Član 107 – dostojanstvo parlamenta.

Naime, na e-parlamentu postoji vreme od pet minuta i 59 sekundi. Da li je to tačno ili nije tačno?

Zahvaljujem.

Pesnikinja LJiljana Bralović kaže u svojoj pesmi – Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik, a danas će u drugom.

Svi oni koji su slušali izveštaja Odbora za selo SANU znaju da smo mi praktično izgubili na području centralne Srbije još jedno Kosovo. Razlog za to svakako je i u budžetu. Bez obzira na pomake koji su učinjeni u ovoj godini u odnosu na prošlu, evidentno je da je budžet manji nego što je zakonom propisano, članom 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za pet milijardi i 320 miliona i 761 hiljadu, ili za 10,76%. To je moja osnovna zamerka, da posle ovako katastrofalne suše koja je zadesila poljoprivrednike u 2017. godini nije bilo razumevanja u Vladi da se barem ispuni zakonski minimum od 5% budžeta za Ministarstvo poljoprivrede.

Drugo, ovaj budžet, iako je veći nego što je prošlogodišnji, je manji nego što je bio budžet 2013. i 2014. godine. To se odražava i na subvencije, to se odražava i na Upravu za zemljište, gde su smanjene sve pozicije koje su bile predviđene…

Hvala na razumevanju. Dakle, na sve pozicije koje su bile predviđene, izuzev za poziciju mere ruralnog razvoja, gde je učinjeno značajno povećanje sredstava i poziciju sredstava iz IPARD-a, gde se očekuju sredstva iz evropskih predpristupnih fondova, po osnovu čega je ovo planirano.
Žao mi je, ali ja zaista kao čovek koji je orijentisan ka poljoprivredi i selu, ne mogu da glasam za ovakav budžet, jer je on, pre svega, nezakonit. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Na ulazu u obdanište „Mala sirena“, u Zemunu, stoji poster na kome piše: „Ako se ne zna ko je otac, hrana u tanjiru je majka svih bolesti“. To je dobra pouka za malu decu, ali nadam se i za nas, kada treba da razmatramo deklaraciju o GMO i proizvodima od GMO.

U ovoj sali sedi 240 poslanika koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. Od tih 240 poslanika, 223 poslanika stanuje na teritoriji 136 opština i gradova čiji su odbornici jednoglasno usvojili tekst deklaracije o GMO i proizvodima od GMO, koju sam ja predložio, a prvo je usvojila Skupština grada Čačka 30. januara 2013. godine. Zatim je zajedno sa tim tekstom i tekstom deklaracije Zelenih Srbije usvojena zaključno sa Skupštinom opštine Sjenica 20. januara 2016. godine u 136 opština i gradova u Republici Srbiji. To je 80,5% lokalnih samouprava, a na teritoriji tih lokalnih samouprava nalazi se 93% poslanika sa teritorije centralne Srbije i Vojvodine.

To je razlog da pokažemo da li smo odgovorni prema onima koji su nas birali, na čijim teritorijama živimo, da li zastupamo stavove lokalnih samouprava o parlamentu ili ne.

Takođe, ova deklaracija je vrlo značajna zbog toga što GMO nisu u skladu sa Halal standardom, nisu u skladu sa Košer standardima, nisu u skladu Organik standardima, nisu u skladu sa konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom. Postoje čak i presude Evropskog suda u Strazburu o zagađenju meda od strane eksperimentalnog genetički modifikovanog kukuruza.

Postavlja se pitanje šta Srbija tu može i treba da uradi? Ja predlažem da usvojimo ovu deklaraciju. Ako ne usvojimo ovu deklaraciju, ja pozivam građane Srbije da skupimo potpise i da raspišemo referendum. Ne vidim razloga zašto građani Srbije ne mogu da se izjašnjavaju na referendumu o tome šta će oni da jedu i šta će njihova deca da jedu.

Zbog toga, ja apelujem na narodne poslanike da podrže predlog ovog teksta deklaracije i da se ugledamo na naše komšije Mađare, koji su vrlo rigorozni po tom pitanju. Da ne govorimo o nekim drugim zemljama. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, po treći put se obraćam sa istim predlogom vama u Narodnoj skupštini, ali ovoga puta ću prvo da se obratim građanima Srbije.

Zamolio sam, našeg znamenitog književnika, LJubivoja Ršmovića, koji je napisao mnoge znamenite pesme da napiše i jednu pesmu u kontekstu ove deklaracije. Evo, te njegove pesme. Pesma nosi naslov „Zar ćemo dozvoliti da zlotvori likuju, kad nas genetski modifikuju“. „Evo, šta bude sa naukom o genima kad padne u ruke svetskim kretenima. Onima što račun ne polažu nikom, kad obraz ukrste sa novčanikom. Onim što se bave genetskom manijom da Srbe ukrste sa boranijom. Onima koji pucaju od ponosa, kad stvore pasulj sa ukusom lososa. Oni su spremni metodom istom da ukrste Judu sa Isusom Hristom. Misle da smeju što ni Bog ne ume, da ukrsti anđele i monstrume. Bog ih prezire, a ko Boga pita, pitaju se bogovi novca i profita, GMO strana rečca, plaćenica, ja sam je proučio profesorski, pomno i zaključio to je skraćenica od modifikovane srpske reči GoMnO“. Maja 2017. godine, LJubivoje Ršumović. LJubivoje Ršumović je profesor srpskog jezika i književnosti i zbog toga ova njegova strofa ne asocira na mene, nego na njega i njegove stavove.

Želim da obavestim i da vas zamolim, sve poslanike, među nas 250, samo 14 poslanika nije sa teritorije 136 opština i gradova čiji su odbornici jednoglasno usvojili tekst Deklaracije o GMO. Imamo li moralno pravo da se oglušimo o plebisitarnom izjašnjavanju odbornika u lokalnim samoupravama koje čine preko 400 lokalnih samouprava u Republici Srbiji.

Takođe, vrlo je indikativno da se predsednica Vlade Republike Srbije, koja je napisala negativno mišljenje o mom predlogu deklaracije, u potpunosti slaže sa odredbama aktuelnog Zakona o GMO, ali jedino nije komentarisala pravo građana da se na referendumu izjasne čime će da hrane sebe i svoju decu. Pozivam građane Srbije da prikupimo potpise za referendum, i da ukoliko ovde ne bude razumnog pristupa…

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?

Ako dozvolite, samo još jedno pitanje.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, prošle sedmice sam predložio krovnu deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima genetički modifikovanih organizama i nisam dobio većinsku podršku za njeno usvajanje.

Ovoga puta koristim priliku da vas ponovo podsetim na neke činjenice u vezi predmeta deklaracije.

Deklaracija o genetički modifikovanim organizmima je tekst koji sam ja napisao kao prvu, a zatim i drugi tekst koji su napisali Zeleni Srbije, koja je u Srbiji usvojena u 136 opština i gradova ili preko četiri petine lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije, ne uzimajući u obzir teritoriju KiM, gde ta deklaracija nije sprovođena.

Na teritoriji 136 opština i gradova, koji su usvojili tekst deklaracije, živi 224 poslanika u ovom aktuelnom sazivu Skupštine. Ako smo mi poslanici, koji crpimo demografski kredibilitet od opština i gradova na čijoj teritoriji živimo i čije građane treba da predstavljamo ovde, a ne samo da se ponašamo onako kako nam partijski lideri, bilo pozicioni ili opozicioni govore, onda bismo trebali da se savesno i odgovorno odnosimo prema onome što su predložili i usvojili odbornici u tolikom broju lokalnih samouprava.

Predložio sam isti tekst koji je usvajan u opštinama i u gradovima. Jedina razlika u odnosu na taj tekst jeste, dozvolite da pročitam, član 3. predložene krovne deklaracije. On glasi – Narodna skupština Republike Srbije se obavezuje da će u slučaju da Vlada Republike Srbije dostavi predlog za izmenu i dopunu Zakona o GMO iz 2009. godine ili predlog novog zakona o GMO, u cilju dozvole uvoza gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO na teritoriji Republike Srbije, prethodno da donese odluku i sprovede referendum sa pitanjem, citiram – da li ste za ili protiv uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO na teritoriji Republike Srbije?

Dobio sam mišljenje predsednice Vlade, koje je negativno, i u kome je obrazlagala sve tačke predložene krovne deklaracije. Jedino nije obrazlagala ovu tačku 3. u kojoj se traži neprikosnoveno pravo građana da se na referendumu izjasne o tome šta će koristiti radi svoje prehrambene bezbednosti, ne samo zbog njih, nego i zbog njihove dece i budućih naslednika.

Povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Jedan sam od narodnih poslnika koji ovde dolazi u opancima. Kolega Mijatoviću…

Gospodine predsedavajući, mislim da opanci nisu retrogradni. Retrogradne su mnoge druge stvari koje smo ovde slušali i koje su se događale u ovoj Skupštini. Budući da sam nestranački poslanik iako se nalazim u poslaničkoj grupi Dveri jer sam bio na listi koalicije Dveri DSS, kao nestranački poslanik, kandidat, mislim da treba ovakve stvari da sankcionišete. Imam dve nošnje. Jedna je SNB, to je Karađorđevićev znak, jer su svi oni bili vojnici, što mnogi ovde ne znaju. Druga je teget, jer ona pripada Karađorđevićima koji su bili državnici i trgovci. Valjda ste sada nešto naučili, oni koji misle da su opanci samo retrogradni.

Zahvaljujem predsednice.

Pored dva zakona o genetički modifikovanim organizmima koji su ovoj Skupštini razmatrani i usvojeni 2001. i 2009. godine, ovaj Dom je još tri puta razmatrao problematiku genetički modifikovanih organizama. Dva puta u vidu javnih slušanja koja je tada organizovala predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, profesor Milica Vojić Marković i jednom prilikom predaje preko 30.000 potpisa sa zahtevom o sprovođenju referenduma o genetički modifikovanim organizmima, koje su sakupili Zeleni Srbije na čelu sa, sada aktuelnim poslanikom Ivanom Karićem.

U periodu od 2013. godine, kada su odbornici Skupštine grada Čačka prvi jednoglasno usvoji tekst moje deklaracije o genetički modifikovanim organizmima, taj tekst i kasnije tekst koji su predložili Zeleni Srbije, zaključno sa jednoglasnim izjašnjavanjem odbornika Skupštine Sjenica 20. decembra 2016. godine, usvojen je u 136 lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova ili 80,5% od ukupno 169 opština i gradova u Republici Srbiji.

Nije mi poznata nijedna društvena akcija, koja je dobila praktično plebiscitarnu podršku u lokalnim samoupravama, kao što je to tekst deklaracije o genetički modifikovanim organizmima, kojim se podržava Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, koji zabranjuje uvoz, uzgoj, preradu i promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama.

Istovremeno, ovom deklaracijom, praktično je pokriveno preko 80% teritorije, oko 80% ukupne teritorije Republike Srbije, 85% ukupnog stanovništva u Republici Srbiji se nalazi na teritoriji ovih 136 lokalnih samouprava. Imajući u vidu odluku apsolutne većine legitimnih državnih organa skupština, opština i gradova, logičan i demokratski stav da predložim kao narodni poslanik Narodnoj skupštini, što sam i učinio, krovnu deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima, koja se razlikuje od teksta koji je usvojen u 136 lokalnih samouprava, samo u jednom članu, a taj član glasi – Narodna skupština Republike Srbije se obavezuje da će u slučaju da Vlada Republike Srbije dostavi predlog za izmenu i dopunu Zakona o GMO iz 2009. godine, ili predlog novog zakona o GMO, u cilju dozvole uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO, na teritoriji Republike Srbije, prethodno donese odluku i sprovede referendum sa pitanjem da li ste za ili protiv uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO na teritoriji Republike Srbije.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Sva tri amandmana koja sam podneo kao pojedinačni poslanik sugerisalo mi je Društvo školskih bibliotekara Srbije. Juče sam u pauzi razgovarao o tome sa ministrom. NJihov osnovni cilj jeste da kod nabrajanja uslova za rad ustanove, pored propisanog prostora, opreme, mora da stoji i školska biblioteka. Normalno, to se ne odnosi na isturena odeljenja. Oni mole da se to ugradi u zakon, i školska biblioteka, a normalno da će podzakonskim aktom biti regulisan fond školske biblioteke, struktura i fond školske biblioteke. Molio bih ministra da vidi da li ovaj član 92. može da se dopuni, propisan je prostor, oprema i školska biblioteka. Hvala.

Samo da ponovim da Društvo školskih bibliotekara smatra da je neophodno postojanje školske biblioteke da bude propisano zakonom, kako bi se izbegla različita i proizvoljna tumačenja u vezi sa postojanjem biblioteka u školama, jer biblioteka mora da bude organizaciona jedinica svake obrazovne institucije. Ako nije propisano zakonom, onda u podzakonskom aktu nisam siguran da to može tako biti dobro regulisano. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao podnosilac amandmana dozvolite mi da najpre skrenem pažnju da je danas značajan praznik Velika Gospojina i bio bi red za sve oni koji su verujući, bez obzira kojoj veri pripadaju, da se uljudno ponašaju u ovom zakonskom domu.

Drugo, što želim da kažem to je da ni jedan srpski domaćin, bez obzira koje nacije on bio, govorim srpski, po teritorijalnom principu, nije za prodaju poljoprivrednog zemljišta, ni dosadašnju prikrivenu preko pravnih lica stranim osnivačima, a ni ovu koju je odložena za 10 godina niti neku buduću.

Ovo drugo, zemlja je svetinja i bilo koji deo zemljišne teritorije koji se prodaje, prodaje se deo suverene teritorije Republike Srbije.

Uzmimo za pretpostavku da prodamo preko polovine teritorije Srbije, iako to praktično sada nije moguće, jer od 2012. godine imamo svega 49,8% ukupne teritorije pod poljoprivrednim zemljištem.

Sledeće, slažem se da u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nije promet svih nepokretnosti koje se tangiraju članom 63. SSP, ali u svakom slučaju jeste i promet šuma i šumskog zemljišta, a ono nije obuhvaćeno čak ni ovakvim ni ovim predlogom i ovog puta.

Da li to znači da su šume na tapetu za prodaju od 1. septembra pa na dalje? Da li to znači da su kuće i okućnice u selima koje su primenom novih propisa u nazad nekoliko godina sve uknjižene kao građevinsko zemljišta i građevinski objekti, praktično sada na tapetu za prodaju strancima?

Dalje, molio bih ministra da pojasni, pošto se ovo odnosi na SSP, predložene promene i izmene, da li sa ovim ostaje otvoreno pitanje prometa poljoprivrednog zemljišta strancima iz drugih država, od Avganistana do Amerike? Ne samo poljoprivrednog zemljišta.

Dalje, evidentan je nedostatak poljoprivrednog zemljišta za povraćaj zemljišta i drugih nepokretnosti crkvama, naslednicima rehabilitovanih lica iz Srbije i naslednicima Nemaca, Austrijanaca i drugih nacija koji čekaju završetak restitucije.

Sada se nude obveznice na dugoročan rok, a liga za zaštitu privatne svojine traži izmene Zakona o restituciji i donošenje odredbe u zamenskoj restituciji.

Ovde je predloženo, ovim predlozima izmena i dopuna da država ima pravo preče kupovine i privatnog vlasništva. Tu se slažem, ali ako ima pravo preče kupovine, to onda postaje državna svojina i iz te državne svojine može da se obezbedi zamenska restitucija.

Istovremeno, ovaj visoki dom je u prošlom sazivu usvojio izmene i dopune ovog zakona uz javnu raspravu, pri čemu je ovaj dom usvojio samo neke predložene izmene i dopune, sa obrazloženjem da će u narednom periodu biti donet nov celovit zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Danas imamo predlog opet izmena i dopuna i to bez ikakve javne diskusije, iz koje su izopšteni i nauka i struka i sva udruženja poljoprivrednika, od asocijacije poljoprivrednika, do banatskih paora itd.

Dakle, ono što je posebno problematično jeste antizadružno ukidanje odredbi o obavezi vraćanja zadružnog zemljišta i drugih nepokretnosti od 1953. godine pa nadalje, po čemu su ukinute po zakonu, a bile su predmet preuzimanja bez naknade, ukinuto po Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, kao podržavljenje zadružne imovine po Zakonu o stečaju 2011. i 2012. godine. Takav primer antizadružne politike u ni jednoj zemlji sveta u 21. veku nije prisutan.

Parcijalnim rešenjima u prethodnim izmenama i dopunama zakona 2015. godine, omogućio je zakon državnog zemljišta do 30 godina, velikim investitorima, a to je regulisano uredbom Vlade, odnosno resornog ministarstva, a pritom treba imati u vidu da nismo onemogućili samo sadašnja registrovana poljoprivredna gazdinstva naša i ukinuli njihovu perspektivu razvoja, nego smo ukinuli perspektivu razvoja njihovih naslednika, jer kroz 30 godina njihovi naslednici, sa sadašnjih 25, 30 godina praktično neće biti zainteresovani za proširenje gazdinstava.

U vezi sa tim, mi smo jedna od retkih zemalja u svetu koja poljoprivredno zemljište tretira kao predmet kupoprodajnih odnosa ili zakupačkih odnosa, a ne tretiramo formiranje gazdinstava i predmet kupovine ili zakupa gazdinstava kao što je u Danskoj, Nemačkoj, gde vi ne možete da kupite hektar zemlje, nego morate da kupite celu farmu. Izuzimam ove površine koje su sankcionisane i ovim Predlogom zakona, zbog toga što se ovde radi praktično radi o prekograničnim vikendašima i eventualno penzionerima koji će doći da zakupe ovo zemljište.

Najzad, odbijanje da se ograniči zemljišni maksimum porodičnim gazdinstvima, ali i pravnim licima, pogotovu u odnosu na broj članova tog pravnog lica i u vezi sa njihovim članstvom u pravnim licima, izuzetno je problematično posebno napominjem da preko 6.000 nezaposlenih agronoma nema uopšte pristup državnom poljoprivrednom zemljištu po osnovu znanja. Hvala vam.