Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Uopšte mi nije bila namera da izazivam bilo kakvu polemiku. Jutros sam smatrao osnovnom ljudskom, moralnom obavezom da zbog izuzetno velikog broja žrtava u toku jučerašnjeg dana i ovaj dom, Narodna skupština, oda počast i saučešće, kako ste vi jutros rekli u obrazloženju, porodicama poginulih.

O programima možemo da razgovaramo. Ja sam nestranački poslanik i ne mogu da odgovaram za postupke članova poslaničke grupe kojoj pripadam, odnosno po ulasku u parlament Dverima i DSS-u. Ja sam nastupio kao nestranački poslanik, jedini sam poslanik bio sa ove strane parlamenta i sada i jutros i zaista nije primereno. To kako ste vi reagovali, ako ste vi reagovali, ja zaista nisam video ko je reagovao, ali sam čuo, to više govori o vama koji ste reagovali nego o meni.

Takođe, više je nego nepobitno da pored krivice učesnika u saobraćaju mora da postoji još nečija krivica, jer na auto-putevima gde je dozvoljena brzina 130 kilometara na sat, u vreme digitalizacije, kada iznad svakog auto-puta postoje semafori na kojima se daju dodatne informacije, zaista je mogla da se da informacija o tome da se nailazi na maglu. To imamo na svim auto-putevima izvan Srbije, kada krenete u Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, Nemačku, Italiju i sve ostale. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovaj predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO je najbolji primer da narodni poslanici, ogromna većina narodnih poslanika ne poštuje volju građana jer preko šest hiljada odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno se izjasnilo protiv uvoz, uzgoja, prerade i prometa genetičko modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama.

Nažalost, isti takav tekst deklaracije kome je dodat samo jedan član – da se Narodna skupština obavezuje da će pre izmena i dopuna postojećeg Zakona o GMO ili pak donošenja novog zakona o GMO sprovesti referendum na kome bi se građani Srbije demokratski izjasnili da li su za ili protiv GMO ne nailazi na podršku. To je ujedno dobar primer da razmišljamo da li treba vršiti izmenu izbornog zakona, da li treba ponovo vratiti direktne izbore poslanika po izbornim jedinicama da građani biraju i opozivaju svoje narodne poslanike ukoliko nisu zadovoljni njihovim radom, a ne da umesto njih predsednici partija određuju ko će biti na listi i ko će zauzeti koju poziciju na listi, da li onu gde postoji verovatnoća da bude izabran ili onu na kojoj ne postoji uopšte verovatnoća da će biti izabran.

Na taj način praktično bi vratili vlast narodu, izvornom značenju i ja predlažem da se izjasnimo za ovu deklaraciju o GMO zbog toga što je nedavno, 6. i 7. septembra, u Berlinu održana 9. konferencija evropskih regija bez genetički modifikovanih organizama na kojoj smo dobili informacije od predstavnika tih regija da je vrlo značajan pokret protiv GMO u Evropi, da se 19 zemalja izjasnilo protiv uzgoja GMO, a da pojedine zemlje kao što su Austrija, Nemačka i druge nastoje da iz ishrane tovnih životinja ili životinja za proizvodnju mesa, mleka i jaja izbace sojinu sečmu na bazi GMO i genetički modifikovanih kukuruza.

Austrija je to uspela da uradi u svim sektorima stočarske proizvodnje, izuzev još u svinjarstvu, a druge zemlje pokušavaju da učine sve što mogu, a posebno su značajni uspesi u Francuskoj i u Švajcarskoj, koje imaju daleko viši stepen nacionalne odgovornosti za stanje u poljoprivredi.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom tražimo izmenu Zakona o PIO u pogledu sastava Upravnog odbora Fonda. Budući da po sadašnjem zakonu Upravni odbor Fonda je praktično podržavljen, jer u strukturi od sedam članova Upravnog odbora Fonda dominiraju predstavnici države.

Predlažemo da se Upravni odbor Fonda poveća na 15 članova, a da pet članova budu iz redova korisnika prava, na predlog reprezentativnih udruženja penzionera na nivou Republike, da pet članova budu iz reda osiguranika, na predlog reprezentativnih sindikata, da dva člana budu iz reda predstavnika poslodavaca, i to po jedan predstavnik Unije poslodavaca, jedan predstavnik Ministarstva državne uprave, da jednog člana imenuje Ministarstvo nadležno za poslove PIO, a jednog člana Ministarstvo nadležno za poslove finansija, i najzad da jedan član bude predstavnik najvećeg reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu PIO.

Na taj način Upravni odbor Fonda odgovarao bi strukturi izvora prihoda Fonda PIO i odražavao bi u najboljem interesu stavove ove dve grupacije, pre svega osiguranika, koji će biti budući penzioneri i sadašnjih korisnika tog fonda, odnosno penzionera.

U protivnom, mi ćemo doći u situaciju da nam predstavnici države kroje penzije, kao što je to slučaj i sa upravo usvojenim Predlogom za izmenu i dopunu Zakona o PIO, koji je usvojen na poslednjoj vanrednoj sednici ove Skupštine. Hvala.

Zahvaljujem, još jednom predsednice.

Dakle, ovim predlogom predlažemo da se formira anketni odbor čiji će cilj biti da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa davanjem prvenstva zakupima kompanije „Tenis“ u Srbiji. To je inače kompanija koja u matičnoj državi ne uzgaja uopšte svinje i ne raspolaže sa nijednim hektarom poljoprivrednog zemljišta po bilo kom osnovu korišćenja.

Dakle, tražimo da se na anketnom odboru sagleda sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan 2015. godine između Vlade Republike Srbije i kompanije „Tenis“. Da se sagleda ko su tačno potpisnici od strane Republike Srbije, koje nosilac posla definisanog Memorandumom od strane Republike Srbije, a ko od kompanije „Tenis“? Koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi Memoranduma? Kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet ovog memoranduma?

Ko je na osnovu kog zakona i na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u opštini Zrenjanin? Na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene i pod kojim uslovima treba da se odobri kompaniji „Tenis“ korišćenje još oko 7.000 hektara prema najavi, što ukupno čini oko 9.500 hektara poljoprivrednog zemljišta i svrstaće tu kompaniju praktično u jednog od najvećih posrednika poljoprivrednog zemljišta, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji?

Najzad, ko, na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobreno pravo prvenstva zakupa kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine, imajući u vidu da naši stočari veliku muku muče da obezbede dovoljne površine zemljišta za proizvodnju stočne hrane, po pravu prvenstva zakupa državnog zemljišta?

Istovremeno, u okviru ovoga se mogu postaviti i druga pitanja, npr. ministar poljoprivrede Nedimović je najavio da poljoprivrednici mogu koristiti zemlju koju imaju u zakupu, a koja je određena za davanje ovom investitoru do 1. novembra 2018. godine. To je izazvalo velike polemike i nezadovoljstvo kod domaćih poljoprivrednih proizvođača. Zašto su naši poljoprivredni proizvođači u drugorazrednom položaju u odnosu na investitore koji nemaju nikakvo iskustvo u proizvodnji svinja i u organizovanju proizvodnje stočne hrane? Hvala.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Dozvolite mi da na početku svim građanima Srbije pravoslavne vere čestitam današnji praznik Krstovdan i da sa zabrinutošću konstatujemo da iako se danas radujemo lepom danu, prema narodnom verovanju naredna godina će biti sušna. Moguće je da će biti još sušnija ako se ostvare neki predlozi koje smo čuli u toku ove sednice oko budućih načina obračuna penzija.

Na mi ne biste spočitavali da nikad niko ne pohvali vladajuću stranku, ja koristim priliku da pohvalim ministra u Vladi Republike Srbije, Vladana Vukosavljevića, za njegov stav o rijaliti programima.

Mislim da je to stav koji izražava većinsko gledište naroda, da televizija sa nacionalnom frekvencijom ne mogu sebi dopustiti da imaju takav program.

Nije tačna konstatacija da onome kome se ne gleda može da isključi ili prebaci preko daljinskog upravljača taj kanal, jer mnoga deca ostaju bez svojih roditelja u stanovima, koji rade, i nemaju mogućnost da roditelji ili drugi vrše uvid u to šta oni gledaju za vreme njihovog odsustva.

Takođe, želim da pohvalim dva poslanika vladajuće stranke koji su u mom odsustvu, na osnovu onoga što sam pročitao u sredstvima informisanja na internetu, izrazili neslaganje sa načinom kako je organizovana tzv. „parada ponosa“ ili parada lezbejki, pedera, biseksualnih i transrodnih osoba, kako se to skraćeno govori.

Sada postavljam javno pitanje, ko je tzv. „Dita von Blu“ koja je u srpskoj narodnoj nošnji omalovažavala sve srpske građane i igrala oko šipke na pokretnom kamionu? Da li se može dobiti informacija ko je ta osoba? Da li je uopšte iz Srbije ili je dovedena namerno? Nisam čuo nikoga od predsednice Vlade, preko ministra Đorđevića, ministra Ružića, gradonačelnika koji su bili u toj paradi da su se ogradili od takvih postupaka.

U isto vreme, ja želim da iskažem zahvalnost predsedniku Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, gospodinu Linti, i narodnom poslaniku koji je član tog odbora, Aleksandru Markoviću, koji su kao predstavnici Narodne skupštine učestvovali 15. septembra na obeležavanju Dana proboja Solunskog fronta na groblju u Bitolju iako na žalost to groblje nosi naziv vojničko a ne srpsko vojničko groblje kao što bi trebalo da nosi.

Dobro je da je tamo bila i ambasadorka Srbije u Republici Makedoniji, ali sam ožalošćen izuzetno, a verujem i svi potomci tih div junaka, kako stoji napisano na tim spomenicima, da nije bilo ni jednog predstavnika Vlade Republike Srbije i pitam se za koju državu i za koje generacije su ginuli ti naši preci?

Želim da se zahvalim i članovima Fiskalnog saveta koji su imali snage i hrabrosti i znanja da izdaju saopštenje o neslaganju sa predlogom zakona koji se danas razmatra.

Želim da se zahvalim predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, što je zbog službenog odsustva uputio pismo podrške učesnicima međunarodnog skupa „sto godina od proboja Solunskog fronta“ u Bitolju.

Kada se radi o ovoj tački dnevnog reda, meni nije jasno sledeće i molim odgovor. Ko je prihvatio ovaj zakon? Da li je predlog za izmenu i dopunu zakona bio na javnoj raspravi ili je ostao samo predlog Vlade, bez konsultacije sa penzionerskim organizacijama, organizacijama poslodavaca, itd, jer sutra će i ovi drugi biti penzioneri?

Dalje, potpuno podržavam narodnu poslanicu koja je prethodno diskutovala, da je nedopustivo govoriti o kolapsu budžeta ako nismo toliko godina imali završni račun Republike Srbije ili kako se to kaže – Zakon o izvršenju budžeta Republike Srbije na razmatranju. Mi ne znamo sa kojim ciframa se operiše i kako su trošena ta sredstva i šta je bilo i kako su trošena sredstva koja su ostvarena iznad planiranih prihoda po Zakonu o budžetu za pojedine godine, jer nismo imali ni rebalanse budžeta niti bilo šta, a kaže se – jeste, posebno u ove zadnje dve godine, ostvaren veći budžetski prihod.

Nemamo uvid ni o tome koje firme ne plaćaju doprinose za PIO, u kojim su to iznosima i šta je urađeno po tom pitanju. Sugerisao bih vam da prilikom govora o drastičnom smanjenju stope nezaposlenih uzmete u obzir i broj onih koji su emigrirali iz Srbije u poslednjih deset godina ili barem za vreme vašeg perioda od šest godina i dodate tom broju nezaposlenih, pa onda tako izračunavate stopu, jer da se nisu odselili iz Srbije, oni bi verovatno većinom bili zaposleni.

Ne, ja koristim vreme poslaničke grupe po amandmanima.

Svi predlozi koji se odnose na novi pristup zakonu o tome da treba postaviti odnos jedan prema tri ili jedan prema četiri zadiru u imovinske odnose velikog broja penzionera i smatram da nisu dobronamerni. Hvala.

Hvala.

Prvo, ne znam čemu služi etiketiranje, osim ako nemate argumente za bilo šta što sam izneo. Ja nisam govorio o broju zaposlenih, o stopi nezaposlenosti i sigurno je da na tu stopu nezaposlenosti utiču i oni koji su emigrirali iz Srbije.

Dakle,svako ko zna osnove statistike morao bi to da zna.

Takođe, o uspehu, navodnom, možemo da govorimo po sledećim podacima. Ako je 800 miliona evra ono što je oteto od penzionera, to vam je osam PKB-a otetih od penzionera. Osam puta po 17 hiljada, to je 136 hiljada hektara državne zemlje praktično bi trebalo dati Fondu PIO da gazduje i da nadomesti ubuduće ove prihode sa kojima ne bi došli u situaciju da imamo ovakvo stanje u PIO fondu. Jer, PKB je prodat za 105 miliona, odnosno kad se odbiju sva druga sredstva, ako se ostavi samo na zemljištu, 76,5 miliona.

Za 17 hiljada hektara po 300 evra, to je na godišnjem nivou pet miliona i 100 hiljada evra samo za zakup. To znači da bi za 15 godina zakupa državnog zemljišta svako od korisnika platio tu cenu po kojoj je prodat PKB i ostala bi imovina u vlasništvu države Srbije. A, posebno je pitanje da li je uopšte mogao da se proda PKB, jer je to državna kompanija, a državno zemljište ne može da bude predmet prodaje, može biti samo predmet izdavanja. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Pre svega, pridružujem se svima onima koji pohvaljuju predlog da Vlada izađe sa ovakvim zakonom jer je on zaista nedostajao našem zakonodavstvu.

Međutim, takođe se slažem da treba u ovom zakonu da se sadrži i jedan član koji se odnosi na memorijal svim srpskim žrtvama i u Srbiji i van Srbije. Mislim da srpski narod to zaslužuje, imajući u vidu ogromne žrtve koje je dao tokom svih oslobodilačkih ratova.

Kada se radi o članu 2. prvo nije mi jasno da li je u tački 1. vojno ili vojničko groblje, to je jezičko pitanje? Trebalo bi se konsultovati. Drugo, da li pored spomen-crkve treba staviti i spomen-česmu, od Čukur česme pa do brojnih česama poginulima koje se nalaze širom Srbije, a posebno ne mogu da se složim sa obrazloženjem, a ja sam i juče u pauzi razgovarao sa ministrom, da u tački 2. nema reči – logor.

Ne može se pod ostalim područjima posmatrati, odnosno davati odgovarajući istorijski značaj pojmu logora, od Sajmišta, preko Jasenovca, do Svjencima, odnosno do Norveške. Mislim da po ovom pitanju zaista treba da budemo svi jedinstveni i mislim da Ministarstvo treba da učini napor da i ovaj pojam ugradi, osim ukoliko nije dobijena zabrana od onih država koje su imale logore, koncentracione, da Srbija kao buduća članica EU, ako ikad bude to postala, ne sme da unosi pojam „logor“. Hvala.

Hvala lepo, predsedavajući.

Želim da zamolim predlagača, pre svega prisutnog ministra, resorno nadležnog da u Predlogu zakona o ratnim memorijalima, uz svo dužno poštovanje prema svakoj žrtvi sa bilo koje strane i uvažavajući svako pojedinačno grobno mesto, ipak u ovaj zakon neizostavno uključimo dve reči još, a to su – logori i genocid, imajući u vidu da je u logorima stradalo na milione ljudi, među njima i Srbi, od Starog Sajmišta, preko Jasenovca, Ošvjencima, do logora u Norveškoj, a to su posledice genocida. Mislim da bi bilo neodgovorno da usvojimo zakon koji ne sadrži i ta dva pojma. To je prvo.

Drugo, budući da imam još vremena, dozvolite mi da kažem par reči i o Predlogu zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u određenu delatnost.

Prvo, mislim da je naziv neprimeren. Govori se o pojednostavljenom, a to je za preko 80% poljoprivrednika…

Nastaviću, koristiću vreme grupe.

Ne vidim razloga zašto ne tolerišete…

Hvala.
Molio bih ministra… (Isključen mikrofon.)

Hvala, potpredsedniče.

Molio bih gospodina ministra da odgovori na dva pitanja.

Prvo pitanje – da li se u Predlogu izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi reči „nevladine organizacije“ mogu zameniti sa pojmom „udruženja“? To je jedno pitanje.

Druga dva pitanja se odnose na nadležnosti koje su propisane budućim statutom ili statutom lokalnih samouprava. Prvo je utvrđivanje stope izvornih prihoda.

Sa smanjenjem transfera budžetskih sredstava sa nivoa Republike na nivo lokalnih samouprava značajno su smanjena sredstva većini lokalnih samouprava. Zbog toga su lokalne samouprave povećale prihode na koje one imaju pravo da ih uvode na lokalnoj samoupravi, koji su postali nepodnošljivi za građane na području pojedinih opština.

Drugi problem, koji je uočen od strane građana, je praktično potpuna sloboda lokalnih samouprava da određuju urbanistička područja, pri čemu proširuju zonu urbanističkih područja i time poljoprivredno zemljište prevode u urbanističke da bi povećali poresku osnovicu i prihod za lokalnu samoupravu.

Poznat je slučaj od pre mesec dana u lokalnoj samoupravi na području Novog Sada, odnosno za Futog, gde je povećana ne znam koliko puta poreska osnovica za poljoprivredno zemljište, što je naknadnom intervencijom Skupštine Grada Novog Sada smanjeno. Ali, to dovodi do još jednog problema, agrarnog, koji je izuzetno značajan. Ne bi smele lokalne samouprave da menjaju urbanistička područja, barem bez najave promene tih urbanističkih područja za narednih deseta godina, jer ako poljoprivrednici imaju štale na tom području…

… oni danom donošenja tog dokumenta nemaju pravo da gaje stoku na tim područjima. Ko će da pravi štalu… (Isključen mikrofon.)