Zahvaljujem.

Hvala za odgovore u vezi sadašnje situacije, mada je to davno prošlo vreme oko bolesti ludih krava, gospodine ministre. Međutim, hteo bih da vas zamolim, dva pitanja još koja smo juče raspravljali na Odboru za poljoprivredu, jedno se odnosi na testiranje sredstava priključnih mašina za zaštitu hemijskim sredstvima, koja je odložena do 2022, odnosno 2023. godine i drugo, na Banku gena, koja je sada pod jurisdikcijom, kako vi pravnici kažete, Nacionalne laboratorije.

Da li mogu dobiti, zbog javnosti i zbog kolega koji su to tražili, vaše mišljenje i vaše odgovore? Da li može da se učini promena u predlogu ovih zakona u tom kontekstu, da se odobri i smanji period, odnosno počne sa testiranjem priključnih uređaja za hemijsku zaštitu biljne proizvodnje i drugo, da se Banka gena izdvoji iz Nacionalne laboratorije, banka semena i sadnog materijala? Hvala.

Hvala.

Tri hiljade dinara, koje danas dobijaju penzioneri, nije povećanje penzija nego socijalna pomoć, i ja sebe ne smatram licem koje treba da prima socijalnu pomoć, zato ću ovaj iznos večeras, odmah posle sednice u Glavnoj pošti uplatiti na račun crkvene opštine Preljina, da ga daruju nekoj socijalno ugroženoj porodici, budući da svake godine, inače doniram taj crkveni fond opštine Preljina.

Tragedija je u tome što ova sredstva ne opterećuju Ministarstvo za rad, socijalna, boračka pitanja, nego opterećuju Fond za PIO i ta suma služi kao klackalica da se održi nivo učešća države iznad 11% i na taj način omogućava Vladi da radi intervencije u penzionom zakonodavstvu.

Drugo, kada se radi o budžetu, dakle, nastavlja se stara praksa i pored toga što je nominalno budžet za Ministarstvo poljoprivrede povećan i budžet za subvencije na 51.766.777 miliona, odnosno budžet za subvencije i poljoprivredi je na 41,5 milijardu.

Realno, međutim, imajući u vidu, da su prenete obaveze veće nego inače redovne prenete obaveze koje se prenose iz četvrtog kvartala zbog nemogućnosti isplate subvencija za mleko itd, oko pet i nešto milijardi ovaj budžet je praktično na nivou budžeta koji je bio prošle godine.

Ako se pak semantički, izvorno primeni značenje pojma podsticaji i subvencije, po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, minimalan iznos je 5%, ali ne za budžet ministarstva, bez obzira što za troškove ministarstva su nesumnjivo potrebna budžetska sredstva, već za subvencije. Pre neki dan razgovarao sam sa koleginicom koja je ekspert … i rekla mi je da joj nije poznato kao … da postoji zemlja u kojoj plate zaposlenih u ministarstvu i materijalni troškovi koji su neophodni, a predstavljaju sredstva koja se mogu podvesti pod subvencije.

Molim ministra finansija da mi odgovori zašto nema regresa ili povraćaja akciza za gorivo u poljoprivredi, a ima za avionsko gorivo i možda za neke špeditere ili ne znam zašta?

Drugo, da li može da se ukine jedna zdravorazumska nelogičnost, a to je da jedino u Srbiji se plaća TV pretplata za sve štale koje imaju električno brojilo i za sve bandere sa brojilima, koje služe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka itd? Mislim da je to krajnje zdravorazumski neodrživo.

Dalje, imamo najmanje subvencije za biljnu proizvodnju, svega 4.000 dinara ili 33,9 evra po hektaru, što je 10 puta pa naviše manje nego u zemljama EU, a imamo potpuno liberalizovano tržište izvoza-uvoza sa zemljama EU. Posebno je zabrinjavajuće da onaj sektor poljoprivrede u kome imamo najveću šansu, a to su subvencije za organsku, biljnu proizvodnju…

Zahvaljujem, predsednice.

Juče je počeo veliki Božićni post. Završava se kraj novembra.

Član 107. – poštovanje Skupštine.

Kraj meseca novembra, a Narodna skupština, izuzimajući jednu izložbu fotografija u holu, tridesetak fotografija, ničim nije obeležila jubilej 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Pa vas pitam – da li će biti održana neka posebna tematska sednica? Ako neće, možemo li barem u vreme Božićnog posta da jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i civila Kraljevine Srbije, ako je ova država pravni sledbenik Kraljevine Srbije? Hvala.

Zahvaljujem.

Od 5. maja prošle godine do danas ovaj predlog deklaracije razmatran je više puta i, nažalost, nije dobio podršku poslanika u Narodnoj skupštini, iako 250 poslanika, tačnije 240 koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, gde je aktivnost u vezi sa Deklaracijom o GMO sprovođena od 2013. do 2016. godine, na području 136 opština i gradova koji su jednoglasno usvojili Deklaraciju o GMO živi, odnosno stanuje 223 poslanika.

S tim u vezi, postavlja se pitanje koga mi poslanici u Skupštini predstavljamo, da li predstavljamo građane u opštinama i gradovima na čijoj teritoriji živimo ili predstavljamo, odnosno ispunjavamo zahteve samo partiokratskih lidera, bez obzira da li se radi o pozicionim ili opozicionim poslaničkim grupama i partijama? To upućuje na potrebu da dobro promislimo da li nam treba i promena izbornog zakona.

Istovremeno, predložio bih, ako smo dostojni potomci predaka od pre 100 godina, a nismo nikakvu aktivnosti u Skupštini sproveli povodom 100 godina pobede u Prvom svetskom ratu, da minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i građana Kraljevine Srbije u periodu od 1914. do 1918. godine. Hvala.

Zahvaljujem.

Još jednom ponavljam predlog da ako smo dostojni potomci naših predaka od pre 100 godina, jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 vojnika i građana Kraljevine Srbije koji su svoje živote ugradili u temelje ove države, koju mi ne uspevamo dostojno da sačuvamo.

Verovatno većina poslanika nije obaveštena da je sud u Strazburu prihvatio da razmatra prvu tužbu koju je jedno udruženje penzionera poslalo iz Srbije posle iscrpljivanja svih institucionalnih mogućnosti u Republici Srbiji. To nije za pohvalu, pre svega, Republici Srbiji, da unutar pravnog sistema Republike Srbije nije bilo razumevanje za osnovane navode u toj tužbi, a ima očigledno osnovanih navoda za evropski sud u Strazburu.

To pitanje je danas posebno značajno, jer u okviru 62 tačke objedinjene rasprave na ovoj sednici, imamo i Predlog zakona o budžetu Republike u 2019. godini. Postavlja se pitanje – ukoliko sud u Strazburu prihvati predlog tužbe i donese pozitivno rešenje, kako će se to odraziti na budžet Republike Srbije u narednoj godini ili u narednim godinama?

Istovremeno, poseban problem jeste urušavanje čitavog penzionog sistema i prepuštanje Vladi da van sistema propisanog zakonom može donositi odluke o tome kada i koliko će isplaćivati penzije. To stvara jednu potpunu neizvesnost za ogroman broj građana, uključujući i one koji su izuzetno siromašni.

Treće, mi smo izmenama i dopunama Zakona o PIO izmenili član 155. tako da upravni odbor Fonda ima manji broj članova i uglavnom dominiraju predstavnici Vlade, a ovim se predlaže da upravni odbor Fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, ali ravnomerno zastupljenih iz pojedinih interesnih grupa, pet članova iz redova korisnika prava, pet članova iz … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Ovim predlogom predlaže se osnivanje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije da bi se sagledale činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju, koja se najavljuje već nekoliko godina, a ne realizuje se ništa od predviđenih dogovora, dok istovremeno, velike površine zemljišta ostaju rezervisane za njega.

Postavlja se pitanje – šta je razlog ne dolaska kompanije „Tenis“ u Srbiju? Da li je to naša neodgovornost prema sopstvenim građanima i sopstvenoj poljoprivredi da ne eliminišemo problem svinjske kuge i zbog čega praktično ne možemo imati ni pravog prometa svinja i neprerađenih proizvoda od svinjskog mesa preko teritorija evropskih zemalja kojima smo okruženi, a kamo li da zadovoljimo druge interese i zahteve koje kompanija „Tenis“ postavlja?

Istovremeno je vrlo značajno da vidimo ko je na osnovu kog zakona i kakve procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup od 2.420 ha u opštini Zrenjanin, kao i šta se sve planira da se uradi sa ostalim zemljištem koje je namenjeno kompaniji „Tenis“, a bilo je potrebno se o tome donesu odluke do 1. novembra 2018. godine, koji je prošao?

Ovo pitanje otvara i širi problem zemljišne politike, imajući u vidu da smo mi izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućili tzv. velikim investitorima da zakupljuju do 30% državnog zemljišta u pojedinim lokalnim samoupravama, pa bi bilo dobro da jednom dobije Skupština izveštaj ko su ti investitori, koliko su zemljišta dobili u pojedinim opštinama i kolika sredstva su preuzeli obavezu da investiraju i koliko su do sada investirali imajući u vidu da je ovo druga godina realizacije tog programa. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Dugujem trostruku zahvalnost LJubivoju Ršumoviću. Prvo, što je prihvatio moju molbu da napiše pesmu koja je anti GMO i koja bi bila razumljiva deci i omladini. To je uradio i naslovio je „Zar ćemo dozvoliti?“. Tu pesmu sam već jednom čitao ovde. Druga zahvalnost što je ove godine u zbirku pesama koju je objavio uvrstio i tu pesmu. I treća, što je tu pesmu posvetio meni.

Ali, najveća zahvalnost jeste zbog toga što praktično na osnovu zadnje strofe ove pesme koja glasi: „GMO je strana rečca plaćenica, ja sam je proučio profesorski pomno i zaključio, GMO je skraćenica od modifikovane srpske reči gomno“.

Zbog toga je to značajna pesma da ne bi se napravio kiks, kakav se napravio kada je ondašnji visoki državni rukovodilac Srbije, gospodin Marković, predsedniku Jugoslavije rekao da u okolini Smedereva ima grožđa, a ovaj prečuo, pa mislio da ima gvožđa i rekao da se napravi Železara, sa kojom smo decenijama kuburili.

Zato se nadam da je ova pesma LJubivoja Ršmovića značajna, da svi u ovoj sali razluče šta je genetički modifikovani organizam, odnosno GMO od modifikovane srpske reči „gomno“. Hvala.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, predlažemo da se briše član 80b, a da se promeni član 155. tako da glasi - Upravni odbor fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije i to prvo, pet članova iz reda korisnika prava na predlog udruženih penzionera osnovanih na nivou Republike, koja imaju najveći broj članova, udruženja penzionera podnose dokaz o broju registrovanih članova ministarstvu nadležnom za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa aktom koji donosi ministar. Drugo, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata, osnovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji ima najveći broj članova. Treće, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca i to po jedan predstavnik unije poslodavaca, jedan predstavnik Ministarstva državne uprave. Četiri, jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove finansija. Peto, jedan član predstavnika najvećeg reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu za PIO Republike Srbije.

Na ovaj način, Upravni odbor Republičkog PIO fonda bi se usaglasio sa strukturom izvora sredstava, a ne kao što je to sada po važećem zakonu, gde praktično samo predstavnici države gotovo a priori ili većinski odlučuju o položaju penzionera. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Ovim se predlaže obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis“ i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji, koji bi trebalo da čini po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe u Narodnoj skupštini itd.

Ali, bitno je sledeće, da je zadatak ovog anketnog odbora da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem prvenstva zakupa, te sa tim u vezi utvrdi sledeće, sadržaj i tekst Memoranduma potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici sa strane Republike Srbije i ko je nosilac posla definisanog memorandumom od strane Republike Srbije, a kao od strane kompanije „Tenis“?

Treće, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi predmeta Memoranduma?

Četvrto, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma?

Peto, ko je na osnovu kog zakona i na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin?

Šesto, ko na osnovu kog zakona i na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odobri kompaniji „Tenis“ korišćenje još oko 7.000 hektara?

Sedmo, ko na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobreno pravo prvenstva zakupa kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest.

Šesnaest sekundi je trebalo da nabrojim ovih šesnaest brojeva. Koliko treba sekundi da nabrojimo 160 hiljada brojeva? Toliko je građana potpisalo zahtev ovom visokom Domu da se izmeni i dopuni Krivični zakon u Republici Srbiji posle tragedija koja se desila pre pet godina i u kojoj je porodica Tijane Jurić, 13 dana i 13 noći, gubila nadu, a sve više se mirila sa zlom sudbinom. Nije u pitanju samo ta žrtva. U pitanju je, prema informacijama na ovom sajtu, devet žrtava dece koji su izgubili život u tom periodu i kasnije.

Moje pitanje Vladi, resornim ministarstvima, predsednici Skupštine, ali i svima nama poslanicima jeste – kada će konačno taj zakon biti na dnevnom redu ovog doma? Šta treba još da se desi, a da ne bude više žrtava ili da oni koji to učine znaju šta ih čeka, barem onako kako ih čeka u pojedinim državama u Evropi?

Drugo pitanje jeste Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, imajući u vidu prošlonedeljnu informaciju iz Republike Hrvatske koja je članica EU - koliki je udeo inostranih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo u Srbiji po pojedinim trgovinskim kompanijama je po godinama u poslednjih pet godina?

I drugo pitanje, na istu adresu, koliko su poreza na dobit u budžet Republike Srbije uplatili inostrani trgovinski lanci po pojedinim trgovinskim kompanijama i po godinama u poslednjih pet godina? Budući da ti trgovinski lanci u Republici Hrvatskoj u poslednjih pet godina nisu platili dinar na ime poreza na dobit korporacija, pa se postavlja pitanje – kako pet godina neka kompanija može da posluje sa gubitkom i da opstane na tom tržištu? Da li je takav slučaj u Srbiji?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predsednik poslaničke grupe Dveri je prošle nedelje načinio grešku, ja sam tražio povredu Poslovnika, nisam dobio, rekavši da su penzioneri prvi osetili probleme sa svojim pravima u pogledu budžetskih troškova. Nije tačno. Objasnio sam mu posle sednice, prvi su osetili probleme zbog nepoštovanja budžeta i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju poljoprivrednici i to za poslednjih šest godina preko 70 milijardi, ako se uzme tumačenje tog zakona semantički i ako se uzme da se taj izjednači sa zakonima u EU.

Dakle, da li postoji država u Evropi u kojoj se PDV obračunava na akcizu na dizel gorivo i koje su to države? Kolika je procenjena potrošnja dizel goriva u poljoprivredi Srbije i koliko su po osnovu te potrošnje dizel goriva uplate u budžet Republike Srbije na ime akciza i PDV –a? Ekonomista Vojislav Mirkov iz Zrenjanina mi je napravio analizu samo za žitarice i industrijske kulture - 21,5 milijardu dinara.

Dalje, koji proizvodni subjekt je po delatnostima koriste regres, odnosno povraćaj akciza na dizel gorivo u Srbiji i koliko iznose te subvencije? Zašto u porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su van sistema PDV nisu omogućene subvencije za dizel gorivo? Da li je tačno da su poljoprivrednici u vreme režima Slobodana Miloševića dobijali 50 litara dizel goriva po hektaru bez naknade?

Treće, predsedniku Vlade, Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja i direktoru PIO fonda – koji inostrani investitori, za koliko godina i za koliko radnika su u poslednjih pet godina oslobođeni plaćanja doprinosa i koliko su po tom osnovu manji prihodi PIO fonda?

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Sada smo čuli u izlaganju potpredsednice Vlade, da Inženjerska komora nije ispunila očekivane rezultate. Imajući u vidu da je ove godine 150 godina od osnivanja tehničke družine, odnosno današnjeg Saveza inženjera i tehničara Srbije, to…

(Aleksandar Martinović: Ovo nije Poslovnik!)

Da li mogu da nastavim?

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Juče i danas su bila dva značajna datuma. Juče je bio Svetski dan žena u selu ili seoskih žena, kako ko prevodi, a danas je Svetski dan hrane. Danas u Rimu, u sedištu FAO-a zaseda upravo Komitet za bezbednost hrane, tako da verovatno nema prikladnijeg i prigodnijeg dana da se govori o deklaraciji GMO, nego što je današnji dan, jer praktično danas je pokrenuta inicijativa da se transgeni organizmi i njihovo prisustvo u biološkoj sredini eliminiše za sva vremena, imajući u vidu njegove pogubne posledice.

Mi smo u periodu od 2013. do 2016. godine bili angažovani na teritoriji Republike Srbije, izuzimajući područje AP Kosovo i Metohija iz razumljivih razloga i od 169 opština i gradova, mislim na gradove bez opština u svom sastavu, deklaracija o GMO, odnosno o zabrani uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO, usvojena je jednoglasno u 136 lokalnih samouprava od strane preko 6.000 odbornika u tim skupštinama opština i gradova.

Nažalost, deklaracija koju sam kao nestranački poslanik predložio prošle godine, koja je potpuno identična sa tim tekstom, a razlikuje se samo u jednom članu, kojim se Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa Ustavnim obavezama i sa pravom građana na davanje mišljenja i sudova o predlozima, poziva da raspiše referendum o GMO, kao što je to slučaj u mnogim državama u svetu, kao što je Švajcarska, zatim Mađarska, Urugvaj itd, ovde ne nailazi na razumevanje, iako se od 250 poslanika koji danas ovde sede, 223 poslanika žive na teritoriji ovih 130 lokalnih samouprava. Time se postavlja pitanje ne samo pozicione, nego i za opozicione poslanike sa područja ovih 136 opština i gradova da li su oni zaista predstavnici građana sa svoje teritorije ili su samo predstavnici svojih partijskih lidera. Da li to znači da treba menjati izborni zakon i da umesto partija u buduće na izborima učestvuju ličnosti sa imenom i prezimenom i da onda građani se izjašnjavaju za svoje poslanike nezavisno od političke pripadnosti? Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Imali smo nedavno veoma opsežnu raspravu o ovoj temi. Posle gotovo četiri godine od uzimanja dela stečenih prava, imovinskih prava, izuzetno velikoj grupi penzionera, predlažemo da se donese Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO koji treba da donese sledeće novine.

Prvo, da Upravni odbor Fonda ima 15 članova, koje imenuje i razrešava Vlada Srbije, ali po sledećem ključu: pet članova iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera osnovanih na nivou Republike, koji imaju najveći broj članova; pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata osnovanih na nivou Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji imaju najveći broj članova; dva člana iz reda predstavnika poslodavaca i to jedan predstavnik Unije poslodavaca i jedan predstavnik Ministarstva državne uprave; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove PIO; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove finansija i jednog člana predstavnika najveće reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu za PIO Republike Srbije.

Na taj način, umesto sadašnjeg rešenja u kome dominiraju predstavnici Vlade, napravili bi upravni odbor koji bi odgovornije i reperezntativnije oslikavao strukturu onih koji zaista treba da odlučuju o upravljanju Republičkim fondom za PIO.

Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje povraćaja oduzetih sredstava penzionerima, jer to su imovinska prava i mislim da ova skupština ili naredna skupština u budućem sazivu će rešavati to pitanje na odgovorniji način. Hvala.

Zahvaljujem još jednom gospodine potpredsedniče.

Dakle, ovde je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji treba da utvrdi činjenicE, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis” i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji. Svedoci smo problema koji su snašli Srbiju u periodu tranzicije i u prethodnim režimima i u ovom režimu u pogledu gazdovanja, odnosno korišćenja jednog od najznačajnijih resursa, za koje stara kineska poslovica kaže da je zemljište majka svih stvari.

Dakle, zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem njoj prvenstva zakupa za poljoprivredno zemljište, imajući u vidu da ta kompanija u svojoj matičnoj državi ne raspolaže ni sa jednim hektarom poljoprivrednog zemljišta, niti vrši tov svinja, nijednog grla svinja u Nemačkoj. Da vidimo sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici obe ugovorne strane Republike Srbije i kompanije „Tenis“, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi ovog Memoranduma, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma, ko je na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u Opštini Zrenjanin, a danas stočari na području teritorije Grada Zrenjanina nemaju mogućnosti da dobiju nijedan hektar po uslovnom grlu stoke i prinuđeni su da uništavaju svoja matična stada?

Ko na osnovu kog zakona, na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odbori kompaniji „Tenis“ korišćenje još 7.000 hektara, što izlazi oko 9.500 hektara ukupno i ko i na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobrio pravo prvenstva kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Hvala lepo.

Iako juče nije bio petak, Srbiju je zadesio crni utorak. Nezavisno od nepažnje učesnika u saobraćaju, broj žrtava je izuzetno veliki.

Mislim da bi u skladu sa članom 107. - dostojanstvo Narodne skupštine, bio red da odamo minutom ćutanja, počast i pomen poginulima u tom saobraćajnoj nesreći, jer pored greški vozača, odgovornost za ovakvu nesreću sigurno snosi i onaj ko gazduje tim auto-putem, jer u vreme digitalizacije i pokrivenosti kamerama bilo je mogućnosti da se elektronski na auto-putevima skrene pažnja vozačima da moraju da smanje brzinu sa 130 na znatno manju brzinu. Hvala vam.