Hvala.
Želeo bih da pohvalim Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine, koji je interventno reagovao i obezbedio deo sredstava, doduše samo jednu četvrtinu, za naknadu štete koja je nastala uništenjem pčelinjih društava na teritoriji opštine Kikinda. Međutim, do danas nismo dobili odgovor od fitosanitarne inspekcije Srbije ko je uzročnik tog trovanja i šta je preduzeto po tom pitanju?
Takođe, Republika Srbija je u jednom danu otpustila 1.658 asistenata savetodavaca. Među njima i 50-ak savetodavaca koji su radili a nisu dobili naknadu za period do kada su radili, a to je oko pet miliona dinara. Zašto Republika Srbije ne može da izmiri naknadu za asistente savetodavce koji su radili na području niške poljoprivredne savetodavne službe, a uglavnom su to bili asistenti savetodavci sa područja Vojvodine? Čak ni troškove smeštaja, ni troškove puta, ništa, od 2012. godine do sada. Hvala.

Postavio sam i druga pitanja. Da li može taksativno da se dobije informacija, ako ne sada, onda barem pisana, koliko je vremensko i finansijsko prekoračenje po pojedinim infrastrukturnim projektima i razlozi tih prekoračenja, vremenskih i finansijskih, za projekte realizovane u periodu 2012-2019. godine? Građani to imaju pravo da znaju, a i mi poslanici, nadam se.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Moj prvi deo izlaganja ne odnosi se na ovu tačku dnevnog reda, već na molbu predsednici i potpredsednici Maje i generalnom sekretaru Narodne skupštine, da odgovore – zašto Narodna skupština još uvek radi u vanrednim okolnostima?

Naime, postoji i dalje zabrana poseta građana narodnim poslanicima bez prethodne saglasnosti generalnog sekretara, što nije bila praksa ranije, osim za posete iz inostranstva, što smatram da je potrebno, iz više razloga, ali kada građani Srbije, sa svojim ličnim dokumentima izdatim u Srbiji dolaze u poseti narodnim poslanicima, ne vidim zašto mora unapred da se najavljuje, zar poslanik koji prima te građane nije dovoljan garant da neće biti nikakvih ekscesa od strane tog posetioca u Narodnoj skupštini?

Ja vas molim da to razmotrite na kolegijumu, predsednice i predsednika i generalnog sekretara i da rešite to pitanje, jer je zaista ne primereno da građani Srbije ne mogu da dolaze u Narodnu skupštinu bez posebne procesure.

Drugo pitanje jeste za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To je pitanje – da li postoji baza podataka srpskih istraživača u inostranstvu kakvu, na primer poseduje profesor Jovan Filipović sa FON u okviru njegovog udruženja GEPS ili neki drugi istraživači u Srbiji? Ali, to su nepotpune baze podataka i nisu državno oficijalne baze podataka.

Mislim da bi to bilo izuzetno značajno za sve istraživače i u Srbiji i da bi po oblasti istraživanja mogli da kontaktiraju te istraživače u inostranstvu i da ostvaruju svoju saradnju.

Treće, takođe za ministra, ali i za sredstva javnog informisanja, jeste – student četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta, Miloš Grubor je osvojio zlato na Olimpijadi iz mikroelektronike. To nije objavio ni javni servis, to nije objavilo ni jedno sredstvo informisanja u Srbiji, to nije evidentirano na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Mislim da bi takve informacije morale biti prisutne i na sajtu ministarstva. Normalno, to ne treba da radi ministar, ali postoji u okviru ministarstva služba, koja bi mladim ljudima koji osvajaju takva priznanja, kao što su učenici Matematičke gimnazije, fizirači, itd, trebalo da bude posvećene neke vesti na sajtu Ministarstva nauke, odnosno prosvete.

Takođe, da li postoje pravilnici kojima je unapred definisano šta dobijaju dobitnici zlata, srebra i bronze na olimpijadama i svetskim prvenstvima u znanju? Da li dobijaju stipendije unapred? Mi znamo šta dobijaju sportisti i puna su sredstva informisanja informacija o tome. Sećamo se i scene kada su trebali dobitnici priznanja na jednom takmičenju iz znanja da budu zajedno promovisani na terasi Skupštine grada Beograda sa sportistima isto veče. Nažalost, nisu se pojavili zbog toga što, navodno, statički terasa nije bila dovoljna da izdrži i njihovo težinu, što je zaista neprimereno obrazloženju.

Dalje, dobro je da ministarstvo raspisuje konkurse za finansiranje monografija, ali evo u toku je sada drugi konkurs za finansiranje izdavanja monografija i ono što je meni zapalo za oko jeste da tu ne mogu biti rezultati istraživanja koji nisu nastali radom na naučno – istraživačkim projektima koji su bili sufinansirani, odnosno finansirani od strane resornog ministarstva.

Zar ne postoje naučna dela koja se stvaraju i iznad učešća u projektima, a pogotovo ograničavati rezultate tih istraživanja na period samo u poslednje četiri godine ako se objavljuje jedno kapitalno naučno delo koje je rezultat tridesetogodišnjeg istraživanja? Takvo ograničenje mislim da nije na mestu.

Zahvaljujem.

Danas smo slušali dosta izlaganja na temu konkurencije. Slobodna konkurencija ne postoji. Od francuskog „lese fera“ pa do globalističko-hegemonističkih SAD sa njihovom liberalizacijom i globalizacijom proizvodnje, to je važilo samo do tada dok Kina nije postala ekonomski jača i počela da primenjuje istu metodologiju. Sada se Amerika zatvara pred konkurencijom od Kine. Takođe, Amerika se zatvara pred konkurencijom od Ruske Federacije u pogledu mogućnosti nabavke jeftinijeg gasa i primenjuje dvostruke standarde.

Šta mi možemo da govorimo o konkurenciji, kada ne postoji ni povezanost u reprocelini poljoprivrednih proizvođača, čak ni maline sa kojom bi nacionalno mogli da budemo konkurentni. Prema tome, sve dok proizvođači malina nisu ravnopravni učesnici u fazi prerade, skladištenja i plasmana, dotle oni ne mogu da budu konkurentni.

Drugo, na sednicama Odbora za poljoprivredu sam do sada izneo barem 50 predloga, od kojih nijedan nije usvojen. Kako može da bude, recimo, konkurentan naš poljoprivredni proizvođač koji plaća TV pretplatu za brojilo u štali? To nigde u svetu nema. Plaća TV pretplatu za brojilo na banderi ako koristi električnu energiju za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, njive itd. Ako ima, recimo, sedam takvih brojila, puta 12 meseci, puta taksa i sve ostalo.

Kako može da bude konkurentan građanin u odnosu na partiju, jer kažete da su građani nosioci demokratije? Građanin ne može da učestvuje na izborima, on može samo da bude glasač partiokratskih kadrova koje partiokratske vrhuške nominuju na kandidacionim listama. A birač ne može da bude svojih kandidata.

Kako da budemo konkurentni, kada narodne kuhinje i bolesnu decu finansiramo SMS porukama? Ako po svakom narodnom poslaniku mesečno se izdvaja 3.000 evra iz budžeta Republike i pripada partijama na čijim su listama izabrani, hajde da obrnemo situaciju, da narodne kuhinje i bolesnu decu finansiramo iz budžeta, imamo u vidu i ovo što je povećano izdvajanje za finansiranje i lečenje bolesne dece, i to pozdravljam, a da se partije finansiraju SMS porukama.

Kako da budemo konkurenti, kada se sada sprema novi zakon kada će sve objekte koje nisu prijavili poljoprivrednici, vlasnici u selima, trebati da plate zbog toga što ih nisu ranije prijavili, štale koje ne koriste itd, 70% procenjene tržišne vrednosti? Kako da budu konkurentni ako izađemo sa predlogom da se preko električnog brojila naplaćuje TV taksa samo godinu dana dok se ne nađe budžetsko rešenje, a onda posle dve godine povećamo tu taksu za 200% i nismo našli budžetsko rešenje?

Za koga mi pravimo nacionalni tim za preporod sela? Da li za migrante? Znači, oni kad dođu na red da popunjavaju prazna sela, onda će dobiti beneficije. Dok je živelo naše stanovništvo koje je tražilo ravnopravne uslove, dotle nismo mogli da razmišljamo o konkurentnosti naših poljoprivrednika. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Govorio sam o partijskim strukturama i ne pravim razliku između onih koje su većinske i one koje su manjinske, odnosno pozicione i opozicione. Princip je isti, finese su možda različite ali meni kao nestranačkom poslaniku koji je ušao kao nestranački poslanik, jedini mogući način da građanin uđe, ne samo u listi Dveri, vi imate, ako se ne varam pet nestranačkih poslanika, a ja sam predlagao da se nestranački poslanici udruže u klub nestranačkih poslanika i da se menjamo svakog meseca po funkciji predsednika tog poslaničkog kluba. Nisam naišao ni na kakav odziv sa druge strane.

Ako smo nestranački hajde da budemo nestranački, svako može da zadrži svoj pristup i da se izjašnjava kako god hoće. Nemam ja ni malo respekta ni prema jednoj pozicionoj i opozicionoj stranci. Ja sam i od predsednika poslaničkog kluba u kome sam bio tražio da od 3.000 evra koliko mesečno po osnovu moje poslaničkog mandata dobijaju Dveri da da barem 50% da angažujem dvoje mladih ljudi, ekonomistu i pravnika, da se zaposle i da mi asistiraju i pomažu i da ih obučavam. Nisam naišao na razumevanje, to je za partijsku infrastrukturu. Verovatno je tako i kod vas. Sada lično funkcionišem bez ikakve podrške. Kada odem kod Službe za pripremu sednica kažu mi, mi nismo ovlašćeni da vam pomažemo, samo da odgovaramo na konkretna pitanja i da vas tako usmeravamo.

Mislim da u Srbiji nema više od milion članova svih partija i pozicionih i opozicionih, a ima šest miliona i nešto glasača. Pozivam građane da ubuduće ne ubijaju svaki svog subašu nego da izaberu najboljeg svoj predstavnika i da tako napravimo listu jer u protivnom ne bi se desilo da 72 opštine i četiri grada u Srbiji nemaju poslanika upravo zbog ovakvog partiokratiskog sistema. Kome će građani 72 opštine i četiri grada da se obrate za pomoć kada ne znaju ko im je uopšte poslanik. Prema tome, po meni jedina demokratija jeste da građani po izbornim jedinicama biraju i opozivaju sve svoje narodne predstavnike od članova saveta mesne zajednice preko skupština opština gradova do poslanika u pokrajinskoj i republičkoj skupštini. Onda ne bi bilo situacije koja je sada prisutna, da sjaše Kurta a da uzjaše Murta.

Mislim da ja nikada nisam rekao da sam ja tražio novac za mene. Vrlo jasno sam rekao da sam tražio novac da se angažuje dvoje mladih ljudi koji će da me opslužuju, pomažu i da se obučavaju. Kako mislite da osposobimo kadrove za ovaj život ovde? Mislim da bi doktoranti i magistranti sa pravnog i ekonomskog fakulteta bili prezadovoljni da imaju mogućnosti da učestvuju u pripremi diskusija i materijala sa sednice u Narodnoj skupštini. To je prvo.

Drugo, nikada od Dveri jednog dinara nisam uzeo ni u predizbornoj kampanji ni posle toga kao poslanik. Nađite mi dokument da sam uzeo dinar od bilo koga, a ne od Dveri. Nemojte molim vas da zloupotrebljavate, ja sam ušao na listu kao nestranački kandidat i ostao sam nestranački kandidat. To sam pokazao iks puta do sada, to sam pokazao i za ovu sednicu kada sam i kao opozicioni poslanik spustio karticu posle 40 minuta čekanja jer niste mogli da obezbedite kvorum za početak sednice jer sam smatrao da je iluzorno da ovoliki broj nas uzalud sedi 40 minuta. To nije bilo prvi put i ranije sam pre toga to radio. Hvala.

Dakle, ponovo potenciram - ja nikada nisam tražio novac za sebe, što vi ne prihvatate.

Drugo, mislim da nije korektno da se preko mene obračunavate sa Boškom Obradovićem, koji ovde nije prisutan. Iskoristite to u televizijskoj emisiji ili ga pozovite kada dođe u Skupštinu, pa onda vas dvojica sučelite stavove. Nemojte preko mene to da radite.

Ja se nikada nisam nikome suprotstavljao posredstvom Boška, niti bilo koga. To nije korektno. I vodite računa kako se ponašate.

Što se tiče nezavisnosti Kosova, videli smo na sednici kad smo raspravljali o tome, kakav frenetičan aplauz je dobijen za ideju za razgraničenje. Jel to nepriznavanje nezavisnosti Kosova?

Drugo, kakve smo mi zakletve položili? Jesmo li položili zakletve sa preambulom o Kosovu na Ustavu? Šta onda možemo da govorimo o Briselskom sporazumu čiji je akronim - uzeli Srbima srpsko. To je aforističar iz Pančeva 2014. godine objavio. Šta možemo da govorimo o tome kad su raspuštene skupštine opština, srpske, na teritoriji AP Kosova i Metohije i nisu u zakonom propisanom roku raspisani izbori od strane nadležnog organa ove države, nego su predati u naručje separatističkoj vlasti na KiM.

Ako hoćete da otvorimo tu temu, spreman sam do večeras da ostanem. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, želim da vas obavestim da sam juče, posredstvom pisarnice Narodne skupštine, dobio rešenje Ustavnog suda Srbije, kao prvopotpisnik dva zahteva za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom grupe od preko 25 poslanika, kako Ustav inače propisuje, za ocenu ustavnosti Zakona o smanjenju penzija. Ovim rešenjem obustavljaju se svi postupci, iako je prošlo devet i više meseci od podnošenja naših zahteva sa 27 poslanika, odnosno sa 31 poslanikom naknadno.

Ne kritikujući uopšte Ustavni sud kakvu bi odluku doneo, moram da kažem da sam veoma razočaran kao narodni poslanik što Ustavni sud nije poštovao odredbe Ustava, jer Ustavni sud ne može da ocenjuje da li će pokrenuti ili neće pokrenuti postupak na zahtev za pokretanje postupka najmanje 25 poslanika.

Kakvu će odluku doneti to je druga stvar u to mi kao narodni poslanici ne možemo da utičemo, ali obustaviti postupak devet meseci posle podnošenja zahteva, bez pokretanja postupka, to zaista nije u redu. Onda se postavlja pitanje šta će penzioneri tek da rade sa pojedinačnim zahtevima, koji su upućivali Ustavnom sudu ili udruženja penzionera, ako kvalifikovana grupa poslanika po Ustavu nije mogla da dobije poštovanje Ustava od strane Ustavnog suda.

Drugo, juče je bila rasprave ovde da li je dijaspora najveći donator i investitor Republike Srbije. Neosporno da jeste, najveći, najpovoljniji, bez kamate i bez povraćaja tih sredstava, a kako se mi odnosimo prema dijaspori? Predsednica Vlade, čak ima i poseban resor vezan za digitalizaciju i korišćenje savremenih informatičkih sredstava. Pa, zašto barem za sledeće izbore ne uvodimo elektronsko glasanje za dijasporu, nego ljudi u Australiji, Kanadi, Americi i Rusiji, itd, drugim zemljama gde treba hiljade kilometara da putuju do glasačkog mesta u konzularnom predstavništvu ili drugom mestu koje je odabrano, ne mogu uopšte da to obave i imamo situaciju da zatvorenici u jednom zatvoru su brojniji glasači nego celokupna dijaspora. O tome treba da vodimo računa.

Treće pitanje jeste – zašto je izgradnja autoputa Preljina-Pojate prepuštena izvođaču iz SAD koji je ja za 300 miliona evra veća ponuda nego što je bila ponuda kineskog izvođača radova.

Četvrto pitanje, i tu bih molio članove Fiskalnog saveta, da odgovore, budući da po Ustavu državno zemljište ne može da se prodaje. Kako je prodato poljoprivredno zemljište PKB, kada je to bila društvena svojina? Drugo, kako je prodato po nefer ceni? Kako je prodato pod nefer uslovima? Samo jedan učesnik je bio. Kako su se menjali uslovi u toku privatizacionog postupka. U prvom privatizacionom postupku nije postojala klauzula kao u drugom da treba najmanje 400 miliona ukupnog prihoda firmi koja se bavi poljoprivredom. Firma koja je kupila je registrovana kao d.o.o. u Srbiji, ona nije imala prihod od 400 miliona evra.

Dalje, zašto prilikom saopštavanja i otvaranja ponuda, nije saopštena i cena koja je ponuđena, nego samo ko je ponuđač? Kako je to javno otvaranje ponuda, a da se ne zna pored toga ko je ponuđač, koju je cenu ponudio.

Najzad, nismo mogli dobiti ugovor o privatizaciji PKB, odnosno prodaji PKB, ali u sredstvima informisanja sam pročitao da u tom ugovoru stoji klauzula da kupac može da u naredne tri godine proda po 10% kupljenog zemljišta. Budući da je sada cena oko 38 hiljada evra poljoprivrednog zemljišta, to je osmostruko veća cena, koliko će kupac zaraditi samom prodajom toga tri puta po 10%. Hvala.

Korporacija PKB je ispred kućnog praga, najuređeniji zemljišni kompleks u Evropi. Iako barem vašem režimu nije dovoljno bilo šest godina da oporavite to preduzeće, ne možete stalno svaljivati krivicu na prethodni režim. Koliko je dugovanje bilo PKB-a krajem 2012. godine, a koliko je prilikom prodaje imovine PKB-a?

Dalje, da li je PKB likvidiran ili prodat? Jer, recimo, konsultant za strana ulaganja Miladin Kovačević, ali ne ovaj direktor Republičkog zavoda za statistiku, nego onaj drugi, kaže da je to specifičan vid likvidacije PKB-a. Hvala.

Hvala.

Prvo, državna svojina je zvanični oblik svojine po Ustavu Republike Srbije.

Drugo, zemljište u državnoj svojini ne može biti predmet prodaje, može biti predmet izdavanja u zakup dugoročan itd, itd.

Treće, imate niz drugih državnih preduzeća ili onih koji gazduju državnom imovinom. Jedna od njih je, recimo, banka koja se sada sprema za privatizaciju – „Komercijalna banka“, koja je otplatila 100 miliona spornih potraživanja u prethodnim godinama, u prošloj godini je ostvarila, ako se ja ne varam, dobit od 70 miliona evra.

Zašto bi prodavali tu banku, ako će ona u naredne tri godine nekom fondu koji će je osposobiti da bude profitabilnija zaraditi 210 miliona evra? Zar mi nemamo dovoljno bankarske pameti u Srbiji da to mi sami uradimo? Da li po svaku cenu to moramo da radimo? Koliko državnih banaka postoji u drugim zemljama, Nemačka, Italija itd? Zašto po svaku cenu to radimo? Da li će Investicioni fond nastaviti poslovanje „Komercijalne banke“ na teritoriji Kosova i Metohije? Hvala.

Replika, ako može.

Ako treba da budem opoziciona ikebana ovde, recite, ja ću da izađem, bez prava rasprave.

Bilo je, samo za mene nije važilo duplo vreme na onoj prethodnoj sednici, od pre dve sednice, posebnoj sednici.

Kada govorimo o „PKB-u“, ja sam u ovoj sali, verovatno, poslednji koji je bio na „PKB-u“ i vodio sam delegaciju iz Rusije. Vodio sam delegaciju privrednu iz Rusije pre mesec dana. Video sam novu mehanizaciju, nove investicije koje je investitor nabavio i znam tu situaciju mnogo bolje od nekih koji misle da poznaju „PKB“, ali ajde da se vratimo, šta je država uradila za gubitke „PKB-a“?

Država je dovela „PKB“ u diskriminatorski položaj, jer je Pravilnikom o subvencionisanju propisala da se daju subvencije od sedam dinara po litru mleka samo do tri miliona litara kvartalno, odnosno do 12 miliona litara godišnje. Drugi veliki proizvođači su razbijali to na pet, šest farmi. „PKB“ kao državna farma nije mogao bez saglasnosti Vlade da se deli na OUR-e i zato za pet šestina proizvodnje nije dobio subvencije. Pomnožite to sa sedam dinara po litru, pomnožite sa godinama, pa vidite na koji način je država oštetila ravnopravnu konkurentsku poziciju „PKB-a“.

Da ne govorimo o tome ko je doprinos „PKB-a“ bio za vreme hiperinflacije, kada su davali proizvode ispod cene koštanja, koji je doprinos „PKB-a“ bio za vreme bombardovanja, itd. Pitaću vas da li će privatni vlasnik da daje mleko u slučaju ne daj Bože. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre svega bih hteo da skrenem pažnju javnosti i molbu resorno nadležnim državnim organima da učine sve što je moguće da spreče pomor pčela.

U poslednje četiri godine 226 miliona pčela je ugnulo. Samo u jednom danu, 23. maja, ako se ne varam, u jednom naselju u Kikindi uništeno je 1.680 košnica pčela. Posledice su katastrofalne po ekosistem. Posledice su katastrofalne po poljoprivrednu proizvodnju, jer se smanjuje poljoprivredna proizvodnja za 400 evra po jednoj košnici pčela kao oprašivaču. Posledice su katastrofalne i po zdravlje poljoprivrednika, a i po zdravlje potrošača koji koriste hranu sa ostacima pesticida.

Drugo, ovde slušamo polemiku ko je najveći investitor. Najveći investitor je naša dijaspora. Koliko godišnje naša dijaspora poklanja sredstava građanima Srbije? Šta smo im se mi zahvalili i kako im se zahvaljujemo? Tako što smo im oduzeli jedinu kuću, kuću dijaspore i ustupili Komisiji ili, kako se već zove, Komitetu za Kinu i Rusiju.

Iza toga najveći investitori su naši unuci i praunuci ukoliko ostanu da žive u Srbiji i budu otplaćivali ove kredite. Dvestasedamnaest milijardi dinara ili svaki šesti dinar budžeta je nepravilno ili nenamenski utrošeno, nenamenski oko 10% od toga, kažu.

Dvadeset milijardi nenamenski utrošenih sredstava je otprilike jedna polovina agrarnog budžeta namenjenih za subvencije i podsticaje. Zamislite ako bi ta sredstva koja su nenamenski utrošena uložili u poljoprivredu, a mi smo recimo za bušenje bunara u ovoj godini izdvojili svega 15 miliona dinara ili jednu šestinu onoga koliko smo poklonili za obnovu crkve ili katedrale Notr Dama u Parizu? Šest puta više za obnovu Notr Dama u Parizu nego za bušenje bunara u Srbiji?

Šta je sa viškom prihoda iznad usvojenog godišnjeg budžeta? Krajem svake godine usvajamo budžet za narednu godinu. Pošto nije bilo rebalansa veći broj godina, a kažemo da smo ostvarili suficit u budžetu, kako su trošena sredstva? Na osnovu čega? Ko odlučuje o tome? Zašto mi nemamo ni za jednu godinu razmatranje završnog računa?

Kritikujete bivši režim, a on je barem do 2008. godine imao razmatranje završnog računa, četiri zadnje godine nije i vi ste nastavili njihovu praksu iz poslednje četiri godine.

Koliko je planiranih neutrošenih sredstava 2018. godine i po kojim razdelima? Ja sam gledao završni izveštaj, izveštaj za četvrti kvartal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osamsto miliona dinara je neutrošeno, a najveći deo na poziciji vodoprivrede, a sada kukamo za posledice poplave da nije bilo sredstava da se rade mikroakumulacije u brdsko-planinskom području.

Imamo dve obmane javnosti. Prvo, planiran budžet koji se ne ostvari, pa na taj način prikazujemo da smo fiktivno samo obezbedili sredstva, a manje smo ih utrošili. Da li je i koliko više utrošenih sredstava iz budžetske rezerve nego što je budžetom za 2018. godinu bilo planirano? Ko može da odgovara na ta pitanja?

Takođe, pitam predlagača ovog dnevnog reda, skupštinsku većinu – zašto nema rasprave o završnom računu? Mi tražimo od svakog udruženja građana sa tri člana da podnese završni račun i da bude razmatran prilikom ili neposredno pred predaju APR, a mi u Narodnoj skupštini, gde se troši preko 1.200 milijardi dinara, nemamo završnu raspravu o budžetu. Hvala.

Hvala lepo.

Želeo bih da zamolim ministra Ružića da mi odgovori - da li će u konačnoj verziji Predloga zakona za glasanje ostati onaj predlog o lokalnom ombudsmanu ili ćete, u skladu sa članom 138. i članom 10. Ustava Republike Srbije, to nazvati Zaštitnikom građana?

To mi je potrebno da znam, da bih znao kako da se opredelim za glasanje, da ne učestvujem u zagađivanju srpskog jezika sa predlagačem. Hvala.