Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Dozvolite mi da na početku svim građanima Srbije pravoslavne vere čestitam današnji praznik Krstovdan i da sa zabrinutošću konstatujemo da iako se danas radujemo lepom danu, prema narodnom verovanju naredna godina će biti sušna. Moguće je da će biti još sušnija ako se ostvare neki predlozi koje smo čuli u toku ove sednice oko budućih načina obračuna penzija.
Na mi ne biste spočitavali da nikad niko ne pohvali vladajuću stranku, ja koristim priliku da pohvalim ministra u Vladi Republike Srbije, Vladana Vukosavljevića, za njegov stav o rijaliti programima.
Mislim da je to stav koji izražava većinsko gledište naroda, da televizija sa nacionalnom frekvencijom ne mogu sebi dopustiti da imaju takav program.
Nije tačna konstatacija da onome kome se ne gleda može da isključi ili prebaci preko daljinskog upravljača taj kanal, jer mnoga deca ostaju bez svojih roditelja u stanovima, koji rade, i nemaju mogućnost da roditelji ili drugi vrše uvid u to šta oni gledaju za vreme njihovog odsustva.
Takođe, želim da pohvalim dva poslanika vladajuće stranke koji su u mom odsustvu, na osnovu onoga što sam pročitao u sredstvima informisanja na internetu, izrazili neslaganje sa načinom kako je organizovana tzv. „parada ponosa“ ili parada lezbejki, pedera, biseksualnih i transrodnih osoba, kako se to skraćeno govori.
Sada postavljam javno pitanje, ko je tzv. „Dita von Blu“ koja je u srpskoj narodnoj nošnji omalovažavala sve srpske građane i igrala oko šipke na pokretnom kamionu? Da li se može dobiti informacija ko je ta osoba? Da li je uopšte iz Srbije ili je dovedena namerno? Nisam čuo nikoga od predsednice Vlade, preko ministra Đorđevića, ministra Ružića, gradonačelnika koji su bili u toj paradi da su se ogradili od takvih postupaka.
U isto vreme, ja želim da iskažem zahvalnost predsedniku Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, gospodinu Linti, i narodnom poslaniku koji je član tog odbora, Aleksandru Markoviću, koji su kao predstavnici Narodne skupštine učestvovali 15. septembra na obeležavanju Dana proboja Solunskog fronta na groblju u Bitolju iako na žalost to groblje nosi naziv vojničko a ne srpsko vojničko groblje kao što bi trebalo da nosi.
Dobro je da je tamo bila i ambasadorka Srbije u Republici Makedoniji, ali sam ožalošćen izuzetno, a verujem i svi potomci tih div junaka, kako stoji napisano na tim spomenicima, da nije bilo ni jednog predstavnika Vlade Republike Srbije i pitam se za koju državu i za koje generacije su ginuli ti naši preci?
Želim da se zahvalim i članovima Fiskalnog saveta koji su imali snage i hrabrosti i znanja da izdaju saopštenje o neslaganju sa predlogom zakona koji se danas razmatra.
Želim da se zahvalim predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, što je zbog službenog odsustva uputio pismo podrške učesnicima međunarodnog skupa „sto godina od proboja Solunskog fronta“ u Bitolju.
Kada se radi o ovoj tački dnevnog reda, meni nije jasno sledeće i molim odgovor. Ko je prihvatio ovaj zakon? Da li je predlog za izmenu i dopunu zakona bio na javnoj raspravi ili je ostao samo predlog Vlade, bez konsultacije sa penzionerskim organizacijama, organizacijama poslodavaca, itd, jer sutra će i ovi drugi biti penzioneri?
Dalje, potpuno podržavam narodnu poslanicu koja je prethodno diskutovala, da je nedopustivo govoriti o kolapsu budžeta ako nismo toliko godina imali završni račun Republike Srbije ili kako se to kaže – Zakon o izvršenju budžeta Republike Srbije na razmatranju. Mi ne znamo sa kojim ciframa se operiše i kako su trošena ta sredstva i šta je bilo i kako su trošena sredstva koja su ostvarena iznad planiranih prihoda po Zakonu o budžetu za pojedine godine, jer nismo imali ni rebalanse budžeta niti bilo šta, a kaže se – jeste, posebno u ove zadnje dve godine, ostvaren veći budžetski prihod.
Nemamo uvid ni o tome koje firme ne plaćaju doprinose za PIO, u kojim su to iznosima i šta je urađeno po tom pitanju. Sugerisao bih vam da prilikom govora o drastičnom smanjenju stope nezaposlenih uzmete u obzir i broj onih koji su emigrirali iz Srbije u poslednjih deset godina ili barem za vreme vašeg perioda od šest godina i dodate tom broju nezaposlenih, pa onda tako izračunavate stopu, jer da se nisu odselili iz Srbije, oni bi verovatno većinom bili zaposleni.