Hvala lepo.

Zaboravio sam da odgovorim na pitanje - koliko sam prisutan ovde? Kao nestranački poslanik i samostalni poslanik u ovom periodu pitam potpredsednika Skupštine u odsustvu predsednice Skupštine, pitam zamenika sekretara u odsustvu generalnog sekretara, pitam predsednika skupštinske većine – zašto na e-parlamentu nema uopšte podataka o našim aktivnostima, ni jednog poslanika, odnosno svih poslanika, pardon, osim jednog jedinog – učešće u diskusijama i to zaključno sa sredinom novembra meseca?

Ima portal e – parlament. Tu iznesite sve podatke koliko je ko, pa da vidimo da li neki drugi nestranački poslanik iz vaših redova je imao više nastupa od mene, itd. Onda možemo da diskutujemo argumentovano, ovako napamet zaista ne znam.

Što se tiče toliko puta spominjane Strategije razvoja zemljoradničkih zadruga u Republici Srbiji, to je jedan od tridesetak projekata koji su finansirani u paketu. Na ovom projektu, jedino na ovom projektu je bilo šest inostranih učesnika, eksperata iz oblasti zadrugarstva.

Doneo sam, odštampao sam pre dva dana…

(Marijan Rističević: A pre dva dana si odštampao? Sram te bilo. A uzeo si pare pre pet godina?)

Odštampao sam pre dva dana …

(Marijan Rističević: A uzeo si pare pre pet godina? Sram te bilo.)

Sram vas bilo zato što ne znate šta govorim i šta pokazujem.

Dakle, ovo je vodič kroz zadrugarstvo u Srbiji. To je drugar iz Zemunske gimnazije štampao za 62 hiljade evra, a naš projekat je koštao 56 i po hiljada evra. Ovde je samo spisak, telefonski imenik i prepisivanje starih pravilnika, zakona itd.

Ovde nema ni – i od istraživanja. Mogu da vam ostavim, gospodine Rističeviću ovu monografiju pa da se uverite, da vidite o čemu sam pričao.

Dozvolite molim vas, samo sekund. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Više puta sam upozoravao da putovanje u EU bez Kosova i Metohije je dvosekli mač i da to praktično znači na neki način priznavanje iznuđene nezavisnosti Kosova i Metohije, jer nas u EU čeka još ukupan broj, minus pet članica, koje priznaju nezavisno Kosovo. Takođe, putovanje u EU u vreme kada EU napušta jedna od najmoćnijih članica, članica Saveta bezbednosti, atomska sila, vojno izuzetno jaka država, je vrlo zabrinjavajući znak.

Najzad, da vas podsetim na izjavu koju je akademik Matija Bećković dao 17. januara 2014. godine, a ona glasi – jedina smo država koja je u 21. veku primorala svoje građane da izađu na izbore druge države, i to one države koju ni ona sama ne priznaje, da se odreknu svoje zemlje, kako bi ih branila u tuđoj, da se odreknemo svog Ustava da bi poštovali tuđ ustav.

Čestitam svima koji su uložili napor da i 18 država povuče priznanje Kosova i Metohije i nadam se da taj proces neće biti zaustavljen, ali mislim da i mi na svom putu prema EU treba da napravimo određeni predah i da preispitamo kuda nas to vodi ako u svom sastavu nije i Kosovo i Metohija.

Drugo, juče je podstaknuto da imamo Zakon o genetički modifikovanim organizmima i da nisu potrebne deklaracije o GMO. Tačno je, ali nikada niko od vas nije komentarisao zašto i pored toga što imamo Zakon o GMO, u kome imamo samo jedan pojam koji je definisan, a to su GMO, zašto smo uveli izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti hrane i genetički modifikovanu hranu definisali mimo odredbi Zakona o GMO? To smo definisali tako što favorizujemo ili se dobronamerno odnosimo prema životinjama ili ljudima koji treba da hrane životinje sa hranom koja je od GMO, a vrlo neodgovorno prema ljudima, jer u genetički modifikovanoj hrani za ljude ne navodimo da je za ljude.

U hrani ne navodimo ni da je za ljude ni da je od GMO. U buduće u novom sazivu Skupštine treba očekivati da ćemo imati i definisan genetički modifikovan otpad, a ne samo preuzimanje ovakve nebulozne definicije genetički modifikovane hrane koju ni jedan profesor srpskog jezika, da ne kažem pravnik, ne bi nikada prihvatio jer je nepotpuna i može da podrazumeva sve i svašta.

Takođe, najzad imamo problem koji se u zadnjih nekoliko dana vrlo intenzivira, a to su migracije kao organizovana invazija na Evropu: „Dolaze samo vojno sposobni muškarci, prestanite da nas lažete“. Ja sam, da ne bude nejasnoća, ovim citirao velikog prijatelja Aleksandra Vučića, gospodina Orbana, koji je to izjavio 23. februara 2020. godine.

Koje poruke možemo da izvučemo iz toga, to verovatno bolje zna potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova koji je juče sa njihovim ministrom imao sastanak, koji mu je nudio pomoć za zaštitu srpskih granica, kako ne bi morali da pojačanim snagama štite granicu između Mađarske i Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Jedno je prekidanje svakih odnosa, a drugo je prekidanje integracionih procesa. Ako ne znamo šta to znači, dovoljno je pročitati radove profesora ekonomije priznatog na prostoru bivše Jugoslavije i Slovenije, profesora Mesingera.

Ali, da se vratimo na suštinu pitanja. Ja bih molio predstavnike vladajuće većine i predstavnike Vlade da objasne i meni, ali i građanima Srbije, pre svega, šta znači pravno obavezujući sporazum sa Kosovom kao samoproglašenom državom? Hvala.

Hvala lepo.

Zaista nisam stručnjak za politiku, osim agrarne, ali za ovu politiku nisam stručnjak i ne znam iz čega su proizišle međunarodne obaveze za potpisivanje novih dokumenata. Ako su i bili potpisani, za sve što je bilo potpisano, a za koje su predstavnici ove skupštinske većine na izborima 2012. godine izjavljivali i obećavali da će ih apriori poništi. Prema tome, ili je bilo lažno predizborno obećanje, ili nisu poznavali materiju kada su davali takvo obećanje.

Nadam se da u narednom periodu neće biti lažno obećanje, da će se za poljoprivredu izdvajati, ne samo 5%, kao minimum, nego i po 1% godišnje dok se ne dostigne 10%.

To je obećano za izbore 2012. godine, a danas je 2020. godina i imamo oštećenje poljoprivrednika u ovom periodu za 103 milijarde, ako primenimo način kako je to obračunao vrhovni državni revizor za period od 2012. do 2018. godine, na osnovu završnih računa Republike Srbije koji su ovde usvojeni u paketu od 2002. do 2018. godine bez ikakvih primedbi, uključujući i sve primedbe koje smo ove četiri godine slušali za bivši režim, a njihove završne račune smo usvojili bez pogovora. Hvala.

Hvala lepo.

Da li su izbori narodni ili partijski? S obzirom na sve uslove koji su predviđeni, oni su uglavnom određeni partijama. Građani Srbije ne mogu da predlažu, to mogu samo partijska rukovodstva, građani Srbije mogu samo da predlažu u okviru grupe građana.

Zašto niste spustili prag prolaznosti na 2%, ako je pet miliona glasača…

(Aleksandar Martinović: Što to nisi ranije rekao?)

Dozvolite, molim vas, mogu li da diskutujem ili ne?

(Aleksandar Martinović: Što nisi ranije to predložio?)

Nije tačno, ja sam to rekao na vreme, na javnom slušanju, bili ste prisutni.

S obzirom da 250 poslanika puta 0,4 to je 100%, zašto za poslaničku grupu od pet članova niste prihvatili da bude 2% prag prolaznosti? Zašto niste prihvatili da građanin može pojedinačno da se kandiduje i da pređe prag od 0,4%, ako ste već davali privilegije vezane za pripadnike nacionalnih manjina sa koeficijentom 1,35 poslaničkih mesta, u odnosu na broj osvojenih glasova? Zašto niste smanjili broj potpisa za one liste koje su manje od 250 kandidata i napravili pristupačnost? Zašto niste obezbedili kamere na izbornim mestima, da se snima šta se radi, kako se radi, uključujući i brojanje glasova? To su sve pitanja koja postavljam u vezi izbora.

Pozivam građane da izađu na izbore i iskoriste svoje zakonsko pravo, ali ne samo pravo nego i obavezu, i da glasaju za one za koje smatraju da su najbolji domaćini, bez obzira na profesiju kojom se bave i na političko iskustvo. Steći će ga vremenom i ovde. Mislim da je najbitnije da se opredelite za one kandidate i da predlažete one kandidate koji imaju poštene namere i koji uživaju vaše poverenje. To, nažalost, na partiokratskim listama nećete moći, jer vi glasate samo za partije, a ne i za lica koja su predložena od strane partijskih organa, da biste znali kako uostalom da rangirate i te vaše kandidate koje ste vi predložili u okviru partija.

Takođe, vrlo je bitno da omogućimo i određenim ne samo nacionalnim manjinama, nego i određenim grupacijama potencijalnih glasača, a to su pre svega naši građani koji se nalaze u rasejanju. Zašto naši građani koji su u rasejanju ne bi mogli da glasaju? Ko se to plaši naših ljudi van Srbije koji ne mogu fizički da glasaju na način bez elektronskog glasanja, pogotovo u velikim zemljama kao što su Amerika, Kanada, Australija, Ruska Federacija, Kina, Indija itd. Zar je to bilo teško, imajući u vidu da pojedine države imaju potpuno elektronsko glasanje na svim izborima?

Hvalimo se da smo omogućili digitalizaciju, a nemamo digitalizaciju čak ni da proverim da li sam ja glasao posle saopštavanja rezultata glasanja ili nisam glasao, a da je neko drugi utrošio i evidentiran na tom mestu. Nema razloga da u tom pogledu nije izvršeno unapređenje izbornog procesa i izbornog zakonodavstva. Hvala lepo.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Član 27.

Dakle, ja sam biran za odbornika Prosvetno-kulturnog veća Skupštine grada Beograda u izbornoj jedinici Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta, gde su bila četvorica kandidata, dvoje studenata i dvoje profesora. Sticajem okolnosti, ja sam dobio najveći broj glasova u toj izbornoj jedinici i tako postao odbornik Prosvetno-kulturnog veća u Skupštini grada Beograda, imajući u vidu da su tada postojala različita veća po pojedinim skupštinama lokalnih zajednica. To ni u kom slučaju nije bilo glasanje u "ćoravoj kutiji", a "ćorava kutija" postoji onda kada pokažete džak glasačkih listića, izvadite iz džaka glasačke listiće koji nisu presavijeni, a po otvoru u glasačkoj kutiji nikad ne bi mogli proći na izbornom procesu, a da nisu presavijeni i ubačeni u glasačku kutiju. Imate fotografije, snimke na kojima to može da se vidi.

Da ne ulazimo u to, ako je i bilo nekada "ćoravih kutija", a bilo ih je posle Drugog svetskog rata, gledali smo u filmovima, ne vidim razloga zašto ne onemogućiti bilo kakve nepravilnosti sa postavljanjem kamera na glasačkim mestima. Hvala lepo.

Hvala, predsednice.

U četvrtak je na sednici kada je Vlada odgovarala poslanicima, predsednica Vlade izjavila da joj je žao što više nismo razgovarali i objašnjavali zašto nam je potreban nov Zakon o GMO. Meni je takođe žao što predsednica Vlade nije potpisala pozitivno mišljenje o Deklaraciji o GMO jer time nije uvažila stavove oko sedam hiljada odbornika u 136 skupština opština gradova u Republici Srbiji. Što znači da to nije Vlada koja uvažava stavove lokalnih samouprava, nego uvažava stavove multinacionalnih korporacija i interese koji nisu interesi Srbije.

Meni je takođe žao što nismo više razgovarali o izmeni i dopuni Zakona o GMO, jer evo, usvojili ste zakon, izmene i dopune člana 5. Zakona o bezbednosti hrane i definisali genetički modifikovanu hranu bez naznake da je za ljude i genetički modifikovanu hranu za životinje time ste favorizovali životinje u odnosu na ljude.

Takođe ste definisali da je genetički modifikovana hrana i hrana bez oznaka za koga i od čega, a dodali ste i hranu za životinje od genetički modifikovanih organizama. Nadam se da građani Srbije neće podržati one koji se zalažu za genetički modifikovane organizme zbog sebe, zbog svoje dece, zbog svoje unučadi i zbog svoje zemlje. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Ja ću podržati predloženu odluku jer je ona nužna, ali istovremeno mogu da prenesem da mnogi građani Srbije koji imaju dozvolu za nošenje oružja, posedovanje i nošenje oružja, imaju niz primedbi. Te primedbe se ogledaju pre svega u činjenici da ako ispune sve propisane uslove, kao što su lekarski pregled, potvrdu da nisu osuđivani, da nisu pod istragom, da imaju sef za čuvanje oružja itd, da prođu kontrolu službenika policijske uprave o uvidu u sef i način čuvanja oružja. Kada sve to završe i plate sve te takse, onda kada dođu po zamenu oružanog lista dočeka ih službenica koja kaže – mi smo procenili da vama oružje nije potrebno. Donesite vaše oružje.

Sada se postavljaju dva pitanja. Prvo, na koji način odokativno se procenjuje od strane predstavnika policijske uprave to stanje, kada je osoba prošla celokupnu proceduru? Drugo, kako se može oduzimati privatna imovina? Oružje je privatna imovina, kao što je automobil, traktor itd. Druga je stvar zloupotreba oružja. To mogu da razumem, da na osnovu sudskih odluka bude proglašen krivim za zloupotrebu oružja i da posle toga se pokrene postupak za oduzimanje oružja. Ali, ako nema nikakvih elemenata krivičnog, sudskog gonjenja itd, ne vidim razloga zašto se ljudima oduzima oružje. Nemojte razoružavati stanovništvo, jer nikada ne znamo zašto će to biti dobro za državu. Hvala.

Hvala predsednice.

Mi smo na ovom zasedanju imali dve tačke dnevnog reda koje su vrlo osetljive i o kojima moramo govoriti vrlo pažljivo. Nažalost, i o jednoj i o drugoj tački dnevnog reda, radi se o pravima boraca, ratnih invalida i drugih lica, a drugi je ovaj predlog zakona koji bih ja mogao nazvati predlog zakona o užasima koje su preživljavale majke, porodilje, očevi i članovi porodica beba koje su umrle, a nisu im pokazane na uvid, nije im omogućeno da ih oni sahrane, ili su kidnapovane i prodavane.

Mene je posebno iznenadio segment sinoćne emisije „Oko magazin“ u kojoj se pojavio čovek kao potencijalni kupac bebe, da ne prepričavam. Nije mi jasno da posle te emisije javni tužilac ne reaguje, sasluša tu osobu i pokrene istražni postupak. To je jedan momenat koji treba imati u vidu.

Ne želim sa ovako teškim i osetljivim zakonima da govorim o tome da predstavljaju predizborni marketing, ali koliko je površno rađen ovaj zakon govori i obrazloženje tačka IV – Finansijska sredstva potrebna za primenu zakona. Drugi pasus glasi - Sredstva koja su potrebna za isplatu nematerijalne štete u 2018. godini, podvlačim u 2018. godini, obezbediće se preraspodelom već odobrenih sredstava Zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, „Službeni glasnik“ broj 113/17 u okviru Razdela 23 Ministarstvo pravde itd, itd.

Ako ste već imali sluha da uvažite intervenciju jednog udruženja roditelja, što pozdravljam, zašto onda nije odbor, predlagač Ministarstvo pravde, izvršilo barem ispravku ovog obrazloženja tačke IV i doveo to u vezi sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu ili 2021. kad ovaj zakon stupa na snagu, ili kada će se primenjivati, pardon, 2020. godinu.

Istovremeno, ja sam u dilemi da li da glasam za, protiv ili da budem uzdržan. Po potrebama roditelja, trebalo bi da glasam za. Po osporavanjima koja sam ovde čuo, verovatno protiv. I ostaće mi dilema do kraja ove sednice i rasprave po ovoj tački dnevnog reda kako se treba izjasniti, tim pre što nisam siguran da ovaj zakon neće omogućiti da država snosi posledice u finansijskom pogledu, koje možemo i da zanemarimo bez obzira na iznos, a da se izvuku ona lica koja su odgovorna, a ovde se radi o organizovanom kriminalu.

Nestanak beba nije moglo da obavi ni jedno jedino lice, čak ni lekar, bez pomoći medicinskih tehničara, babica, portira i svih ostalih koji su u toj smeni bili u to vreme kada je taj čin sproveden.

Istovremeno, na kraju, dozvolite mi da svima onima koji rođendan slave svake četvrte godine na današnji datum, poželim srećan rođendan i nadam se da će iako ovaj mesec ima jedan više nego uobičajeno, da će im minimalni dohodak, odnosno minimalna zarada omogućiti da proslave rođendana, iako to nije slučaj sa zaposlenim službenicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji ni sa srednjom školom nemaju minimalnu zaradu u visini minimalnog ličnog dohotka, nego im se doplaćuje 600 dinara mesečno. Hvala.

Molim predlagača zakona da dostavi pre završetka sednice promenu 2. stava tačke 4. Predloga zakona – obrazloženje finansijska sredstva potrebna za primenu zakona, jer u ovom predlogu kako stoji u stavu 2. budžet Republike Srbije za 2018. godinu je usvojen, i završi račun, i nemoguće je …

Hvala lepo.

Ukupno sam podneo 12 amandmana u dogovoru sa borcima i ratnim vojnim invalidima koji već peti mesec protestuju pod šatorima u parku i koji su bili primljeni od predsednika Republike i petoro ministara, ne znam da li su svi bili muški ili je bilo i žena ministarki, ali na žalost niko, ni jedan od ovih amandman koji su oni tražili nije dobio saglasnost, odnosno nije prihvaćen od Vlade, odnosno resornog ministarstva.

Dakle, ovim članom 7. određuje status borca i razvrstavanje u kategoriji borca koji imaju pravo na borački dodatak. Treba istaći a prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju se na principu nacionalnog priznanja. Shodno tome rešenje koje je predvidela Vlada Republike Srbije po meni je u suprotnosti sa ovim članom jer se rešenje koje je predložila zasniva isključivo na principu socijalne pomoći. Budući da je stavila klauzule koje uslovljavaju borca socijalnim statusom da bi mogao ostvariti pravo na borački dodatak.

Mislim da je apsolutno neophodno da svi borci steknu status zaslužnog građanina, odnosno ostvare pravo na borački dodatak kako bi im se odalo priznanje za njihovu spremnost i požrtvovanost za narod i otadžbinu, pogotovo imajući u vidu da su dezerteri pomilovani i da se borac i dezerter nikako ne smeju naći u istoj ravni i da je borca neophodno uzdići, ne samo u odnosu na dezertera, već i u odnosu na običnog građanina. To je moj predlog i molim ministra da uvaži ovaj amandman. Hvala.

Deo mojih amandmana je podudaran sa amandmanima koje je podneo general Delić, čovek koji verovatno najbolje, ne verovatno, nego sigurno najbolje poznaje boračke probleme među ovim sazivom Narodne skupštine.

Zaista je zabrinjavajuće da resorno ministarstvo ni jedan amandman njegov, a ni moj nije prihvatilo. Evo vam prilike da prihvatite jedan od amandmana koji ne podrazumeva finansijske dažbine, budući da je stalni izgovor da nema para u budžetu. Ako ima para za druge stvari moralo bi se naći i za borce, barem srazmerno.

Prema tome, amandman 7a, koji borci predlažu, jeste da se dokazanim dezerterima zabranjuje obavljanje bilo koje javne funkcije. To su oni dezerteri koji su pravnosnažno osuđeni odlukama nadležnih sudova, vojnih ili civilnih, već ne znam kako je to sve regulisano.

Razlozi za donošenje ovog rešenja su primedbe konsultovanih poznavaoca ovog pitanja i potrebe da se predlog Vlade Republike Srbije dopuni članom koji će zabraniti dokazanim dezerterima da obavljaju javne funkcije.

Ovo je od izuzetnog značaja za očuvanje morala i podsticanje patriotizma, sprečiti da bude dozvoljeno nekome ko je u datom momentu više brinuo o sebi nego o državi i narodu da obavlja javnu funkciju. Taj neko apsolutno je nepodoban da obavlja javne funkcije, jer je dokazao da je spreman da svoje lične interese stavlja ispred društvenih i takvim osobama apsolutno treba zabraniti obavljanje javnih funkcija, jer ne postoji ni jedan razlog zašto bi dezerteru trebalo omogućiti da ponovo bude u poziciji da može da izda državne interese zarad ličnih interesa ili čak, hipotetički, da bude i vrhovni komandant Vojske Srbije. To su stavovi boraca i to je predlog koji su oni molili da iznesem u Skupštini. Hvala.

Hvala.

Gospodine ministre, ja ću ubuduće tražiti prijem kod vas kad budem pripremao amandmane i da gledate da čitam zakon. Da nisam čitao zakon, ne bih mogao ni predložiti ovaj amandman, jer on nije sadržan u zakonu, a traženo mi je, vraćen je tekst bez oznake broja, da upotpunim u kom delu bi trebalo da pripada. Hvala lepo.

Gospodine potpredsedniče, ovim članom pridružio sam se predlozima drugih podnosilaca amandmana da se reč „pali borac“ zameni sa „poginuli“ i zbog toga definisao ovaj član 24a kao: „Porodica poginulog borca, borac i ratni vojni invalid, kao i članovi njihovih porodica, bez obzira na vojno ili civilno zdravstveno osiguranje ostvaruju besplatno lečenje i prioritet prilikom lečenja u vojnomedicinskim ustanovama“.

Zašto jedan majka, supruga ili dete poginulog borca ne bi imali pravo na prioritet i besplatno lečenje na Vojnomedicinskoj ustanovi kao najznačajnijoj vojnoj medicinskoj ustanovi u našoj zemlji, najboljoj?

Ja molim da se to ima u vidu, a budući da ste rekli da nemate potpunu evidenciju i da sada uvodite boračke legitimacije, da li to znači da ćete uvesti i legitimacije za članove poginulih boraca, da biste imali potpunu evidenciju? Ako nemate evidenciju, kako onda možete tvrditi da nemate sredstava u budžetu za rešavanje njihovih zahteva, molbi i kako ima para za udruženja građana koji rade suprotno Ustavu Srbije, a nema para za borce?

Znači, kako ima para za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i još dobijaju dotacije iz budžeta Republike Srbije, a nema para za borce? Hvala.