Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Moja najveća dilema jeste ne donošenje novih zakona, nego usklađivanje ili tzv. harmonizacija sa legislativom EU, kako to popularno kažete, a to znači da se mi prilagođavamo zakonodavstvu EU, bez ikakve izvesnosti članstva u EU, pogotovo ukoliko opstajemo na zaštiti nacionalnih interesa i očuvanju AP KiM u sastavu Republike Srbije, jer vidim da smo ranije govorili - i Kosovo i EU. Danas niko ne koristi tu krilaticu ili slogan, što je vrlo zabrinjavajuće.
Nemam ništa protiv da se uzimaju pojedina zakonska rešenja iz zakonodavstva bilo koje države koje smatramo da je bolje nego kod nas i da ga unapređujemo, ali ići na ovakav način, zaista ne znam čemu vodi?
Drugo, čak i kad izvršimo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, čak i kad dobijemo podsticaj, odnosno subvencije od EU, donacije, pardon, ne subvencije, mi ono što smo usaglasili ne primenjujemo.
Konkretan primer jeste dva i po milina evra donacije EU, koje je EU uložila u opremanje 31 regionalnog centra u Srbiji za ispitivanje uređaja za korišćenje pesticida u poljoprivredi i iskorišćeni su, takođe, za osposobljavanje kadrova, da li jedan ili dva poljoprivredna stručnjaka po svakom od tih centara. To je realizovano pre pet godina. To izmenama i dopunama zakona na jednoj od prethodnih sednica nismo hteli da uvažimo. To, čak, nije hteo da uvaži ni Odbor za poljoprivredu, kada je bilo razmatranje Predloga izmena i dopuna predmetnog Zakona.
Onda se postavlja pitanje zašto to i tako radimo, a to je na dobrobit i očuvanja zdravlja poljoprivrednika, i zaštite zdravlja potrošača i bezbednosti životne sredine, imajući u vidu sve negativne faktore koji mogu da nastanu po osnovu korišćenja pesticida.
Ako tako radimo sa jednim zakonom koji je očigledno koristan, odnosno sa jednom aktivnošću koja je očigledno korisna i definisana našim zakonom, a mi posle toga pri dodeli sredstava iz IPARD projekta, postoji jedan od upitnika koji se odnosi na sertifikaciju sredstava za korišćenje pesticida. Interesuje me, na osnovu čega se vrši ta sertifikacija sredstava kad niko ne koristi i ne angažuje te centre, niti koristi opremu i ne angažuje stručnjake koji su osposobljeni? Isto je i sa propisima koji se odnose na tzv. „gap“ ili dobru proizvođačku praksu. To su pitanja koja nisu vezana samo za ovo.
Takođe, da se vratim na jučerašnju polemiku sa gospodinom ministrom, koji je rekao da ja imam jednog čoveka u Srbiji čije interese štitim. Ja ću vam reći da to nije tačno i, evo, sada ću vam pročitati da imam samo od juče, posle diskusije ovde, zahteve od strane poljoprivrednika kojima nisu izmirene subvencije iz 2017. i 2018. godine sa potpuno drugog kraja moravičkog okruga. To su pomoravska sela i pročitaću njihova imena: Svetić Milomir, Guncati, Radonjić Mirko, Bombarevo Brdo, Milenković Momčilo, Guncati.
Takođe, ima veća grupa poljoprivrednika koji od 2017. i 2018. godine nisu dobili podsticaje, a tek pre tri meseca im je tražena dopuna dokumenata i u protekla tri meseca po dostavljanju dopune dokumenata nisu dobili čak ni rešenja. Ne znam da li se to uklapa u onu ministrovu informaciju da se radi o svega 160-ak poljoprivrednika koji nisu regulisali to pitanje, ali očigledno je da nije tačno da je samo jedan bio.