Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8612">Miladin Ševarlić</a>

Govori

Hvala lepo.

Gospodine ministre, u 2018. godini prag tzv. za dobijanje subvencija kod sitne stoke, figurativno rečeno, kod ovaca, svinja, koza, bio je minimalno 10 grla. U 2019. godini povećali ste taj prag tri puta. Takav obim reprodukcije nije moguće obezbediti uopšte iz sopstvenog zapata, a imajući u vidu broj poljoprivrednika koji su imali tako mali broj grla, deset, nije moguće bilo obezbediti na nivou Republike Srbije iz reprodukcije na drugim farmama, čak i da su druge farme veće od 30 grla htele sve to da prodaju.

Pitam vas - zašto ste doneli odluku koja je suprotna interesima najsitnijih poljoprivrednika? Valjda nam je u interesu da njih održimo, da im omogućimo da opstanu na selu? To je jedno.

Drugo, zašto, koliko je njihovo učešće, odnosno koliko je po tom osnovu smanjen broj korisnika u 2019. godini?

Razgovarao sam sa veterinarima na teritoriji centralne Srbije. Na teritoriji Vojvodine nisam razgovarao. Oni su mi rekli da je to otprilike 20% broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstva koji su 2018. godini imali prijavu preko 10 grla svinja, 10 grla ovaca i 10 grla koza. Hvala.
Zahvaljujem.

Dozvolite mi jedan mali osvrt na diskriminaciju penzionera. Ako su zaposlenima smanjivanje plate za 10%, zašto su penzionerima smanjivanje za 20% i 25%? Jer, svi po Ustavu treba srazmerno svojoj ekonomskoj moći, ravnomerno da doprinosimo. Prema tome, to je već ustavna diskriminacija. Gospodine ministre, ako to nije ustavna diskriminacija, objasnite mi onda šta jeste.

Drugo, tvrdite, što je tačno, da ste davali socijalnu pomoć penzionerima. Niste davali sa razdela Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja, nego ste je davali sa drugih razdela, odnosno pozicija tog budžeta u razdelu ministarstva, nego ste je davali i na teret Penzionog fonda i time ste umanjivali potencijalna raspoloživa sredstva u Penzionom fondu za povećanje penzija.

Četvrto, gospodine ministre, da li shvatate da je omalovažavajuće primiti 5.000 dinara socijalne pomoći za one kojima to nije potrebno? Dajte, tretirajte penzionere ako su socijalno ugroženi na isti način kao što tretirate socijalno ugrožene građane Srbije.

Peto, govorite o evrima. Molim vas, benzin je bio 90 dinara u to vreme, sad je 170 dinara. Tada, u to vreme nisu građani plaćali pretplatu za televiziju, sada ste i to prebacili na građane. Koliko drugih pozicija ste natovarili na leđa građana direktno umesto na budžet? Zašto javnih servis se ne finansira iz budžeta? Objasnite mi? Jeste li ste rekli da ćemo samo jednu godinu građani plaćati televizijsku pretplatu, da će posle toga biti ugrađena u budžet? To nije tačno. Stalno povećavate.

Ne tvrdim ja da nema za to. Ali, molim vas, ako već građani plaćaju, dajte da vidimo šta na javnim servisima ima o građanima. Koje su emisije? Zašto o selu nema u svakom „Dnevniku“ tri minuta, pa da onda poljoprivrednici znaju, seoska stanovništva znaju da plaćaju televizijsku pretplatu zato što i njih opslužuje sa barem tri minuta?
Ja sam imao amandman na član 17. prozvali ste me malopre, a niste mi dali reč.
Kako se nisam prijavio, pa ne mogu da se prijavim, dok oni govore.
Ne na član 18, ja tražim reč za član 17.
Kako da se javim, kada ste vi rekli da imamo isti tekst amandmana, nas dvoje?
Hvala.

Budući da je prema sredstvima informisanja, kako sam pročitao, Aleksandar Vučić izjavio da će Srbija obezbediti 10.000 vaučera po 500 evra za letovanje u Albaniji. Ako je to tačno, pitam ministra finansija sa koje pozicije će to biti isplaćeno i da li Srbija treba da isplaćuje, ne samo Albaniji, nego bilo kojoj drugoj državi podsticaje za odlazak naših građana na letovanje u te države?

Sa tim sredstvima moglo bi se u 500 sela podstaći razvoj seoskog turizma sa po 10.000 evra ili u 250 sela sa 20.000 evra bespovratnih sredstava za mlade bračne parove, a oni bi oko sebe okupili, barem po još pet poljoprivrednih gazdinstava da proizvode sve ono što je potrebno za usluživanje gostiju u tim seoskim, turističkim domaćinstvima.

Takođe, ta sredstva bi se daleko racionalnije mogla iskoristiti da se, recimo, u Vranjskoj banji, sa tim sredstvima podstakne završetak hotelskog kompleksa koji stoji kao ruina, skelet betonski, a voda sa 90 i kusur stepeni na izvorištu otiče bez ikakve koristi. Razvili bi taj kraj itd, a mogli bi plastenici da se organizuju tamo za cvećarstvo i povrtarstvo.
Hvala.

Iskoristio bih priliku kao i prisustvo obojice ministara da postavim još jedno pitanje, odnosi se na penzionere poljoprivrednike.

Zašto su penzioneri poljoprivrednici diskriminisani i imaju nižu minimalnu penziju nego što to imaju penzioneri koji su bili zaposleni kod poslodavca ili su bili samostalni preduzetnici? Minimalna penzija, sam pojam govori o tome da je minimalna i ne mogu postojati dve minimalne penzije. Jedna za dve socioekonomske grupacije penzionera, a druga za poljoprivrednike. Upravo je malo pre bilo reči da treba voditi računa od strane predsedavajućeg o celini, odnosno o svim građanima, zašto svi građani nisu u istom položaju? Hvala.
Hvala lepo.

Budući da je prošao zakonom propisan rok o dostavljanju odgovora i da sam dobio nepotpun odgovor, odnosno da nisam dobio odgovor od predsednika Vlade, od potpredsednika i od Siniše Malog, ministra finansija, ja sada koristim priliku i prisustvo ministra finansija da postavim sledeća pitanja, ponovo.

Ako je izjava Herberta Klicka tačna, molim da mi dostavite odgovor i dokumenta na sledeća pitanja: ko je, kada i gde, i na osnovu kog propisa i odluke kojeg organa Republike Srbije potpisao predmetni ugovor ili drugi pravni dokument o readmisiji migranata koji nisu podobni za život u EU?

Molim da mi dostavite kopiju predmetnog dopisa, koliko je migranata po godinama do sada dobilo azil za boravak u Republici Srbiji, za koliko je migranata sa dodeljenim azilom u Republici Srbiji kupljeno ili zakupljeno stanova ili seoskih kuća i imanja, u kojim opštinama i koliko je novca za te namene izdvojeno iz budžeta Republike Srbije, kao i sa koje budžetske pozicije?

Koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije po godinama utrošeno za potrebe izdržavanja migranata u Srbiji, za koje namene? Da li se i koliko mesečno iz budžeta Republike Srbije uplaćuje sredstava na račune migranata koji borave u Srbiji, mesečni iznos po migrantu i članovima njihovih porodica i ukupan godišnji iznos po godinama?

Da li mogu dobiti odgovor ili ne? Ja čekam da istekne moje vreme.
Zahvaljujem.

Gospodine Martinoviću, ja nisam bivši profesor, nisam umro. Vi treba da znate da je zvanje redovnog profesora doživotno i ako hoćete mogu sad da vam pokažem trenutno važeće rešenje o angažovanju u komisijama za izbor profesora.

(Aleksandar Martinović: Pa ponašajte se u skladu sa tim zvanjem.)

Molim? Čekajte, dozvolite da ne vodimo polemiku, da nas ne prekida predsedavajući.

Drugo, šta je u ovom sporno? Potpuno razumem da država Srbija mora da izdvaja deo sredstava za potrebe migranata i izdvajala je zbog prolaska i svaki dan izdvaja.

Dobio sam odgovore, gospodine Martinoviću, od teritorije Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, dobio sam odgovore teritorije Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, dobio sam odgovore od teritorije Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu i teritorije Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu o postupcima koji su vođeni i okončani protiv ljudi iz tih zemalja, ali nisam dobio odgovore o finansijskim aspektima ovoga.

(Blaža Knežević: Više postupaka imaju ti tvoji koalicioni partneri.)

To nema veza sa ovima koji su osuđeni.

Drugo, ako je austrijski ministar na nacionalnoj televiziji rekao da je Srbija potpisala ugovor o readmisiji migranata koji u zemljama EU nisu podobni da ostanu, a prošli su i registrovani prvo u Srbiji, interesuje me kako su prošli kroz zemlje EU, kao što su Bugarska, Rumunija, Grčka ili Italija i nisu registrovani, a tek se registruju u Srbiji? Da li je to tačno ili nije?

Šta je problem da se dostavi odgovor o tome? Nemojte me, molim vas, upoređivati sa drugim poslanicima. Svaki poslanik odgovara individualno za sebe. Ja odgovaram za sebe.

(Marijan Rističević: Ti si bolestan, i to ozbiljno. Ti si jedan bolesnik. Idi, bre, leči se.)
Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, niste reagovali na uvrede koje sam dobio za vreme izlaganja, da treba da idem da se lečim, da sam bolestan itd.

(Marijan Rističević: Nije sramota biti bolestan.)

Možda ja jesam bolestan, imam visok pritisak, ali nisam učestvovao u rijaliti programu i ne vređam druge poslanike ovde. Nikada od mene niste čuli nijednu ružnu reč. Mislim da nije korektno da izričete jednom poslaniku opomenu, a drugom poslaniku da ne izričete, ali to je vaše pravo, kao predsedavajućeg. Građani Srbije vide i neka oni zaključe šta god hoće.

Što se tiče odgovora gospodina Martinovića, mogu da uvažim neke aspekte vašeg izlaganja, ali mi poslanici smo dužni da vodimo računa o svakom pitanju koje je od interesa za građane. Složićete se da je bilo izuzetno mnogo problema u Šidu, da je bilo izuzetno mnogo problema oko Ekonomskog fakulteta i autobuske stanice u Beogradu, da je bilo izuzetno mnogo problema na Koridoru od Merdara preko Kuršumlije.

(Aleksandar Martinović: Jel bilo nekih problema sa Boškom Obradovićem?)

Molim?

(Aleksandar Martinović: Jel bilo nekih problema sa Boškom Obradovićem?)

To je vaš politički protivnik.

(Aleksandar Martinović: Pa što ne pričate o tome? Što ne pričate o tome?)

Zašto polemišete sa mnom? Kad dođe Boško ovde, izađite i vi polemišite sa njim.

(Aleksandar Martinović: Pa zašto da ne polemišem? Šta ste vi, patrijarh?)

Nemojte sa mnom da polemišete o Bošku. Ja sa vama ne polemišem ni o kom drugom.

(Aleksandar Martinović: Jel ti bio šef? Jel te uveo u parlament?)

Bio je predsednik poslaničkog kluba meni kao nestranačkom poslaniku.

(Aleksandar Martinović: Preko noći si postao nestranački.)

Nije preko noći.
Hvala predsedavajući. Tražim da izreknete opomenu i drugo, da se Skupština izjasni o ovome.
Zahvaljujem.

Jedan od problema koji treba rešiti prema poljoprivrednicima svakako je i njihov dug za zdravstveno osiguranje. Ono što mislim da najmanje može da se učini u ovom trenutku jeste da se njihovi dugovi u potpunosti otpišu i kamate na te dugove za onaj period kada im zdravstvene knjižice nisu overavane, jer su oni tada koristili zdravstvene usluge, plaćajući privatno i nema razloga, retroaktivno niko ne može da vrši zdravstvene usluge i na taj način raščistiti jedan deo balasta koji imaju. To je jednostavno i to resorno ministarstvo može trenutno da uradi.

Ja znam da je to teško, imajući u vidu poremećaje u budžetu, koji će nastati na strani potraživanja, ali je u svakom slučaju nerealno očekivati.

Žao mi je što ovde nema i ministra zdravlja da mu nešto preporučim. Pre neki dan sam čitao i recenzirao Studiju zdravstvene zadruge u Srbije, imajući u vidu da je prva zdravstvena zadruga osnovana 1882. godine u današnjem Lazarevcu, da ima s jedne i s druge strane da je seosko stanovništvo izuzetno staro, da pred početak zimskog perioda patronažne ekipe lekara i medicinskih sestara obiđu razbacane seoske kuće u poluopustelim selima i da izvrše pregled stanovništva na tim lokacijama, jer oni nisu u mogućnosti da dođu do zdravstvenih centara. Hvala.
Zahvaljujem.

Imajući u vidu da danas ni od jednog ministara nisam dobio odgovor šta čini razliku između 40 milijardi 588 miliona i 753 hiljade dinara, koliko je u predlogu budžeta za 2020. godinu planirano na poziciji subvencije u poljoprivredi i ruralnom razvoju i onoga što po članu 4. pripada poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je 56 milijardi i 605 miliona ili 16 milijardi 016 hiljada 247 dinara, jer je ministar poljoprivrede pokazivao samo grafikon, tvrdeći da ima 5,5%, a ne 5%, što bi bilo dobro.

Ja predlažem predsedniku Republike Aleksandru Vučiću da ne potpiše zakon koji bude, ukaz o proglašenju Zakona o budžetu, jer je sa ovim ovakvim načinom izuzetno mnogo oštećena poljoprivreda i selo. Hvala.
Hvala lepo.

Danas sam doživeo puno neprijatnosti u ovoj Skupštini, kako od predsednika poslaničkog kluba SNS gospodina Martinovića, koji me je izjednačio sa njemu nedragim ljudima ili pripadnicima nekih drugih, iznoseći neki neistine vezane za pojedine ličnosti sa kojima sam ja imao kontakta, ali nikad nisam sarađivao u finansijskom smislu. A, zaboravlja da kaže da sam u vreme vašeg mandata, po zahtevu predsednika Republike Tomislava Nikolića bio angažovan, pa da sam ponovo angažovan posle popisa, od strane Republičkog zavoda za statistiku itd.

(Predsednik: Hvala.)

Nekima drugima mogu da poručim samo jedan stih, a to je…