Prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića. Tražim da se uradi bezbednosna procena ugroženosti lica u odnosu na narodne poslanike Srđana Noga i Boška Obradovića, a vezano za događaje koji su kulminirali 15. oktobra 2018. godine.

Naime, u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, dobili smo potvrdu svih navoda koje iznosimo već, evo skoro dve godine. Nenad Kovač je priznao da je sa Savom Terzićem imao faktičko vlasništvo u firmi „Lanus“, što je inače teško dokazivo, a u APR se nikada nisu vodili kao vlasnici ove firme. Takođe, priznao je svoj kontakt sa Zoranom Ćopićem, pravosnažno osuđenim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima, kao i kumovske veze sa javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva, LJubivojem Đorđevićem. Nepunih sat i po od održanog ročišta, gle čuda, određuje se pritvor svedoku koga smo mi predložili u ovom postupku, na osnovu činjenica da smo u brojnim sudskim postupcima, krivičnim i parničnim, čuvali podatke koje se tiču upravo našeg parničnog postupka.

Znači, određuje se pritvor, i to na osnovu krivičnog dela koje je dekriminalizovano. Da li neko želi da ubije u pritvoru Dejana Dragojlovića, kao što je već pokušavano više puta, a poslednji put 2011. i 2012. godine, kada je Dragojlović 501 dan dokazano držan u nezakonitom pritvoru i o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i u okružnom zatvoru.

Da li smo sledeći na spisku, kao smetnja ovim moćnicima i nezgodni svedoci Boško Obradović i ja?

Detalji o ovom slučaju i zapisnik sa ročišta dostaviću vam u pismu lično, danas.

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marija Janković Debeljak, vodi suđenje u krivičnom postupku K25011/10, protiv okrivljenih po optužnici za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je 1. marta 2018. godine brisano iz Krivičnog zakonika, kao i dva krivična dela za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je moguće da Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu donese rešenje kojim se određuje pritvor okrivljenom prema kome se vrši postupak zbog ovih krivičnih dela, znači, dekriminalizovanih i zastarelih? I kako je moguće da se u ovom krivičnom postupku okrivljenom postavlja branilac po službenoj dužnosti, iako isti ima izabranog i opunomoćenog branica u predmetu?

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da se odbija zahtev za izuzeće sudije Marije Janković Debeljak u postupku K25011/10, iako je ona i stranka u parničnom postupku, tužena od strane okrivljenog u ovome predmetu, kao i podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog iz njenog predmeta, upravo zbog činjenice da je protiv nje on podneo parničnu tužbu. Znači, u istom sudu se sve dešava.

Da li je moguće i da li je dozvoljeno, po zakonu, podnositi parnične ili druge tužbe i prijave protiv sudija, ili je to možda krivično delo i kažnjivo, jer su sudije izvan i iznad zakona?

Takođe, kako je moguće da predsednik Višeg suda odlučuje nezakonito o izuzeću sudije Osnovnog suda?

Pitanje za javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogadu, LJubivoja Đorđevića, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Natašu Krivokapić, javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Tomislava Kilibardu, Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, ministarku pravde i Državno veće tužilaca: kako je moguće da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, zamenik Sofija Radak, krivično goni lice zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je dekriminalizovano, pa i predlaže određivanje pritvora prema okrivljenom? Kako je moguće da isti zamenik javnog tužioca pisano priznaje da je bez ičije dozvole vršilo oduzimanje delova sudskih spisa u istom predmetu, a da joj nadređeni javni tužilac, LJubivoje Đorđević, pruža podršku i zaštitu? Da li neke veze sa tim ima činjenica da je kum LJubivoja Đorđevića, Nenad Kovač, lice koje je povezano sa navodno oštećenim Savom Terzićem i ima direktni finansijski interes, jer stoji iza otimanja preduzeća „Certus“ od okrivljenog Dejana Dragojlovića, koje se goni zbog krivičnog dela koje je dekriminalizovano i određuje mu se pritvor? Pri svemu tome, Dragojlović je podneo prijavu protiv Sofije Radak za uvredu, a protiv nje se vodi i disciplinski postupak zato što je odnela i držala kući 350 predmeta, od kojih je veliki broj zastareo.

O ovim navodima obratiću se svim institucijama, udruženjima, ambasadama i međunarodnim organizacijama, a insistiraću i da nadležna udruženja tužioca, sudija i advokata daju svoju reč.

Pitanje za ministarku pravde i upravnika Okružnog zatvora: da li možete da garantujete bezbednost i sigurnost Dejanu Dragojloviću, kome je određen pritvor na osnovu dekriminalizovanog dela unutar Okružnog zatvora, jer je već 2011. i 2012. godine više puta na njega u pritvoru pokušan atentat, o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i evidencija u Okružnom zatvoru? Vi ćete snositi odgovornost ako se Dragojloviću nešto desi u pritvoru.

Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?

Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.

Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.

Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.

Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.

Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.

Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?

Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.

Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.

Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?

Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.

Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)

(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)

Na moja pitanja ne sme niko da odgovori, ali bože moj ja moram da ih postavim.

Prvo pitanje za Aleksandra Vučića koordinatora službi bezbednosti, direktora BIA Bratislava Gašića i načelnika VBA, da li naše službe rade bezbedonosne procene i kako rade te bezbedonosne procene? Ovo nije samo vezano za moje prethodno pitanje za bezbednosnu procenu Ane Brnabić, već me zanima kakvu su bezbedonosnu procenu prošli Nenad Kovač zvani Neša roming i Sava Terzić, lica koja sarađuju sa najvišim državnim organima u poslovima, recimo, E inspektora sa svim inspekcijskim upravama, sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sarađuju sa Vojskom, sa policijom, sa službama bezbednosti, jer se njihovi softveri koriste u svim državnim organima. Mislim, i u Narodnoj skupštini.

Godine 2001. Sava Terzić kao direktor Preduzeća „Certus“, ta firma nije mogla da dobije posao, uvođenje elektronskih brava u Centralni zatvor zato što nije prošao bezbedonosnu proveru, jer je osuđen da je 1994. godine krao šofer šajbne a sada taj čovek može da sarađuje sa najvišim državnim organima, gde treba najveći stepen bezbedonosne procene, a od 2006/2007. godine do danas on i Nenad Kovač su glavni perači para za sve narko kartele u Srbiji. Imate ih na snimcima balkanskog ratnika, koje su te iste službe bezbednosti snimile na zakonit način u zakonitom postupku, ali oni sarađuju i sa najvišim državnim organima. Zanima me kako?

Drugo pitanje za ministra privrede i direktora APR, objasnite mi kako je po zakonu moguće da jedna firma bude DOO vlasnik sebe same? Naime od 2014. godine do danas „Lanus“ Privredno društvo DOO je 66% vlasništvo samo sebe. To je nemoguće po zakonu. Zakon propisuje da manji deo možete biti vlasnik i to u kratkom vremenskom periodu ili se taj deo briše. Da li se kriju pravi vlasnici „Lanusa“? Iza tih 66% iza povezanih lica koji vode do Holandije, da li se kriju Nenad Kovač, naravno on je pravi vlasnik „Lanusa“, ali i neki političari Goran Vesić, Siniša Mali, Nikola Petrović, kum Nenada Kovača i ko još?

Ovo pitanje postavljam inspirisan medijskim navodima da se sprema nekakvo hapšenje Draganu Đilasu, pa sam hteo da kažem da Dragan Đilas sigurno ne mora da se brine da će biti uhapšen jer mu je jedan čovek garancija, Nenad Kovač. Nenad Kovač je bio njegov poslovni partner i do 2014. godine su zajedno radili, upravo preko tog „Lanusa“, ali od 2014. godine ulaze u taj posao Siniša Mali, Goran Vesić, od ranije, naravno, i Nikola Petrović i od ranije, naravno, Aleksandar Vučić.

Prvo pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić. Ona mi je dužna odgovor na ovo pitanje još od sednice kada je birana na mesto predsednika Vlade. Da li je Nenad Kovač, zvani Neša roming, lice koje je tražilo reket od firme „Kontinental Vinc“ kada ste vi bili direktor te iste firme? U javnosti ste ispravno svedočili da to nije uradio Nikola Petrović kum Nenada Kovača, ali da li je to lice Nenad Kovač? Nenad Kovač je, podsetiću vas, jedan od glavnih perača para narko klana Darka Šarića, kum Nikole Petrovića koji je prvi kum Srbije, jer je dvostruki kum Aleksandra Vučića.

Drugo pitanje, da li ste vi upoznali vašeg brata Igora sa Nenadom Kovačom, Nikolom Petrovićem i Slavišom Kohezom i povezali ih da zajedno poslovno sarađuju?

Treće pitanje za Aleksandra Vučića, ali kao koordinatora službi bezbednosti Bratislava Gašića direktora BIA, molim vas da nam dostavite izveštaj o bezbedonosnoj proveri Ane Brnabić kada je stupala na funkciju, ko je lice koje je potpisalo taj izveštaj, a ukoliko je izveštaj saopšten usmeno ko je lice koje je saopštilo taj izveštaj usmeno i kome je taj izveštaj saopšten?

Takođe, pitanje za ministra nadležnog za poslove telekomunikacija, to je gospodin Rasim LJajić i za direktora „Telekoma“. Molim vas da nam se dostave svi ugovori, podaci o prometu i podaci o provizijama između „Telekoma“ i svih firmi koje su se bavile elektronskim dopunama mobilne telefonije od 2004. godine do danas. Isto to tražim, znači ugovore, podatke o prometu i provizijama između „Telekoma“ i sledećih firmi „Roming elektroniks“ i povezanih pravnih lica, ima ih nekih pedesetak, zatim „Tehnomanije“, „Prointera“, „Altija“ i „Vin Vina“, kao i da li su ti poslovi zaključeni na javnim tenderima ili pak po hitnim nabavkama?

Postavljam takođe pitanje „Telekomu“ koliko su donirali, kroz razne sisteme, Busplusu i GSP gradsko preduzeću u Beogradu, a za promociju sistema Busplus. Takođe, zanima me i odgovor od ministra kulture i informisanja, da li nešto može iz svoje nadležnosti da se uradi protiv ovih rijalitija, ali ne samo rijalitija na televiziji nego i rijalitija u štampanim medijima.

Naime, mi imamo slučaj jednog ubistva koje je u zadnjih 500 i nešto dana svaki dan na naslovnim stranama u novinama, to su stotine i hiljade novinskih naslova i novinskih tiraža posvećenih naslovnih strana o slučaju ubistva Jelene Marjanović. Toliko zajedno nisu dobili zajedno ni slučaj smrti Patrijarha Pavla, ni ubistvo Zorana Đinđiča, ni sva ostala ubistva, ja verujem kada biste stavili na jednu stranu njihove naslovne strane, a na drugu stranu slučaj ovog ubistva, da bi ovde pretegnulo. Ko je uopšte, koji je razlog da jedno takvo ubistvo zaslužuje toliko naslovnica? Jedini logičan odgovor bi bio da je neko zaista mnogo moćan na neki način povezan, lično Aleksandar Vučić ili možda Ivica Dačić da su povezani na neki način sa tim slučajem.

Kada smo već kod slučaja ubistva, šta ćemo sa ljudima koji su radili odgovorno posao za državu i ostavljeni na cedilu od strane te države. Tako da molim da mi se dostave izveštaji o smrti i autopsija, molim recimo ministra spoljnih poslova, on je nadležan za to pitanje, o smrti ambasadora Potežice jer je to zaista jedna od najčudnijih saobraćajnih nesreća, da čovek pogine u saobraćajnoj nesreći, a da ima sedam metaka u telu, pa bih voleo taj slučaj da mi se dostavi, da vidimo obdukcioni nalaz od gospodina Potežice i šta je ministarstvo uradilo tim povodom.

Takođe, da se kao odgovor kada se desio onaj slučaj otmice u Libiji. Šta je bilo sa 120 miliona dolara koji su se nalazili u kolima kada su oteti službenici naše ambasade u Libiji? Ko je kriv zato što je naopako pošao posao sa trgovinom oružjem? Ko je ostavio na cedilu ljude koji su odgovorno radili posao za ovu državu, jer nije sporno da država trguje naoružanjem, ali je sporno kada neko napravi grešku i ostavi dvoje službenika, kasnije i ovog pomenutog ambasadora, na milost i nemilost da oni snose te posledice. Jadna je država koja ne staje iza svojih ljudi. Država mora da štiti svoje ljude i neko u tom lancu odgovornosti mora da odgovara.

Takođe, šta je bilo sa pitanjem za predsednika Aleksandra Vučića, da nas podseti na voj razgovor sa Mekejnom, kada je gospodinu Mekejnu, kako on kaže, dao lokaciju gde se nalaze oteti službenici ambasade Srbije u Libiji, koji su onda navodno nastradali u bombardovanju. Podsetiću vas da je gospodin Mekejn rekao da je dobio podatke o jednoj drugoj lokaciji. Hajte da vidimo obdukcioni nalaz kako su stradali ti službeni ambasade u Libiji? Hvala vam.

Dobar dan.

Hteo bih da postavim neka pitanja za novu mandatarku Anu Brnabić, s obzirom da u svom govoru neću imati dovoljno vremena da ukažem na neke stvari iz njenog ekspozea, a voleo bih da dobijem odgovore.

Naime, mi smo videli u ekspozeu pohvalu od mandatarke Ane Brnabić da je primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju 900.000 izvršnih predmeta rešeno za godinu dana. Hteo bih da postavim pitanje – da li je ona uopšte svesna posledice koju izaziva Zakon o izvršenju i obezbeđenju i koliko u nepovoljan položaj stavlja dužnike taj zakon koji ne garantuje nikakva prava? Naime, tih 900.000 predmeta manje je pre svega nastalo zbog odredbe u zakonu gde su stranke imale jedan vremenski period da se opredele da li će svoja potraživanja naplaćivati putem suda ili preko javnih izvršitelja. Mnogi broj stranaka, to su razni radnici koji su u postupcima privatizacije kada su upropaštavane njihove firme ostali zakinuti za radni staž, za plate, za vrednost akcija, eventualno, preduzeća u kojima su imali akcije, kao pravno neuke stranke nisu iskoristile tu mogućnost i nisu se opredelile kako će izvršavati svoja potraživanja, tako da je na taj način smanjen broj predmeta.

Sa druge strane, ovim zakonom se javnim izvršiteljima bukvalno daje mogućnost da preko noći postanu bogatiji ljudi. Naročito kada su dužnici javna preduzeća. Potrebno je samo poslati jedan mejl i kada pošaljete taj mejl, recimo, ako je dužnik budžet Republike Srbije, prosto Narodna banka izvrši blokadu i lako se naplati. Vi dobijate unapred i predujam troškova i dobijate i nagradu na osnovu naplaćenih potraživanja.

Da li zna mandatarka Ana Brnabić koliko ljudi je isterano i izbačeno iz svojih domova? Svaki dan po nekoliko ljudi bude iseljeno iz svojih domova samo u Beogradu zbog naplate tih potraživanja primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada se Dveri budu pitale, niko neće moći da ostane bez porodičnog mesta stanovanja zbog bilo kakvih dugova. To nije ni normalno, niti isplativo za državu. Nije normalno sa ljudske strane, nije isplativo za državu, a vi dozvoljavate i tolerišete kriminal, da se stanovi prodaju za 30% od realne vrednosti, čak i manje, da se za lažne i fiktivne dugove ljudima otimaju stanovi i da se bagatelno kupuju, da li od strane kombinacija korumpiranih sudija i izvršitelja, da li banaka. To je jedna mreža koja upropašćava ove građane.

Javni izvršitelji su veliki problem. Ja sam ukazivao i na samo jednu fakturu koju je izvršitelj javni Ranković uputila ka Elektroprivredi, 57 miliona dinara samo jedna faktura od pre dve godine prema Elektroprivredi Srbije. Da li vi znate koliko ti ljudi zarađuju? Stotine hiljada evra. Naravno, oni daju deo za stranku, deo za onog ko ga je postavio na mesto izvršitelja. Mislim da je skandal da se vi u svom ekspozeu hvalite Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Drugo pitanje tiče se nečega što je jako zanimalo poslanike ova dva dana, vidim da su i jutros postavljena pitanja, a tiče se poslovanja firme vašeg brata. Zanimljivo je da ste vi Direkciju za elektronsko poslovanje ugasili, mandatarka Ana Brnabić je ugasila, pitam nju, Direkciju za elektronsko poslovanje i verovatno će je prevesti pod kabinet predsednika Vlade. Videli smo iz ekspozea da je to, u stvari, glavni fokus njenog delovanja.

Hteo bih da ukažem da je zaista nelogično i, u najmanju ruku, nemoralno da uopšte učestvuje na tenderu firma brata ministarke Brnabić, sadašnje mandatarke, dok je ona na čelu te ustanove. Želeo bih da je pitam da li će to biti praksa, dok ona bude predsednik Vlade, da njen brat učestvuje na tenderima kod države, gde ona direktno odlučuje o njegovoj sudbini? Kako on učestvuje na tenderima? On je do sad, moram da priznam, nije imao nameru da dobija poslove, nego ta firma Asseco je služila da bude „zec“,odnosno da namerno daje višestruko uvećane ponude, da bi drugi ponuđač, koji treba da dobije posao, realno ga i dobio.

Hteo bih samo da ilustrujem jednim primerom, da čim je stupila na dužnost, evo već dan pošto je postala ministarka, znači, to je praksa koja je postojala očito i pre i nje, 12.08.2016. godine, unapređenje portala „api“ za plaćanje karticama e-uprave, kao softverske infrastrukture i elektronske uprave, posao dobija S&T Srbija za nekih sedam miliona sa PDV-om, a firma Asseco za taj isti posao daje ponudu od 37 miliona. Znači, očigledno ima ulogu „zeca“ i radi u dogovoru sa drugim ponuđačem koji treba da dobije posao.

Sama mandatarka će shvatiti, verovatno, kada bude prestajala sa svojom funkcijom, što će biti vrlo brzo, zašto i kako su osmislili tu igru i zašto je specifična uloga njenog brata, ali tad će za nju biti već kasno.

Prvo pitanje imam za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal ikada, u sklopu operacije „Balkanski ratnik“ i procesa koji se vodi protiv klana Darka Šarića, obavilo informativne razgovore i saslušavalo ili preduzimalo neke istražne radnje protiv Nenada Kovača zvanog Neša Roming, Save Terzića koji je vlasnik „BUS plusa“ i vlasnik, zajedno sa Željkom Mitrovićem, aplikacije „Globatel“, koja se agresivno reklamira kod njih na Pink televiziji? Da li su ikada obavljeni razgovori sa LJubišom Jovanovićem iz AIK banke, Slobom Racićem iz AIK banke, Dušanom Jovanovićem iz „Pireus banke“, Bojanom Kordićem iz „Komercijalne banke“, Đorđem Stojšićem iz „Hipo“ banke, Igorom Laušom iz NLB banke i Srđanom Petrovićem iz „Metals banke“ odnosno kasnije „Razvojne banke Vojvodine“? To su sve visoki direktori i funkcioneri pomenutih banaka. Da li ste ikada obavljali neke istražne radnje prema tim licima?

Drugo pitanje koje bih želeo da postavim tiče se ponovo pomenutog tužioca, ali i direktora BIA, ko god bude u tom trenutku na funkciji kada se bude odgovaralo – da li će preduzeti nešto povodom činjenice da se dokazni materijali koje su nadležne službe bezbednosti pribavljale sa ciljem da se procesuiraju učinioci krivičnih dela konačno upotrebe za tu namenu, a ne da stoje u nekim fijokama i da služe za međusobna ucenjivanja između političara?

Treće pitanje tiče se predsednika Vlade i budućeg predsednika Srbije, s obzirom da on može da daje predlog za izbor guvernera Narodne banke, a takođe i za nadležno tužilaštvo u Srbiji, Republičko javno tužilaštvo, a takođe i Jorgovanka Tabaković, kao aktuelni guverner Narodne banke – da li su banke u Srbiji izuzete iz zakona Srbije? Da li su one zaštićene od bilo kakvih krivičnih dela? Jer, zaista, mi imamo jednu paradoksalnu situaciju – banke mogu da otimaju stanove građanima, mogu da otimaju čitave firme, rade sa kreditima šta im je volja, koriste privatne izvršitelje i državne organe kao sopstvene uterivače dugova i to im se toleriše. Upropastili su mnoge ljude, bilo da su im oteli imovinu, bilo da su stotine hiljada ljudi ostavili bez posla. Sa druge strane, bankama se dozvoljava da čine različita krivična dela.

Malopre pomenutih sedam lica, njihove razgovore su nadležne službe bezbednosti prisluškivale 2009. godine u operaciji „Balkanski ratnik“ i sva ta lica su učestvovala u pranju narko novca, to se vidi iz tih prisluškivanih razgovora. Nijedno od ovih lica nije procesuirano. Da li zaista nadležni državni organi ili bilo ko u ovoj zemlji može da pomisli da se novac pere sam od sebe, da neki Darko Šarić ili Zoran Ćopić Ćopa dođu, stave novac u veš mašinu i tako peru pare? Ili je potrebno saučesništvo određenih lica, pre svega iz bankarskog sektora i državnih organa, da bi se taj novac oprao i ušao u legalne tokove?

Citiraću neke od razgovora koje je Zoran Ćopić Ćopa, kao glavni perač novca, obavljao sa pomenutom gospodom: 13. 04. 2009. godine u 12,32 časova, broj dokumenta 5360 broj dokumenta – Zoran Ćopić i Dušan Jovanović iz Pireusa oko firme „DTM Relations“, to je firma kojoj se upravo sudi, odnosno sudi se Branku Lazareviću, tadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića, firma koja je služila za preuzimanje „Mitros Srema“; ista lica razgovaraju i 27. 05. 2009. godine, broj dokumenta 5451 u sudskim spisima, a vezano je za garancije oko firme „Mega tabak“ zbog koje je Ćopić osuđen i hotela „Prezident patria“, i tu pominju opet firmu DTM i eksplicitno kažu da je firma „Certus“ preuzela aparate a klan Šarić je preuzeo samu firmu da bi kupio „Mitros Srem“. Takođe, i sa Bojanom Kordićem, 2. 04. 2009. godine, broj 5303, čovek je direktor u „Komercijalnoj banci“. HIPO banka, Đorđe Stojšić i Zoran Ćopić, 26. 5. 2009. godine vode razgovor u 13,41 časova, broj 5444, 5445 firma IPOK iz Zrenjanina – dve milijarde smo imali prometa, sigurno možemo da preuzmemo firmu. Takođe, „Hipo banka“, razgovor koji se tiče Vršačkih vinograda, gde se Ćopić žali kako ima firmu i ima na lageru 10-15 miliona evra, pa ne znaju šta da rade. AIK banka, 5330, razgovor sa LJubišom Jovanovićem, dogovaraju se da mu odblokira firmu u petak, pa da je ponovo blokira za 5-6 miliona u ponedeljak, jer mu treba samo da zatvori neki posao, a novac će leći. Ili, broj 5300 sa Slobom Racićem iz iste banke, AIK banke – morate da završite ovaj milion i po u Vršačkim vinogradima, jer imate najmanje 10 miliona evra vina. A šta kaže Sloba Racić? Čuo se sa Bogdanom Rodićem i kaže – ne možemo više da petljamo, malo smo se preigrali, prodajemo akcije „Merkatora“. Mi smo dužni radnicima IPOK-a i ostalih firmi da se ovo reši.

Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, i vi predsedavajuća, pošto odgovarate danas u njegovo ime, možete i da date odgovor, ali naravno, i od njega očekujem da odgovori na ovo pitanje, pogotovo zato što od decembra meseca odbija da se izjasni na uporna i konstantna pitanja Dveri – u kakvom je poslovnom odnosu sa Nenadom Kovačom, zvanim Neša roming ili Neša samsung? Mi smo to pitanje više puta postavljali, a pogotovo aktuelizovali pre dva meseca, kada smo objavili snimke prisluškivanih razgovora i transkripte istih tih razgovora, koji su klasifikovani kao državna tajna, a prikupljeni su operaciji „Balkanski ratnik – istraživanja narko klana Darka Šarića“.

Ovde imam transkripte označene kao državna tajna, a tiču se razgovora između Zorana Ćopića zvanog Ćopa, koji je pravosnažno osuđene za pranje novca narko klana Darka Šarića i u Srbiji i u BiH i koji je on obavljao 18.2.2009. godine u 11,40 časova sa Nenadom Kovačom i istog dana u 11,16 časova sa Savom Terzićem.

Gospodin Nenad Kovač je kum Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Šta više, oni imaju zajedničke firme, nekoliko zajedničkih firmi, između ostalog i firmu „Eko enerdži grup“, gde je Nikola Petrović bio direktor pre nego što je postao direktor „Elektromreže Srbije“. Kada je postao direktor „Elektromreže Srbije“, prvi posao koji je Elektromreža uradila jeste investicija da se priključi privatnoj mini hidroelektrani „Eko enerdži grupe“ na mrežu „Elektromreža Srbije“, a sada kada je napustio Elektromrežu, ponovo se vratio na mesto direktora „Eko enerdži grupe“.

Da li je Nenad Kovač, nekadašnji bliski saradnik pokojnog Mikija Rakića, Borisa Tadića i Dragana Đilasa i finansijer DS finansirao dugove dnevnog lista „Pravda“ u iznosu od više miliona evra i na taj način uspostavio saradnju između Aleksandra Vučića i kabineta Borisa Tadića i kumovao kasnije osnivanju SNS?

Zašto Aleksandar Vučić odbija da se izjasni na ova pitanja, i na još jedno konkretno pitanje – da li on autoritetom i političkom moći koju ima kao predsednik Vlade utiče da poslovi svoga kuma Nikole Petrovića i njegovog kuma Nenada Kovača se odvijaju nesmetano i da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja?

Ja bih podsetio i da je advokat firme „Eko enerdži grup“ i tandema Petrović – Kovač sadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević. Takođe, kum Nenada Kovača je i predsednik Prvog osnovnog tužilaštva gospodin LJubivoje Đorđević i svi oni zajedno u više sudskih postupaka pokrivaju privatne interese gospodina Kovača, zvanog Neša roming, koji je umešan u pranje narko para Darka Šarića. To ovi transkripti potvrđuju.

Naime, 18.2.2009. godine iz tih razgovora vidi se da su ta lica kupila sve aparate za elektronske dopune od firme „Ditiem rilejšns“, koja je bila u vlasništvu šefa kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, Branka Lazarevića, kome se sada upravo sudi u Specijalnom sudu i gde se prisluškivani transkripti izuzimaju iz dokaznih spisa. Ćopić, koji je, ponavljam, osuđen zato što je upropaštavao firme perući novac za Darka Šarića, se raspituje oko kupovine te firme, da bi oni mogli na osnovu nje da kupe firmu „Mitrosrem“.

Mi smo objavili preko 60 snimaka razgovora gde Zoran Ćopić – Ćopa razgovara sa raznim tzv. biznismenima, sa sudijama, sa mnogim bankarima, gde se vidi da se peru pare od narkotika, da je celokupna privatizacija u Srbiji u najvećem bila upravo pranje novca zarađenog na trgovini kokainom.

Još uvek, dva meseca, ni jedan zvanični državni organ nije reagovao. Niko nas nije pozvao da nas pita kako objavljujemo državne tajne, niko neće da odgovori kako je moguće da se sudi Šariću, Jestroviću i Ćopiću, a ne sudi se Kovaču, Terziću i brojnim bankarima i privrednicima kao što je Bogdan Rodić, kao što su direktori raznih banaka, Kordić iz Komercijalne, Jovanović iz AIK, Jovanović iz Pireusa itd. To je pravo pitanje i prava afera.

Da li Busplus sistem služi za pranje novca od kokaina? Godine 2014. ovde je jedini jedan poslanik SNS rekao da je to bilo u medijima, 2014. godine SNS, znači, je poslala, evo ga ovde snimak, to je bilo 8. marta 2014. godine u 14 časova, 27 minuta i 10 sekundi, fotografisali ste i poslali ste svim medijima CD-ove, gde ste slali i određene transkripte, ali ste nameštali transkripte da kod Save Terzića, koji je lice koje upravlja Busplusom, bude izostavljen deo razgovora gde se pominje Nenad Kovač. Zašto? Da bi se sakrio kum Vučićevog kuma. Da li je SNS … (Isključen mikrofon.)