Hvala lepo.

Zahvaljujem se što ste mi u 71 godini života, posle sticanja najviših zvanja na univerzitetu u Srbiji i dobijanja….

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
Dakle, jel mogu da nastavim?

… skrenuli pažnju da ne znam da čitam. Zaista je omalovažavajuće. Da li vi nešto drugo znate osim da omalovažavate neistomišljenike? Sramota.
Odgovorite na pitanje gde je 800 miliona evra ukradenih od penzionera? Odgovorite na pitanje gde je 80 milijardi ukradenih od poljoprivrednika, a sa druge strane šakom i kapom stranim investitorima dajemo. Zašto nikada nije dato 10 hiljada evra investitorima iz Ruske Federacije po radnom mestu? Zašto za „Južni tok“ nije dato 10 hiljada evra po radnom mestu?
(Blaža Knežević: Koliko ti je Petrović dao para?)
Sve što je meni Dušan Petrović dao, ja ću vama duplo da poklonim. Jeste zadovoljni sada? Kako vas nije sramota.
Slali ste inspektore BIA da kontrolišu sve moje podatke, sve živo. Imate sud, imate instance u vašim rukama, pokrenite tužbu. Sramota.

Treba da opomenete poslanike da ne mogu da govore nekome da ne zna da čita.

Ponovo član 103.
Jel ne može ili može?

Ne znam ko je lopov, a za lopove postoje organi u ovoj državi. Od onih koji su ušli u Narodnu banku sa dugim cevima, bez ikakvih dokumenata šta je tamo rađeno, a koji su posle postali savetnici visokih državnih funkcionera. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Za razliku od drugih diskutanata, nemam nameru da preuzimam ulogu ni istražnog sudije, ni tužioca, ni sudije. To su nadležni državni organi i neka oni rade svoj posao i neka krivci odgovaraju. Ja mogu da odgovaram samo za ono što sam ja radio. Spreman sam uvek i pred svakim da odgovaram. Ne verujem da je to nešto što mogu da ponude svi drugi, uključujući i one van ove sale. Nikakve veze nemam sa Đilasom, niti sa bilo kim iz stranaka, u bilo kom pogledu trošenja sredstava.

(Blaža Knežević: A sa Dušanom?)

Ni sa Dušanom.

Molim vas, imali ste ovde zloupotrebu Skupštine deset puta. To nisu moja primanja, to su primanja po osnovu projekta ekipe koja je učestvovala u realizaciji tog projekta i to nije jedini projekat. To je bio javni konkurs. Prošli smo dve kontrole eksterne, međunarodne, ne naše. Hvala lepo.

Gospodine ministre, nisam čuo odgovor – da li će građani Srbije moći telegrame da šalju na ćirilici poštom?

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, po ko zna koji put podsećam vas da je oko 7.000 odbornika jednoglasno u skupština 136 opština i gradova usvojilo Deklaraciju protiv genetički modifikovanih organizama.

Prošli put mi je prebačeno da je Deklaracije formalni akt, a da postoji zakon. Potrudio sam se, u međuvremenu, da pogledam kako to izgleda u praksi i molim kamermana da ovo zumira. Dakle, u periodu od 2013. do 2017. godine, od ukupnog broja uvoznih pošiljki u Srbiju, kontrolisano je 4,3% do 7,2%. To znači da oko 95% pošiljki koje ulaze u Srbiju nije predmet kontrole na uzorke uzete po Zakonu o GMO. Broj rešenja o zabrani uvoza po Zakonu o GMO je bio između jedan i šest godišnje, svega.

Dalje, imamo fitosanitarne inspektore koji pronalaze 20, 30 parcela pod genetički modifikovanim organizmima godišnje, a rezultati su mnogo katastrofalniji jer ljudi koji poznaju prilike na terenu kažu da, recimo, u Mačvanskom okrugu ima oko jedne petine površina pod sojom koje su genetički modifikovane.

Istovremeno, želim da vam kažem da je izašla i prva knjiga naših autora, koleginice Tatjane Brankov i kolege Koviljka Lovreta sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, objavljena u Londonu, verifikovana od njihovih recezenata o generički modifikovanom prehrambenom sistemu i njihovom ekonomskom uticaju. To je dovoljan razlog da shvatite da smo istovremeno, u međuvremenu, bili i prihvaćeni na Evropskoj konferenciji regiona bez GMO i naša prezentacija koleginice Tatjane Brankov i moja je stavljena u plenarnu sesiju na početku skupa. To je dovoljan razlog i tako je Srbija ušla među 64 teritorije na kojima je zabranjen uzgoj genetički modifikovanih organizama.

Istovremeno vas podsećam samo na sledeće podatke - da je u Nemačkoj 33% mleka označeno da ne sadrži GMO, 27% mesa i prerađevina, 21% jaja, 9% testenina itd. U Austriji je to daleko više jer je Austrija daleko pre prihvatila „Dunav soju grupu“ i Srbija ima jedina dovoljno sirovina da obezbedi ishranu životinja na bazi stočne hrane koja nije genetički modifikovana. Ne vidim razloga zašto Srbija ne koristi tu šansu.

Zahvaljujem.

Ovo vreme bih iskoristio da zamolim za par odgovora predstavnike predlagača.

Prvo pitanje glasi – da li među predloženim kandidatima ima onih koji u svom dosadašnjem radu nisu završili sudske postupke, nego su isti dospeli u fazu zastarelosti?

Drugo pitanje – da li među predloženim kandidatima za predsednike sudova ima takvih kandidata koji su bili u prethodnom periodu na mestu predsednika suda, a da je u njihovom sudu, čiji su bili predsednici, bilo takvih slučajeva, kao i šta su oni preduzeli protiv sudija koji su dozvolili da njihovi postupci zastare?

Treće pitanje se odnosi na… Povod je u stvari jučerašnja karikatura u Narodnim novinama u Nišu koja je svojevrsna poruka i za Republiku Srbiju o odnosu EU prema onima koji jesu kandidati za članstvo ili treba da dobiju taj status. Kao što vidite, karikaturista je ovde nacrtao Srbina i Srpkinju, odnosno građane Srbije u narodnoj nošnji, građana i građanku, i između stolova gde je sve rezervisano za članstvo u EU. Tim povodom vas pitam – na kakve sve probleme sudije nailaze kad treba da sude na osnovu zakona koje mi brzopotezno donosimo, po pravilu bez odgovarajuće javne rasprave ili se ona svodi samo na Koridoru 10, dakle, Novi Sad, Beograd i Niš, a bez ikakvog mišljenja i stavova nacionalnih naučno-stručnih asocijacija koje su nacionalno meritorne za oblast iz koje se donose predmetni zakoni?

Takođe, kako je moguće da sudije postupaju po ovakvim zakonima koje donosimo po uzoru na zakonodavstvo EU često ne prepisujući zakon jedne države koji bi onda mogao biti u celini kompatibilan, kako se to kaže, nego uzimajući iz istih zakona u različitim zemljama pojedine odredbe i praveći jedan pravni galimatijas u kome teško može bilo koji sudija da se snađe?

Četvrto, u većini zakona, među završnim odredbama, postoji klauzula da će se na osnovu tog zakona doneti podzakonska akta po pravilu u roku od dve godine ili eventualno minimalno godinu dana. Kako se onda zakon, koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, može primeniti na bazi novog teksta zakona, a starih podzakonskih akata koji uopšte ne mogu da proizilaze iz odredbi pojedinih članova takvih zakona? Očekujem vaš odgovor. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Juče sam pokušao da vašu pažnju i ponašanje usmerim ka zahvalnosti Vladimiru Vladimiroviču Putinu, čestitajući mu 67. rođendan, što je naišlo na muk u ovoj sali. To je vaše pravo, i to je pokazatelj kako se odnosimo prema njemu lično i Ruskoj Federaciji koja nam izuzetno pomaže i čiju pomoć odbijamo. Ne dozvoljavamo da njihova misija u Nišu dobije status diplomatske misije, ne dozvoljavamo da predstavnici Rusije i Kine, koji su nam naklonjeni, učestvuju u rešavanju problema Kosova i Metohije direktno itd.

Neposredno potom otišao sam na Kalemegdan da obeležimo godišnjicu braniocima Beograda protiv austrougarske okupacije. Ovo je jučerašnja fotografija ispred spomenika ruskim i srpskim borcima braniocima Beograda na Kalemegdanu. Ako se ne varam, ovaj spomenik otvorio je tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, svečano.

Pre dve godine, sa ovog spomenika ukradena je skulptura Svetog Đorđa kako ubiva aždahu. Za dve godine ova država nije bila u stanju da pronađe ko je ukrao, niti je bila finansijski u mogućnosti da napravi repliku tog dela spomenika i da ovaj spomenik osposobi na način kako to treba da izgleda.

Pitam se da je ovo američki spomenik ili engleski, ili nemački, francuski itd, verujem da bi za 24 časa bila urađena replika, jer postoji kalup za izradu te replika. Da li ćete dozvoliti da kroz 10-ak dana i premijer Ruske Federacije Medvedev dođe ovde, a da ne bude renoviran ovaj spomenik, to ostavljam na vama.

Dalje, juče je predsednik Republike Srbije u nekoliko navrata izjavio da se povećava robna razmena sa Turskom u kontekstu razgovora sa predsednik Turske. To je tačno, ali nažalost tačno je i nešto sledeće – da se izvoz Srbije u Tursku smanjuje, što znači da se spoljno trgovinski deficit sa Turskom povećava, a jedan od načina kako se može smanjiti taj deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Turskom jeste poljoprivreda. Šta smo mi radili našoj poljoprivredi? To pokazuju ovi podaci.

Ovo je odgovor koji sam dobio od ministra Nedimovića, ministra poljoprivrede na moje poslaničko pitanje 23. novembra 2017. godine. U ovom odgovoru ministar Nedimović navodi da su podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju iznosili po godinama, citiram, 2013. godine 4,37%, 2014. godine 4,55%, 2016. godine 2,87% i 2017. godine 2,96%. To znači ukupno ispod 5%. Za tih pet godina ovog režima zakinuto je poljoprivrednicima 7,17%, a ako uzmemo da je to u proseku godišnje 2,87% i ako to pomnožimo sa cifrom koja je bila 2016. godine, 23.826.620.000, ispada da je samo u ovom petogodišnjem periodu poljoprivrednicima zakinuto 57.771.720.328 dinara i onda nemojte, gospodo, da se čudimo što jedan od prethodnih govornika reče da nam je prosečna starost poljoprivrednika 61 godina, da je prosečna starost traktora 20 godina, da smo ove godine 20% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja imaju sitnu stoku, svinje, ovce i koze, i koja su imala dva grla goveda, isključeni iz sistema subvencija. Kako mislite da onda pomažete poljoprivredni i koga?

Biću slobodan da priložim kopiju dokumenta koji sam dobio od ministra poljoprivrede kako bi postala sastavni deo zapisnika i ušla u zapisnik.

Gospodine potpredsedniče, da li dozvoljavate da donesem?

Nije replika, nego po Poslovniku, član 107.

Ovde je izrečeno u kontekstu moje ličnosti nekoliko uvreda na koje niste reagovali.

Prvo, o genetičkoj modifikaciji. Ja ne znam ko se zalaže za genetičku modifikaciju? Da li ja, koji sam zbog toga isključen iz Odbora za selo SANU, ili vi, koji menjate Zakon o bezbednosti hrane i formulišete da je genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana za životinje od genetički modifikovanih organizama? Pozovite barem Institut za jezik u SANU i pitajte da li nešto tako može da opstane, a evo, ovde je i predsednik Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, pa neka vam i on to potvrdi.

Drugo, nema nijedne moje izjave u kontekstu onoga što se aludiralo na osvajačke namere srpske vojske, nikada, niti će biti, niti je bilo. I ovo je klasičan primer zloupotrebe skupštinske govornice i to neka služi na čast onima koji zloupotrebljavaju.

Treće, ja sam samo diskutovao na osnovu podataka koje mi je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede, sa potpisom ministra poljoprivrede. Možete da sravnite stenogram. Zato sam i predao kopiju dokumenta koja mi je dostavljena, ni jednu zapetu, ni jednu cifru nisam ispustio, samo sam uradio dodatni obračun na osnovu smanjenja tih procenata.

O mom odnosu spram zadrugarstva, zaista je izlišno da govorim ovom skupu. Imate bibliografiju radova. Uostalom, gospodo poslanici, tri i po godine mi smo ovde poslanici a da nema nijednog slova na sajtu pored našeg imena i prezimena, osim za predsednika i za potpredsednike Skupštine. Pitam se zašto? Objavite biografije sa bibliografijama radova i onda će celokupna srpska javnost znati ko je šta radio. Hvala.

Ne, po ovom amandmanu, nego uopšte. Mojih pet minuta. Zahvaljujem.

Nadam se da smo se u prepodnevnom delu rada složili posle predaje ovog dokumenta, gospodine ministre, da su poljoprivrednici opljačkani u periodu 2013. do 2017. godine za blizu 60 milijardi dinara. To je potpisao ministar poljoprivrede. Međutim, mislim da je to mnogo više, i to ćemo da utvrdimo na osnovu završnih računa, jer postoji nekoliko osnova za pljačku poljoprivrednika. Jedan je da planirate agrarni budžet ispod 5%, drugi da ni taj smanjeni agrarni budžet ne realizujete, nego ga u još manjem procentu realizujete, pa onda prijavljujete suficit, i to ćemo da vidimo sada kada budemo uporedili sa podacima iz završnih računa.

Ako smo to apsolvirali, ja bih molio da mi odgovorite na pitanja koja ste ostali dužni. Jedno od pitanja je bilo da li je Vlada Republike Srbije sklopila ugovor o preuzimanju migranata koji ne ispunjavaju uslove za boravak u zemljama EU, konkretno u Austriji, ili laže dosadašnji ministar austrijske Vlade u izjavi datoj na televiziji.

Drugo, pitao sam vas koliko su od Vlade Republike Srbije dobile organizacije koje Poverenica za ravnopravnost naziva lezbijkama, gejevima, biseksualcima i transrodnim osobama? To vas pitam zbog ovoga, gospodine ministre, pošto je danas rečeno da oni koji nose narodnu nošnju su genetički modifikovani. Pitam vas da li su genetički modifikovani i učesnici te parade na kojoj je i predsednica Vlade i nekoliko ministara i da li ovo podleže pokretanju postupka od strane nadležnih državnih organa?

Takođe, to je prošlogodišnja Dita von, ne znam kako se zove, možete pronaći u štampi. To je prevazišlo sada ovaj plakat. Zamislite da su umesto srpskog patrijarha i vladike ovde stavljena dva kardinala ili dva rabina, recimo, da li bi onda nadležni državni organi reagovali? Zašto nema osude ovakvog ponašanja od strane predsednice Vlade i ministara koji su učestvovali na tom skupu?

Takođe, zašto se na skupu koriste deca, maloletna deca čiji se obrazi mažu duginim bojama? Uostalom, dugine boje su bile logo Međunarodnog zadružnog saveza sve dok nije preuzeto od strane ovog organizatora.

Takođe, gospodine ministre, vi ste 2014. godine bili gradonačelnik, evo fotografije, datum je 18. septembar 2014. godine kada kao gradonačelnik polažete venac na spomenik serbskim i ruskim heroja na Kalemegdanu, koji su učestvovali u odbrani Beograda u toku Prvog svetskog rata. Danas je rečeno da tamo nisu učestvovali ruski vojnici, odnosno dobrovoljci.

Evo kako izgleda danas taj spomenik. To je vandalski čin bez skulpture Svetog Đorđa Pobedonosca. Zašto to dozvoljava Republika Srbija? Zašto ne napravi repliku? Zašto ne osposobi taj spomenik, nego izgleda kao da su ponovo streljani?

Molim vas, takođe, da mi kažete koliko iznose plate zaposlenih, koji su preostali u „Beogradskoj banci“, a o čemu je malopre bilo govora? Da li je tačna informacija da one iznose preko 200 i 300 hiljada dinara? Kako se mogu likvidirati banke koje imaju veća potraživanja nego što su njihove obaveze?

Takođe da mi kažete – šta je sa imovinom Beogradske železničke zadruge koja je najstarija železnička kreditna zadruga i čiju imovinu do danas nisu uspeli da rasprodaju, pošto mi je spočitavano da ne vodim računa o zadrugarstvu? Da krenemo od toga, uostalom, ja sam u studiji poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji napisao koliko je poljoprivrednog zemljišta opljačkano, preko 400 hiljade, a ne 180 hiljada, kao što je ovde rečeno, iako se govornik ogradio da se to odnosi samo na zadruge na području Vojvodine.

Najzad molio bih vas da mi objasnite zašto je putarina za novoizgrađeni autoput u dužini od 100 kilometara od Obrenovca do Preljine 420 dinara, dok je putarina za put koji je duži od Novog Sada do Subotice niža? Zašto su putarine u evrima po najvišem kursu, a ne po srednjem kursu, niže nego što su putarine u dinarima? Koga mi štitimo strance ili naše građane? Da li mi možemo da plaćamo putarine u evrima?

Najzad, objasnite mi molim vas, pošto već danima imamo haos na beogradskim ulicama sa taksistima…

(Predsedavajući: Hvala.)

… zašto niko od državnih organa ne reaguje na to i ne pozove te ljude da razgovaraju? Konkretno, da li poslanici kad krenu odavde, iz Skupštine, svojim automobilom mogu da vrše pomoć na putu preko „CarGo“ aplikacije? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Najpre bih hteo da se osvrnem na odgovor ministra finansija, na moje pitanje prvog dana, on nažalost danas nije prisutan, ali evo svi možete da se uverite da u članu 1. druga pozicija su – posle ukupnih prihoda i primanja budžetski suficit, odnosno deficit. Ovde je iskazan budžetski deficit koji je za 90,4% veći nego što je bio prvobitno planiran za budžet 2019. godine. Prema tome, ne mogu da shvatim kako ministar finansija ne zna da imamo budžetski deficit.

Drugo, imajući u vidu da je 5% za podsticaje u poljoprivredi na bazi poreskih prihoda koji su povećani na hiljadu 92 milijarde i 800 miliona, 54 milijarde i 640 miliona, a da je Predlogom zakona o rebalansu predviđen iznos samo od 54 milijarde 614 miliona 663 hiljade dinara, to proizilazi da ni po ovakvom zakonu o podsticajima koji je izmenjen na štetu poljoprivrednika ne dostaje 25 miliona 337 hiljada. Zbog toga sam predložio da se ova pozicija poveća za nešto oko pet milijardi. Imajući u vidu da pored ovih 25 miliona, 11 milijardi je smanjenje i po osnovu toga što smo jedina država u svetu koja praktično celokupan budžet razdela 24 tretira kao podsticaj za poljoprivredu.

Jedan od razloga zašto neću da glasam za Predlog zakona o rebalansu, jesu i ove pozicije koje se odnose na socijalnu zaštitu, boračka i invalidska zaštita, koja je smanjena za 50 miliona, socijalna zaštita za 435 miliona 194 hiljade, učenički standard za 18 miliona i 600 hiljada, studenski standard za 57 miliona i 400 hiljada dinara itd. Ako treba na tim kategorijama da štedimo i pored toga što je planirano povećanje ukupnog prihoda i izdvajanja za socijalna davanja, onda zaista ne znam na kome treba da štedimo. Hvala

Do sedam minuta?