Želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine na ponudi da mi pomogne oko pripreme dokumentacije za ostavku u Narodnoj skupštini. Ja ću to učiniti odmah iza nje. Hvala.

U poslednje četiri godine u Srbiji je pomoreno 226 miliona pčela prema evidenciji iz Saveza pčelara Srbije. Šest hiljada pčelinjih društava samo u jednom danu u jednom naselju na teritoriji Opštine Kikinda uništeno je 168 košnica pčela.

Milutin Petrović Bata, predsednik Udruženja pčelara Kragujevca i zamenik predsednika SPOS-a otišao je 1. jula u Kikindu da razgovara sa predstavnicima oštećenih pčelara. U povratku je imao direktan udes sa vozilom koje je iz suprotnog pravca prešlo i nije ni kočilo. Od tih posledica preminuo je juče u KC u Beogradu. To je još jedna žrtva u povodu pomora pčela u Srbiji.

Veliki gubitak za pčelare, veliki gubitak za nas koji se borimo za Srbiju bez GMO, jer je on, praktično, inicijator koji je predao tekst moje deklaracije Skupštini grada Kragujevca i koji je usvojen jednoglasno od strane svih odbornika Skupštine grada Kragujevca, učesnike svih dosadašnjih protesta protiv „Monsanta“ i skupova „Srbija bez GMO“. Hvala mu i slava za sve što je učinio.

Ova tegla meda sa robnom markom koju promoviše Savez pčelarska organizacija Srbije je, između ostalog, i značajan doprinos preminulog Milutina Petrovića Bate.

Juče mi je u trilingu predstavnika u ovoj Skupštini na kraju zasedanja osporavan patriotizam. Ja molim kamermana da prikaže.

Pitajte doktoru, ambasadorku u Ministarstvu spoljnih poslova zašto sam dobio ovu knjigu sa ličnom posvetom autora. Toliko o patriotizmu.

(Aleksandar Martinović: Profesore, kako se zove knjiga?)

Možete da je pogledate posle.

(Aleksandar Martinović: Ne vidim ja odavde.)

Nisam ni ja juče video mnogo onoga što ste vi prikazivali, ali vas nisam spominjao, kao vi mene što ste spominjali.)

Takođe, Društvo srpskih domaćina je potpuno obnovilo spomen kompleks na Tekerešu povodom 100 godina. O tome postoji ploča na postamentu glavnog spomenika i to uz blagoslov srpskog patrijarha Irineja. Dva dana pre svečane manifestacije, kada su već bili postavljeni šatori od strane organizatora Društva sprskih domaćina, došla je policija i naredila da na 150 metara do spomenika ne sme niko da priđe.

Ktitor je bio predsednik Društva srpskih domaćina, koji živi i radi u Johanezburgu. On je isfinansirao celu obnovu, a pomagao je sa nadzorom Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva.

To je jedinstven slučaj da ktitoru nije omogućeno da priđe spomeniku koji je obnovio. Toliko o odnosu tadašnjeg režima.

Gospodine ministre, molio bih vas ljubazno da mi objasnite, mi smo već imali jednu jezičku polemiku u vezi zakona u Srbiji između pojma Zaštitnik građana i onog švedskog pojma koji ne želim sada da spominjem.

Objasnite mi kakva je semantička razlika između milicije i policije? Objasnite mi, molim vas, šta to znači bez uniforme kao vidnog obeležja da može neko na ulici da vas presreće i da privodi?

Samo momenat. Objasnite mi, molim vas…

Juče ste dozvoljavali 15 minuta replike bez prava da ja odgovorim.

Ne vi nego predsedavajući.

Dakle, od 123.000 postupanja u 2018. godini komunalne policije u Beogradu, koliko je bilo postupanja protiv javnih firmi koje su odgovorne za stanje u gradu?

Šta je sa komunalnom policijom na 90% teritorije Srbije koju čine područja sela i planinska područja, a imate skoro 30.000 nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji… (Isključen mikrofon.)

Hvala lepo.

Ja sam razočaran što u odnosu na načelnu raspravu kada sam postavio određena pitanja, za koja je potpredsednica Vlade i ministarka, rekla da ću dobiti odgovore. Do danas nisam dobio odgovore, da bih te odgovore mogao da koristim u ovoj raspravi.

Imajući u vidu da je Srbija od 1960. do 2012. godine izgubila milion i po hektara sa jedne strane i činjenicu da za jedan santimetar orničnog sloja potrebno je minimum hiljadu do 25 hiljada godina u zavisnosti od podloge da se formira u prirodi, dakle za 60 santimetara orničnog sloja treba između 60 hiljada i milion i po godina, odnosno ako je prosečna starost stanovništva između 800 i 20 hiljada generacija.

Dakle, kada procenjujemo vrednost zemljišta kao majku svih stvari, treba da imamo u vidu koja je korist za 20 hiljada narednih generacija. S tim u vezi, pošto je ministarka u načelnoj raspravi rekla da postoji projekat, tražio sam koliko će hektara zemljišta poljoprivrednog biti izuzeta i njegovu strukturu. Ako se radi o priobalju Morava, onda je to zemljište između prve i treće klase i spada u red posebno zaštićenih klasa zemljišta. To je jedno pitanje.

Drugo, da li na tom području ima zemljišta koje je sertificirano za organsku poljoprivredu, jel tu treba da protekne još i rok od pet godina ako se radi njivskim kulturama, da bi se ponovo neko zemljište privelo organskoj poljoprivredi.

Imajući u vidu sve to, mislim da rasprava bez ovih podataka i pored činjenice da smo mi svi zainteresovani za izgradnju autoputeva, posebno ja, jer sam rodom iz Preljine, ali imajući u vidu interes vlasnika tog zemljišta, nemogućnost uređenja većih zalivnih sistema na tom području koje će biti ispresecano tim koridorom, nema podataka da su postojale alternativne trase i koji su razlozi da te alternativne trase po brdima ne idu, jer između Čačka i Kraljeva, odnosno Adrana nema nijednog izlaza, odnosno Preljine pardon, i Jadrana nema nijednog izlaza, čak ni izlaza kod Mrčajevaca za jedan magistralni put koji povezuje Mrčajevce i Ravni Gaj, odnosno Kragujevac, itd.

Mislim da je bilo dosta pitanja na koja nismo dobili odgovore. Jedno od pitanja je recimo i kako će biti regulisano post faktum, znači posle otpočinjanja radova, pitanje ako je slučajno obuhvaćeno, ja ne znam da li jeste ili nije, zemljište koje služi kao ogledno dobro Agronomskog fakulteta u Čačku. Kako će generacije studenata da završe studije, a da ne bude regulisano to pitanje unapred i da im se unapred ne obezbedi zemljište za obavljanje prakse. Hvala na vremenu.

Član 107. – dostojanstvo Skupštine.

Jedan od učesnika u prethodnoj raspravi je dovodio u pitanje intelektualni nivo profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Mislim da bi takvih izjava ovde u Skupštini trebalo da se uzdržavamo, tim pre što u ovom sazivu, koliko ja znam, nema nijednog predstavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji bi mogao eventualno da odgovara i polemiše.

Drugo, svi konkursi za izbor profesora bilo kog Univerziteta u Srbiji su javni i svaki građanin Srbije može da uputi predstavku, ukoliko smatra da neko od kandidata ne ispunjava kriterijume za izbor.

Dovoditi u pitanje ugled beogradskog Univerziteta, koji se nalazi u grupi između 200 i 300 najboljih univerziteta u svetu je zaista neprimereno od strane poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Nemam nameru da me bilo ko propituje, a pogotovo ne oni koji upotrebljavaju reči koje su neprimerene ovom domu.

Dalje, ja sam redovni profesor Univerziteta u Beogradu, predavao sam na sedam fakulteta, na četiri univerziteta honorarno, u tri države i počastan sam profesor Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta. Predsednik sam Upravnog odbora Društva srpskih domaćina i ja sam doprineo da Društvo srpskih domaćina učestvuje na tzv. unutrašnjem dijalogu koji je pokrenuo predsednik Republike Aleksandar Vučić i za koji ne znamo kakav je rezultat, osim da je nepovoljan u odnosu na njegove predloge, a njegove predloge uopšte nikada nismo čuli koji su.

Zastupam stav da Republika Srbija mora da sačuva teritorijalnu celovitost i da to može da učini samo na bazi Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije. Svi oni koji postupaju suprotno u odnosu na ta tri akta su prekoračili liniju ka izdaji, a ko je prekoračio to vi vrlo dobro znate. Uostalom, dajte da napravimo javno slušanje o tome ko je kršio Ustav u odnosu na ova dokumenta i onda ćemo da raspravljamo. A da vi mene prozivate kao asistenta pripravnika ovde, to je nedolično. Ja se nisam izjašnjavao, ja sam samo rekao da ne može generalno da se govori da je Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu nedostojan intelektualno, ništa više.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

O pojedinačnim izjašnjavanjima, kad su budu iznosila i ako treba da se izjašnjava ova Skupština, ja ću se izjasniti u danu za glasanje.

Hvala lepo.

Poštovani ministre, želim prvo da vas podsetim na obećanje koje je dala predsednica Vlade, a koje ste vi podržali, da se Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu povodom 100 godina od osnivanja i uspešnog rada, omogući ono što je bilo odobreno pedesetih godina prošlog veka, a to je hiljadu hektara zemljišta na levoj obali Dunava, što nažalost nije do sada učinjeno i pored obećanja predsednice Vlade.

Molio bih da čujem kakav će odgovor biti po tom pitanju, imajući u vidu da fakulteti u Srbiji, prema podacima koje sam ja zadnji put obrađivao 2012. godine koriste svega 0,5% od ukupno oko šest hiljada hektara državnog zemljišta koje se daje bez naknade na korišćenje određenim institucijama, dok zatvori koriste u Srbiji 43 puta više nego svi fakulteti u Srbiji.

Drugo što želim da, pošto nemam mogućnosti na drugi način da postavljam pitanja, želim da uputim pitanje predsednici Vlade koja je preokupirana digitalizacijom, a ima i novi, poseban resor u Kabinetu Vlade, Odeljenje za internet, pitanje glasi – da li će građani Srbije, upisani u biračke spiskove, moći na idućim izborima da glasaju elektronski? Ako ne, svi građani Srbije, onda barem građani Srbije u dijaspori, jer ako dijaspora neće moći da glasa elektronski, pitanje je zašto neće moći, jer u pojedinim državama EU u koje se ova Vlada veoma ugleda, svi njihovi građani glasaju elektronski. Država Srbija krajem druge decenije u 21. veku posle Hrista ne omogućava da srpski građani u Kanadi, Australiji i SAD, Rusiji i Kini i drugim državama, glasaju elektronski, već moraju da putuju po hiljadu kilometara da bi glasali, ako se steknu uslovi da se organizuje biračko mesto.

Da li se to ovaj režim plaši glasova svojih građana u dijaspori, a dobre su im milijarde dolara i evra koje godišnje šalju svojim porodicama i rođacima u Srbiji, jer na godišnjem nivou pošalju otprilike onoliko koliko je EU prema informacijama ostala za ceo period pridruživanja Srbije EU?

Još jedno pitanje za gospodina ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Govorili ste u prethodnom obraćanju i odgovoru na poslanička pitanja, u toku današnjeg dana, odnosno po amandmanima, o nekim novim budućim naučnim centrima, od Petnice pa nadalje. A ja vas pitam, gospodine ministre, šta je sa dosadašnjim naučnim centrima? Šta je sa Centrom za krompir u Guči? Šta je sa centrom u Zaječaru? Šta je sa Centrom za strmna žita u Kragujevcu? Jesu li to pastorčad nauke ove zemlje ili su zaslužne institucije u ovoj zemlji?

Ako ne može država da isfinansira iz budžeta, dajte, molim vas, da u ovaj zakon ili u neke izmene i dopune u najskorije vreme ugradimo model javno-privatnog partnerstva i da na taj način prevaziđemo probleme, jer, sramota je da Srbija uvozi krompir, a ima Centar za krompir u Guči koji ne funkcioniše u punom kapacitetu. I ne samo to. Hvala.

Zahvaljujem.

Prvo, ako se ne varam u petak je Vlada proslavila dve godine uspešnog rada. Dve godine uspešnog rada i odeljenja za internet, da ne bih pogrešio, u kabinetu Vlade Srbije. Ako dve godine nije bilo dovoljno da Vlada Srbije osmisli način elektronskog glasanja barem naših građana iz inostranstva, koji treba da putuju hiljadama kilometara do glasačkog mesta u konzulatu ili na nekom drugom mestu gde se steknu uslovi za glasanje, šta onda da pričamo?

Iskustva imate iz drugih zemalja, iz EU na koju se ugledate u pogledu ombudsmana umesto Zaštitnika građana, itd. Ne vidim razlog zašto se ne ugledate i u pogledu elektronskog glasanja? Normalno da se podrazumeva o bezbednosti, o zaštiti identiteta, zaštiti pouzdanosti tog njegovog glasa i svega ostalog. Ne vidim razlog zašto prigovarate bilo šta meni u vezi toga.

Nisam ja taj koji to treba da obezbedi. Vlada treba da predloži izmenu i dopunu zakona. Ja mogu, kao poslanik, ali imam u vidu trogodišnje iskustvo u ovoj Skupštini da ni jedan predlog opozicije, izuzimajući gospodin Čanka, samo njegov predlog je razmatran ovde za tri godine. Nijedan drugi predlog nije razmatran.

Sve ovo što govorite, recimo o švajcarcima i o doprinosu Aleksandra Vučića, to je u stvari sve ranije opozicija predlagala. Ne vidim da je išta novo bilo predloženo od Aleksandra Vučića, osim načina te realizacije i obezbeđenja 100 miliona evra donacija bankarskom sektoru za rešavanje tog pitanja. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Zahvaljujem.

Meni uopšte nije jasno zašto mi se spočitava Đilas, Vuk Jeremić itd. sa kojima nikakve veze nisam imao ni ranije, ni u toku ovog mandata. Osim što imate potrebu da posredstvom mene, eventualno, u njihovom odsustvu iz Skupštine nešto govorite o njima. To je vaš problem. Ja u to neću da se upuštam.

Što se tiče poslaničke grupe u čijem sastavu sam ja bio do izlaska iz te poslaničke grupe, koliko mi je poznato nijedan od tih poslanika nije bio uključen u prethodni režim. Ako je tačno da je bio uključen, recite mi, možda ja ne znam, zaista. Hvala.

Zahaljujem.

Mislim da gospodin poslanik ponovo zloupotrebljava moju izjavu, jer ja nikada nisam rekao da sam ja tražio od Boška pare da mi da, nego sam tražio da deo državnih para koja ova država izdvaja po svakom poslaniku i uplaćuje na račun partija prema broju poslanika koji su ušli u parlament, da izdvoji 50% za angažovanje dva saradnika.

Kamo lepe sreće da je to princip koji treba da poštuju sve poslanike grupe i partije koje imaju poslanike, jer bismo osposobljavali barem 500 mladih najsposobnijih magistranata i doktoranata iz različitih oblasti, a ne bismo doprinosili da napuštaju Srbiju.

Drugo, mislim da je svima poznato, a barem vama ovde u ovoj sali, koji i danas posle izlaska opozicije radimo, da sam se ponašao kao nestranački poslanik i na vašem primeru, dajući kvorum kada nisam morao da dajem i kada opozicioni poslanici ne daju kvorum, jer sam smatrao da zbog jednog ili dva glasa ne treba da ispašta celokupna javnost i Skupština.

Ako je to moja greška, recite, ja u buduće neću. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Ja bih najpre zamolio potpredsednicu Vlade, a i sve predstavnike Vlade, da ubuduće ne pričaju ode o partijama iz kojih su oni imenovani, jer to bi trebali onda svi mi da radimo, a mislim da se članovi Vlade plaćaju iz budžeta države Srbije, a ne iz budžeta partije, i da ne mogu na sednicama Skupštine da promovišu svoje partije. Neka uđu u poslaničke klupe, neka napuste Vladu. Vlada treba na isti način da se odnosi prema svim članovima i nečlanovima partije, uostalom i zbog toga što na svim izborima, u proseku, oko 45% glasača apstinira.

Drugo, da li može da se dobije informacija, potpredsednice i ministarko, kolika su vremenska i finansijska prekoračenja po infrastrukturnim objektima koji su realizovani u periodu od 2012. do 2019. godine i zašto?

Sledeće pitanje. Članom 3. ovog Predloga zakona navedeno je da je Uredbom o utvrđivanja prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina, koji je donet 2013. godine, pa me interesuje da li se zna koliko će biti izuzeće poljoprivrednog zemljišta, jer mi smo za 50 godina izgubili milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji i da li postoje alternativne trase auto-puta, jedna, dve, tri, i koje su prednosti i zbog čega tih trasa?

Treće, članom 2. predviđeno je da se materijali, oprema itd, angažovani domaći izvođači u odnosu koji će biti određen ugovorom o projektovanju, pa zar ne postoji projekat za ovaj koridor? Zašto srpske projektanske kuće ne mogu da urade projekat? Zašto kod projektovanja mora da učestvuju strani izvođači?

I najzad, tražim konkretan odgovor na pitanje - da li je ili nije potpisan predugovor sa firmom iz SAD u vezi izgradnje ovog koridora?

Nastaviću korišćenje vremena na osnovu odgovora ministarke.