Zaista ne mogu da prihvatim obrazloženje po principu ako je učinjena jedna greška, da li treba da pravimo niz grešaka ili treba da ispravimo tu prvu grešku.

Prema tome, ako je Ustav najviši pravni akt u ovoj državi, a znamo koliko se zaobilazi, evo sada primera, kako ste mogli dozvoliti da se drugačije ta institucija naziva? Ako kažete da bi se razlikovalo terminološki, lokalni ombudsman Beograda od Zaštitnika građana Republike Srbije, kako se onda razlikuju svi drugi lokalni ombudsmani kad nemaju sufiks Čačak, Milanovac itd. od Beograda?

Mislim da vam je obrazloženje neadekvatno. Nemojte da se pravdate nečim što je neodbranjivo. Hvala.

Zahvaljujem.

Svi mi ovde i predsednik Republike i članovi Vlade i narodni poslanici položili smo zakletvu u čijem sastavu se nalaze i reči uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo. To je ono oko čega bi morali da se okupimo, i pozicija i opozicija. To je razlog zašto ne napuštam Skupštinu, a inače ne bih napustio ni da nije bilo ove sednice, ali je dobro da je bila ova sednica i kamo lepe sreće da smo imali svake godine po jednu sednicu na ovu temu, bilo bi manje nepoznanica, manje nerazumevanja.

Takođe, želim da pohvalim u kontekstu ovog sastavnog dela zakletve koju smo polagali svi mi, doktora Nenada Popovića ministra bez portfelja, što je javno rekao da ostaje dosledan zakletvi.

Ja se nadam da i svi ostali ostaju dosledni zakletvi.

Takođe želim da pohvalim aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova za poništenje priznanja nezavisnog ili samostalnog Kosova, republike Kosova i sprečavanje članstva u međunarodnim organizacijama.

Ono što ova država nije dovoljno iskoristila jeste uključenje naše dijaspore u agitaciju pod nosilaca državnih funkcija u zemljama gde rade.

Samo udruženje visoko obrazovanih, koje vodi prof. dr Jovan Filipović ima oko osam hiljada intelektualaca iz Srbije koji rade u zemljama širom sveta. Mislim da to treba daleko više koristiti, ali dijaspora posebno je zapostavljena.

To se vidi i po rezultatima njihovog učešća na izborima, i po odnosu ove države prema Upravi za dijasporu i prema imovini te Uprave za dijasporu, koja je sada ustupljena za neke druge potrebe, a trebala bi da bude dom Srba u dijaspori.

Ključno pitanje za predsednika Republike ili za one koji vode pregovore, koji će biti ovlašćeni da vode pregovore, sadržano je u Zakonu o pravilu Svetog Save. Ove godine obeležavamo 800 godina, od kada je ono napisano. Da je obaveza svakog domaćina da nasleđeno imanje održava, čuva i ako Bog da, da ga uveća.

Svako od nas u životu nalazio se u dvostrukoj ulozi. Jednom prima nasledstvo, a drugi put na kraju ovozemaljskog života ostavlja naslednicima. Samo izabrani, pojedinci imaju još jednu šansu, a to je da nasledstvo jedne države u celini sačuvaju i barem u istom stanju ostave narednoj generaciji.

Želeo bih takođe da sugerišem, da u budućim razgovorima, potencirate nešto što nikada nisam čuo u ovoj Skupštini, niti u bilo čijoj izjavi, a to je, da je Albanska nacionalna manjina u SFRJ, odnosno Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji, doživela pravi kulturni, ekonomski i svaki drugi procvat.

I da izbijete argumentima bilo kakve primedbe na omalovažavajući odnos prema Albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu.

Pročitajte moj rad koji je publikovan na više jezika, a sada je u štampi, na skupu „Da se ne zaboravi“ posvećenog dvadeset godina bombardovanja, NATO bombardovanja Srbije. Tamo sam izanalizirao da od ….

Imajući u vidu pojedine izjave, a radi se uglavnom o onima koji su na određen način bili saradnici pokojnog predsednika Republike Srbije, želim da vas podsetim na njegovu izjavu u Haškom tribunalu – svako može ko je jači da vam uzme, sve što imate, čak da vam uzme i život, a čast možete samo sebi da oduzmete. Zahvaljujem.
Konačno, pitanje koje postavljam predsedniku – da li ćete priznati jednostranu proglašenost nezavisnost KiM?

Hvala lepo.

Budući da sam spomenut, nisam baš najbolje razumeo da li vi to mene kritikujete i da li ja treba da napustim sada salu kao jedini opozicioni poslanik u ova dva reda, pa da odem da pomognem Bošku da se u ponedeljak vrati ovde? Tim pre što SRS ima načelnu primedbu da poslanici koji su ušli na listama prilikom izbora, trebali da ostanu na tim listama ili da praktično vrate mandat listi na kojoj su bili izabrani, što je normalno, evo kaže kolega.

Dobro, da idem ja onda lepo da zovem Boška da ga molim da se vrati. Hvala.

Problem je u tome što imate dvostruke standarde.

Ja sam mnogo pre prelaska u samostalne poslanike nudio svim nestranačkim poslanicima u Skupštini da formiramo klub nestranačkih poslanika. Vi na jedan način tretirate, recimo, kolegu Lazanskog i druge nestranačke poslanike na vašoj listi, u odnosu na mene. Sada tretirate drugačije. To je jedno.

Drugo, ja nisam taj koji je rasformirao poslanički klub Dveri. Jer, i posle mene je poslanički klub Dveri postojao. Posle mene su dvojica članova poslaničke grupe izašla, i to iz redova članova Dveri, a ne iz redova nestranačkih poslanika. Hvala.

Hvala lepo.

Mislim da je ova rasprava dobra, zbog građana Srbije.

(Milorad Mirčić: Molim vas, šta ovo radite? Na šta ovo liči i kakav je ovo način? Nismo mi mlin da nas meljete.)

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću, molim vas, ne ometajte gospodina Ševarlića.)

(Milorad Mirčić: Šta je ovo? Raspravljamo o veoma važnom pitanju.)

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću, sprečavate kolegu da iznese svoje mišljenje.)

(Milorad Mirčić: Može on slobodno da priča, ja komuniciram sa predsedavajućim.)

(Predsedavajući: Ne mogu ja istovremeno i sa vama i sa njim.

Izvolite, gospodine Ševarliću.)

Hvala, odustajem od replike.

Hvala predsednice.

Srećan vam rođendan, žao mi je što nisam doneo zvonce da to na zvono objavim da znaju svi da vam je rođendan. Žao mi je i što ne dozvoljavate da unesem sliku „Plava grobnica“ da vam poklonim kao rođendanski poklon.

Dakle, radi se o predlogu krovne deklaracije o GMO i proizvodima od GMO koji sam predložio 5. maja 2017. godine, od tada do danas iako u ovoj sali više od polovine poslanika od 250 je onih koji su glasali za tadašnji Zakon o GMO iz 2009. godine, bez obzira što su promenili stranačke boje i niste više u SRS i nema razloga da ne uvažavaju jednoglasnu odluku oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova. Sada hoću da pokažem kako nas genetički modifikujete sa pravnim propisima.

Ovo je original naziva 6. tačke Zakona o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti hrane. Konsultovao sam Institut za srpski jezik SANU i oni su mi rekli da je ovo neodrživo pravna formulacija, a imajući u vidu da se genetički modifikovana hrana u prvom delu definisanja ove tačke nema eksplicitnog naziva na koga se odnosi, a na drugom delu genetički modifikovana hrana za životinje. Dakle, ovde se životinje favorizuju u odnosu na ljude. Zašto se stidite i izbegavate da navedete da je prvi deo ove rodne grupe genetički modifikovana hrana za ljude Srbije?

Takođe, u drugom delu navodi se hrana koja čak nema ni naziv od čega, odnosno sufiks od čega je niti za koga je, dok hrana za životinje navedeno je da je dobijena od genetički modifikovanih organizama. To je način kako se usvajaju zakoni.

Podsećam vas takođe na još jedan zakon, a to je Zakon o ratnim memorijalima kada smo usvojili između ostalog i spomen ploču obeležje ratnog memorijala, a da koncentracioni logori nisu obeležje ratnog memorijala, jer navodno spadaju u ostala mesta stradanja. Zar zaista ova Narodna skupština ne može da nađe formulacije koje su jezički i zakonodavno ispravne. Hvala.

Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče, ja ću se osvrnuti na jedan problem koji sam započeo današnjim izlaganjem u vezi proširenja dnevnog reda ove sednice i ranijih sednica.

Naime, mislim da bi trebali da prestanemo sa genetičkom modifikacijom srpskog jezika u srpskoj državi. Hajde da krenemo od domena Narodne skupštine. Jedina smo Narodna skupština u regionu koja naziv domena ima „parlament.rs“. Da li onda treba da vas oslovljavam sa zameniče spikera, ako je ovo parlament?

Osim toga, obrazloženje koje sam dobio da je parlament zbog prepoznatljivosti, to uopšte nije tačno. Na engleskom se ne piše parlament tako, jer ima jedno slovo „i“ više. Pogledajte nazive domena svih okolo Sabor, Sobranje, Narodna skupština itd.

To je samo bio uvod, a sada pogledajte predlog za izmenu i dopunu Zakona o glavnom gradu i pogledajte naziv Glave VII, umesto Zaštitnika građana sada predlažete da se zove lokalni ombudsman. Da li je ombudsman srpska reč, gospodine ministre?

(Aleksandar Martinović: Ni ministar nije srpska reč, ni profesor nije srpska reč, ni doktor nije srpska reč.)

Ja mislim da nikada do sada nisam upadao u reč nikome od narodnih poslanika, ali to je verovatno manir iz nekih ranijih saziva, prenet i u ovaj.

Zato predlažem da ministar usvoji ovaj predlog i da naziv Glave VII ostane Zaštitnik građana. Ukoliko ne bude to izmenjeno, ja neću glasati za Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o glavnom gradu. To verovatno vama ništa ne znači, ali to je stvar principa i mislim da bi svi trebali nacionalno, odgovorno da se odnosimo prema tome.

Uostalom, predsednik Republike Vučić je nedavno izjavio, ako se ne varam na ovom skupu „Budućnost Srbije“, da podržava ideju o jedinstvenom bukvaru srpskog jezika. Ne možete sa jedne strane podržavati ideju o jedinstvenom bukvaru srpskog jezika za svu srpsku decu, ne samo u srpskim zemljama, nego i u celom svetu, a sa druge strane vršiti praktično genetičku modifikaciju srpskog jezika.

Drugo što sam hteo da vas podstaknem na promišljanje. Jačanje komunalne policije u Beogradu je vrlo diskutabilno. Komunalna policija se svodi na represivni organ, a ne na preventivni. Hteo bih da vam postavim pitanje, i vama i gradonačelniku Beograda, da li znate da je 80% šahti u Beogradu udarna rupa na kojoj se uništavaju točkovi, gume i felne po gradu? Nisam čuo da je ikada komunalna policija Beograda napisala prijavu protiv odgovornih lica u „Beograd putu“.

Takođe, morali bi razmisliti da li Beograd i dalje treba da bude, zbog svoje superiornosti u pogledu razvijenosti i usluga koje pruža građanima Beograda, pod znakom navoda, demografska crna rupa za Srbiju, jer praktično ono što ne ode u inostranstvo zadržava se u Beogradu, od mlađih. Šta mi treba da uradimo, a pogotovo vi ministre, kao ministar lokalne samouprave, da drugi van beogradski regioni imaju progresivniji razvoj nego do sada da bi zadržali stanovnike u tim područjima? U protivnom desiće se ono što mi je jedan kolega iz Švajcarske rekao – onima gore koji su na planini daćemo sve što traže, jer smo svesni da kada jednom oni siđu sa planine da se više niko tamo neće vratiti. Pitam vas, gospodine ministre, šta činite za ravnomerniji regionalni razvoj Republike Srbije? Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Evo da dopunim. Član 138. Ustava Republike Srbije iz 2006. godine. Promena naziva Glave VII u ovom Predlogu za izmenu i dopunu Zakona o glavnom gradu je u suprotnosti sa članom 138. Ustava Republike Srbije, tačka 5. Zaštitnik građana.

Molim vas, da li možete protiv Ustava raditi pre nego što se izmeni i dopuni Ustav Republike Srbije? Hvala na pažnji predsedniče poslaničke grupe.

Da li to znači da i skupština opštine i skupština grada koji su sadržani u Ustavu mogu da menjaju po svom nahođenju promenu naziva tog organa u drugačiji, kako njima odgovara?

Ako mogu, to znači da je Beograd eksteritorijalan u odnosu na Republiku Srbiju. Hvala.

Šipka je moj prijatelj, jer je moj sin oženio, odnosno snaja mi je iz familije Šipka. Prema tome, možemo i drugačije, ali hajde da se vratimo na član 10. Ustava Republike Srbije.

Jel u članu 10. Ustava Republike Srbije je propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo službeni jezik i službeno pismo? Jel tačkom 19. Izjave o pristupanju Republike Srbije EU propisano da je srpski jezik i ćirilično pismo i službeni jezik u EU, radi bogatstva različitosti kultura?

Ako hoćete tako, onda predlažem da promenite u popisu poljoprivrede kategoriju bikovi, nazivajte ih mufloni. Hvala lepo.

Zahvaljujem predsednici Narodne skupštine što me je spomenula da iskoristim ovo vreme.

Nemam ništa protiv da se menja Poslovnik o radu Narodne skupštine i takvih inicijativa je do sada bilo puno, ali mislim da u kontekstu rasprave o amandmanima zaista ima diskusija koje ne zaslužuju da budu iznete u pogledu amandmana.

To je jedan od razloga koji treba kanalisati kao posebnu tačku dnevnog reda, izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine, i dajte da to uradimo.

Takvih inicijativa je bilo. Skupštinska većina je to odbijala sa obrazloženjem da je taj Poslovnik donet u njihovo vreme i da treba ga poštovati upravo zbog njih.

Sada, kada opozicionih predstavnika, izuzimajući mene i SRS nema u Skupštini, odjednom taj Poslovnik smeta. Dajte, zaista, da se posvetimo samo amandmanima i tačkama dnevnog reda. I, najzad, molio bih, predsednicu Skupštine, da prilikom glasanja po tačkama dnevnog reda i amandmanima koji su na ovoj sednici predmet razmatranja i usvajanja barem ne koristi zvonce, jer nema prisutnih koji se neće izjašnjavati. Hvala.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Pre nego što kažem nekoliko reči o Predlogu zakona i tačaka dnevnog reda koje su danas i na ovoj sednici na razmatranju, želeo bih da saopštim Narodnoj skupštini poslednju vest koja je juče objavljena da je „Monsanto“ dobio drakonsku kaznu od dve milijarde i 55 miliona dolara u korist bračnog para koji su dobili kancer zbog izlaganja „Monstantovim“ herbicidima. To je još jedan od razloga da treba drugačije i mnogo obazrivije i sa aspekta nacionalnih interesa odgovornije da se odnosimo prema genetički modefikovanim organizmima.

Kad se radi o predloženim tačkama dnevnog reda, želim da kažem da ću kao opozicioni poslanik, koji je samostalni poslanik, podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dok ove predloge tačaka koje su uvrštene po hitnom postupku ne želim da podržim, jer smatram da nema razloga da Vlada po hitnom postupku predlaže neke zakone ili odluke ili bilo koja akta ako poslujemo u normalnoj, odnosno u situaciji koja nije vanredna.

Takođe želim da pozovem opoziciju i da im skrenem pažnju da su napravili grešku što ne prisustvuju barem raspravama o tačkama dnevnog reda koje su oni predlagali pre nego što su ove tačke dnevnog reda predložene od strane Vlade i od strane skupštinske većine, jer su mogli da doprinesu svojim korisnim sugestijama poboljšanju predloga ovih zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i drugih zakona, kao što su to mogli da učine na prethodnoj sednici sa Predlogom zakona o konverziji stambenih kredita uzetih u švajcarcima, za koji ja nisam glasao, jer sam smatrao da on vrši diskriminaciju u odnosu na različite kategorije korisnika tih sredstava.

Mislim da ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona uvodimo nešto što će preventivno delovati na sve one koji atakuju na život osoba koje ili nisu u stanju same da se odbrane ili su posebno ugrožene zbog situacije u kojoj se nalaze u fizičkom stanju.

Takođe smatram i molio bih ministarku pravde da odgovori - zašto ovim Predlogom o izmenama i dopunama zakona nisu obuhvaćene i neke druge izmene i dopune Krivičnog zakona, kao što se radi o izjavama najviših državnih funkcionera protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, jer ona unose veliku zabunu u javnost, a i meni nije sasvim svejedno da čujem šta govore predstavnici države o tome da se treba razgraničiti sa KiM itd, itd.

Ja jedino što mogu to je da podržim ministra bez portfelja, dr Nenada Popovića koji se javno izjasnio da je protiv izjava koje su suprotne Ustavu Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani građani Srbije, u subotu 18. maja je svetski protest protiv „Baja“. Mnoge organizacije će se pridružiti i u Srbiji i u više mesta ćemo organizovati proteste za Srbiju bez genetički modifikovanih organizama.

Imajući u vidu da je oko 7.000 odbornika u 136 skupština, opština i gradova se jednoglasno izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, mislim da najmanje što treba da učinimo, ako smo zaista narodni predstavnici, a 223 poslanika iz ovog saziva žive na teritoriji tih 136 opština i gradova, da usvojimo i krovnu deklaraciju, kojom se obavezuje država Srbija da pre izmene i dopune ili donošenja novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima sprovede referendum na kome će se građani demokratski izjasniti da li su za ili protiv GMO.

Imajući u vidu da je osnovno ljudsko pravo da znaju šta jedu i da sve veći broj zemalja, od ranije samo Benina, Zimbabvea i Srbije, sada imamo, evo, sad ću vam pročitati noćašnji izveštaj koliko je sada zemalja koje su protiv, zabranile i promet. Dakle, pored ove tri zemlje, promet je zabranio Alžir, Venecuela, Kenija, Kirgistan, koji je doneo i strategiju da u narednih 10 godina celokupnu svoju poljoprivredu prevede u organsku poljoprivredu, Madagaskar, Peru, Rusija, a da ne govorimo o zemljama koje su protiv uzgoja genetički modifikovanih organizama.

Pri tome, navodim da je veći broj ovih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. I postavljam pitanje – kako oni kao članice Svetske trgovinske organizacije mogu da zabrane promet, a nama se ne dozvoljava da zabranjujemo promet?

Takođe, u ovoj sali je održana Parlamentarna skupština mediteranskih zemalja na kojoj je bila prisutna i predstavnica direktorata za prijem novih članica u Svetsku trgovinsku organizaciju. Postavio sam nekoliko pitanja i dobio posle više meseci odgovor. Taj odgovor sam prosledio kabinetu predsednika Narodne skupštine, da se isti prevede i dostavi svim poslanicima. I pored urgencije predsedavajućeg na toj plenarnoj skupštini, nažalost, Narodna skupština nije prevela taj dokument i nije ga učinila dostupnim narodnim poslanicima. Zašto da narodni poslanici nemaju pravo da znaju kakav je odgovor Svetske trgovinske organizacije po tom pitanju?