Zahvaljujem.
Očekivao sam da ćemo čuti pre svega koliki deo nenaplaćenih akciza je po pojedinim vrstama akcizne robe, što bi bila osnova za bilo kakvu kvalitetnu raspravu. Inače, u svim zemljama sa tržišnom ekonomijom problem akcizne robe je uvek aktuelan i poenta jeste da se što veći deo prihoda od akciza obezbedi u budžetu, a on se ne obezbeđuje samo po osnovu visine akciza nego i po obuhvatnosti roba koje su predmet akciza. Zato prilikom određivanja visine akcize treba voditi računa da li će obuhvatnost biti smanjena sa većom akcizom, pa će priliv u budžetu po osnovu akciza biti manji nego što bi bio sa manjim akcizama po jedinici proizvoda, a sa daleko većom obuhvatnošću.
Naša zemlja ima poseban problem, jer praktično nema granice koja je kontrolisana sa KiM, vrlo je slabo kontrolisana granica sa Crnom Gorom i otuda dolazi mnogo akcizne robe koja je predmet sive ekonomije.
Dalje, ovaj član 15. obuhvata period od 2017. do 2020. godine, a već u članu 20. kaže se da će 1. januara 2018. godine biti vršena nivelacija akcize po paklici cigareta ukoliko dođe do porasta cena za 2%.
Prema tome, budući da će ova visina akciza po paklici cigareta sigurno biti revidirana u ovom periodu od 2017. do 2020. godine, postavlja se pitanje svrsishodnosti ovako formulisanog člana. Hvala.

Zahvaljujem.
Ne bih mogao da se složim, da pod istim uslovima posluju domaći prerađivači sirove kafe i prerađivači sirove kafe u drugim zemljama Evrope, jer koliko mi je poznato ni jedna zemlja u Evropi ne proizvodi kafu, nego uvoze sirovu kafu jedni i drugi i prerađuju. Zato mislim da je osnovano da se ovaj član 25. briše ili barem izmeni.
Drugo, uslovi privređivanja nisu isti. Na primer, koliko naš uvoznik kafe plaća kamatu na kredite? Koliko plaća prerađivač kafe kamatu na kredite koje je uzeo za nabavku opreme? Koliko ta ista sredstva, te iste kredite, kolika je kamata u zemljama EU? Jesu to razlike ili nisu?
Dalje, gde ostaju porezi i doprinosi na zaposlene u prerađivačkim kapacitetima, pržionicama kafa u Srbiji? Ovde. Gde ostaju porezi i doprinosi i kome ostaju u zemljama EU? NJima.
Ukazaću vam sada na jednu drugu činjenicu. Dakle, ja nemam podatke za 2016. godinu, jer još nije istekla, ali 2015. godine u Srbiju je uvezeno 32 hiljade 686 tona kafe, carinske tarife 0901. Izvezeno je, odnosno reekspertovano 1.121 tonu, što znači da je neto uvoz bio 31.565 tona. To je evidentirano na ulazu. Ne može ništa da se prošvercuje od toga, jer se sledljivost papirologije može pratiti. Postoji ulazna carinska deklaracija, zna se koliko je randman sirove kafe u odnosu na prženu kafu itd, itd.
Međutim, ima jedan drugi problem o kome ovde niko ne vodi računa…

Dozvolite mi samo jednu stvar.

Mislim da je to značajno za sve nas.

Zahvaljujem.
Član 107, ovde je izrečena jedna netačnost da se zbog toga što neko ko uveze 1.000 tona, primera radi, pa umesto kada preprži tu kafu za 30% bude manja …

Ja vas molim da mi isključite vreme, pošto ne mogu da govorim, budući da je poslanik Šarović neposredno pored mene i niko me neće čuti. (Isključen mikrofon)
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Poštovana gospođo predsednice, ja želim da govorim, ali mislim da su ovo uslovi koji ne odgovaraju za govor, pogotovo što se poslanik nalazi tako neposredno uz mene, tako da neću moći ništa da kažem.

Poslanik se nalazi tako neposredno uz mene, tako da neću moći ništa da kažem.

Nisam ja tu da vodim red, poštovana predsednice.

Dozvolite mi da govorim.

Dakle, podneo sam amandman na član 7. stav 3. člana 33. imajući u vidu da su sredstva za podsticaj u poljoprivedi i ruralnom razvoju, i pored povećanja o kome smo govorili, relativno skromno povećana u odnosu, recimo, na sredstva koja su bila 2013. godine kada su iznosila 34 milijarde dinara, i zbog toga predlažem da se umesto onih intervalnih grupa koje su navedene u članu 7. stav 3. od 20 do 30 miliona vrši još dodatna klasifikacija na dve intervalne grupe, od 40 do 50 miliona i maksimalno po 50 miliona. Na osnovu toga praktično se omogućava relativno veći broj korisnika da koristi ovako relativno skromna sredstva. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koristim vreme poslaničke grupe.

Dajte da raščistimo nekoliko stvari. Prvo, u prethodnoj diskusiji da ne imenujem zbog replike, spomenut je u pežorativnom značenju skraćenica IMT. Da li tu ima tebe ili mene, itd. Molim vas zbog svih onih, ne samo iz ove sale Skupštine koji su radili u IMT nego zbog desetine hiljada radnika koji su radili u IMT. Ne koriste tu skraćenicu jer to je zahvaljujući prošloj vlasti i ovoj vlasti uništen jedan od osnovnih segmenata pred farmerskog sektora agroprivrede. I, mi sad hoćemo da dajemo subvencije kad smo uništili i „Zmaj“ a Hrvati su čim smo uništili „Zmaj“ napravili na Ledini pored Županje novu fabriku kombajna i sad izvoze nama kombajne i drugima. Uništili smo Rakovicu, uništili smo i IMT i sada mi treba da dajemo subvencije fabrikama, mehanizacije u zapadnoj Evropi da bismo od njih kupovali mehanizaciju. Mislim da je drugačiji redosled stvari trebao da bude.

Dalje, situacija je više nego tragična za najveći broj poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, nije tačno koleginice Bošković da su dobijali pare da idu, da potroše na putu od banke do kuće, jer sad nemaju pare ni za dizel gorivo da obrade svoje njive. Nemaju ni regres za dizel gorivo, a kamoli da idu do banke da troše. Ako vi smatrate da četiri hiljade dinara po hektaru za sitno porodično poljoprivredno gazdinstvo dva, tri, pa čak i ono od pet hektara kolika je prosečna veličina u Srbiji zadovoljavajuća, onda se grdno varate, jer država daje poljoprivrednicima manje nego što oni daju državi na ime akciza i PDV za dizel gorivo po hektaru i 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice i hvala što ste mi izrekli opomenu mada mislim da je potpuno neosnovana, to prepuštam vama na savest. Nikoga nisam uvredu nikada niti ću ikada uvrediti u Skupštini bilo koga, pogotovo da sam ja nešto ružno rekao bilo kome. Hvala vam.
Što se tiče povrede Poslovnika, član 107. Rečeno je da, odnosno povređeno je dostojanstvo Skupštine i rečeno je da ja pojma nemam. Dakle, molim vas, rekao sam lepo da sada poljoprivrednici dobijaju za biljnu proizvodnju četiri hiljade dinara po hektaru.

Ja objašnjavam u čemu je povreda.

Zahvaljujem, predsednice.
Obaveštavam Skupštinu da ću zbog toga što ste mi povukli opomenu, koju ste mi neosnovano po meni izrekli, pripadajući deo sredstava pokloniti porodici Kovačević iz Kraljeva čija čija supruga ima 10 dece. Hvala.
(Predsednik: Hvala vama, da, vama je povučena opomena.)
Povučena je opomena, ali bez obzira na to, ja ću taj pripadajući deo sredstava, da ne mislite da sam ovde tražio povlačenje opomene zbog finansijskih razloga.
Dakle, amandman na član 6. stav 5, ministar poljoprivrede, obrazlažući zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, potpuno razumem zašto se one vrše radi ugradnje elemenata za korišćenje sredstava IPARD-a, i stvaranje osnova za akreditaciju, mada je to moglo da bude urađeno i 2014. godine, koliko sam čuo iz izlaganja prethodne ministarke na prekjučerašnjem zasedanju, jer je već tada stvoren zakonski osnov, odnosno osnov da se usvoje ove izmene.
Želim nešto drugo da kažem. Ministar poljoprivrede je rekao da će u aprilu mesecu tražiti da dođe komisija koja će izvršiti evaluaciju i akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja, da očekuje da će ta komisija dati svoju saglasnost na jesen. Ako se primene odredbe ovog člana, kako je predložilo Ministarstvo, mi u 2017. godini nećemo biti u stanju da povučemo nijedan cent tih sredstava, jer ako treba devet meseci, od devet meseci pa nadalje, tako piše u članu, od devet meseci će se rešiti, a ne do devet meseci, mi nijedan zahtev nećemo rešiti.
Dalje me interesuje, pošto je ministar poljoprivrede rekao na prošloj sednici da ima već 21 projekat spreman za korišćenje tih sredstava. Kako je moguće da postoje spremni projekti, a da nije raspisan konkurs i ne znaju se uslovi za to? Hvala.