Zahvaljujem predsednice.
Moj amandman je vapaj da se nešto učini za poljoprivredu, selo i zadrugarstvo. Prekjuče smo u raspravi u načelu, sa ministrom poljoprivrede Nedimovićem, apsolvirali da je po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju u budžetu za 2017. godinu rezervisano 27,5 milijardi, da zaokružim. To je, praktično, 40% manje nego što je propisano Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno minimalnih 5%, od ukupnih poreskih prihoda kako je objasnio ministar finansija.
Zato sam predložio i zato ne prihvatam odgovor Vlade da se Zaštitniku građana, verovatno se uopšte ne spori, smanje budžetski rashodi za 33% jer to je manje nego što se smanjuje poljoprivrednicima 40%.
Ako teret finansijske konsolidacije treba da snose svi ravnomerno, onda ne vidim zašto poljoprivrednici treba da snose više. Tim pre što u prethodnim godinama oštećenje poljoprivrednicima, odnosno agrarnog budžeta, smanjenje agrarnog budžeta je bilo daleko veće i daleko izraženije, ali o tome ću tek kada usaglasim podatke sa ministrom finansija i ministrom poljoprivrede, jer se cifre kreću iznad 50 milijardi za period od 2014.-2017. godine.
Pri tome, dobio sam od Ministarstva poljoprivrede zvanične podatke o realizovanim agrarnim budžetima, odnosno realizovanim subvencijama u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali pošto nemamo završne račune za budžet Republike Srbije za ove godine, ja ne znam koliko su realizovani poreski prihodi da bi to utvrdili. Zato ću zamoliti ministra finansija da u toku sutrašnjeg dana dobijem te podatke od nekog od njegovih nadležnih saradnika da bi mogli da obračunamo te podatke i da javnost konačno bude upoznata.
Dakle, dajte da učinimo nešto za poljoprivredu i selo, jer imamo praktično 150 hiljada porodičnih gazdinstava manje za poslednjih 10 godina između dva popisa, a to vam je 500 sela sa po tri stotine seoskih domaćina. Hvala.

Nikada u životu nisam primio toliki novac i to jedna dezinformacija koja se više puta ponavlja u ovom parlamentu. Budući da je poslanik Rističević podneo poslaničko pitanje po tom osnovu, ja takođe molim da se dopuni njegovo poslaničko pitanje, a evo ga ovde prisutan sadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Knežević. Veći honorar sam dobio od njega nego na tom projektu.
To su ukupna sredstva koja su dodeljena projektu za realizaciju Strategiju razvoja zemljoradničkog zadrugarstva, a ne sredstva koja su dodeljena meni lično. Tamo je bilo šest inostranih konsultanata i veći broj naših konsultanata.
Cifra je apsolutno neistinita i da sam ja bila kada od bilo koga primio. Daleko više sam primio i od potpredsednika RIK-a za studiju koju sam prošle godine uradio.
Što se tiče evropskih integracija, vrlo dobro znam šta su evropske integracije, nisam rekao da se umanji mogućnost korišćenja sredstava iz evropskih fondova, ali sam rekao da se umanji nešto što je kancelarijski trošak. Mi ne možemo u EU sa nekonkurentnom poljoprivredom. Ako mislite da sa 40% zakidanja poljoprivrednicima u 2017. godini, zatim sa 17 milijardi i 648 miliona zakidanja u 2016 godini, sa 15 milijardi 315 miliona u 2015. godini i sa pet milijardi 650 miliona u 2014. godini, o 2013. godini neću da govorim zbog toga što je tada prvi put donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je propisano 5%, ali je dodat deo u tom zakonu koji kaže – izuzetno u 2013. godini mogu da budu manja sredstva.
Prema tome, očekujem da ću od ministra finansija dobiti podatke o realizovanim prihodima po ovim godinama i da konačno jednom raščistimo koliko je zaista zakinuto za subvencije u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ove četiri godine, od kada je donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.

Ne znam ko treba da utvrdi da li su te organizacije sumnjive, ali mogu da kažem samo da se Društvo agrarnih ekonomista nalazi među 15% naučno-referentnih institucija u svetu među agrarnom ekonomijom. To pokazuju američki sajtovi. Drugo, Evropska asocijacija agrarnih ekonomista je nama poverila pet evropskih seminara koji su održani u saradnji, između ostalog sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i sa Skupštinom AP Vojvodine i Skupštinom grada Subotice, od 1990. godine do danas.
Što se tiče ovih informacija, prepuštam javnosti da oni raspravljaju o tome. Nikada ova suma nije pripala pojedincu. To je bio javni konkurs na koji su konkurisale brojne organizacije. Postoje organizacije koje su dobijale daleko veće iznose, a u ostalom Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva je dostupna javnosti i svim članovima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Ministar i ja smo se pre dva dana složili o dve stvari. Prva je da su podsticaji koji su definisani Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji obuhvataju direktna plaćanja, obuhvataju mere ruralnog razvoja, obuhvataju kreditnu podršku i ostale podsticaje, to su četiri pozicije, 27,5 milijardi orijentaciono.
Drugo, da će po eventualno novom zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koje je ministar najavio da je predloženo već za ulazak u skupštinsku proceduru, pod ovaj pojam „podsticaja“ biti dodate i druge kategorije koje su predviđene u ovom budžetu, a koje iznose negde oko 30 i nešto milijardi. Međutim, to je još uvek manje nego 5% i složili smo se da je to 3,8%.
U tom slučaju, ako se donese novi zakon, a verujem da će ga ova skupštinska većina doneti, radi se o razlici od 11 milijardi dinara koje će poljoprivrednici dobiti manje u 2017. godini nego što im po zakonu pripada. Hvala.

Zahvaljuje.
Sutra je veliki jubilej, 170 zemljoradničke zadruge u Vojvodini. Pitam, ministra poljoprivrede, da li će nastaviti pogubnu politiku prema zemljoradničkim zadrugama tako što će finansijski podržavati na isti način kao i registrovano poljoprivredno gazdinstvo fizičkog lica.
Drugo, molim ministra finansija, ministra poljoprivrede i bivšeg ministra poljoprivrede, a sadašnjeg ministra privrede, ali i ministra za rad, socijalnu politiku i tako dalje, da iznađu rešenje i isprave nepravdu koja je učinjena 2012. godine kada je jednom SMS porukom otpušteno 1658 asistenata savetodavaca, među kojima je bila grupa od 50-ak savetodavaca u poljoprivrednoj službi u Nišu, koji nisu dobili pet miliona 235 hiljada i petsto dinara zarađenih, a ta sredstva su iz poljoprivredne službe Niš vraćena u budžet Republike Srbije. Ispravite tu nepravdu, tim pre što na današnji dan, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imamo pet hiljada 513 nezaposlenih diplomirani inžinjera i veterinara, agronoma veterinara. Među njima je 26 doktora nauka i 414 magistra mastera i specijalista.
Jedina konstanta svih vlada uključujući i sve vlade ovog režima od 2012. godine do danas jeste da nijedne godine nije ispunjena zakonom propisana obaveza o pet posto, minimalnih pet posto podsticaja za poljoprivredu i ruralni razvoj. Osim dve godine, od 2004. godine, to je krakteristično i za sve prethodne vlade. Zahvaljujući ljubaznosti Ministarstva poljoprivrede uspeo sam da dobijem podatke o planiranom i realizovanom budžetu za subvencije u poljoprivredi i ruralnom razvoju od 2013. godine do 2015. godine.
Ovaj budžet jeste veći za 2017. godinu nego što je bio budžet za 2016. godinu, ali on je tek na nivou budžeta koji je isplaćen, odnosno realizovan 2014. godine prema dokumentaciji Ministarstva poljoprivrede koju sam dobio.
Ako je tačna napomena koju sam dobio od ministra finansija da je u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem 5% se obračunava na 916 milijardi i 800 miliona prihoda od poreza, to znači da agrarni budžet treba da bude 45 milijardi i 840 miliona.
Znači, ove godine ako je 27.495, koliko je predviđeno u ovoj poziciji, to je svega 3%. Ako je 34,8 milijardi, koliko mi je rekao kolega Obradović danas u Ministarstvu poljoprivrede, to znači da je zakinuto 11 milijardi poljoprivrednicima, a nikada do sada nijedna Vlada od ove tri nije našla za shodno da pored zahvalnosti zaposlenima kojima su smanjene plate od 10% i penzionerima kojima su smanjene penzije do 25% kaže da je i do 40% u pojedinim godinama bio manji agrarni budžet nego što je zakonom propisano. Recite jednom hvala poljoprivrednicima.

Molim vas samo da ministar finansija i ministar poljoprivrede objasni da li su podsticaji u poljoprivredi prema Zakonu o podsticajima 27,495 ili 34,883?

Nisam dobio sve odgovore. Slažem se da pored ove pozicije od 27,5 milijardi postoje i drugi podsticaji za poljoprivredu i to je ono što sam danas sa kolegom Obradovićem iz Ministarstva poljoprivrede raspravio i to je ovih 34,8, odnosno devet milijardi, ali ipak 11 milijardi, to je manje nego što je zakonom propisano. Ako to sada projektujemo na sve godine, četiri godine prethodne, to znači da je poljoprivrednicima zakinut jednogodišnji agrarni budžet. Ja ću to izračunati do sledeće sednice Odbora za poljoprivredu. Bilo bi dobro da zajednički uradimo jednu analizu o tome.
Takođe, nemojte zaboraviti da poljoprivrednici nikada nisu bili u težoj situaciju. Godine 2015. smanjene su subvencije sa 100 hektara na 20 hektara ili za 500 odsto, za biljnu proizvodnju. Godine 2016, ove godine, sa 12.000 na 4.000, odnosno za trista odsto. Znači, u biljnoj proizvodnji smanjene su subvencije za 15 puta ili 1.500 odsto. To nijedna poljoprivreda u svetu ne može izdržati.
Ja vas molim da merama agrarne politike predvidite subvencije za dizel gorivo. Imamo najskuplje gorivo, a nemamo subvencije za dizel gorivo. Jedina smo zemlja u regionu koja nema subvencije za dizel gorivo. Obratite pažnju na to, inače računajte na ekstenzivniju poljoprivrednu proizvodnju, a time i manje prinose itd.
Nije ovo smanjenje samo za biljnu proizvodnju, to je smanjenje za osiguranje useva za onih 80 hektara od 20 do 100, 40%, koliko su premije, a istovremeno, povećane su subvencije za pojedine namene u stočarskoj proizvodnji i uvedene neke nove, za kravu, tele. Ali, to povećanje je značajno manje nego što je smanjenje subvencija u biljnoj proizvodnji. Osim toga, stočarska proizvodnja ne može bez biljne proizvodnje.

Hvala, gospođo predsednice.
Reklamiram povredu Poslovnika član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Ovo nije prvi put, povodom toga sam uputio i poslaničko pitanje vama, kao predsednici Skupštine, a i drugim saradnicima vašim u kabinetu predsednice Skupštine, uobičajena praksa je postala da mi iznosimo, odnosno govorimo koristeći anglosaksizme.
Prema tome, mi nemamo po Ustavu premijera, nego imamo predsednika Vlade. Mi nemamo parlament, nego imamo Narodnu skupštinu. Prema tome, kao što je neprilično da domen Narodne skupštine bude parlament, umesto Narodna skupština, tako isto neprimereno je govoriti o premijeru, nego treba ga nazvati onako kako se naziva ta funkcija po Ustavu, a to je predsednik Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moje prvo pitanje se odnosi na resorna ministarstva za poljoprivredu, trgovinu i privredu. Zašto Srbija, po ugledu na Francusku i druge evropske zemlje, ne donese propise o obaveznom označavanju porekla proizvoda kako bi potrošači znali da li kupuju uvezeno meso i mleko i njihove prerađevine od životinja koje su hranjene stočnom hranom na bazi sirovina od genetički modifikovanih organizama?
Drugo pitanje, zašto Javni pravobranilac ulaže žalbu na svako rešenje Republičkog geodetskog zavoda o prevođenju imovine u zadrugama iz društvene u zadružnu svojinu, što je u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o zadrugama i time usporava proces imovinske i finansijske konsolidacije zadruga i onemogućava ih da normalno posluju?
Sledeće pitanje je Republičkoj direkciji za imovinu – koliko je nepokretne i pokretne imovine Republička direkcija za imovinu preuzela iz zadruga po vrstama imovine od važenja odredbi članova 154. i 157. prethodnog Zakona o zadrugama dok nije donet novi zakon?
Sledeće pitanje – zašto zakupac Slavko Pavlović iz sela Nakovo, koji je od države uzeo 50 hektara državnog zemljišta na dugoročni zakup od 20 godina, i podigao 50 hektara savremenog zasada jabuka i krušaka, nije mogao da dobije potvrdu od tog istog ministarstva da mu se dozvoljava podizanje zasada na toj površini i time je izgubio pravo na podsticaje u iznosu od 60.000 evra?
Sledeće pitanje za Ministarstvo poljoprivrede – za koga je rezervisano 250 hektara prve i druge klase na području tri katastarske opštine Botoš, Banatsko Despotovo i Lazarevo, ako odbornici Skupštine Grada Zrenjanina o tome uopšte nisu raspravljali i 500 hektara na teritoriji opštine Žitište?
Interesuje me da li su ti potencijalni investitori podneli bilo kakve elaborate o namerama investiranja i ko je to rezervisao pre nego što oceni podobnost takvih investitora?
Sledeće pitanje – da li u Republici Srbiji postoji državna institucija koja je nadležna da zaštiti ljudska i ekonomska prava srpskog domaćina Selimira Milovanovića iz sela Lopatanj u opštini Osečina, koji je pre tri godine kupio novi traktor IMT 539, što je pohvalno uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede? Međutim, žalosno je da je kupljeni subvencionisani traktor od prvog dana sa neispravnim menjačem koji serviseri ni četiri puta nisu uspeli da poprave, a u međuvremenu je Vlada Srbije donela odluku da se ugasi IMT.
S obzirom da se žalio na preko deset adresa različitih ministarstava, inspekcija i svi su se proglasili, verovali ili ne, nenadležnima, čak se dva puta obraćao i Kabinetu predsednika Vlade Aleksandra Vučića, ali nikakav odgovor. Dakle, ako nije moguće da nađe zadovoljavajuću satisfakciju po postojećim zakonskim rešenjima, predlažem poslanicima da mi se pridruže da napravimo leks specijalis za Selimirov traktor.
Predsednici Narodne skupštine i nadležnim službama u Skupštini – kada će se promeniti anglosaksonski naziv domena parlament.rs i usaglasiti sa zvaničnim nazivom Narodne skupštine, odnosno da glasi – narodnaskupstina.rs, kao što je to slučaj i sa drugim državama koje uvažavaju zvaničan naziv najvišeg zakonodavnog organa u svojoj državi?
Tri pitanja za predsednika Vlade Republike Srbije. Predsednik Vlade je u svojstvu mandatara za izbor nove Vlade, u vreme izlaganja ekspozea i odgovora na pitanje u vezi istog 9. i 10. avgusta, dva puta izrekao, po meni, apsolutne neistine sa dva različita ali i oba netačna obrazloženja da je čeri paradajz genetički modifikovan proizvod. Tražim od predsednika Vlade da mi u formi objašnjenja dostavi dokaze na osnovu kojih je utvrdio da je čeri paradajz genetički modifikovan ili da se javno izvini poslanicima i građanima Srbije, posebno proizvođačima, uvoznicima i potrošačima čeri paradajza i naročito majkama koje decu hrane i sa čeri paradajzom.
Drugo pitanje za predsednika Vlade koji je u svojstvu mandatara za izbor nove Vlade u vreme izlaganja ekspozea i odgovora na pitanja u vezi istog izrekao, po meni, takođe, neistinu, da u Srbiji postoje dva ravnopravna pisma ćirilica i latinica. Tražim od predsednika Vlade da mi u formi objašnjenja dostavi dokaze na osnovu kojih zakonski u odredbi je utvrdio da u Srbiji postoje dva ravnopravna pisma ili da se javno izvini poslanicima i svim građanima Srbije, posebno građanima većinskog srpskog naroda koji koristi ćirilično pismo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Iskoristio bih vreme poslaničke grupe, ako mi dozvolite, da se sa jednom konstatacijom i dva predloga obratim ministarki, kao nestranački poslanik nestranačkom članu Vlade koji je na prošloj sednici Skupštine izabran za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu i, nažalost, već na prvoj sednici narednoj, odnosno ovoj, opstala samo kao ministar državne uprave.

Da, o amandmanu govorim, zašto treba podržati amandman „briše se“.

Taj amandman još više pogoršava regionalnu neravnomernost u razvoju, počevši od Vlade. Mi imamo Vladu od 20 članova, u kojoj je 19 članova iz Vojvodine i Beograda, a samo jedan ministar bez portfelja ispod Vojvodine i Beograda. To rečito govori o neravnomernom političkom pristupu mandatara, ali to je većina izglasala.

O amandmanu i govorim, to su politički preduslovi za sprovođenje ovog zakona.

Da je drugačiji sastav Vlade, pitanje je da li bi ovakav predlog zakona bio predložen.
Takođe, da u ovoj Skupštini imamo predstavnika…

Da li ja mogu da trošim vreme poslaničke grupe ili ne?