Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, preko deceniju se građani Srbije pitaju kako da Srbija opstane bez GMO? Smatrali smo da jednoglasnim usvajanjem deklaracije o GMO kojom se zabranjuje uvoz, prerada, promet i uzgoj GMO i proizvoda od GMO u Srbiji, što je u skladu sa važećim Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, u 136 opština od strane preko 6.000 odbornika dovoljno da se donese jedna krovna deklaracija ovde u Narodnoj skupštini koja će podržati takav zakon koji je na snazi.

Međutim, mišljenjem predsednice Vlade Republike Srbije data je negativna sugestija za usvajanje ove krovne deklaracije koja je potpuno identična deklaracijama koje su usvojene u 136 opština, izuzev jednog člana kojim se propisuje obaveza Narodne skupštine da se raspiše referendum kako bi se građani izjasnili da li su za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO.

Prema meni dostupnim informacijama od pre neki dan, u pripremi je novi zakon o genetički modifikovanim organizmima kojim će se verovatno liberalizovati barem tržište za uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO, ili barem proizvoda od GMO i to po hitnom postupku i bez javne rasprave, što bi predstavljalo zaista neprihvatljivu situaciju.

Zbog toga apelujem na poslanike da podrže ovaj predlog deklaracije, jer je on u interesu Srbije, jer mi imamo obavezu da sačuvamo zemlju naših predaka, za našu decu, bez GMO. Imamo obavezu da zaštitimo našu decu da se i ona hrane zdravo i imamo obavezu da zaštitimo naše poljoprivrednike koji će eventualnim promenama Zakona o GMO dobiti izrazito nelojalnu konkurenciju.

Zbog toga, u subotu, 19. maja u većem broju gradova, Novi Sad, Beograd, Paraćin, Kragujevac, Prijepolje, organizujemo skupove za Srbiju bez GMO i pozivam sve građane da se pridruže kako bismo i na taj način podržali ovakvu deklaraciju.

Apelujem još jednom na poslanike, da ovoga puta zaista dobro razmislimo da li i naša deca imaju pravo da se hrane zdravo i da shvate da ako se ne zna ko je otac, hrana u tanjiru je majka svih bolesti. Hvala.

Zahvaljujem.

Danima slušam diskusije, koje kao profesor univerziteta delimično, ne u potpunosti, svakako, mogu oceniti pojavom nove resavske škole u 21. veku. To je stvar onih koji odlučuju i onih koji kreiraju ovakvu politiku rada parlamenta.

Drugo što sam hteo da istaknem jesu činjenice. Nesporno je da je Srbija učinila napredak, ali taj napredak je učinila zahvaljujući, pre svega, oduzimanju plata zaposlenima u državnom sektoru, penzija penzionerima i subvencija poljoprivrednicima.

Nesporna je činjenica da je samo u ovoj godini poljoprivrednicima zakinuto 5,3 milijarde po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno preko 15 milijardi ako se doslovno, semantički, kako bi to profesori književnosti rekli, primenjuje pojam podsticaji, jer po Zakonu o podsticajima, koji ste izmenili 2014. godine, umesto da sredstva koja se definišu kao minimalnih 5% po tom Zakonu za podsticaje u poljoprivredi, od 2014. godine pa nadalje definišu se kao budžet Ministarstva poljoprivrede, što podrazumeva i plate zaposlenih u poljoprivredi i sve druge troškove i aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, koji nisu sporni, ali ne predstavljaju podsticaje.

Takođe, ne mogu da prihvatim činjenicu da je jedna zemlja ekonomski lider, podvlačim ovo ekonomski, koja još uvek nije obezbedila povraćaj na nivo penzija iz 2014. godine.

Najzad, koristim priliku i prisustvo gospodina ministra, koji je resorno zadužen za socijalna pitanja, imajući u vidu da je donet zakon koji podstiče rađanje u Srbiji i da će on važiti od 1. jula 2018. godine, ako sam dobro razumeo, po kom osnovu se može pravdati činjenica da deca koja su rođena posle 1. jula će imati određene privilegije, a deca koja su rođena u višedetnim porodicama pre 1. jula neće imati nikakva prava po tom zakonu, barem do onog perioda dok ne istekne onaj period za koji je propisano korišćenje tih subvencija?

Navešću vam samo jedan primer. Maja Kovačević iz Kraljeva je majka jedanaestoro dece, najstarije ima 13 godina, najmlađe devet meseci. Ona ni za onu decu koja bi mogla da potpadnu jedan vremenski period pod odredbe tog zakona posle 1. jula neće imati pravo na korišćenje tih subvencija.

Pa, molim vas, gospodine ministre, da razmislite o eventualnoj izmeni i dopuni tog zakona. Mislim da bi to bilo na dobrobit i da barem u najranijoj fazi detinjstva ne bismo trebali da pravimo diskriminaciju u odnosu na decu koja su rođena pre dana D i decu koja su rođena posle dana D. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Ne bih se osvrtao na univerzitetski rečnik o laprdanju, bez obzira na semantičko značenje i obrazloženje koje smo slušali o tom pojmu u ovom zdanju.

Ono što jeste izvesno jeste da ima prepisivanja. To ću vam na sledećoj sednici dokazati kada budem uporedio stenografske beleške o diskusijama pojedinih poslanika. Do tada, ostavimo to otvorenim pitanjem.

Drugo, gospodine ministre, vrlo sam pažljivo pročitao zakon koji je bio predmet razmatranja i vrlo pažljivo sam rekao da ne treba da bude dan D, ne treba da se vraćamo na starice od 80 godina. Hvala Bogu, ako su žive i imaju toliko godina, kao naše bake, majke i prabake. Rekao sam da taj dan D može da važi za one koji su rođeni pre toga, ali ne toliko, tri godine ili 10 godina, nego umanjeno za taj period na koji bi imali pravo subvencije da su rođeni tog dana D ili dan posle, a pogotovo kada se radi o višedetnim porodicama.

Drugo, kada se radi o poljoprivredi, mislim da je i Odbor za poljoprivredu na poslednjoj sednici dao podršku mojoj inicijativi koju sam saopštio i ovde juče u Narodnoj skupštini i očekujem da će Vlada, Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede pokrenuti inicijativu da se izvrši izmena i dopuna, jer ne možete osporiti činjenicu da se Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne primenjuje ni jedne godine dosledno, od dana donošenja 2014. godine, odnosno 2013. godine. To možemo matematički da izvedemo i, ako treba, možemo da napravimo posebno javno slušanje na tu temu, pa da raspravljamo stručno.

Bio bih presrećan da i vi učestvujete u toj raspravi, jer poljoprivreda nije samo privredna delatnost, već ona ima i socijalnu funkciju u svim zemljama, a pogotovo u EU. Setite se samo, pogledajte koliko se u EU izdvaja više za ruralni razvoj, nego što se izdvaja kod nas u odnosu na ukupna sredstva koja se izdvajaju kao podsticaji za poljoprivredu.

Pre neki dan smo imali javno slušanje u maloj sali o funkcijama IPARD-a, a ja svoje znanje nikada ne uskraćujem bilo kome. U to mogu da se uvere svi oni koji prate moje aktivnosti i koji znaju koliko predavanja držim po selima u Srbiji, bez ikakvog plaćanja.

Takođe, što se tiče opaski o poslaničkoj grupi i pripadnosti, nikome nisam spočitavao partijsku pripadnost. Imam mnogo zamerki na ponašanje poslanika iz opozicije, mada mi je sve teže da utvrdim ko je pozicija, a ko je opozicija.

Najzad, gospodine potpredsedniče, ako dozvolite još jednu rečenicu. Ako mogu samo, kolega…

Dakle, moje prisustvo u poslaničkoj grupi je nestranačko, to vi vrlo dobro znate, a ja bih voleo da nestranački poslanici iz vladajuće većine se izdvoje i da formiramo poslaničku grupu nestranačkih poslanika. Izvolite gospodo.

Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Prvo, mislim da sam jedan od redovnijih poslanika sa ove strane sale. To možete da se uverite proverom evidencije prisustva na sednicama. Podsećam vas da sam jednom, na jednom glasanju bio četiri i po sata jedini prisutni predstavnik sa ove strane sale. Jedini prisutni predstavnik sa ove strane sale četiri i po sata. Da sam takođe i u mnogim drugim slučajevima bio jedan od malobrojnih poslanika i mislim da primedbe koje ste izrekli ne stoje.

Drugo, kada se radi o sredstvima agrarnog budžeta, kako se popularno naziva, on se određuje u procentualnom iznosu od ukupnog budžeta shodno osnovama budžetskog sistema. Prema tome, upoređivanje apsolutnih cifri može da bude samo kada se one preračunaju na relativne pokazatelje, a relativni pokazatelji pokazuju da nijedne od ovih godina ni prethodni režima, a ni ovaj režim nisu ispunili zakonski minimum od 5%, izuzimajući 2004. godinu kada je za te namene izdvojena približno 5%, odnosno 4,98%.

Najzad, kada se radi o „Studiji za zadrugarstvo“, ja nikada, to sam više puta ponovio, i to je notorna neistina, nisam primio honorar od 60 i kusur hiljada evra. Ako neko dokaže, ja sam spreman da mu poklonim toliko hiljada evra prodajući stan i da napustim parlament istog trenutka, pod uslovom da taj koji stalno to tvrdi iznosi kao neistinu, a zna vrlo dobro da je neistina. Istovremeno, da u roku od 15 dana ukoliko ne dokaže da napusti parlament i da mi plati oštetu od 10 hiljada evra. Ja mislim da je pošteno šest prema jedan. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Dakle imali ste priliku da čujete izbegavanje iznošenja činjenica.

Uvek sve projekte potpisuje rukovodilac projekta. Prema tome, ja nikad nisam rekao da Društvo agrarnih ekonomista nije dobilo određeni iznos i nije to jedini projekat koji je Društvo agrarnih ekonomista realizovalo, ali gospodin Rističević je tvrdio da sam ja primio 60 hiljada za projekte. To je apsolutna neistina.

Ja ću vam za iduću sednicu pripremiti detaljne podatke koliko sam od tih para ja primio lično, a mogu vam reći da ovaj drugi iznos koji je naveden, ako se ne varam četiri hiljade i nešto evra, to je honorar koji sam dobio za učešće po pozivu vašeg predsednika države, tadašnjeg, za učešće u radu ekspertske grupe za izradu Strategije razvoja 2014. godine do 2020. godine. To je dakle isplaćeno od strane vašeg režima. Veći iznos od toga od tih četiri hiljada, nikada pre toga nisam primio.

Posle toga primio sam veći iznos takođe od vašeg režima, mislim, šest hiljada i nešto evra, za studiju poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u kojoj sam na strani 48 i 49 pokazao kako se država odnosi prema agrarnoj struci, jer od blizu šest hiljade hektara, državnog zemljišta o njemu samo govorim, koji se daje bez naknade na korišćenje, 22% se daje zatvorima, a 0,5% za tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji. Sada možete da vidite u kakvim uslovima rade studenti, magistri i doktori nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, zatim u Novom Sadu i Čačku. Govorim samo o državnim fakultetima. Hvala lepo.

Gospodine ministre, strategija jeste urađena. Ovde sedi, tadašnja ministarka poljoprivrede, narodna poslanica i vrlo dobro zna da je ta strategija rađena, doduše urađena je u periodu pre njenog stupanja na dužnost, kada je ministar bio kolega prof. dr Dragan Glamočić.

Da li je to dovoljno? Ali nisu urađeni, koliko ja znam, nacionalni programi razvoja poljoprivrede i zadruga. Što se tiče strategije, dozvolite mi još da …… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Zahvaljujem.

Preko šest hiljada odbornika u 136 skupština opština gradova u Srbiji se jednoglasno izjasnilo za prihvatanje deklaracije o zabrani uvoza uzgoja prihvata i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetičko modifikovanih organizama.

To su ove opštine i gradovi koji su obojeni zelenom bojom na karti Republike Srbije. Na području tih 80,5% ukupnog broja lokalnih samouprava živi 223 poslanika iz ovog saziva Narodne skupštine, pa se postavlja pitanje zašto poslanici koji žive i rade na teritoriji tih 136 lokalnih samouprava ne žele da podrže deklaraciju koje su njihove lokalne samouprave jednoglasno usvojile.

Uzgred, da li znate da u Svetskoj banci semena ne postoji lagerovano ni jedno seme genetički modifikovanih organizama? Ako je tako dobro, zašto ga ne lageruju za buduće generacije? Očigledno da postoji nesklad između onoga što je marketing proizvođača genetičkih modifikovanih organizama i onoga što je suština stvari.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u potpunosti može da obezbedi samodovoljnost u proizvodnji hrane za ljude i za stoku, ne samo za sopstvene potrebe, nego i za izvoz. Recimo, pre raspada Jugoslavije, stepen samodovoljnosti u proizvodnji hrane u Srbiji je iznosi 122,4%, a u Vojvodini čak 237%.

Poređenja radi, u Sloveniji je tada stepen samodovoljnosti iznosio svega 66,3%. Srbija nije u istoj situaciji kao EU koja uvozi velike količine genetički modifikovanog kukuruza i genetički modifikovane soje, mi naprotiv izvozimo velike količine genetički modifikovane soje i genetički modifikovanog kukuruza.

Umesto da razvojem sopstvenog stočarstva te sirovine pretvorimo u visoko vredne prerađevine od mesa i mleka i da ih izvozimo pod robnom markom, bez genetički modifikovanih organizama i na taj način da postanemo tržišno prepoznatljivi.

Na taj način bismo obezbedili daleko više sredstava i za nauku i obrazovanje, jer se sećam perioda kada su studenti iz Holandije dolazili na praksu u Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kada su naučnici iz zemalja zapadne Evrope dolazili na naučne skupove u Srbiju, da bi saznali najnovije informacije o srpskim hibridima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre imam tri pitanja ili molbe, ako niste u mogućnosti sada da odgovorite može i naknadno.

Prva molba proizilazi iz zahteva većeg broja skupova nacionalnih organizacija Srba iz regiona, koji mole da se bukvar srpkog jezika napravi jedinstven za svu srpsku decu, jer nemački se uči iz nemačkog udžbenika i u Nemačkoj, i u Austriji i u Švajcarskom kantonu nemačkog govornog područja, engleski u Engleskoj, Americi itd.

Drugo pitanje, jeste, molim vas da prekontrolišete udžbenik biologije, osmi razred, izdanje „Logos-a“, autor je Gordana Subanov Simić u kome stoji sledeće. U rubrici otkrivalica – kukuruz, soja, uljana repica i pamuk je danas skoro 100% genetski modifikovani organizmi. To je apsolutna neistina, jer celokupne površine pod genetski modifikovanim organizmima u svetu su 180 miliona hektara, a to je oko 10% obradivog zemljišta u svetu. Druga netačnost u ovoj istoj metodskoj jedinici, kaže, da je pre toga, samo momenat da otvorim taj slajd, na kraju je rečenica da je organska poljoprivredna proizvodnja pod znacima navoda organska, nastala kao odgovor na GMO. Organska poljoprivreda je postojala za vreme kada nisu uopšte korišćena poljoprivredna sredstva.

Treće što molim, dozvolite danas je 99 godina Poljoprivrednog fakulteta, univerziteta u Beogradu, jednog od šest najstarijih fakulteta u sklopu univerziteta u Beogradu, koji je između 200 i 300 mesta i tim povodom vas posebno molim, Vlada Republike Srbije, Narodne Republike Srbije svojevremeno je donela odluku da negde oko 800 hektara na potezu Crvenka u sastavu PKB-a, koji će biti privatizovan se dodeli Poljoprivrednom Fakultetu Beograd za ogledno dobro za ratarstvo i stočarstvo, što naš fakultet nema. Molim vas da sa ministrom privrede pokušate i sa dekanom da razgovarate o tome.

Hvala lepo.

Poštovani poslanici, po treći put se obraćam vama sa molbom da usvojite krovnu deklaraciju u GMO, koju su jednoglasno usvojili odbornici u 136 gradova i opština Republike Srbije, što čini četiri petine lokalnih samouprava.

Potpredsednik Vlade i resorno zaduženi ministar za trgovinu izjavio je u više sredstava informisanja da u Srbiji vlada anti GMO histerija. Molim vas, u Srbiji vlada GMO podaništvo, a ne anti GMO histerija. Najbolji primer jeste upravo ova kutija za uskršnja jaja koje sam jutros kupio u hiper marketu blizu mog stana.

Dakle mi proizvodimo soju koja nije genetički modifikovana, kukuruz koji nije genetički modifikovan, to izvozimo u druge zemlje, koje nam onda to vraćaju sa ovom robnom markom kao garanciju da ne sadrži genetički modifikovane organizme.

Ti proizvodi su u prodavnici skuplji za 20 dinara, odnosno dva dinara po komadu, nego što su proizvodi drugih naših proizvođača koji nemaju tu robnu marku.

Pomnožite tridesetak miliona jaja koliko će biti prodato samo za Uskrs, izračunajte gubitak koji imamo, a mogli smo uposliti naše kapacitete živinarske proizvodnje sa našim sirovinama i izvoziti jaja sa robnom markom bez GMO u druge zemlje.

Drugo pitanje koje je u vezi sa ovim jeste tvrdnja da se moramo povinovati Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Molim vas, Svetska trgovinska organizacija je praktično mrtva. U prilog tome ukazuje činjenica koliko su trajali pregovori za zadnju rundu i da li su okončani, koliko godina.

Dalje, da li je Svetska trgovinska organizacija reagovala na trgovinski embargo koji je uveden mimo Svetske trgovinske organizacije Ruskoj Federaciji? Nije.

Da li je Svetska trgovinska organizacija reagovala na embargo koji je Amerika sada uvela za uvoz aluminijuma i čelika? Nije.

Zašto onda mi moramo da reagujemo na stavove Svetske trgovinske organizacije koji se odnose na GMO?

Zašto mi naše tržište koje je vredno pet milijardi evra da poklonimo inostranim kompanijama i da uvedemo nelojalnu konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima?

Zašto da uništimo naše institute? Zašto da našu pamet omalovažavamo? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Dobar dan vama i narodnim poslanicima, predstavnicima Vlade i građanima Republike Srbije na ćirilici.

Nadam se da nema potrebe da se prevodi na latinicu.

Istovremeno, član 107. dostojanstvo Skupštine.

Želim da vam pročitam samo izjavu našeg akademika znamenitog – Svaki okupator prvo zabranjuje ćirilicu i da nema nikakvog drugog razloga, da je sačuvamo, to bi bio dovoljan. Akademik Matija Bećković.

Želim da vam kažem gospodine predsedavajući da ovo nije prvi put da vi i drugi predsedavajući dozvoljavate iznošenje apsolutnih neistina.

Dakle, ja nikada ni od koga nisam primio 60.000 evra.

(Isključen mikrofon.)

Dobar dan još jednom, na ćiriličnom pismu srpskog jezika, nadam se da ne treba prevodilac. Ako treba, molim potpredsednika Skupštine da angažuje prevodioca. Meni nije potreban prevodilac za one koji budu eventualno na latiničnom pismu govorili na srpskom jeziku.

Juče smo imali raspravu ceo dan o osam članova ovog zakona, i prekjuče. Ne znam koliko stotina amandmana je bilo raspravljano i time smo, imajući u vidu bezbroj ponavljanja istog teksta, izgubili dragoceno vreme da kažemo bilo šta o drugim zakonima koji se u paketu razmatraju na ovoj sednici Skupštine, a tiču se mnogih pitanja o kojima bi trebalo da se čuje.

Jedno od tih pitanja svakako jeste i upotreba ćiriličnog pisma na registarskim tablicama koje su oznaka u službenoj upotrebi. Prema tome, juče sam doneo tablice koje su nekome smetale, a ne vidim razlog zašto su smetale, koje su bile na latiničnom pismu sa slovom „ć“. U raspravi posle toga dobio sam obaveštenje od potpredsednika Vlada i resornog ministra policije da se to čini radi omogućavanja bržeg očitavanja tih tablica. U međuvremenu, jutros sam zamenio tablice, dobio sam „ć“, ali sam odbio juče da primim tablice sa iks oznakom, jer iks nije slovo u srpskoj azbuci bilo na latičinom ili ćiriličnom pismu.

U međuvremenu, odnosno jutros sam zamenio tablice, dobio sam bez ć itd, ali sam odbio juče da primim tablice sa iks oznakom, jer iks nije slovo u srpskoj azbuci, bilo na ćiriličnom ili latiničnom pismu.

Međutim, jutros sam isproveravao i sinoć, kod prijatelja u Ćupriji, da li se istovremeno sa promenom tablica koja imaju ove kvačice pod znakom navoda, vrši i promena prva dva slova na registarskim tablicama Ćuprija, odnosno da li će to biti Kuba, ili Čačak, i da li će to biti Kanada?

To se ne vrši. Prema tome ne stoji taj razlog, i ja molim ministra da obrazloži građanima, a ja ću pokušati da skupim potpise za referendum … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče Narodne skupštine i koristim priliku da pitam ministra, kao izvestioca, budući da je u obrazloženju istakao da su konsultovane relevantne strukture o predlogu ovog zakona u javnoj raspravi, navodeći između ostalog i nevladine organizacije.

Ali, nisam čuo da li se među tim referentnim organizacijama i institucijama koje treba da razmatraju zakonske predloge nalazi, recimo, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka i Institut za međunarodnu privredu i politiku koji se bave, između ostalog, i međunarodnim odnosima i međunarodnim ekonomskim odnosima i položajem stranih građana u našoj republici. To je načelno pitanje na koje bih molio ministra da odgovori.

Drugo što želim da istaknem, ovim članom predviđena je obaveza državnih i drugih organa, uključujući i fizička lica, da obaveštavaju nadležne državne organe o eventualnim propustima vezanim za strance. A ja želim da vas obavestim ovom prilikom i o jednom propustu koji tangira nekoliko miliona građana Srbije i vlasnika registrovanih vozila u Republici Srbiji, sa registarskim tablicama koje predstavljaju, koliko ja mogu da shvatim, oznaku u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Ako je to tačno, gospodine ministre, da su registarske tablice oznaka u službenoj upotrebi, onda bi bilo logično da te registarske tablice u Republici Srbiji budu u skladu sa članom 10. Ustava Republike Srbije koji propisuje da one treba da budu na srpskom jeziku i na ćiriličnom pismu. Takođe, one bi trebale da budu i u skladu sa članom 10. izjave o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsednice.

Po treći ili četvrti put se trudim da ukažem na značaj donošenja ove deklaracije, koju je usvojilo 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji. Na teritoriji tih 136 opština i gradova u Srbiji stanuju 224 poslanika u ovom sazivu Narodne skupštine.

Stoga se postavlja pitanje, imajući u vidu da sam na prethodnoj sednici dobio svega sedam glasova za usvajanje ove deklaracije, koga mi predstavljamo? Da li predstavljamo partijske lidere koji su tvrdili da je čeri genetički modifikovan paradajz, ili predstavljamo građane Republike Srbije, izvornu bazu u kojoj živimo, odnosno ono što usvajaju lokalne samouprave na teritoriji gde živimo?

Ne želim da vam ukazujem puno toga, ali dovoljno je da pročitate samo intervju profesora Seralinija u „Novostima“ od pre dva dana i da shvatite koje su pogubne posledice GMO organizama.

Neki se zalažu za novu polarizaciju u Srbiji, za uvoz GMO organizama, zabranu uzgoja GMO organizama, ne shvatajući da je to podla igra i da će praktično dozvolom uvoza GMO organizama dobiti nelojalnu konkurenciju naši poljoprivrednici i proizvođači hrane u Srbiji, jer će imati nelojalnu konkurenciju ovih proizvoda iz inostranstva.

Takođe, mi uništavamo našu industriju semena, našu poljoprivredu, za koju uzgred budi rečeno i u ovoj godini po Zakonu o budžetu je izdvojeno 5,3 milijarde manje nego što je propisano Zakonom o subvencijama u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.