Hvala.

Ja bih samo želeo da zamolim ministra finansija kada iznosi izjave o uspehu da ima u vidu svestranije analize.

Član 107. dostojanstvo Skupštine.

Dakle, ja imam ispred sebe jučerašnji materijal Privredne komore Srbije, Ekonomskog instituta itd, ministru je poznat taj naziv biltena "Makroekonomska analiza i trendovi".
Ekonomski položaj jedne zemlje u mnogome je određen i spoljno-trgovinskim bilansom, a ovde imamo informaciju da je Srbija za prva dva meseca 2019. godine zabeležila minus od 926 miliona evra i to sa porastom stepena zaduženosti, sa smanjenjem izvoza, a povećanjem uvoza.To su sve tri negativne karakteristike.
Istovremeno, kada ministar govori o suficitu, želim da vam istaknem sledeću činjenicu, da smo razmatrali završni izveštaj za četvrti kvartal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i tada konstatovali da za 2018. godinu nije utrošeno preko 800 miliona dinara.
To je jedan od razloga zašto se pojavljuje navodni suficit budžeta na kraju 2018. godine, a nisu izmirene obaveze iz sektora poljoprivrede, čak ni za 2017. godinu, da ne govorim za 2018. godinu, o čemu govore i poslanička pitanja koja sam između ostalog dostavio i vama. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaista ne znam što se u kontekstu moje diskusije po Poslovniku, ukazuje na finansijsko poslovanje Dveri. Ja niti sam bio član Dveri, niti sam član Dveri, niti sam bilo kakvu funkciju vršio, niti sam kao član poslaničke grupe te, kao nestranački poslanik koristio makar jedan dinar za bilo kakve potrebe u prethodnom trogodišnjem periodu.

Drugo, kada se govori o suficitu i o javnom dugu itd. voleo bih da mi jednom neko, evo ministar neka kaže, da li je smanjen javni dug u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu? Opšti, ukupan.

Da li je smanjen javni dug po stanovniku ili je povećan u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu?

Treće, kada smo počeli raspravu za ovu Četvrtu sednicu, mi smo u načelu imali raspravu sa obrazloženjem da je ekonomski uspeh izuzetan i da ove obaveze koje se preuzimaju ovim zakonom o konverziji kredita u švajcarcima, praktično mogu da se pokriju iz suficita budžeta. Sada imamo drugi predlog, da država treba da se zaduži u obveznicama, da bi izmirila te obaveze.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Hteo bih nekoliko reči da kažem o Zakonu, o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Ja ću taj zakon podržati. To je najkraći zakon koji smo imali prilike da razmatramo u poslednje tri godine. Molio bih ministra resorno nadležnog da obrati pažnju na dve stvari u ova dva člana, pošto se treći član odnosi na stupanje na snagu.

Dakle, u prvom članu ministar predlaže, odnosno Vlada predlaže da se posle reči – ustanove učeničkog i studenskog standarda dodaje zapeta i reči predškolskih ustanova. Svako ko je ikada učio osnove metodologije zna da postoji kriterijum rangiranja ili od najvišeg ka najnižem, ili od najnižeg ka najvišem, a ovo što vi predlažete, jeste da se prvo navede ustanove učeničkog i studenskog standarda, pa onda predškolskog, ispada da je predškolski najviši nivo ako idemo od najnižeg ka najvišem ili da je studenski standard niži nivo od učeničkog standarda. Zato predlažem da drugačije to bude i predao sam amandman i ja vas molim da njega usvojimo.

Drugi član se odnosi da će se ovaj zakon primenjivati za plate, počev od meseca maja.

Ako je zaista takva finansijska situacija i suficit, ne vidim razloga zašto se ne bi primenjivale za plate za april mesec, jer će te plate inače biti obračunate i isplaćene u maju mesecu, tako da ne može da se odnosi primedba da se radi o retroaktivnoj primeni.

Najzad u skladu sa naslovom ovog zakona, hteo bih ministra da pitam kada će Narodna skupština dobiti završene račune o utrošenim sredstvima za prethodne godine da ih razmatra, odnosno da li ste imali prilike da vidite izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije vaše Vlade za 2014, 2015. i 2016. godinu? Da li ste imali prilike da čujete direktora Državne revizije koji je u emisiji „Oko magazin“ rekao da je nenamenski utrošeno oko dve milijarde evra, to je otprilike 240 milijardi dinara ili jedna šestina godišnjeg budžeta Republike Srbije. Doduše, on se malo ogradio, pa je rekao - možda nije nenamenski, možda je nešto i nepravilnog književno, pa se ispravkama u književnu može to korigovati, ali, evo, konkretno pitanje – kada će Narodna skupština da dobije završne račune o utrošenim sredstvima da bi mogli da raspravljamo i da vidimo šta je?

Ako je to tako zaista bogato, ja sam pre dva meseca postavio na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu pitanja poljoprivrednika koja nisu dobili isplatu podsticaji iz 2017. godine. Nisu dobili subvencije za dve krave ili tri ili pet ili šest krava iz 2018. godine, a sada izmiče april mesec. U drugoj polovini smo.

Bilo bi dobro da na isti način tretiramo sve korisnike budžeta, a ja takođe znam da smo razmatrali izveštaj o četvrtom kvartalu utrošenih sredstava u sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mogli smo da vidimo da u 2018. godini nije utrošeno 800 miliona dinara. Znate li koliki je to procenat od budžeta namenjenog za razdeo 23 ili 24, kako ga u kojim godinama prikazujemo za poljoprivredu? Očekujem da odgovorite na to pitanje.

Kada se radi o ovom zakonu u vezi stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ja bih molio da imate u vidu dopis koji smo danas dobili Transparentnosti Srbije da ovaj zakon nije prošao proceduru javne rasprave. Ne vidim razloga zašto on nije mogao da prođe proceduru javne rasprave i da barem tu primedbu odstranimo, a bilo je dovoljno vremena.

Takođe, ovaj zakon stavlja u neravnopravan položaj različite subjekte. Ovde se odnosi samo na fizička lica u švajcarskim francima. A šta je sa pravnim licima koja su dizala kredite u švajcarskim francima? Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Skoro će dve godine otkako sam podneo Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizama kojim sam zamolio poslanike Narodne skupštine da usvoje samo ono što je usvojilo oko sedam hiljada odbornika u 136 skupština, opština i gradova u Republici Srbiji i to jednoglasno, i da dodaju samo jedan član koji glasi – obavezuje se Narodna skupština da će prilikom razmatranja Predloga za izmenu i dopunu Zakona o GMO iz 2009. godine ili donošenja novog zakona o GMO sprovesti referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade, prometa proizvoda od GMO i genetički modifikovanih organizama.

Nažalost, do sada najviše glasova, koje sam dobio za predlog ove deklaracije bila je na prošloj sednici, svega 18. Iako u ovoj Skupštini sedi 223 poslanika koji žive na teritoriji ovih 136 opština i gradova, koji su usvojili Deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima.

Stoga se postavlja pitanje, zar 20 godina posle NATO bombardovanja nemate dovoljno odgovornosti da prihvatite Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima koji sam predložio i da time zaštitimo naše građane od mogućih posledica zdravstveno nebezbedne genetički modifikovane hrane? Pogotovo, imajući u vidu, izveštaj ove Skupštine koji se odnosi na zdravstvene posledice građana Srbije po osnovu korišćenja osiromašenog uranijuma za vreme NATO agresije.

To sve ukazuje da u Srbiji treba promeniti izborni zakon, jer poslanici očigledno ne predstavljaju svoje građane na način na koji treba da predstavljaju, ako 137 hiljada odbornika u 136 opština i gradova, a pogotovo oni poslanici kojima, recimo, Halal standardi zabranjuju korišćenje genetički modifikovanih organizama, ne prihvate ovakav predlog deklaracije.

Postavlja se pitanje, zaista, šta mi radimo u ovoj Skupštini, jer ne odgovaramo na zahteve građana. To smo isto uradili nedavno prilikom razmatranja Predloga za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti hrane, kada smo usvojili da je genetički modifikovana hrana bez naziva za ljude, a iza toga dodali genetički modifikovana hrana za životinje. Dakle, više vrednujemo genetički modifikovanu hranu za životinje nego za ljude. Zašto se stidimo da naglasimo da je to genetički modifikovana hrana i za ljude? Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Najpre da kažem da ću podržati i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu bih molio predlagača da ima u vidu da problem registracije traktora i priključnih mašina, ne tretiraju pod istim uslovima kao registraciju, odnosno tehnički pregled putničkih automobila, jer ne možete naći u selu ni jednu prikolicu koja nema rđe, primera radi, a to može da bude razlog da ta prikolica ne prođe tehnički pregled. Razumem da mora da ima štop svetla, da mora da ima kočnice, da mora da ima osigurače na onim bravicama, odnosno kukama za zatvaranje stranica itd, ali da nema ni jedan deo koji je zahvatila rđa, to je nemoguće u poljoprivrednim radovima, imajući u vidu da vuku i stajnjake i sve ostalo.

Drugo, kada se radi o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, ja bih molio ministra i njegove saradnike, da pre prelaska na amandmane, pokušaju da pojedine pojmove koje koriste u tekstu zakona, usklade sa srpskim jezikom.

Recimo, participacija to nije srpska reč, mi je koristimo, ona je tuđica, to je učešće u plaćanju troškova. To je u članu 34. Zatim, član 38. refundacija, isto. Zatim, član 53, nije mi jasno mere prevencije ranog otkrivanja bolesti tačka 3. – preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navršenih 18 godine. Zašto ne i penzionera? To je najsiromašnija kategorija, oni su ceo radni vek plaćali doprinose, pogotovo onih penzionera koji imaju ispod minimalnog iznosa penzije, odnosno primaju.

Šta će penzioner sa pet ili sedam hiljada dinara mesečno da plati kod stomatologa, pogotovo u poljoprivredi?

Zatim, član 110. ako se ne varam, tačka 2. – zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje obavezno zdravstveno osiguranje, zdravstvene preglede radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove. Zašto studenti i đaci da plaćaju troškove zdravstvenih pregleda, odnosno izdavanja uverenja ako je školovanje besplatno u Srbiji? Ako nije besplatno, onda dajte da kažemo da se sve plaća.

Kod Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, član 4. na engleskom, na ruskom, na makedonskom i na bugarskom piše se – detergenti, na srpskom se piše deterdženti. To je svuda u sadržaju ovog zakona na veoma velikom broju mesta. Monitoring nije srpska reč.

Tačka 26. u članu 6. Vodite računa kada formulišete rečenicu u čijem sastavu imate pojam ministarstvo. Recimo ovako, ovlašćena laboratorija jeste akreditovana laboratorija koja ima ovlašćenja Ministarstva za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. To može da asocira i da se radi o nekom ministarstvu koje ne postoji, a to je ministarstvo za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. Verovatno se misli na resorno nadležno ministarstvo. Takvih rečenica ima na više mesta.

Zatim, reč transparentnost. Zatim član 12, isto, radne grupe Ministarstva za kategorizaciju graničnih proizvoda. Nadam se da je to dovoljno i da može ovaj tekst zakona značajno da se poboljša. Hvala.

Zahvaljujem.

Postoje dva budžetska leks specijalisa. Jedan je za nadležnosti Pokrajine Vojvodine od 7% i drugi je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju od 5%. Slažem se da i jedan i drugi treba ispunjavati u propisanom obimu. Nisam pratio i ne znam u kom procentu se ispunjavaju obaveze za obavljanje nadležnosti Pokrajine Vojvodine, da li je to 7% ili manje u odnosu na ukupne budžetske poreske prihode, ali vrlo dobro znam da ovaj drugi budžetski leks specijalist se uopšte ne ispunjava, a on se dotiče i poljoprivrednika na teritoriji AP Vojvodine.

Prema tome, zalažem se da se ista rasprava kao što je ova rasprava otvori i u vezi realizacije Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer mi po osnovu izmena i dopuna tog zakona imamo stalno obezbeđenje manje od 5% budžetskih poreskih prihoda za potrebe poljoprivrede i sela u Srbiji.

U prvom navratu to smanjenje je bilo zbog toga što su smanjenje subvencije sa 100 ha na 20 ha u biljnoj proizvodnji. U drugoj godini smanjene su subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara po ha. U trećoj godini došlo je do izmene tumačenja člana koji ukazuje za šta se odnose ta sredstva, pa umesto za budžetske potrebe podsticaja poljoprivrede i sela uneto je da je to za budžet ministarstva. Nigde u svetu, a konsultovao sam i eksperta FAO-a, kao organizacije za poljoprivredu i hranu, ne smatra se podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju deo koji se objektivno nužno izdvaja za finansiranje aktivnosti Ministarstva poljoprivrede kao što su plate, putni troškovi i sva ostala davanja koja su nužno potrebna za funkcionisanje ministarstva poljoprivrede u svakoj zemlji.

Ono što posebno želim da istaknem je da imamo zdravorazumskih neprihvatljivih budžetskih prihoda. Jedan od tih prihoda jeste i uvođenje takse za javne servise, koja se plaća i za objekte za uzgoj stoke ukoliko u njima postoji i električno brojilo, a znamo da u takvim objektima se ne gleda televizija. Takođe i za brojila na banderama ukoliko to brojilo služi za obezbeđenje električne energije za električne pumpe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, plastenika, cvetnjaka itd.

To su troškovi koji zaista neosnovano opterećuju poljoprivrednike. Izgleda da je to malo, ali ne mora da znači jer ima poljoprivrednika koji imaju po sedam dubinskih bunara, zatim poljoprivrednika koji pored toga plaćaju TV pretplatu za objekat za stoku i za kuću u kojoj žive članovi tog domaćinstva.

Najzad, ono što je posebno značajno istaći jeste u kom to roku država treba da izmiri svoje obaveze prema poljoprivrednicima, jer ako poljoprivrednik zakasni u plaćanju poreza po svom rešenju svaki dan preko 15. februara, 15. maja, 15. avgusta, 15. novembra njemu teče zatezna kamata, što je tačno, ali nema zatezne kamate za isplate iz budžeta Ministarstva poljoprivrede po osnovu podsticaja, subvencija, iako država propisuje da je zakonski rok za plaćanje svih obaveza u međusobnim potraživanjima 45 dana. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Pre nego što se osvrnem na Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima, želim da obavestim građane Srbije da smo nas četvoro narodnih poslanika Milan Lapčević, Gorica Gajić, Dejan Šulkić i ja podneli predlog za dopunu dnevnog reda današnje sednice pod naslovom – podnošenje i razmatranje izveštaja o situaciji na Kosovu i Metohiji, pregovorima koje su vodili najviši državni funkcioneri od potpisivanja Briselskog sporazuma do danas.

Nažalost, ovaj naš predlog nije usvojen sa obrazloženjem da predloge dopune dnevnog reda o aktuelnim političkim pitanjima mogu da predlažu samo poslaničke grupe. Mislim da je krajnje vreme da posle tri godine rada ovog saziva Narodne skupštine imamo raspravu i na ovu temu, a ne da samo preko sredstava informisanja slušamo šta rade poslanici u Skupštini samoproklamovanog republike Kosova i Metohije.

Kad se radi o predlogu za dopunu dnevnog reda, to je predlog koji vam je već poznat, on posebno dobija na značaju sada posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane kojim je genetički modifikovana hrana uvedena kao posebna robna grupa hrane. Treba imati u vidu da u vreme kada sam predlagao tekst ove deklaracije, u Narodnoj skupštini nije bilo narodnih poslanika iz 72 opštine i četiri grada.

Dakle, postavlja se pitanje ko predstavlja građane iz 76 opština i gradova? Zbog toga imamo ovakvu situaciju da narodni poslanici samo izvršavaju naredbe predsednika partije, odnosno poslaničke grupe. To je razlog zašto oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova koji su se prvi put u istoriji Srbije jednoglasno izjasnili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO organizama ne mogu da dobiju podršku čak ni od narodnih poslanika koji žive na njihovoj teritoriji.

Ovo je ujedno i momenat da pozovem građane na okupljanje i protest legitiman treće subote maja meseca, kada ćemo se ponovo okupiti da se borimo za Srbiju bez GMO organizama, tim pre što je Evropska agencija za bezbednost hrane juče pokrenula postupak po nalogu Evropskog suda da se preispita upotreba svih pesticida na bazi glifosata, bez čije primene nije moguće gajiti GMO organizme.

Hvala.

Mislio sam da će neko predložiti amandman na član 23. i 25, ali ste vi pročitali članove iznad toga, tako da se vraćam na član 23. i 25. govoreći o amandmanima.

Dakle, članom 23. predviđeno je da ovaj zakon se odlaže do 2023. godine, praktično sa podzakonskim aktima, kada se radi o donošenju sertifikata o važnosti sertifikata profesionalnog korisnika, za primenu sredstava za zaštitu bilja. Članom 25. takođe, do 2023. godine, kada se radi o kontrolnom testiranju uređaja za primenu pesticida.

Postavljam ponovo pitanje, zašto Srbija produžava za narednih pet godina, kod testiranja uređaja za primenu pesticida i na taj način povećava potrošnju pesticida i drugih hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji, na štetu zdravlja potrošača, ugrožavajući izvozne kontingente poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ugrožavajući zdravlje poljoprivrednih proizvođača, koji po pravilu nemaju odgovarajuću opremu za zaštitu i zbog čega se ne koriste sredstva koja su nabavljena još 2014. godine i stoje u 31 centru u Srbiji? Molim odgovor.

Hvala.

Mislio sam da ćemo biti još na članu 1. Budući da se u članu 1. govori o primeni standarda koje propisuje, između ostalog, i „Kodeks alimentarijus“, ja sam dužan da javnost, a i poslanike ovde upozorim na sledeće činjenice koje su proizašle iz diskusije „Kodeks alimentarijus“ 2018. godine, što mogu da dokumentujem i sa veb sajtom.

Dakle, prva činjenica, genetički modifikovane biljke i životinje sadrže stranu DNK, čiji uticaj nije predmet bezbednosne procene od strane američke agencije za hranu i lekove, niti nekih drugih Vladinih agencija.

Drugo, GMO sadrže genetske markere koji stvaraju otpornost na antibiotike, na GMO i okolinu, pomažući da se stvore nove otporne, superinsekte, superkorove itd.

Dalje, genetički modifikovana hrana, koja se prvi put uvodi ovde u članu 2. ne definiše se da je to hrana za ljude, a iza toga stoji pojam – genetički modifikovana hrana za životinje, što je podrđivanje, odnosno nadređivanje životinja ljudima i možemo shvatiti šta to znači. Tretira se kao suštinski ekvivalent za nemodifikovanu hranu. Međutim, u nauci ne postoji koncept koji podrazumeva ili može naučno da se odbrani kao suštinski ekvivalent.

Najzad, GMO smanjuju plodnost, funkciju organa, fetalno i neonatalno preživljavanje, imune funkcije i mnoštvo drugih parametara.

Genetski materijal kontaminira DNK drugih biljaka i životinja. GMO dominiraju nad prirodnim i ugrađuju se u DNK kod divljih vrsta na nepredviđene načine – vetrom, oprašivanjem, na drugi način itd, a novi kriterijumi koji se proizvode vrše uticaj na potpuno nepoznat način.

Zatim, genetički modifikovane biljke su modifikovane da tolerišu visoke nivoe toksičnih hemikalija koje proizvode povećanje korišćenja ovih hemikalija do 400%. Zatim, iste kompanije koje modifikuju hranu, odnosno GMO i druge organizme, proizvode hemikalije koje ih čine otpornim. Takođe, proizvode i lekove za lečenje ljudi od bolesti koje proizilaze iz njih, što se radi o vezanom dejstvu i to treba imati u vidu prilikom rasprave o ovom članu.

Žao mi je što ministar poljoprivrede i njegovi saradnici nisu ovde da daju odgovarajuće odgovore ne zbog mene, nego zbog poslanika i zbog javnosti. Hvala.

Hvala lepo.

U Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine ne postoji definisan pojam genetički modifikovana hrana. Postoji 14 ili 15, ne mogu sada napamet da se tačno setim odrednica koje su definisane, a ja sam u jednoj privatnoj raspravi sa jednim predstavnikom Ministarstva poljoprivrede dobio odgovor da je trebalo da Zakon o genetički modifikovanoj da bude promenjen pre ovih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, pa zbog toga se smatralo i uneto u Predlog zakona ovaj pojam genetičkim modifikovana hrana.

Dakle, ja se slažem da pojam genetičkim modifikovana hrana treba uneti, ali treba definisati da postoje dve vrste hrane, jedna je hrana za ljude, a druga genetički modifikovana hrana za životinje, a treća i četvrta podgrupa su, kako je ovde predloženo, hrana od genetički modifikovanih organizama za ljude i hrana od genetički modifikovanih organizama za životinje.

Činjenica je da pojam genetički modifikovana hrana nije definisana i ne vidim razloga kako ja to paniku širim ako ne šire oni koji su govorili u ovoj Skupštini da je čeri paradajz genetički modifikovan sa genima jedne smrdljive životinje, izazivajući paniku i stvarajući zabunu kod roditelja koji hrane decu čeri paradajzom i ako čeri paradajz nije genetički modifikovan nego je on rezultat ukrštanja prirodnim putem dve vrste paradajza, divljeg paradajza i baštenskog paradajza.

Prema tome, da ne govorim o izjavama ministra trgovine od 27. avgusta 2016. godine objavljenih u „Politici“, u članku da se u Srbiji jede GMO. Dakle, ako ministar trgovine tvrdi da se jede GMO onda ne znam ko širi paniku?

Verujem da ne postoji u Srbiji osoba koja bi bila zadovoljnija da to što piše u Zakonu o GMO iz 2009. godine i ostane ubuduće, ali vreme će pokazati ko govori istinu, a ko ne.

Što se tiče više puta iznetih neistina, da je meni Ministarstvo poljoprivrede isplatilo 62 hiljade evra, to je notorna neistina, nikada novac toliki ni od koga nisam dobio, a pogotovo ne od Ministarstva poljoprivrede.

Svojevremeno sam nudio prethodnom govorniku opkladu, odnosno ponudu u iznosu od 60 hiljada evra da dokaže to. Jeste tačno samo da sam ja bio rukovodilac jednog projekta kome je isplaćivan određeni iznos, ali nikada 62 hiljade evra i manje od toga, a čak jedan deo je i vraćen zbog prekida projekta, odnosno isteka roka rada na tom projektu.

Prema tome, po tom projektu ja sam dobio, ja mislim, ukupno za dve i po godine oko četiri i po hiljade evra, računajući i putne troškove u inostranstvo i opsluživanje svih inostranih eksperata koji su učestvovali na realizaciji tog projekta.

Daleko veće pare sam dobio po projektu koji sam radio za vreme mandata ovog režima i to dva puta. Hvala.

Mogu li da zamolim da dokumenta koja je pokazivao gospodin Rističević priložite u zapisnik, da možemo da pokažemo građanima Srbije da nisu to dokumenta koja se odnose na moja primanja, nego na primanja projekta i svih učesnika na projektu, i to daleko manji iznos od 62.000?

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Prvi put govorim kao samostalni poslanik i prvi put ću imati na raspolaganju pet minuta vremena na jednoj sednici u poslednje tri godine.

Želim na početku da izrazim čestitke jednom ministru u Vladi Republike Srbije zbog toga što je skupio hrabrost i izjavio ono što bi bilo normalno da svi mi koji smo položili zakletvu u ovom visokom domu po različitim osnovama se tako ponašamo, a to je dr Nenad Popović.

Apsolutno ga podržavam jer je to nešto što je suprotno defetističkim izjavama koje se mogu čuti od različitih funkcionera u poslednje vreme.

Drugo, priroda nam nestaje pred našim očima. Pogledajte podatke svih međunarodnih institucija i mnogo mi doprinosimo tome.

Na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu rekao sam da je ministar upoznat sa slučajem trovanja pčela, a predsedniku Odbora za poljoprivredu sam predao materijal u vezi toga.

Šta su uzroci tome? Ministar kaže da imamo nultu toleranciju na genetički modifikovane organizme u proizvodnji i trgovini. Ja bih voleo, pošto zamenjujete i ministra trgovine sada na ovoj sednici, da mi kažete koliki procenat uvoznih pošiljki podleže uzorkovanju i kontroli u laboratorijama, barem u poljoprivredno-prehrambenim proizvodima?

Drugo, bio sam pratioc jednog inostranog ministra poljoprivrede. Na završnim razgovorima sa našim ministrom poljoprivrede bili smo samo nas trojica u kabinetu Ministarstva. Pitao ga je da li u Srbiji postoji bolest ludih krava? Kaže – ne. Da li imate laboratoriju koja to može da utvrdi? Kaže – nemamo. Otkud onda znate da nemate bolest ludih krava?

Pre dve nedelje ili tri, sva sredstva informisanja objavila su da je Bajerovo seme uljane repice posejano u Nemačkoj i u Francuskoj na osam hiljada hektara u Francuskoj, tri hiljade hektara u Nemačkoj, zaorano zbog toga što je genetički modifikovano jer je uvezeno to seme po ugovorom o proizvodnji Bajera u Argentini.

Pogledajte naše poljoprivredne apoteke, šta sve uvozimo od Bayera, ja ne tvrdim da je to genetički modifikovano, ali sa poreklom proizvodnje iz Argentine ili drugih zemalja, gde su izrazito prisutni GMO.

Govori se o tome da su, ako govorimo protiv GMO, da moramo voditi računa o lekovima. Molim vas, bolesni ljudi ne mogu se izjednačiti sa hranom, odnosno lekovi se ne mogu izjednačiti sa hranom. Bolesni ljudi su upućeni da koriste, da se hvataju za poslednju slamku koja im nudi neki spas, ali hrana mora da bude najvažniji lek u životu ljudi.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju na GMO kada bismo imali rezultate, jer evo, iznesite, molim vas, podatke da li smo i koliko površina kontrolisali na prisustvo GMO zasejanim pod uljanom repicom? Da li smo i koliko površina kontrolisali na GMO pod kukuruzom? Vi niste bili tada ministar, ali ja se vrlo dobro sećam kada je pronađen uzorak GMO kukuruza u Srbiji i kada se digla jedna velika panika oko toga. Na svu sreću, to je bilo samo trenutno i sporadično i stvar je prošla.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju, i ako je Ruska Federacija članica Svetske trgovinske organizacije donela Zakon 667, koja je sve proizvođače GMO i distributere, kao i proizvođače hemijskih sredstava u funkciji proizvodnje GMO, tretira kao teroriste. Da li mi to možemo da uradimo? Da li mi možemo da prepustimo narodu da odlučuje šta će da radi? Mi tražimo podršku naroda, svako od vas, kao političari, da glasa za vas, a nemamo poverenja da pustimo narod na referendumu da se izjasni da li su za, protiv nečega. Pogledajte šta radi Švajcarska i druge zemlje.

Dakle, u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, ministre, član 4, imate 15 definisanih pojmova. Među tih 15 definisanih pojmova nemate pojam genetički definisana hrana. Pogledajte član 4. Zakona.

Dakle, ja vas molim, objasnite građanima šta je genetički modifikovana hrana i zašto u ovom članu 2, gde se menja sadržaj člana 5. stoji genetički modifikovana hrana bez naznake za koga je, a iza toga i genetički modifikovana hrana za životinje. Zašto ne stoji da je genetički modifikovana hrana i za ljude?