Zahvaljujem.
Pridružujem se svim poslanicima koji su podneli amandman na član 6 u vezi ovih rokova, jer smatram da je rok od šest meseci, čak nema ni do šest meseci, za povraćaj sredstava, na već podnetu kompletnu dokumentaciju o utrošenim sredstvima iz IPARD programa isuviše dugačak i mislim da on treba da bude skraćen na 60 dana, koliko su uobičajeno rokovi za povraćaj tih sredstava.
Zašto bi poljoprivrednici, budući da će vrlo mali broj njih učestvovati, plaćali kamate bankama na kredite šest meseci, kada nemaju potrebe da to rade? Ministarstvo,odnosno Uprava za agrarna plaćanja dobija kompletnu dokumentaciju sa računima koji su plaćeni preko tekućeg računa, odnosno sa računima koji su plaćeni preko legitimnih finansijskih tokova.
Takođe, želim da kažem da se mi ne pridržavamo Strategije, jer da se pridržavamo Strategije, mi bismo imali i nacionalni program za poljoprivredu i nacionalnih program za ruralni razvoj, a još ih uvek nemamo, iako je Strategija usvojena 2014. godine.
Želim da kažem još sledeću činjenicu da nisu tačni podaci da je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda posledica promene mera agrarne politike, a najviše zbog toga što mi praktično imamo 400.000 u proseku ili više mrtvih nego živih ili iseljenih iz Srbije. To vam je 400.000 potrošača po tri obroka, 1.200.000 obroka dnevno, puta 30 dana, puta 12 meseci, to izađe više nego što je milijardu i 200 miliona dolara suficit iz spoljnotrgovinske razmene. Dakle, da imamo stanovnika koliko smo imali pre deset godina, onda bi oni pojeli taj suficit i ne bismo imali suficit. Hvala.

Replika. Ne znam da li sam najmlađi Titov odbornik, ali sam bio najmlađi odbornik Skupštine grada Beograda u…

Zahvaljujem predsednice.
Dakle, ne znam da li sam najmlađi Titov odbornik, čisto sumnjam, ali sam bio najmlađi odbornik prosvetno-kulturnog veća Skupštine grada Beograda u periodu od 1968. do 1972. godine i sedeo sam zajedno u klupi sa pokojnim glumcem Ljubom Tadićem.
Drugo, ne znam kome smeta strategija, ali ja strategiju ne usvajam. Mi smo strategiju uradili zahvaljujući učešću inostranih konsultanata i naših ljudi iz Srbije. Na konkursu smo učestvovali legitimno, legalno i taj konkurs je pozitivno ocenjen od onih koji su evaluirali iz inostranstva, kao inostrani eksperti.
Treće, uopšte mi nije jasna polemika koja iznosi neistine, više puta do sada, da je Društvo agrarnih ekonomista Srbije, to nije sada spomenuto ali na prethodnim sednicama jeste, sufinansiralo Dveri. Nikada Društvo agrarnih ekonomista nikoga nije sufinansiralo, osim 10.000 dinara koje smo dali Udruženju za borbu za pronalaženje nevinih žrtava na Kosovu i Metohiji, čiji panoi ovde stoje, posle njihovog rušenja, da mogu da nabave nove panoe. Ako je to greh, prihvatam tih 10.000 dinara da nadoknadim iz svog džepa. Ali, to nije bilo u tom periodu.
Takođe, Društvo agrarnih ekonomista je održalo pet međunarodnih skupova zajedno sa Institutom za ekonomiku poljoprivrede, sa poljoprivrednim fakultetima tri agroekonomska centra. Od toga su tri skupa bila u Skupštini Srbije, dva skupa u Skupštini Vojvodine i jedan skup u Skupštini grada Subotica. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Da ne bi bilo zabune, sredstva IPARD-a se uopšte neće odnositi na 75% porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji po popisu iz 2012. godine.
Dakle, za sredstva IPARD-a praktično neće moći da konkuriše ni jedno gazdinstvo u proseku. Pojedinačno će možda moći, koja imaju do pet hektara zemljište, jer njih ima 860.000, a raspolažu sa oko 600.000 hektara. Kada te dve cifre podelite, videćete da je to neuporedivo manje od onih minimalnih dva hektara u proseku govorim, koji su neophodni da bi mogli da konkurišu uopšte za sredstva IPARD-a. Kada od tih 75% odbijete još i one koje nemaju člana porodičnog domaćinstva, koji ima završeno najmanje srednju poljoprivrednu školu ili drugu srednju sa položenim ispitima iz oblasti za koju konkuriše, onda praktično neće niko ta sredstva dobiti.
Pitam vas da proverite kod komandira Vojske i policije, koji obilaze jug i istok Srbije da spreče ilegalni ulazak migranata. To su potpuno prazna sela. Oni nemaju gde da svrate da piju vode.
Da li je interes Srbije da ostavimo pusta područja, umesto da ova sitna gazdinstva stimulišemo za po pola hektara sitnih zasada? Ministar je govorio o najboljem projektu koji je sproveden u Srbiji od 2000. godine na ovamo, to je danski program, sa zajedničkim subvencioniranjem sredstava Ministarstva poljoprivrede. Jedino su pogrešili što preko zadruge nisu napravili zadružnu hladnjaču, jer bi na taj način učestvovali i u raspodeli dobiti u ovoj drugoj postfarmerskoj fazi. Mi praktično nemamo šansi da to uradimo.
Predložio sam ovde promenu ovih intervalnih grupa. Ni u jednoj meri, ministre, nemate maksimu. Da li to znači da će ova evropska sredstva biti namenjena samo tenisu i drugim inostranim ulagačima, koji će koristiti svoje kredite, koristiti iz njihovih banaka po 0,5% kamate ili 1% kamate, umesto ovde naših koji plaćaju 5%-6% ili 7% kamate. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Podneo sam amandman zbog toga što i u ovom članu nema podele na više intervalnih grupa, odnosno predviđena je naknada troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mera, kada se govori o ruralnom razvoju, od svega 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Mislim da su to izuzetno skromni iznosi, imajući u vidu onaj prvi deo kada se govori o agraru. Mislim da ovde treba povećati onoliko koliko sam predložio, a to znači najmanje 45% ukupne vrednosti za ova područja sa povoljnijim uslovima, a 60% za područja sa otežanim uslovima rada. Takođe treba ograničiti limit na 50 miliona dinara, kako bi što veći broj korisnika to radio.

Istovremeno želim da kažem da nije tačna konstatacija da su smanjenjem subvencija za biljnu proizvodnju povećane toliko subvencije za stočarstvo i da će to dovesti do razvoja stočarske proizvodnje. Pa, molim vas, ne jede ta stoka vazduh, kosmičke zrake ili ne znam šta, nego jede stočnu hranu koja se proizvodi u biljnoj proizvodnji. Ta proizvodnja biljna će biti za toliko skuplja za koliko su smanjene subvencije sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru. Kako ćete da balirate stočnu hranu, ako nemate ni dinara regresa za gorivo?

Dalje, narod treba da zna da niste propisivali minimalne subvencije nigde po hektaru za biljnu proizvodnju, nego do 6.000, pa ste tako smanjili sa 6.000 subvencije na 2.000 i 6.000 doprinose za regrese na 2.000, a za gorivo ste smanjili na nulu i kažete – to je po zakonu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je dobar član. Da pitam gospodina ministr - da li je bolje imati jednog „Tenisa“ sa 60.000 hektara ili je bolje imati sistem poljoprivrede koji ima Danska, gde je zemljište i posed ograničen na 300 hektara i gde su kooperative, odnosno naše zadruge, praktično najrazvijenije, i da praktično svi farmeri su članovi zadruga, ali oni učestvuju u raspodeli i onoga što ostvare na njivi i u staji, ali i onoga što ostvare u prerađivačkim centrima koji su njihovo zadružno vlasništvo?
Šta ste vi uradili? Vi ste u Sremskoj Mitrovici, hvalite se „Mitrosom“, dobar primer, 300 radnika, 5.300.000 evra. Kažete malo pre – hvala vam za tu informaciju, nisam znao taj tačan podatak, mada se može dobiti u PIO Fondu. Na osnovu mesečnih isplata kažete da radi 186 radnika. Gde je razlika do 300? Da li su oni vratili dva miliona evra? Da li plaćaju kamatu na tih dva miliona evra?
Drugo pitanje – da li u Sremskom okrugu ili uopšte u Sremu ste za vreme vašeg mandata se izborili da bilo koji seoski domaćin, srpski domaćin u selima dobije 18.000 evra subvencije? Šta bi bilo da ste tih 5.300.000 evra dali poljoprivrednicima i šta bi oni napravili od toga? Da ulože u proizvodne kapacitete i da renoviraju.
Prema tome, ovo je dobar član, odbili ste. Zakonom o zadrugama ste predvideli samo fiktivno da zadruge imaju ekonomsku podršku države. Evo vam šanse gospodine ministre, dajte zadrugama ekonomsku podršku.
Konkretno predlažem da zadruge, a to znači najmanje pet registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobiju barem 20% subvencija više nego jedno fizičko lice.

Po Poslovniku, da.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Član 107. povreda dostojanstva Skupštine. Malopre smo čuli izjavu koleginice Bošković da je učinjeno sve što je moguće bilo učiniti. Koleginice Bošković vi ste izdali „zelenu knjigu“. Na trećoj strani te „zelene knjige“ stoji da su subvencije… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Gospodine potpredsedniče, prvo jedna informacija. Budući da je ministar poljoprivrede malopre rekao da imamo povećanje organske proizvodnje, to imamo, gospodine ministre, što je završena konverzija iz konvencionalne organske poljoprivrede na najvećoj organskoj farmi u Srbiji „Ekoagri“ u Beloj Crkvi, koja u jednom kompleksu ima 2.300 hektara. To je jedan rezultat, a drugi je što imamo organsku biljnu i organsku stočarsku, odnosno proizvodnju mleka na „Global sidu“. To su dve farme koje vuku preko 60% ukupne vrednosti organski poljoprivrede. Da nije te dve farme, zapitajte se gde biste bili.
Mi bismo mogli za par godina da uključivanjem samo 200 hiljada hektara od 424 hiljade hektara koje stoje u Srbiji neobrađeno, dobijemo godišnje, to je obračun koji sam pravio sa prof. Brankom Lazić, prof. Emeritus koja je specijalista za organsku poljoprivredu, od 270 miliona evra na 100 hiljada hektara organske poljoprivrede i od organskog pčelarstva koje sam radio sa predsednikom SPOS-a, za 100 hiljada hektara 111 miliona evra i to su 380 miliona evra sa 200 hiljada hektara, bez i jedne uvozne sirovine, a bilo bi zaposleno oko 200 hiljada radnika i pčelara. Dajte da uložimo 175 miliona, plus ovih 53 miliona evra u ove dve delatnosti i da ostvarimo efekte daleko veće nego što bismo ostvarili darujući to stranim investitorima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega.)
Znači, najveći strani investitor je budžet Republike Srbije.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Svi govore o tome da treba dati prednost mladima, a niko ne govori o tome da treba dati mladim i obrazovanim, jer ovo je 21. vek, vek ekonomije i znanja. Siromaštvo je prvi pokazatelj nepoznavanja agrarne ekonomije. Dakle, mi imamo 5.513 visoko obrazovanih poljoprivrednih stručnjaka i veterinara koji su nezaposleni, a među njima 26 doktora nauka, 416 magistara, mastera i specijalista.
Gospodine ministre, njihovo školovanje koštalo je preko 1,2 milijarde evra. To je umrtvljeni kapital ako se ne koristi. Na drugoj strani imamo 270 savetodavaca na 628.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Po tome smo zadnji u ovom delu Evrope i u Evropi uopšte. Svakom mladom agronomu i veterinaru kome pomognemo sa 28.500, koliko je ispalo da je za ovih 186 zaposlenih u „Mitrosu“, on će praktično biti besplatan savetodavac za ceo svoj komšiluk i imaće svoje gazdinstvo koje će praktično biti ogledno, dobro za sve susede. Zašto tako ne radimo? Hoćete da idu u inostranstvo? Mi da ih školujemo, a oni da idu u inostranstvo? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre poljoprivrede, drago mi je da danas razgovaramo o ovoj temi, ali mi je žao što razgovaramo bez odgovarajuće pripreme, odnosno vremenskog perioda koji je neophodan za ovakva tri značajna zakona.
Drugo, nismo čuli da je i jedna organizacija poljoprivrednika razmatrala ovu problematiku i da je dala svoje mišljenje o predloženim zakonima, a takođe nismo čuli, što je uobičajeno u EU, da je bilo koja referentna naučna, stručna organizacija ili institucija razmatrala ovu problematiku i dala svoje sudove o tome.
Na početku da zahvalim koleginici Bogosavljević Bošković, što je ispravila jednu netačnost koja je ovde izrečena, a to je da Srbija nema Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnih područja. Ona ima. Ona je usvojena 2014. godine i važi do 2024. godine, jer se planiralo da će do tada Srbija, odnosno da će tek tada Srbija ući u EU.
Ono što Srbija nema… Gospodine ministre, vama se obraćam i molim vas da…
Gospodine predsedavajući, da li mi možete stopirati vreme?
Dakle, ono što Srbija nema,i nije imala ni za vreme ministarke, koleginice Bošković Bogosavljević i nema ni za ovih 100 dana, koliko ste, iako je to kratak vremenski period, jeste što nema dva ključna dokumenta na osnovu kojih se vodi agrarna i ruralna politika. Nema nacionalni program razvoja poljoprivrede na bazi te strategije i nema nacionalni program ruralnog razvoja. To vam je isto, kao da imate brod na okeanskoj pučini bez kompasa, mape, a da kapetan ne zna da gleda u sazvežđa. Uz to, imamo 15 kapetana za 15 godina na kormilu našeg Ministarstva poljoprivrede. Prema tome, to je izuzetno loša situacija.
O čemu mi danas govorimo?
Gospodine ministre, budite ljubazni, ja sam vas pažljivo slušao, trudio sam se ceo dan, kao i vi, da izdržimo sve ove napore.
Dakle, o čemu mi danas razgovaramo? Razgovaramo o tri zakona. Hajde o prvom zakonu - Zakon o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prihvatam da treba ugraditi sve ono što treba usaglasiti sa evropskim zakonodavstvom u korišćenju predpristupnih fondova, i to nije sporno. Zato sam na Odboru za poljoprivredu dao svoju saglasnost, načelnu, za taj zakon.
Međutim, u tom zakonu, niste prihvatili nijednu sugestiju koju sam predlagao na Odboru, čak i onu koja bi morala da se nađe, ne u zakonu, nego u sistematizaciji radnih mesta Uprave za agrarna plaćanja, a odnosi se na kontrolor. Vi ste pravnik, vi biste to trebali bolje od mene da znate, ja sam samo položio jedan ispit na Pravnom fakultetu, ali sam uveren da toj odredbi nije mesto u zakonu. Povucite to, zbog vas vam govorim.
Dalje o čemu govorimo? Govorimo o sredstvima od 175.000.000 evra za sedam godina ili 25.000.000 evra godišnje. Dvadesetpet miliona evra godišnje na 631.522 poljoprivredna gazdinstva po popisu iz 2012. godine. Znate li koliko je to, gospodine ministre? To je, sad ću da vam kažem, samo trenutak. To je, gospodine ministre, 277 evra po gazdinstvu. Dakle, apsurdno je govoriti o investicijama, a po gazdinstvu je na bazi 277 evra. Ali, kad uzmemo sledeće, da u ovim programima neće učestvovati više od 3% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, i to su otprilike ona gazdinstva koja imaju preko 20 hektara zemljišta, pa nadalje, do ovih poljoprivrednih preduzeća sa desetinama hiljada hektara. Ako njih izdvojimo, to je 19.000 gazdinstava, kad se podeli 175.000.000, to je 9.236 evra. To je manje nego što budžet Republike Srbije finansira jednog zaposlenog radnika stranim investitorima. Da li je to razvoj poljoprivrede?
Dalje, rekli ste gospodine ministre, da nema kredita, nema hipoteka. Objasnite mi, molim vas, ako imamo izveštaj sa predzadnje sednice, ili neke sednice Odbora za poljoprivredu, da je svega 1,8% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja su u sistemu subvencija koristilo regresirane kredite sa daleko manjom kamatom. Odakle će da nađu sredstva? Znači, ljudi nisu kreditno sposobni. Čime će da isfinansiraju celu investiciju, pa onda da čekaju povraćaj tih sredstava? Dakle, nema govora, bez kreditnih sredstava.
O drugom Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, izmenama i dopunama, očekivao sam da ćete vi predložiti revolucionarnu izmenu i dopunu, a to je da vratite subvencije na nivo koji je bio 2014. godine. Molim vas, sa 4.000 evra

… 400.000 dinara po hektaru, samo da završim rečenicu, to je taman toliko koliko poljoprivrednik da na ime poreza i akciza, za 50 litara goriva i za 200 kilograma đubriva. Prema tome, država ne subvencionira ni tih 4.000, nego vrši refundaciju.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Reklamiram povredu člana 107, dostojanstvo Skupštine. Nikada u ovoj Skupštini, od prvog zasedanja do danas, nisam zloupotrebio položaj poslanika, a vi ste me danas diskriminisali, kao i dobar deo onih koji se uljudno ponašaju u ovom parlamentu, apostrofirajući samo poslanike iz SNS-a i SPS-a, a zanemarujući sve ostale poslanike koji se korektno ponašaju. Molim vas da ubuduće, kada hoćete da istaknete korektno ponašanje poslanika, ne činite to isključivo po partijskoj lini. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Ne sumnjam da je najveći broj penzionera dobio nominalno veće penzije…

Izvinjavam se, radi se o izjavi gospodina ministra.

Ali, to nije naš amandman, molim vas.