prezimenu poslanika po odgovarajućim izbornim jedinicama, jer bi na taj način građani barem mogli da učestvuju delimično kao birači, da predlažu kandidate za poslanike. Oni sada to ne mogu da rade i nisu čak ni predlagači kandidata, čak ni svi članovi partije to nisu, nego samo partijske vrhuške i građani su pretvoreni samo u puke glasače.

Tome treba dodati, ako se bude radila izmena Zakona o izborima narodnih poslanika, i obavezu izlaska na izbore, jer biračko pravo nije samo pravo, nego i obaveza, ali uz stvaranju odgovarajućih uslova, kao što su npr. elektronsko glasanje za birače iz dijaspore, kao što su pokretne biračke komisije za lica koja ne mogu da dolaze iz udaljenih krajeva ili su fizički u otežanom stanju da mogu da dolaze na glasačka mesta, itd.

Mi i danas imamo urednički uvodnik, redakcijski uvodnik u „Danas“ koji je izneo neistine da je najveće ulaganje po radniku u Srbiji, po jednom čoveku u Srbiji koji se zapošljava, 150 hiljada evra za fabriku automobila „Zastava“ u Kragujevcu. To nije tačno. Najveća ulaganja po jednom zaposlenom su ovde u Skupštini. Sto četrdeset četiri hiljade evra na četvorogodišnjem nivou pripada svakoj partiji po poslaniku. Ako tome dodamo još i pare koje se daju partijama da pokriju troškove izbora, to prelazi ovaj iznos od 150 hiljada evra po zaposlenom.

Šta građani od toga dobijaju? To da nisu birači, nego samo glasači i takva struktura prodala je izvore vode, prodala je zemljište, na redu su šume, kao nacionalno bogatstvo, a Slovenija je vratila vode kao nacionalni resurs.

Takođe, mi ovde imamo i dozvole za mini hidroelektrane koje uništavaju i životnu sredinu i pravo ljudi na pristup vodi, a istovremeno imamo ovoliko visoke subvencije za investicije po radnom mestu, dok npr. investicije koje bi mogle biti daleko produktivnije i smanjivati uvoz, pogotovo ranog povrća i voća, kao što je na primer Vranjska banja gde imamo izvor vode sa 98 stepeni. Energija je danas najveći resurs. Odlazi u vodotok. Imamo neiskorišćen skelet od hotela sa nekoliko stotina soba. Isti je slučaj i Jošaničkoj banji sa izvorom od 78 stepeni, a uvozimo povrće za turiste u zimskom periodu na Kopaoniku, kao ski centru najvećem u Srbiji. Isti je slučaj sa izborima vode u Mačvi, 50 do 60 stepeni itd.

Zašto mi ne dozvoljavamo građanima da budu učesnici na izborima. Ako imamo pet miliona glasača, podelite sa 250 poslanika, stopa ulaska u parlament treba da bude 0,4% dobijenih glasova. Šta je tu sporno? Jel se ruši legitimitet Skupštine? Ne. Ko se boji dijaspore, odnosno ljudi iz rasejanja? Ko se boji nezavisnih kandidata, ličnosti koje bi ušle u Skupštinu po tom osnovu itd? Ako ste predložili već da taj izborni limit bude 3%, zašto nije 2%? Pet puta 0,4 je 2%.

Dalje, kažete da činite ustupke. Da, ali zadržavate isti kriterijum koji treba obezbediti za izlazak na izbore. Ovi sa 3% moraju da prikupe 50.000 potpisa, kao i ovi koji imaju 12 koalicionih partnera, a osvojili su 48,5% ukupnog broja glasova. Kad podelite sa 12, to nije ni 5%. Da li je zbog toga smanjen ovaj limit?

Zato predlažem da za listu koju čini samo jedan nestranački kandidat, koga predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, dobio sam načelnu podršku predstavnika jedne stranke nacionalne manjine za ovaj predlog, da bude najmanje 4% glasova od ukupnog broja. Za listu koju čine dva nestranačka kandidata, a koju predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, najmanje 0,8 i za listu koja predloži tri kandidata 1,2%. Za sve ostale 2% i povećanje od 2%, dok za liste sa 10 i više glasova da bude najmanje 20% glasova. Na taj način se izjednačavaju svi.

Žao mi je što onaj drugi amandman, koji govori o potrebnom broju potpisa, jer država hoće da zaradi na izborima i od onih koji to objektivno ne mogu da plate, ne vidim razloga zašto to tako radimo.

Najzad, šta je ovde poslanik USS, ako se ne varam, Milija, rekao da tuđa ruka svrab ne češe, a ja pitam građane Srbije čija ruka češe svrab 43% stanovništva tj. 160 hiljada vlasnika porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji žive na 85% teritorije Srbije, u ovoj Narodnoj skupštini? Zato predlažem građanima da izađu na izbore i se samoorganizuju i da biraju najbolje predstavnike iz svojih lokalnih sredina. Hvala.

Hvala lepo.

Još jednom apelujem na predlagače da usvoje moj predlog da minimalni prag za izlaznost ne bude 3% nego da bude 2% za političke stranke ili grupe građana jer to je pet puta 0,4% dovoljno da se formira poslanička grupa, ali da omoguće i građanima koji ne žele da budu u koalicijima, odnosno u partijama ili grupama građana da se kandiduju kao pojedinci i nestranačke ličnosti.

Predlagao sam čim smo ušli u Skupštinu da nestranački poslanici iz svih klubova izađu i da napravimo klub nestranačkih poslanika gde bi svako od nas zadržao svoju potpunu samostalnost. To nije naišlo na odziv. Zašto izbegavate da vratite pravo građanima da oni mogu da odlučuju ko će da ih zastupa izvan političke partije ili grupe građana ispod praga za poslaničku grupu. Hvala lepo.

Pošto mene vezujete za ličnost dva politička lidera koji trenutno ne učestvuju u aktivnostima Skupštine i koji su odmah po ulasku u Skupštinu podeli poslanike na dve poslaničke grupe da bi dobili dva puta po dvadeset minuta, kao što je to uradila i najjača politička grupacija, pa se podelila sedam, osam, devet ili ne znam koliko poslaničkih grupa da bi svi dobili toliko puta po 20 minuta.

Ne vidim razlog zašto vi to tražite od mene? Zašto gospodin koji je diskutovao pre mene ne izađe ispod kišobrana najjače političke stranke i sam se izbori za tih 5%. Evo ja nudim da ću ja napraviti grupu građana za 2% limita ako vi prihvatite to. Neću ići na 0,4, neću ići na 0,8, neću ići na 1,2, ići ću na 2%. To je dovoljno za pet poslanika koji će biti nestranačke ličnosti iz cele Srbije i videćete kako će građani da se odnose.

Zašto ih se plašite? Zašto se plašite građana? Je li uloga današnje rasprave i izmene zakona da privuče što veći broj građana. Da li razgovarate sa građanima? Ne odlaze iz Srbije mladi samo zbog toga, zbog ekonomske situacije. Oni odlaze iz političke situacije. Takođe, obećavam građanima Srbije, ako napravimo grupu građana gde će biti nestranački kandidati, da ćemo na svako dobijeno poslaničko mesto zaposliti u toj grupaciji po osnovih para koje se dobijaju za političke partije i grupe građana koje učestvuju na izborima najmanje po dva mlada doktoranta, magistranta itd, da pripremamo buduću političku elitu, da se upoznaju sa radom u Skupštini i da na taj način zadržimo barem 250 poslanika, po dva mlada, to je 500 budućih lidera u Srbiji da zadržimo. Hvala.

Najveći politički biser u četvorogodišnjem mandatu ove Skupštine jeste da oni poslanici koji su bili predsednici skupština opština ili predsednici opština i odbornici u 136 skupština, opština i gradova u Srbiji, preko 7.000 njih, koji su izglasanje Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja i prerade GMO, ovde na ovom nivou glasaju protiv predloga te iste deklaracije koja se razlikuje samo u jednom segmentu, u jednom članu, da se obavezuje Skupština da će pre promene Zakona o GMO ili izmena i dopuna, raspisati referendum da se građani izjasne.

Evo vam šanse sada na izborima, raspišite referendum samo sa dva pitanja građanima Srbije – da li ste za ili protiv ulaska u EU? Kada Engleska izlazi i kada osakaćena Srbija, bez srpske AP Kosova i Metohije treba da uđe u EU, što je nonsens, protiv Ustava i da li ste za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO? Da li ste za vraćanje voda kao nacionalnog resursa, životno nužnog, da ga izuzmete iz zabrane prodaje, da to bude nacionalno bogatstvo? Da li ste za vraćanje poljoprivrednog zemljišta kao nacionalnog bogatstva? Uzmite Izrael kao kapitalistička država, dajte na 49 godina zakupcima.

Najzad, najveća politička odgovornost jeste što ova Skupština nijedne godine nije izglasanja u zakonu o budžetu minimalnih 5% za podsticaje poljoprivrede i ruralnog razvoja. To je utvrdio i revizor u odgovoru koji im je dostavio za period 2016, 2017. i 2018. godina. Juče sam na Odboru za poljoprivredu tražio podatak, imate snimak postavljen na sajtu parlamenta, ne Skupštine, jer se sajt ne zove „narodnaskupština.rs“, nego se zove „parlament.rs“, što je suprotno Ustavu, nazivu i smislu našeg bitisanja i funkcionisanja ovde, jer sve što je srpsko mora da bude izbrisano, kao što moraju da budu izbrisani i koncentracioni logori, kao što ne može Zaštitnik građana, nego Ombudsman itd.

Ni juče nisam dobio odgovor koliko je bilo utrošenih sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, jer smo razmatrali informacije o radu ministarstva resornog u četvrtom kvartalu, da li je 5% od planiranog budžeta? Hvala.

Hvala, predsednice.

Ja neću glasati za predlog ovog zakona, a navešću i neke od razloga.

Prvo, što je iz procesa donošenja ovih izmena i dopuna izostavljen narod. Dogovarali su se samo predstavnici političkih stranaka, oni koji su učestvovali na Fakultetu političkih nauka ili u zgradi Skupštine, a narod nije imao priliku da se izjašnjava o ovome.

Prema tome, ako je ovo Narodna skupština i pored toga što domen ne glasi - narodnaskupština.rs, nego glasi - parlament.rs, a trebalo bi da glasi po uzoru na domene svih drugih najviših zakonodavnih tela u regionu, postavljam pitanje – zašto su građani Srbije izostavljeni?

Druga primedba jeste da na kraju druge decenije 21. veka, pored sijaset kancelarija za elektronsko poslovanje itd, mi nemamo omogućeno elektronsko glasanje našim građanima u rasejanju, a oni objektivno ne mogu da glasaju u Kini, Australiji, u SAD, Kanad, u mnogim drugim, u Ruskoj Federaciji itd, jer praktično treba hiljadama kilometara da putuju i da odsustvuju sa posla, a mogli bi jednim klikom na kompjuteru da obave tu svoju građansku dužnost. Zašto i ko se plaši učešća naših građana koji su u dijaspori? Ne verujem da je to samo vladajuća većina, nego i opozicija verovatno.

Treće, ovim predlogom delimično je olakšano učešće onih koji imaju manje kapacitete za izlazak na izbore sa 5% prag izlaznosti, na 3%. Međutim, šta je sa drugima? Ako jedan poslanik predstavlja 0,4% glasačkog tela, 250 puta 0,4 to je 100%, zašto ne omogućite građanima koji su nestranačke ličnosti da sa 0,4% izlaznosti mogu da uđu u Skupštinu, a ne da budu prilepak na listi nekih političkih partija i tako dalje? Na taj način praktično bi se stvorila i osnova i za stranke nacionalnih manjina. Isti je slučaj sa dva ili tri, ali kada se radi o pet, to onda prihvatam da bude prag izlaznosti 3%.

Zatim, pitanje koje sam postavio kada smo razgovarali u maloj sali, na javnom slušanju, dobio sam odgovor da poslanik nije poslanik opštine, grada ili određene izborne jedinice, nego je poslanik Republike Srbije. Ja se slažem, ali niko me ne može ubediti da 72 opštine i četiri grada, što je otprilike 50% teritorije Republike Srbije, nema svog poslanika, nego da o sudbini svih građana Srbije odlučuju samo većinski poslanici iz Beograda i Novog Sada, jer ako se ne varam iz Beograda je 89 poslanika, iz Novog Sada 39 ili je barem bilo pre određenih promena u strukturi tadašnjeg saziva poslanika, što znači da praktično se obezbeđuje suštinska većina samo na osnovu poslanika iz ova dva grada.

Takođe, postavlja se pitanje, ako je 3% donji prag za učešće za ulazak u Skupštinu, a treba prikupiti 10.000 potpisa, isto kao i za koaliciju, koja na primer u ovom sazivu je imala 12 koalicionih partnera, a osvojila 48,5% glasova. Kada podelite tih 48,5%, to znači da je manje od 5%. Postavlja se pitanje ko bi ušao, a onda kada uđu u Skupštinu, onda napuštaju taj kišobran i prave svoje poslaničke klubove, pa imaju 12 puta 20 minuta i dominiraju u pogledu učešća.

Dozvolite mi da završim rečenicu potpredsedniče, bar toliko. Hvala lepo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dozvolite mi, pre svega, da se zahvalim Narodnoj skupštini Republike Srbije za pomoć u organizaciji Svečane akademije povodom jednog velikog jubileja. To je 150 godina Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara, koji je pravni sledbenik Društva za poljsku privredu osnovanog 1869. godine, koga su uglavnom osnovali naučnici koji nisu bili agronomske profesije, izuzev jednog dr. Đorđa Radića, prvog doktora agrarnih nauka, rodom iz Zrenjanina, koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beču sa radom na temu „Ogledi iz poljoprivrede“.

Zahvaljujem se predsednici što je odobrila konferenciju za novinare sa učesnicima, generalnom sekretaru za odobrenje korišćenja male sale, Grupi za edukaciju što su učesnike ovog jubilarnog skupa upoznali sa znamenitostima Narodne skupštine, Službi informisanja za organizaciju i Službi obezbeđenja.

Takođe, hteo bih da iskoristim priliku da obavestim javnost da je 1. i 2. februara na Beogradskom sajmu održan tradicionalni Sajam pčelarstva Srbije. Ovo je jedan od plakata koji poručuje da čuvanjem pčela čuvamo sebe, ističući da, pre svega, na problem održivosti pčela utiče crno tržište pesticida u Srbiji, zatim prskanje u vreme cvetanja biljaka cvetnica i zaprašivanje iz aviona.

Međutim, na ovoj plakati ima i nešto što je diskutabilno, a to je da, recimo, Vlada Republike Srbije, Republički sekretarijat za javne politike je logo na latinici. Ne znam zašto državni organi koriste latinicu u prikazivanju loga na ovakvim plakatima, kao i zašto jedna nacionalna organizacija, koja je inače vrlo reprezentativna, kao što je Savez hrvatskih organizacija, koristi latinicu za pripremu ovakvih plakata.

Treće, želim da u kontekstu rasprave pre pauze o javnim izvršiteljima, kažem da se građani veoma žale još na jednu plasovnu pojavu, a to je da, pre svega, javna komunalna preduzeća koja imaju na desetine advokata, pardon pravnika, u svojoj službi angažuju još i advokate koji onda po tipiziranim obrascima podnose tužbe i na taj način uvećavaju troškove duga za dva ili više puta.

Sledeće što želim da obavestim, to je da sam tri puta molio predsednika Republike da primi na razgovor ratne veterane i on je to konačno učinio pre 20 dana, posle 103 dana, ali od tada nema nikakvog novog sastanka, niti predloga bilo kakvih rešenja koja oni očekuju.

Zatim, želim da kažem da je sinoć održana premijera dokumentarnog filma „Težina lanaca 3. deo“, Borisa Malagurskog, u kome su sa svojim izjavama i intervjuima nastupila i dva poslanika Narodne skupštine, kolega Đukanović i moja malenkost. Ono što je mene kao gledaoca sinoć zaprepastilo, to je činjenica da je tamo prikazan i dokument „Vikiliksa“, u kome stoji da je jedan politički aktivista obavestio američku ambasadu o spremnosti za podelu Kosova. Pa vas molim da pogledate to, da vidite ko je to predložio, da li podleže nikim sankcijama u ovoj zemlji, itd?

Dalje, želim da postavim još jedno pitanje. Moja kuća je opljačkana pre nego što sam postao poslanik i to nije sporno. Postupak se vodi i tek sada će biti prvo ročište, 14. februara u Čačku, posle toliko godina. Ali, ono što je sporno, 1. novembra javile su mi komšije da se u mom dvorištu nalazi automobil. Pitali su me, da li sam nekog poslao da nešto istovari itd. Rekao sam da nisam, pozvao sam policijsku upravu u Čačku, zamolio da pošalju patrolu. Nisam se predstavljao kao poslanik, nego kao građanin. Oni su vrlo ljubazno poslali patrolu, posle dva sata su me obavestili da se tamo nalazi vozilo, ali da ne mogu da pronađu u evidenciji na prijavljenoj adresi na kojoj je registrovano to vozilo osobu na koju glasi vlasništvo nad vozilom. To vozilo je prenoćilo u mom dvorištu i tek kada sam izjutra zvao, rekli su da je ono tehnički neispravno, pa ga je dogurao 116 metara od ulice do mog dvorišta što je apsurdno.

Otišlo je iz dvorišta i nisam dobio obaveštenje čije je vozilo. Rečeno mi je da angažujem advokata da podnese tužbu, pardon zahtev, javnom tužiocu da on pokrene postupak, pa tek tako mogu dobiti. Novembra 12, ovde je bila peta sednica, ako se ne varam, tada sam zamolio državnog sekretara iz Ministarstva unutrašnjih poslova, da li je to moguće? On kaže – nije mi poznato, nešto tako, rekao je da će me obavestiti i da ću dobiti informaciju čije je vozilo. Do danas nisam dobio od MUP-a tu informaciju.

Ne znam da li je to u skladu sa propisima ili nije, ali ne vidim koja je svrha izlaska, vrlo uljudnog, ispravno, korektnog patrole policijske uprave u Čačku, a da ne mogu dobiti informaciju, ne ja, nego bilo koji građanin, koja se tiče njegovog poseda i njegovog vlasništva. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Ja u mojoj diskusiji nisam spominjao ni jedno ime. Međutim, doživeo sam repliku, ne znam po kom osnovu? Nikoga nisam spomenuo, ali ću zato sada reći.

U tom filmu tangira se jedan od sadašnjih potpredsednika Vlade i ministar. Ja vas molim da pogledate. To je Nebojša Stefanović.

(Vladimir Orlić: Šta se tangira?)

Tangira se da je, prema Vikiliksu, preneo američkoj ambasadi ponudu da se podeli Kosovo.

(Vladimir Orlić: Kada?)

Ne znam, nisam ja mogao da vidim na ekranu koji je dokument, od kog datuma, itd.

Kao portparol SNS-a, proverite. Ja to nisam hteo namerno da iznosim, da ne bi dobijali repliku. Ali mislim da je dobro da proverite zbog vas, a i zbog Srbije. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Dakle, ja nisam spominjao ni jedno ime. Drugo, šta je bilo pre mog ulaska u Skupštinu, zaista ne znam, niti moram da pratim to. Ja se nisam bavio politikom, ali jedino što sigurno znam jeste da su do tada, uključujući te izbore 2012. godine, Srbi na KiM mogli da učestvuju na izborima.

Postavljam pitanje – da li će Srbi na KiM moći da učestvuju na ovim izborima sada koji će biti raspisani?

(Aleksandar Martinović: Pa, naravno.)

Može? Odlično, hvala lepo.

Najtragičnije je da raspravljamo o tome ko više štiti Srbe na KiM, umesto da raspravljamo da svi moramo stati iz Srba na KiM i iza jedinstvene teritorije Republike Srbije, uključujući i pokrajinu KiM u Srbiji. Tako da svaki govor bilo čijeg predstavnika iz ranijeg ili ovog režima o podeli KiM jeste bumerang efekat za Republiku Srbiju. Nadam se da je to građanima jasno, ako nije jasno poslanicima pojedinim u ovoj Skupštini. Nikad se nisam zalagao za neki drugi koncept.

Što se tiče izbora, molim vas, možemo da razgovaramo i drugačije. Ajde da formiramo jednu nestranačku grupaciju i da vidimo koliko će ta nestranačka grupacija dobiti glasova na sledećim izborima i da pokažemo legitimitet. Hvala.

Gospodine Orliću, ja bih molio da mi kažete šta zamerate mom patriotizmu, ako uopšte nešto zamerate?

(Vladimir Orlić: Čijem? Vašem?)

Mom ličnom.

(Vladimir Orlić: Nisam ja vama rekao da ste izdajnici.)

Jeste.

(Vladimir Orlić: Vi ste nama rekli.)

Ne, ja sam samo rekao da u filmu „Težina lanaca“ je prikaz dokument „Vikiliksa“ na kome prema saopštenju koje je bilo, a nisam bio ja jedini sinoć prisutan na toj premijeri, bili su i drugi poslanici ovde prisutni, spominje se ime, i nisam naveo uopšte ime da ne bih izazivao polemiku. Vi ste insistirali da se kaže ime. Ja ga ne bih saopštio. To je bilo u periodu, prema onom saopštenju iz filma, u periodu pre izbora vaše Vlade.

(Vladimir Orlić: Koje Vlade?)

Verovatno 2012. godine, jer ne može biti portparol SNS neko ko je potpredsednik Vlade i ministar.

(Aleksandar Martinović: Nebojša Stefanović je tad bio predsednik Narodne skupštine, kakav potpredsednik Vlade.)

Ja znam zato i kažem.

(Aleksandar Martinović: Kakve 2012. godine. Kako te nije sramota!)

Zašto bi me bilo sramota, molim vas?

(Aleksandar Martinović: Zato što lažeš!)

Šta lažem?

(Aleksandar Martinović: Čovek 2012. godine bio predsednik Narodne skupštine.)

Hoćete da idemo večeras nas dvojica da gledamo film?

(Aleksandar Martinović: Gde da idem sa tobom.)

Kakav je ovo način?

(Aleksandar Martinović: Pa kakav je to način, potpredsednik Vlade 2012. godine je bio predsednik Narodne skupštine. Da li ti znaš o čemu govoriš?)

Ja sam rekao samo da nije bio potpredsednik.

(Aleksandar Martinović: Po Poslovniku.)