Zahvaljujem poštovana predsednice.

Na početku želim da čestitam svim profesorima i asistentima Univerziteta u Beogradu za ponovno rangiranje u grupu između 200 i 300 najboljih univerziteta u svetu. Posebno čestitam kolega sa Odseka za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za rangiranje među prvih 20 visokoškolskih institucija u oblasti prehrambene tehnologije u svetu.

Nažalost, struku i nauku omalovažava i Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, jer preko 6.000 diplomiranih agronoma i veterinara, među kojima su i stotine magistara ili mastera i desetine doktora nauka je nezaposleno, a nemaju nikakva prava u odnosu na primeru nemačkog „Tenisa“ čak ni za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Pri tome, zaboravljamo da je 21. vek – vek ekonomije znanja, a imamo najmanje osposobljenu poljoprivrednu savetodavnu službu u Srbiji.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu upućen je 14. avgusta 2017. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku, ali je on suprotan dokumentima koji su usvojeni u ovoj Skupštini, prvo, Rezoluciji Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, koju je Skupština usvojila 25. juna 2013. godine, drugo, Strategiji regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. godine, sa pratećim Akcionim planom koji je Vlada Srbije usvojila na 192. sednici 23. januara 2016. godine i najzad, stavu 4. člana 155. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim je propisano da nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dostavlja, citiram, dostavlja izveštaj, odnosno mišljenje po pravilu ne kraćem od pet dana od dana početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra. Nijedan od stavova sadržanih u ova tri dokumenta, koje je usvojilo ovo zakonodavno telo, nije ispoštovan prilikom pre razmatranja ovog predloga zakona.

Zahvaljujem narodnim poslanicima Arapadu Fremondu i prof. dr Sandi Rašković Ivić za deo podataka iznetih iz moje publikacije „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015. godine u Međunarodnoj godini zemljišta.

Prezentaciju te publikacije sam dostavio svim članovima Odbora za poljoprivredu, a i link da mogu da mogu da preuzmu elektronsku verziju celokupne publikacije.

Srbija više nije bogata poljoprivrednim zemljištem, jer po podacima iz 2012. godine prvi put Srbija ima manje od polovine teritorije pod poljoprivrednim zemljištem. Mislim na teritoriju centralne Srbije i Vojvodine. Pored toga, ispod minimuma … bezbednosti od 20 ari po stanovniku, imamo osam od 25 regiona na ovom području, odnosno 47 od 166 opština i gradova na čijim teritorijama postoji poljoprivredno zemljište.

Suština je u sledećem. Samo je prvo greška, a sve ostalo je logičan sled te prve greške. Nažalost, brzopleto i na štetu nacionalnih interesa, parafiranja, zatim i ratifikacija, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nije jedina greška prethodnih i sadašnjih režima. Kada god su ova Skupština i režimi odlučivali u ime naroda bez prethodnog referendumskog izjašnjavanja građana Srbije, uvek su svi režimi pravili i prave katastrofalne nacionalne greške …

Imam četiri minuta i nešto.

Znači, pored SSP-a, tako je i sa antiustavnim Briselskim sporazumom, čiji anagram i bukvalno znači - uzeli Srbima srpsko. Tako će biti kada ovaj ili neki drugi režim bude odlučivao o ulasku u NATO.

Hvala.

Iako podržavam dobar deo diskusije prethodne diskutantkinje, odnosno narodne poslanice, moram da skrenem pažnju po članu 107. da nije tačno da je 2015. godine donet novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, nego se to zove Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prema tome, ovo su sada po drugi put izmene i dopuna i zakona koji je važio pre toga.

Ovde je direktorka Uprave za zemljište i vrlo dobro zna kada smo držali javnu raspravu u Savezu poljoprivrednika, inženjera i tehničara. Ovo jeste problem što je Srbija jedina država od svih koje pristupaju EU koja ovo pitanje reguliše izmenama i dopunama, a ne jednim novim zakonom.

Takođe, još jednu napomenu. Pošto je bilo reči da pravna lica koja se osnivaju u Srbiji ne mogu biti obuhvaćena zabranom, nije tačno. Pogledajte zakonodavstvo Austrije, tamo pravna lica koja se osnivaju u Austriji ako su strana pravna lica ili strana fizička lica većinski vlasnik, ne čak jedini, nego i većinski, tretiraju se kao strane firme i ne mogu da uživaju benefite koje uživaju domaće firme. Hvala.

Ako se iznese netačan podatak da je donet novi zakon, onda je to. Rekao sam da se slažem sa većim delom izlaganja.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Javljam se po članu 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Bez namere da ulazim u polemiku sa bilo kim u ovoj sali, želeo bih dobronamerno da upozorim da ne koristimo okupatorske nazive kada diskutujemo.

Godine 1978. godine bio sam na prvoj specijalizaciji na Ekonomskom fakultetu u Varšavi. Šef katedre, koji je bio moj mentor, me je primio na početku, usaglašavali smo program boravka i pitao me je šta između ostalog hoću da posetim u Poljskoj. Nažalost, ja sam tada rekao onu reč koju je i gospodin Martinović ovde više puta ponovio – želeo bih da posetim Aušvic. Bio je strašno ljut i rekao mi je – zar u vašoj Socijalističkoj Jugoslaviji, tadašnjoj, ne znaju da poštuju nacionalna osećanja Poljske? Aušvic nije naziv, to je nemački naziv, a poljski naziv je – Aušvienci. Mislim da bi zbog toga trebali da koristimo…

Nisam video razlog da me prekinete.

Nije trebalo da me prekidate.

Hteo sam i drugu stvar da istaknem, ali sada je istrošeno vreme koje mi sleduje zbog toga što mi stalno upadate u reč. Mislim da to nije korektno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dozvolite mi da kao nestranački poslanik u poslaničkoj grupi Dveri, najpre uputim jednu dobronamernu sugestiju predlagaču Aleksandru Martinoviću i svim poslanicima koji su potpisali ovaj predlog zakona.

Budući da sam u Srbiji verovatno jedini koji je radio četiri strategije, nacionalne strategije razvoja poljoprivrede i zadrugarstva, iznosim predlog da povučete, odnosno da preformulišete deo nadležnosti Ministarstva poljoprivrede oko utvrđivanja strateških ciljeva. Strateški ciljevi se utvrđuju strategijom razvoja poljoprivrede, a to je u nadležnosti usvajanje Vlade, mada bi po meni daleko poželjnije bilo da strategija razvoja svakog sektora usvaja ova Skupština kako se one ne bi menjali od ministra do ministra ili od vlade do vlade.

Prema tome, Ministarstvo poljoprivrede usvaja nacionalne programe razvoja poljoprivrede i nacionalne programe ruralnog razvoja, ali ne usvaja strategiju razvoja poljoprivrede čiji je osnovni deo ili polazni deo ciljevi razvoja poljoprivrede.

Drugo što sam hteo da predložim, to je sadržano u ovom amandmanu i predlažem da se u članu 3. stav 4. tekst koji glasi: „utvrđivanje ispunjenosti uslova, procene rizika i sprovođenja mera kontrole vezene za biološku sigurnost kod ograničene upotrebe uvođenja u proizvodnju, stavljanje u promet i uvoz genetički modifikovanih organizama“, zameni rečima: „utvrđivanje ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovođenje mera kontrole vezane za biološku sigurnost“, u skladu sa Zakonom o genetički modifikovanim organizmima.

Koliko je meni poznato problematiku biološke sigurnosti reguliše Zakon o genetički modifikovanih organizmima i ne vidim razlog zašto ovlašćuju Ministarstvo da radi nešto mimo Zakona o genetičkim modifikovanim organizmima.

Podsetiću vas da sam 5. maja ove godine predložio krovnu deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima Narodnoj skupštini, kao nestranački poslanik, koja je nažalost skinuta sa dnevnog reda poništavanjem Odluke o sazivanju sednice kada je bilo onih šezdesetak predloga za dopunu dnevnog reda, iako sam ja taj predlog dostavio dvadesetak dana ranije.

Želim da vas podsetim da je Srbija jedina zemlja u svetu u kojoj su legitimni državni organi skupštine opština i gradova, 135 lokalnih samouprava jednoglasno, nezavisno od toga kojoj političkoj opciji ili pokretu građana pripadaju odbornici u pojedinim skupštinama opština i gradova, usvojili Deklaraciju protiv genetički uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. To je 80% lokalnih samouprava u ovoj državi.

Takođe, tim teritorijama obuhvaćeno je 77,2% ukupne teritorije Republike Srbije, 84,5% ukupnog stanovništva u Republici Srbiji, a po popisu poljoprivrede 2012. godine 75,3% poljoprivredne površine, 72,2% oranica i bašta, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% ukupne površine stalnih zasada voćnjaka i vinograda u Republici Srbiji.

Predlažem, takođe službama Narodne skupštine Republike Srbije, pošto imaju pristup dokumentaciji svakog narodnog poslanika da preračunaju koliko 250 poslanika Narodne skupštine stanuje na teritorijama tih 135 opština i gradova, pa da se preispitamo da li ovde predstavljamo samo političke lidere na čijoj smo listi izabrani ili predstavljamo i građane onih lokalnih samouprava na čijoj teritoriji živimo. Hvala lepo.

Ne, ja sam tražio repliku gospodine predsedavajući. Niste mi dali repliku kada je govorio…

Povredu Poslovnika, pardon.

Da.

Hvala lepo.
Iako je povreda Poslovnika sa zakašnjenjem, dozvolite mi kao nestranačkom narodnom poslaniku u poslaničkoj grupi Dveri da zamolim sve prisutne poslanike da svi poslanici ovde imaju svoje ime i prezime i da je vrlo nekulturno, najblaže rečeno, da se oslovljava bilo koji poslanik sa imenom Dolanc. Valjda u srpskom parlamentu znamo šta je sve radio gospodin Dolanc prema Srbima, posebno kada prođemo pored panoa plača zida…

…sa 2.200 fotografija ubijenih Srba i kada se setimo šta je rađeno jadnom Martinoviću na Kosovu.
Član 107, uvreda dostojanstva Skupštine.