Gospodine ministre, ja nisam osporavao da je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povećavan iz godinu u godinu i ne pada mi napamet da to osporavam. Ali, ono što ja osporavam, a to svaki student na posle slušanja 10 časova iz mera agrarne politike može da vam obračuna. To je da ni u jednoj godini, ni u jednoj godini i bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima, nikada nije ispunjen propisani procenat izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, ne radi se samo o ovom režimu, nego i o bivšem. Ovaj režim se sada primakao toj famoznoj, nedostižnom procentu od 5%, ali je učinio nešto 2016. godine što niko u svetu nije učinio. Do 2016. godine, 5% je bilo od poreskih prihoda za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, a od 2016. godine 5% je za ukupan budžet Ministarstva, a ukupan budžet Ministarstva nisu podsticaji za poljoprivredu.

Ja vas molim da kažete vi sada, da građani čuju, da me demantujete, koliko je to 5% za podsticaje u poljoprivredi u apsolutnom iznosu na osnovu rebalansa budžeta ili ćemo to da ostavimo za raspravu po članovima? Hvala.

Hvala.

Zadržaću se sa pitanjima vezanim kada budemo raspravljali o amandmanima na pojedine članove zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije.

Molio bih gospodina ministra da napravi pregled od 2012. godine, zaključno sa 2019. godinom, uključujući i rebalans, koliko je izdvajano od poreskih prihoda po godinama. Drugo, koliko je realizovano od toga. To je drugi vid ili način oštećenja. Treći način koji je prisutan i u ovom predlogu budžeta, jeste da se menjaju pozicije i smanjuju pojedine pozicije koje su po rebalansu manje nego što su bile po osnovnom budžetu donetom 2018. godine za 2019. godinu.

Takođe, gospodine ministre, dajte pregled koje kategorije domaćinstava su u 2019. godini isključene iz prava na podsticaje zbog povećanja broja grla sa 10 na 30, kod sitne stoke ili sa dve na tri krave kod goveda, pa ćete videti koliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na području centralne Srbije, gde su dominantno staračka domaćinstva je isključen iz tih subvencija i videćete kakve će to katastrofalne posledice imati.

Pogledajte podatke ankete iz 2018. godine. Pet stotina i kusur hiljada gazdinstava od 638 iz 2012. godine. Nemam nameru više da polemišem po ovom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovani građani, evo već tri godine na svakoj redovnoj sednici obrazlažem neophodnost da se usvoji krovna deklaracija protiv GMO, koju je 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji ili preko 80%, sa preko 7.000 odbornika, jednoglasno u tih 136 opština i gradova, usvojilo, a narodni poslanici koji su sa područja tih 136 opština i gradova ne daju pet para, figurativno rečeno, za vaše stavove. To i jeste razlog da dobro razmislimo da li ovakav izborni sistem odgovara ili ne odgovara u Republici Srbiji i čiji su poslanici, da li su poslanici poslušnici partiokratskih vođa ili predstavnici naroda.

Nezavisno od toga, jednog dana ćemo se debelo kajati zbog svega što propuštamo da usvojimo u vezi sa GMO, kada budu počele da stižu tužbe za narušeno zdravlje poljoprivrednika zbog upotrebe pesticida na bazi glifosata, kada budu počele da stižu tužbe potrošača zbog narušenog zdravlja, kao što je danas slučaj u Americi.

Želim, takođe, da istaknem jednu činjenicu, da zbog toga što ne koristimo ogroman potencijal da je Srbija zemlja bez proizvodnje GMO i da na taj način formiramo robnu marku proizvoda iz Srbije bez GMO.

Pokazaću to na primeru izvoza junećeg mesa u Tursku. Prošle godine Turska je uvezla 54.000 tona govedine, u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso plaćano po 5.340 evra po toni zato što je meso koje je proizvedeno bez upotrebe GMO.

Zamislite sada kolika bi dobit bila za celokupnu našu poljoprivredu da svi proizvodi iz Srbije koji idu, nose robnu oznaku ili na deklaraciji oznaku da su to proizvodi bez GMO? Zašto mi ne koristimo tu oznaku? Kome to smeta? Ko je poslušnik „Monsanta“, „Bajera“ i drugih kompanija ili lobija koji proizvodi pesticide na bazi glifosata? Hvala vam.

Hvala lepo.

Ako je tačno da smo ostvarili uspeh sa budžetskom konsolidacijom, zašto onda nastavljamo pregovore sa MMF? Zašto se ne oslobodimo tih stega? Ja bih vrlo rado voleo da je to tako.

Drugo, ne vidim razloga zašto se plašite ministre platnih razreda. Platni razredi su sistem, pretpostavljam i na naučnoj i na stručnoj bazi zasnovani, a ne po metodu – javlja mi se, sada ću učiniti ovima, sutra drugima itd. Zašto bežite od sistema?

Dalje, bilo bi dobro da nam kažete ministre kojih su 100 najvećih poreskih dužnika u Srbiji? Koliko duguju pojedinačno i od kada? Da li je i to uzrok da se povećava budžetski deficit, jer mi sada i pored budžetske stabilizacije i konsolidacije, kako kažete, povećamo budžetski deficit za 90%. Sa 3,3 na 6,4 milijarde dinara.

Takođe, bilo bi dobro da znamo da li su tačne informacije i koliko se izdvaja za migrante, imajući u vidu da je u protekloj nedelji bila žestoka polemika na internetu da li je to 300 evra mesečno, ko koliko plaća itd. Mislim da bi bilo dobro zbog javnosti da to saopštite.

Treće, pročitao sam u obrazloženju da država duguje 28,3 milijarde za isporučenu robu i usluge do kraja septembra koje nije platila. Da li to znači da će od ovih 46,5 milijardi povećanja po rebalansu budžeta, praktično ostati samo 17, 18 milijardi za raspolaganje?

Sledeće, 8,5 milijardi se izdvaja za pomoć penzionerima. Mislim da posle četiri godine oduzimanja nije korektno od Vlade da predlaže socijalnu pomoć za penzionere i da ste trebali švajcarski model predložiti zajedno sa ovim paketom, da i penzioneri znaju šta im sleduje. Imao sam katedri, odnosno na institutu dok sam radio na fakultetu aktivno, koleginicu koja je stalno pisala radove iz teorije haosa. Iz tih radova o teoriji haosa, sada sam ušao u teoriju haosa u Skupštini, kada god raspravljamo o budžetu.

Dalje, da li važi za Vladu i za ministarstva i ceo javni sektor državni, popis da se isplaćuju obaveze u roku od 60 dana, kada je jedna od strana iz javnog sektora? Ako to važi, kako je moguće da poljoprivrednici imaju nenaplaćena potraživanja po osnovu podsticaja i subvencija iz 2018. godine, a sada smo u oktobru 2019. godine?

Dalje, da li je struja luksuz ministre, da se uvodi akciza na električnu energiju? Daću vam račun koji sam dobio od „Elektroprivrede Srbije“ za februar 2019. godine, tri kilovata potrošena, cena ta tri kilovata je nešto oko 14 dinara, dva kilovata skuplje, jedan kilovat jeftinije struje u zelenoj zoni. Račun je ispostavljen na 810 dinara zajedno sa svim dažbinama, odnosno negde oko 2,3 evra po jednom kilovatu. Toliko da vidite samo kako to izgleda kada dobijete račune.

Ne slažem se sa vama da je jedino merilo zaduženosti države učešće duga…

Da sačekamo da ministar završi razgovor. Verujem da je nešto hitno.

(Predsedavajući: Kolega Ševarliću, vama je upravo isteklo vreme.)

Znam, ali čekao sam da ministar završi.

Zahvaljujem.

Dozvolite mi da na početku izrazim zahvalnost i priznanje dr Dragani Đorđević, mladoj koleginici iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu, koja je u petak izabrana za člana Evropske asocijacije mladih i time stekla priznanje najizvrsniji istraživač u Evropi. Mislim da ona zaslužuje jedan aplauz narodnih poslanika u Skupštini, jer pored sportista, o kojima je malopre govorio kolega Bojić, i naučnici značajno doprinose podizanju ugleda Republike Srbije.

To je ujedno i dokaz da Univerzitet u Beogradu, bez obzira na pojedine situacije koje mogu da budu tumačene na jedan ili drugi način, nije prćija nikakvih partija itd, nego je institucija u kojoj su okupljeni brojni mladi, srednjovečni i stariji istraživači koji su međunarodno priznati.

Druga informacija odnosi se na, pre 10 dana bio sam učesnik obeležavanja jubileja 75 godina Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta, čiji sam počasni profesor, i tom prilikom, odnosno neposredno pre toga poslao sam tri kopije na platnu, tri slike Miroslava Radovića, iz „Triptiha“, posvećenih Prvom svetskom ratu.

Ujedno sam poslao i monografiju dvojezičnu, srpsko-rusku, na temu - Istorija Srbije i Rusije u Velikom ratu i time su Rusi pokazali da su veći Srbi od Srba, jer su u Centru nacionalnih kultura ceo jedan zid oslobodili i postavili slike Miroslava Radovića, Triptih - Plava grobnica, Tamo daleko i Pukni zoro. Iznad je i zastava Republike Srbije. Hvala za ono što ovde nije moglo da dođe do izražaja u prošloj godini.

Kada se radi o Predlogu deklaracije protiv genetičkih modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, već tri godine bezuspešno pokušavam da promovišem potrebu da se u Republici Srbiji usvoji ta deklaracija koja je jednoglasno usvojena u 136 opština i gradova od oko 7.000 odbornika. Da li je Narodna skupština reprezent građana Srbije ili glasa protiv njih? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovana gospođo Poverenik za ravnopravnost, izjavili ste da je napredak u pogledu ravnopravnosti činjenica da je formirana ženska poslanička grupa. Ženska poslanička grupa da je formirana u Parlamentu u Skupštini, da li je onda diskriminacija to što ne postoji muška poslanička grupa u ovom Parlamentu?

Drugo, da li vam je poznato da Srbi na području AP KiM ne mogu dobiti pasoše koji su identični pasošima nas koji živimo na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine? Čak i kada dobiju pasoše na teritoriji centralne Srbije, piše Republika Srbija – koordinaciona uprava. Sa tim pasošem oni moraju pored tog pasoša da vade još i Šengenske vize. Zašto su Srbi, građani Srbije sa KiM diskriminisani?

Dalje, kada ćemo omogućiti i insistirati kod EU i svih drugih međunarodnih organizacija da se svakom Srbinu iseljenom sa KiM mora omogućiti povratak na njihova ognjišta?

Kada ćemo insistirati da oni koji su porušili manastire, crkve, groblja i sve druge objekte moraju obnoviti iste? Kada smo uložili protest da Srbi sa KiM barem za zadušnice mogu da odu i obiđu svoje grobove na KiM? Mi to sve prećutkujemo.

Dalje, kada će građani Srbije na privremenom radu u inostranstvu moći elektronski da glasaju? Jer, molim vas, kako je moguće da ljudi koji žive u Kanadi, Americi, Australiji, Kini i Rusiji prevaljuju hiljade kilometara da bi glasali u nekoliko mesta gde je organizovano glasanje i gde postoji više članova glasačkih odbora nego što je glasača kada se sve sabere?

Dalje, kada ćete zaštiti i istaći građane u ruralnom području, koji su eliminisani osnovnih prava na život, između ostalog i izgradnjom mini hidroelektrana na 15 metara od prozora od kuće bez ikakve zvučne izolacije? Voleo bih da vidim da neko izgradi mini hidroelektranu na Topčiderskoj reci, na 15 metara od prozora zgrada i da vidim kako će ti građani da reaguju.

Dalje, molim vas da mi objasnite koji termin vi kao Poverenik za ravnopravnost koristite kao srpski prevod LGBT, da ne bi napravio grešku? Imajući u vidu da imamo pravo da sve nazive koristimo na srpskom jeziku.

Takođe, ja sam vam pre početka sednice dostavio ovu fotografiju. Ja vas molim, objasnite da li je ovo kršenje ravnopravnosti? Pod koje odredbe ovo može da se podvede? Da li to znači da neko sutra može umesto patrijarha, da stavi sliku kardinala, muftije, rabina? Da li biste onda reagovali? Zašto samo srpski crkveni poglavari mogu biti predmet omalovažavanja i to onog koji imaju doživotne funkcije, a ne izborne na pet godina ili četiri godine?

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Pre svega bih sugerisao predsedniku Radne grupe kolegi Laketiću da postoji doktorat odbranjen 2003. godine na Biološkom fakultetu o posledicama NATO bombardovanja trafostanica u Kragujevcu i zagađenju od piralenskog ulja. Mislim da ako nisu imali uvid u taj doktorat, isti može da se nađe i na linku prviprvinaskali.com, koji je u Kragujevcu.

Drugo, podržavam sve aktivnosti Radne grupe u pogledu nastavka daljeg rada.

Treće, podržavam sve one koji su za to da se konačno napravi potpuni spisak svih žrtava NATO agresije, a da se u skladu sa srpskom tradicijom za one koji su nestali omogućiti pomoć da im se izgrade krajputaši, pored njihovih kuća i imanja, u ulicama gde su živeli ili u mestima gde su poslednji put viđeni.

Takođe, predlažem da Skupština donese obavezujući zaključak za Vladu Republike Srbije da se od svih država koje su učestvovale u NATO agresiji traži odšteta, preko svih međunarodnih organizacija i preko svih sudskih instanci.

Mi možemo oprostiti ali ne smemo zaboraviti i ne smemo zapostaviti posledice koje su učinjene našoj državi. Jedna od tih posledica jeste i demografski egzodus sa ovih područja. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja se nadam da će ovim predloženim zakonima o autorskim pravima i patentima sa izmenama i dopunama biti zaštićeni i autori u oblasti agrobiznis sektora, imajući u vidu posebno one autore čije firme su prestale da postoje, kao što su Zavod za strna žita u Kragujevcu, Zavod za tehnološka istraživanja u Zaječaru, Zavod za krompir u Guči itd.

Iskoristio bih priliku da pročitam jedan mejl koji sam dobio posle jučerašnjeg izlaganja u ovoj Skupštini, koji je vrlo zabrinjavajući. „Poštovani, obaveštavam vas da će preduzeće „Kresaja“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu otpočeti sa radovima na izgradnji mini hidrocentrale „Kresaja“ 2. septembra 2019. godine po građevinskoj dozvoli koja je izdata po rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U cilju nesmetane izgradnje mini hidrocentrale „Kresaja“ angažovali smo firmu „Bomar tim“ iz Zemuna, Železnička br. 17, koja je sa 80 do 100 ljudi u neograničenom vremenskom roku obezbeđivati radove na izgradnji te mini hidrocentrale. S poštovanjem, u potpisu Ivan Lukić direktor i Dušan Pantović zamenik direktora.“

Postavljam pitanje da li su ovo privatne vojske i zašto državni organi, policija ne mogu da regulišu te obaveze i zaštite interese investitora ili zaštite građane koji se bune protiv ekogenocidnih namera i postupaka i odbrane njihovih prava na vodu, prava na navodnjavanje za poljoprivredu i prava na zaštitu životne sredine u njihovim selima i u njihovim ruralnim područjima?

Smatram da je vrlo interesantan ovaj mejl. Zašto npr. država Srbija ne bi angažovala istu firmu da sruši nelegalni objekat na vrhu Kopaonika kada već milicija nije mogla da reaguje i da da podršku ministarstvu da realizuje to rušenje?

Takođe bih zamolio predstavnike skupštinske većine da što pre stave na dnevni red zakonske propise koji se odnose na penzionisanje poljoprivrednika. Znam da je to vrlo teška tema, jer se radi o dubiozi od oko milijardu i po evra i može da poremeti budžetsku ravnotežu, ali se radi i o tome da su građani Srbije poljoprivrednici i posebno njihovi naslednici posle smrti ostavioca tog gazdinstva u velikom problemu zbog nerealno, izuzetno visokih kamatnih stopa za koje u ovoj zemlji nema razumevanja da se jednom počnu rešavati. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadam se da će ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozdraviti ideju da, pre svega, pozdravimo Vojislava Ligorovskog, koji je završio dva fakulteta na Univerzitetu u Beogradi, Biološki i Elektrotehnički, položio je 87 predmeta i dobio 87 desetki i doktorirao u Švajcarskoj.

Nadam se da će Ministarstvo smoći snage da, po ugledu na Pokrajinski fond za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, obezbedi svim doktorima nauka, koji su nezaposleni, barem stažiranje u trajanju od dve godine kako bi mogli u naučnoistraživačkim organizacijama da dokažu sebe i na taj način da obezbede sebi prepoznatljivost u naučnoj zajednici i eventualno stalnog zaposlenja.

U tom kontekstu pitam vas zašto u centralnom području Srbije i na KiM nezaposleni doktori nauka nemaju isti status kao doktori nauka koji su bez zaposlenja na teritoriji pokrajine Vojvodine?

Drugo pitanje, pošto je ovo načelni pristup raspravi nadam se da mi nećete zameriti, zašto već godinama nema konkursa za nacionalne naučno-istraživačke projekte već pet godina i da li Ministarstvo shvata u kakvoj se poziciji nalaze naučnoistraživački radnici kada sklapaju ugovore, ranije ne šest meseci, kasnije na godinu dana, za produžetak angažovanja na nacionalnim projektima, jer od 2014. godine nema novog ciklusa nacionalnih projekata? Nadam se da ćete mi odgovoriti na ta dva pitanja.

Takođe bih hteo da iskoristim priliku da obavestim Narodnu skupštinu da je juče, posle 105 godina, na Adi na Drini kod Padovinaca, zahvaljujući, između ostalog, i Goranu Sladojeviću iz Badovinaca, koji je darovao zemljište, podignuto spomen obeležje u formi gvozdenog krsta za Gvozdeni puk, ratnu jedinicu sa najviše odlikovanja u Prvom svetskom ratu, koje je dobilo to obeležje tek posle 105 godina za poslednju bitku koja je vođena u 1914. godini, kada je posle Cerske bitke pokušan upad kaznenih ekspedicija ponovo na teritoriju Mačve.

Želeo bih, takođe, da zamolim skupštinsku većinu, jer ja kao opozicioni poslanik nemam mogućnosti da utičem na donošenje odluka, ali da zamolim skupštinsku većinu, posebno predsednika poslaničkog kluba SNS, gospodina Martinovića da dobro promislite još jednom, iako će uskoro biti javno slušanje na temu „Stanje voda u Srbiji“ po inicijativi Odbora za poljoprivredu i šumarstvo i vodoprivredu, kroz 10 dana ako se ne varam, da razmislite da li treba pod hitno stopirati izgradnju mini hidroelektrana, posebno u zaštićenim područjima, nacionalnim parkovima, jer se izaziva toliko bojkota stanovništva da to prelazi više u neodrživu situaciju?

Drugo pitanje koje bih želeo da iniciram da se raspravlja u Skupštini, pošto ide novi Zakon o Budžetu za 2020. godinu, da li je struja u Srbiji luksuz u 21. veku? Ako nije luksuz, zašto se na struju plaća akciza?

Treće pitanje koje, takođe, želim da iniciram jeste zašto se toleriše diskriminacija poljoprivrednika koji su izopšteni iz prava za minimalnu penziju, koja važi za druge dve grupe penzionera, onih koji su stekli penziju u radnom odnosu i onih koji su stekli penziju po osnovu rada u samostalnim delatnostima? Uostalom, zar poljoprivrednici nisu najzastupljenija samostalna delatnost? Zašto oni imaju danas penziju minimalnu 11.272,77 dinara, a ove dve grupe penzionera 14.338,72 dinara ili, praktično, 30% manju? Da li su oni građani drugog reda? Zašto za njih ne važi član 76. Zakona o PIO, koji je menjan i dopunjavan 2010. godine? Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo, da demantujem prethodne govornike da opozicioni poslanici neće podržati ove tačke dnevnog reda.

Podržaću sve predložene tačke dnevnog reda, izjasniću se – za, i time dati svoj doprinos onim državama koje uvažavaju srpske interese i istovremeno izražavam čestitanja svima koji su doprineli povećanju broja država koje su povukle priznanje o tzv. nezavisnoj državi Kosovo.

Takođe, želim da zamolim ministra spoljnih poslova i potpredsednika Vlade da prenese svim članovima Vlade da se sa tom akcijom ni po što i ni pod čijim pritiscima ne staje.

Srbija mora da gleda svoje interese, a jedini interes Srbije jeste poštovanje Ustava Republike Srbije, poštovanje Rezolucije 1244, i poštovanje Povelje UN. Sve izvan toga i preko toga lično smatram da je iskorak ka izdaji Srbije i to je mišljenje većine građana Republike Srbije i to molim da imate u vidu.

Takođe bih iskoristio ovu priliku da se zahvalim generalnom sekretaru Ministarstva spoljnih poslova na pomoći koji je pružio prilikom regulisanja pasoških poslova, da tako kažem, odnosno viznih poslova, za jednu grupu srpske dece koja je išla na putovanje obrazovno i kulturno istorijsko. Ta njegova pomoć mi je otvorila oči za jedno pitanje i želim to pitanje da postavim potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova - zašto su građani Srbije sa područja KiM diskriminisani i moraju da pribavljaju vize, Šenganske vize od onih država za koje građani Srbije sa centralnog područja i sa područja Vojvodine ne moraju da pribavljaju vize?

Mislim da Republika Srbija mora svim tim država staviti doznanja da uvede reciprocitet, ukoliko našim građanima sa područja KiM bez obzira na nacionalnu pripadnost zahteva Šenganske vize, onda i mi moramo toliki broj viza usloviti građanima iz tih država.

Takođe, želim da iskoristim priliku, pošto se priprema budžet Republike Srbije za 2020. godinu i pošto je poljoprivreda i pored povećanja agrarnog budžeta, ipak u velikom zaostatku u odnosu na ono što joj pripada po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, da barem u sledećoj godini poljoprivreda dobije onih minimalnih 5% koji joj pripadaju po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Takođe, predlažem da u akciji "500 sela 500 zadruga", pored donacija koje se daju za nabavku opreme ili priplodnih grla članovima zadruga, da pomognete i kadrovsku obnovu u zadrugama, barem u onom iznosu koji se daje stranim investitorima za zapošljavanje naših radnika. Ako formiramo zadruge bez odgovarajućih stručnjaka, te zadruge neće imati dugoročnu perspektivu. Ako već dajemo 50 hiljada ili 500 hiljada, možemo, valjda, dati još i 10 hiljada evra po jednoj zadruzi da bi je i kadrovski obezbedili, kako ne bi taj novac propao ili kako zadruga ne bi stagnirala u svom razvoju.

I najzad, podržavam sve akcije koje se odnose na oživljavanje sela i predlažem konkretno da Vlada Republike Srbije ustanovi ključ podrške građanima seoskih sredina, a to znači da se utvrdi paritet minimalan da od onog iznosa koji sedam gradskih opština u epicentru Beograda dobijaju za infrastrukturu po stanovniku, 70% od toga minimalno dobijaju i građani seoskih sredina, da bi mogli da reše infrastrukturne probleme. Svakakav drugačiji pristup bez finansijske podrške neće dati odgovarajuće rezultate. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre svega, želeo bih da pokažem kopiju strane pasoša Republike Srbije za devojku sa Kosova i Metohije, srpskog Kosova i Metohije.

Pasoš je izvađen u Beogradu. Piše Republika Srbija-koordinaciona uprava. Sa tim pasošem ona je građanin drugog reda Republike Srbije, jer ne može da putuje u zemlje u koje mogu građani Republike Srbije sa teritorije centralne Srbije i Pokrajine Vojvodine.

Ja molim Vladu, a pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, da sa svim ambasadama sa kojima imamo diplomatske odnose uredi jednom za svagda pitanje da srpski građani moraju imati isti tretman u svim zemljama, bez obzira na kom delu teritorije Republike Srbije žive sve dok postoji Povelja UN, dok postoji Ustav Republike Srbije i dok postoji Rezolucija 1244.

Ja sam danas zamolio generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Odalovića, da on lično interveniše kako bi se ovaj slučaj, neprimereni slučaj, regulisao.

Drugo, posle masovnog trovanja pčela, danas je na sceni masovno klanje stoke seljacima zbog pasa lutalica, imajući u vidu da službe koje se bave prikupljanjem pasa lutalica, dođu, uhvate dva psa, odvedu ih na tretman po veterinarskom postupku, a onda u to selo vrate pet pasa. Oni se skupljaju u čopore i masovno uništavaju stada srpskim seljacima. Najnoviji pokolj stoke jeste u opštini Barajevo. O tome imam više filmskih zapisa i dokaza.

Na koji način mislimo mi da oživimo selo ako se na ovakav način ponašamo i ne štitimo interese poljoprivrednika?

Treće, šta je bilo sa strategijom kulture Republike Srbije? Dve godine je prošlo, nema je na dnevnom redu. Šta je bilo sa Zakonom o pismu, o srpskoj ćirilici? Zašto je državni sekretar, pesnik, podneo ostavku u Ministarstvu kulture? To su sve pitanja na koja mi ne dobijamo odgovore.

Zašto kažu da je latinično pismo ravnopravno sa ćiriličnim pismom? To nije tačno. To je bilo u vreme SFRJ dok je postojao srpsko-hrvatski jezik. Ustav Republike Srbije, član 10. kaže da je zvanični jezik i zvanično pismo – srpski jezik i ćirilično pismo, a da je tačkom 19) Izjave o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji takođe definisano da je to srpski jezik zvanični jezik i da je ćirilično pismo takođe zvanično pismo. Ne vidim razloga zašto se čeka dve godine, ili se čeka da i ovaj mandat prođe, a da se to ne reguliše.

Najzad, molio bih da se ne vrši više diskriminacija prema meni kao opozicionom narodnom poslaniku, nestranačkom i samostalnom, jer na protekle dve sednice tri puta mi od strane predsedavajućeg nije dozvoljena replika. To je zaista neprimereno. Prvi put proglašavanjem pauze od pet minuta. Drugi put prekidom sednice posle diskusije, diskutanta koji me je više puta pominjao potpuno van konteksta mojih aktivnosti itd, itd.

Ukoliko želite da me diskreditujete i želite narcisoidno jedinstvo u Skupštini, onda slobodno recite, ja ću napustiti Skupštinu.

Takođe, tražim od predsednice Narodne skupštine da pregleda snimke kada sam omalovažavan na taj način i da preduzme odgovarajuće mere.

Poslednje pitanje, do kada će vladajuća veća da omalovažava pripadnice dama? Zašto dve potpredsednice Skupštine nikada ne mogu da predsedavaju u Skupštini? Zamislite da ste vi opoziciona stranka, šta biste vi rekli za takav postupak da vaše potpredsednice ne mogu da predsedavaju Narodnom skupštinom?

Hvala.

Kako to ja nisam nestranački poslanik, a gospođa Jadranka Jovanović jeste nestranački poslanik? Kako to ja nisam nestranački poslanik, a gospodin Lazanski jeste nestranački poslanik? Ili nismo ili jesmo, dogovorite se jednom, vi ste skupštinska većina, vi možete da donesete kakvu god hoćete odluku.

Ja sam ušao kao nestranački poslanik i piše tako na listi i piše tako na sajtu, od prvog dana, i onda kada sam bio u poslaničkoj grupi Dveri, a i posle izlaske iz poslaničke grupe Dveri. Ne vidim šta je tu sporno.

Drugo, ja nisam govorio u kontekstu predsednice parlamenta, nego sam spomenuo dve potpredsednice parlamenta i pitao sam šta biste vi radili da ste vi u opozicionim poslaničkim klubovima i da ste vi potpredsednice umesto njih dve, kako biste se osećali kad za tri godine niste predsedavali ni jednim delom ni jedne sednice Narodne skupštine? Ništa drugo nisam pitao. To nikakvo vređanje nije, naprotiv. Samo sam tražio odgovor. Hvala lepo.

Ja sam očekivao da će prethodni govornik da kaže zašto mi tri puta nije dozvolio repliku kada sam imao osnova za repliku i kada sam pre toga bio više puta poimenično spominjan. Umesto toga, on meni postavlja neka pitanja koja zadiru u pravne regulative.

Prvo, nasilje je individualni čin i svako odgovara za svoje nasilne postupke. Ja, koliko se sećam, nisam nikada primenio nasilne postupke, a jedanput sam nasilno izbačen iz ove sale zato što sam uneo sliku „Plava grobnica“. Prekinuta je sednica i izbačen sam.

Na prethodnoj sednici mi je, takođe, postavljeno pitanje – da li ja znam i da li osuđujem profesorku sa filozofskog fakulteta koja je falsifikovala, prema izjavi tog govornika, broj žrtava u Prvom svetskom ratu? Pa, zar ja nisam bio taj koji je ovde tražio minut ćutanja za 1.250.000 srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu? I, šta sam dobio? Ništa.

Niste hteli da prihvatite u srpskoj Skupštini da minutom ćutanja odamo počast za 1.250.000 srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu.

Kakav je to odnos prema našim precima? Jel to griža savesti za to što nismo očuvali državu koju su stvorili, za koju su prolivali krv? Malopre sam vam pokazao primer. Neću pred kamerama namerno da pokazujem fotografiju, ali imate kod gospodina Odalovića kopiju ovog pasoša. Hvala.

Hvala lepo.

O tome da li sam izbačen iz Skupštine sa slikom "Plave grobnice" ili nisam, o tome postoje video zapisi i ja se nadam da to ne možete sporiti.

Drugo, sve što spočitavate preko mene partijskim liderima iz opozicije koji ovde nisu prisutni, to predlažem da se svi sučelite sa njima, održite konferenciju posle toga, održite zajedno sa njima, pozovite ih ovde, organizujte javno slušanje, imate i tu mogućnost i, molim vas, raščistite to. Nemojte mene uvlačiti u međupartijska sučeljavanja.

Ja smatram da su građani Srbije najveći gubitnici, jer oni nemaju pravo ni da budu birani, ni da biraju i nisu birači već samo glasači partiokratskih kadrova, uključujući i mene kao nestranačkog kandidata koji je bio predložen na koalicionoj listi Dveri-DSS. Jer, van toga nemoguće je biti kandidat. A o tome odlučuju samo partijske vrhuške.

I zato ja mislim da građani Srbije treba jednom da se opamete, da izaberu najbolje svoje predstavnike i da sa njima izađu na jedinstvenoj listi i jednom kažu - zbogom onima koji su u jednom sazivu kurte, u drugom murte, kako se to u ovim bulevarskim listovima naziva i da jačamo institucije države, a ne partijske lidere. Hvala lepo.

Spočitavano mi je, takođe, da reči nisam rekao o uništavanju zadruga, a mogu da navedem barem 50 radova iz te oblasti i javnih nastupa i svega ostalog. A, vi zajedno sa prethodnim režimom još uvek niste rešili likvidaciju pojedinih zadruga koje su otišle u stečaj, kao što je slučaj sa imovinom „Beogradske železničke zadruge“.

Smeštate izložbu o „Beogradu na vodi“ u zgradi Beogradske zadruge. Tolerišete oduzimanje zgrade glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, ne samo vi, nego i svi prethodni režimi. Zgrada glavnog zadružnog saveza Srbije na dve kućne numere, broj 13 i 15, u Resavskoj ulici, od strane Privredne komore Srbije, iako je to zadružna imovina bila.

Prema tome, ja ne znam u koliko, bio sam barem u 500 zadruga u Srbiji i barem u jedno 150 zadruga u inostranstvu. Podržavam program razvoja zadrugarstva, bez obzira na određene zamerke za tzv. zadruge drugog reda, ali, evo, prekjuče je, prva subota jula meseca, Međunarodni dan zadrugarstva. Niko, nigde nije se oglasio o zadrugarstvu, a to je bio idealan povod da se promoviše i ta aktivnost. Hvala lepo.