Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Ja neću podržati ovaj Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu iz više razloga, a svaki od njih pojedinačno je dovoljan da ovaj Predlog zakona ne bude podržan.
Prvo, mislim da je i predsednik Narodne skupštine, a i skupštinska većina koja odlučuje o formulisanju dnevnog reda, pogrešila što ranije dostavljene završne račune za prethodne godine nismo prvo razmatrali, pa tek onda da razmatramo Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, jer ako ne analiziramo kako su trošena sredstva u prethodnim godinama, onda ne vidim mogućnost da argumentovano utičemo na promene i predlaganje Zakona o budžetu za narednu godinu.
Drugo, u hiljadu i kusur stranica ovog materijala, koji predstavlja komplet Predlog zakona o budžetu, nema ni jedne reči o poreskim dužnicima, odnosno velikim poreskim dužnicima. To sam pre nekoliko sednica pitao ministra finansija, nadam se da će sada odgovoriti, ko su 100 najvećih poreskih dužnika u Srbiji i koliko meseci oni ne izmiruju svoje poreske obaveze ili godina, zašto im se vrši reprogram, da li koriste budžetska sredstva, a jesu poresku dužnici itd?
Treće, podsećam i zahvaljujem Aleksandru Vučiću, to je prvi put, ako se ne varam, od imenovanja za potpredsednika Vlade Republike Srbije 2016. godine, pardon 2012. godine, 2014. godine izvinjavam se, nisam bio tada u Skupštini, hvala, da je izjavio 10. oktobra ove godine, citiram – seljak i vojnik su stubovi države. Za vojsku smo svi informisani svakodnevno koliko se izdvaja, opravdano, a za seljaka, ja bih samo, dozvolite, da pročitam jedan stih, odnosi se i na prethodni režim. Molim da ovo kamera zumira.
Dakle, Ljiljana Bralović, koja živi u selu Pranjani napisala je 2002. godine poemu „Ovo nije molitva“. „Ovo nije molitva, ovo je krik! Nad ovom zemljom ptice pevaju tugom! Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik, a sutra će možda u drugom“.
Ja bih, imajući u vidu da je od 2012. godine zaključno sa rebalansom budžeta za 2019. godinu, da ni jedan budžet u tom periodu, a ni u prethodnom periodu, izuzimajući 2004. godinu, nije bio u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju, član 4, koji propisuje za podsticaje u poljoprivredi, odnosno subvencije u poljoprivredi, minimalno 5% budžeta. Da li se zakonom o Predlogu budžeta mogu derogirati zakonski propisi koji su doneti pre ovog zakonskog propisa, kao što je slučaj sa predmetnim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer u ovom periodu, ovog režima, poljoprivrednicima je oduzeto oko 80 milijardi dinara.
Vidim da se pojedinci mršte, a evo kako to izgleda u budžetu za 2020. godinu. Ako je osnovica ukupan poreski prihod, a jeste, on iznosi 1.132 milijardi i 100 miliona. Pet posto od toga, što bi trebalo da bude minimalno za podsticaje u poljoprivredi, jeste 56 milijardi i 605 miliona.
O tome sam govorio svaki put na sednicama Odbora za poljoprivredu i nikada, ni državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, ni državni sekretar Ministarstva finansija, kada su prisustvovali ovim tematskim sednicama, nisu hteli, a sigurno znaju, jer to može da uradi svako, da pomnoži 1.132 milijarde i 100 miliona sa 5%, da bi dobio ovu cifru, da saopšti koliko treba da iznose podsticaji u poljoprivredi po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Na taj način, ovim Predlogom zakona za 2020. godinu, poljoprivrednicima je oteto od minimalne sume 16.016.247.000 ili 28,3% od pripadajuće sume po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Koliko to iznosi, dozvolite da vam kažem. To iznosi, molim vas, mesečno, evo tabele, 1.334.687.250 dinara ili 11.359.040 evra, računajući kurs sedamnaest i po dinara ili sedmično 308.004.750 dinara ili 2.621.317 evra, odnosno dnevno 43.880.129 dinara ili 373.448 evra…
(Predsedavajući: Hvala, profesore.)
Toliko je umanjeno za poljoprivredu od minimalnih 5%...
(Predsedavajući: Hvala, prof. Ševarliću.)
…za 364.000 dinara, tri hiljade evra. To je 50% onoga što država izdvaja za razvoj zadrugarstva u Srbiji.