Zahvaljujem predsednice.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, polazeći od međunarodnog javnog prava i konkretnih međunarodno pravnih akata koji su sadržani u tekstu rezolucije koju mi predlažemo, te idući sledom ustavnih normi koje proističu iz ustavne preambule i ustavnih normi koje se tiče celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije čija je AP Kosovo i Metohija nesumnjivo deo, a imam potrebu da naglasim u ovom trenutku da se AP Kosovo i Metohija nalazi pod mešovitom okupacijom NATO, EU i tzv. prištinskih vlasti. Mi predlažemo da se usvoji jedna rezolucija koja je pojačati, učiniti da se postigne jedan suverenistički stav naše Skupštine, kada je reč o predstojećim koracima kako bismo AP Kosovo i Metohiju sačuvali u sastavu Srbije.

To podrazumeva, pre svega, jedan apsolutni raskid sa dosadašnjom politikom postepenog priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, koje je proglašeno od strane ilegalnih organa u Prištini, a kroz dijalog i posredovanje EU. Dakle, kako mogu u tom dijalogu da posreduju oni koji su učinili sve da se deo teritorije Srbije otme. Nizom pisanih i usmenih sporazuma koji su zaključeni u Briselu, a naročito njihovom postepenom implementacijom došli smo do toga da je važeći Ustav Republike Srbije na neustavan način izmenjen.

Stoga se pitanje Kosova i Metohije mora vratiti u odgovarajuće međunarodne okvire, kao i ustavne okvire, imajući u vidu da je pisani Ustav pretpostavka vladavine prava. Zato je za nas od izuzetnog značaja, ne samo da se usvoji ova rezolucija, već i da se zakaže posebna sednica o Kosovu i Metohiji, koju mi nikako ne uspevamo da zakažemo, i pitamo se zašto. Ko se to i čega boji, što bi se moglo čuti na jednoj posebnoj sednici u Narodnoj skupštini Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.

Da li se možda neko boji toga sve što se ovde kaže snima i stenogramski zabeleži. Vodi se nekakav dijalog čast i poštovanje, dakle drugim institucijama i pojedincima, organizacijama, ali dijalog o Kosovu i Metohiji, treba pre svega ovde da se vodi, a ne da se vodi u Prištini, Briselu, Vašingtonu i na svakom drugom mestu, osim u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege, Srpski pokret Dveri je predložio za usvajanje jednu rezoluciju o AP Kosovo i Metohija.

Naime, polazeći od međunarodnog javnog prava i konkretnih međunarodno-pravnih akata koji su sadržani u tekstu ove rezolucije, te sledom ustavne obaveze koja proističe iz ustavne preambule, a imajući u vidu i ustavne norme o celovitosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije, čija je AP Kosovo i Metohija sastavni deo, koja je trenutno, ovo posebno naglašavam, pod mešovitom okupacijom NATO-a, Evropske unije i nelegalnih organa u Prištini koji su dobrim delom sačinjeni od terorista, a imajući u vidu i ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku, smatramo da je krajnje vreme da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovu rezoluciju i konačno zauzme jedan suverenistički politički stav u daljoj borbi za AP Kosovo i Metohija i njeno očuvanje u sastavu Republike Srbije.

To podrazumeva apsolutni raskid sa dosadašnjom politikom postepenog priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, proglašene od strane ilegalnih organa u Prištini, a kroz dijalog i posredovanje Evropske unije u Briselu, jer su implementacijom ovih sporazuma na grub način ugrožene teritorijalna celovitost i ustavni poredak Republike Srbije.

Naime, nizom pisanih, ali i usmenih sporazuma, zaključenih u Briselu, a naročito njihovom postepenom implementacijom, važeći Ustav Republike Srbije na neustavan način je izmenjen. Stoga se pitanje Kosova i Metohije mora vratiti u odgovarajuće međunarodne okvire - o je isključivo format Ujedinjenih nacija, kao i ustavne okvire, imajući u vidu da je pisani Ustav pretpostavka vladavine prava.

Počev od 2000. godine, primećeno je odsustvo volje da se na legitiman i legitimno legalnim osnovama sačuva Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Sve vlasti su se deklarativno zalagale za KiM u sastavu Srbije, ali ni jedna vlast nije do kraja insistirala na potpunom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Tome su pogodovale evropske integracije i pod pritiskom istih niz pogrešnih poteza svih koji su vršili vlast, budući da evropske integracije imaju jednu konstantu u slučaju Srbije – što je Srbija bliža Evropskoj uniji, to je Kosovo i Metohija sve dalje od Srbije.

Predloženom rezolucijom i zauzetim stavovima se poništavaju efekti i posledice politike koju su povodom kosmetskog problema sprovodile sve vlasti, počev od 2000. godine.

Ovde predlažemo niz mera, kao što je poništavanje sporazuma, osnivanje ministarstva za Kosovo i Metohiju itd, itd. Zahvaljujemo.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, u ovom amandmanu sam naveo da se uvodi u suštinu bankarskih odnosa prema građanima i pravnim licima u Srbiji u sam termin zakona. Dakle, predloge, Predlog zakona o zaštiti obespravljenih korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Dakle, put obespravljivanja korisnika finansijskih usluga u Srbiji nije počeo juče. Nakon 5. oktobra krenulo se sa uništavanjem domaćih banaka. To je učinjeno, dakle, na jedan brutalan način. Posledice su katastrofalne, a mi ih trpimo do danas dani. Ta klima u kojoj su banke gotovo uvek i u svakoj situaciji povlašćene u odnosu na korisnike njihovih usluga se nastavio.

Mi smo do sada u više navrata ukazivali na potrebu da se ti odnosi promene u korist države Srbije, u korist građana Srbije koji koriste finansijske usluge kod banaka, ukazujući na pojedine primere i u našem okruženju. Ne jednom je navođen primer, recimo, kako je Mađarska rešila pitanje kada je reč o zaštiti korisnika kredita u švajcarskim francima itd. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP KiM kao sastavni deo teritorije Republike Srbije, imajući u vidu da je AP KiM državni, dakle, naš kulturni i istorijski, duhovni stožer Republike Srbije, a budući nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na SRJ koja je pravna prethodnica Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, naš najviši nacionalni, državni cilj treba da predstavlja fizički povratak njenih državnih organa i institucija na teritoriji Kosova i Metohije.

Naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP KiM, oslanjajući se na obavezujuću sadržinu međunarodnih akata i to Protokol o razgraničenju između Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije i Republike Albanije, odnosno Kraljevine Albanije od 1926. godine, Konvencije o održavanju i obnavljanju graničnih kamenova, malih piramida i kolčeva na granicu od 1929. godine, Povelje UN i Helsinškog završnog akta Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i Ustava Republike Srbije. Dakle, mi predlažemo da Narodna skupština usvoji Rezoluciju sledeće sadržine. Pomenuću samo neke od tačaka.

U prvoj tački Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM od strane ilegalnih organa u Prištini. U drugoj tački – AP KiM je sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost. Nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument kojim će otuđiti pravno AP KiM kao deo teritorije Republike Srbije, bilo kakvo formalno priznanje samozvane države oličene ilegalnim organima u Prištini, predstavljalo bi trajni gubitak stožera srpske državnosti i kulturno istorijskog identiteta srpskog naroda.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo EU. Evropska unija čije su vodeće države izvršile agresiju na SRJ, a čije su oružane snage okosnica okupacionih trupa na teritoriji KiM nikako ne može biti posrednik u pregovorima o Kosovu, dakle, između Beograda i Prištine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, da su se kroz našu istoriju u redovima srpske vojske borili mnogi pripadnici nesrpske nacionalnosti, koji su se pri tom, ovo dakle napominjemo posebno, isticali po svojoj hrabrosti, po svojoj požrtvovanosti, pomenućemo neke od ratova, Prvi, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i naravno svi odbrambeno otadžbinski ratovi, počev od 1991. do 1999. godine, smatramo i predlažemo da bi bilo krajnje umesno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti i poginulim za otadžbinu.

U prvoj tački Narodna skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

I u četvrtoj tački Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kao državni praznik kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Razlozi, dakle, za donošenje ove deklaracije, deklaracijom osobito želimo da skrenemo pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti, na odsustvo svake vrste ksenofobije, na odsustvo svake vrste netolerancije, šovinizma, nacionalne netrpeljivosti, dakle, većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskih naroda kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti.

Evidentno je da su se u Balkanskim ratovima Prvo, Drugom, Prvom svetskom, Drugom svetskom i otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine, borili svi ovi hrabri ljudi i smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije, čini jedan prvi korak u posvećivanju pažnje ovoj temi, kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom „Dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva“.

Zahvaljujem predsednice.

Ako možete samo vreme da vratite.

Poštovana predsednice zahvaljujem se.

Poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, srpski pokret Dveri ne smatra da je opravdano spajanje rasprava po navedenim tačkama, te smatramo da je isto učinjeno kako bi ovi predmetni predlozi bili usvojeni na brzinu i bez adekvatne rasprave i kako bi opoziciji bilo uskraćeno da obrazloži svoje amandmane.

Istina je da je jedan deo navedenih predloga akata međusobno povezan, to je tačno, ali to svakako ne opravdava ovakvo postupanje, dodajmo pri tom da se gore navedeno svakako ne može reći kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Kada je reč o prve dve tačke današnjeg pretresa Dveri se ne protive učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama ukoliko se te operacije izvode pod okriljem UN. Protiv smo učešća u operacijama pod okriljem EU, jer takve operacije zapravo doživljavamo i smatramo da su to prikrivene misije NATO-a, i da mi u takvim operacijama ne treba da učestvujemo.

Ono što je nama ovde veoma sporno, neprihvatljivo, to je visok broj pripadnika Vojske Srbije koji se mogu uputiti u mirovne misije, koje su planirane tokom 2018. godine. Ovde se pominje da se može uputiti do 700 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije van granica Republike Srbije. Zašto je to nama problematično? Pa, jer ne postoji pravna mogućnost da se povuku ti pripadnici dok su u misijama, dok se misije ne završe, a nama se ne daj Bože, može desiti neka kritična vanredna situacija gde ćemo mi imati potrebu za angažovanjem tih ljudi. Dakle, ne bi bio prvi slučaj da pojedine zemlje neke od najboljih svojih pripadnika imaju u inostranstvu kao učesnike u stranim misijama, a da istovremeno imaju potrebu da ih angažuju u svojoj zemlji. Tako da mi ne možemo podržati ova dva predloga i to u situaciji kada se naša zemlja suočava sa brojnim vojno-bezbednosnim izazovima. Tako da to nećemo podržati.

Kada se govori o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, postoji nekoliko izuzetno spornih pitanja koja se tiču predmetnog predloga. Na prvom mestu, smatramo da ne postoji nikakav razlog da se ovaj predlog usvaja po hitnom postupku. Slična je situacija i sa većinom drugih predloga u našem zajedničkom pretresu. Izuzetak predstavlja Predlog zakona o vojnom obrazovanju, s obzirom na činjenicu da je uređenje ove zakonodavne materije bilo neophodno uraditi još pre deset godina, ako se ne varam, te da nije ispunjen rok zadat ustavnim zakonom, a poželjno je, kako je predlagač u obrazloženju istakao da materija vojnog obrazovanja u potpunosti bude uređena do početka sledeće školske godine. To je razumljivo.

Kada je reč o vojnom obrazovanju, mi smo to stavili u naše amandmane i pomenućemo kada za to dođe vreme. neophodno je da se tu pomenu određeni termini, kao što je vojnička, oficirska, podoficirska čast, rodoljublje, dakle oni ne mogu biti izuzeti iz vojnog obrazovanja, kao tema.

Mi smo imali veliku i slavnu istoriju, imali smo div junake, a oni nisu tek tako postali junaci. Dakle, oni su vaspitani u određenom duhovnom, kulturološkom hodu i potrebno je da se to zadrži i dalje.

Kada je reč o ostalim predlozima, pa i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, ovakvo obrazloženje ne stoji, te smatramo da je vlast naumila da ovaj predlog usvoji po hitnom postupku kako bi se takođe izbegla javna rasprava.

Predmetna materija i sam Zakon o obrani su menjani i dopunjavani u više navrata. Smatramo da bi bilo mnogo svrsishodnije pristupiti izradi novog predloga zakona o odbrani koji bi potom prošao javnu raspravu i na posletku bio usvojen u redovnoj proceduri. Nadalje, smatramo problematičnim navođenje međuodbrambenim interesima u članu 4. tačka 9. vojne neutralnosti.

Vojna neutralnost kao načelo utvrđeno Rezolucijom Narodne skupštine je pitanje vojne pozicije jedne zemlje, u sprezi sa geopolitičkim i geostrateškim interesima i spoljno političkom orijentacijom, te kao takva nema razloga da bude propisana osnovnim odredbama Zakona o odbrani.

Hteo bih da prokomentarišem kratko reči ministra u njegovom uvodnom obraćanju prvog dana naše sednice. Ministar je tada primetio sasvim ispravno, koliko je svojevremeno između ostalog uništeno haubica, tenkova i kako je to sve uticalo na odbrambenu moć naše zemlje.

To je dobro da je ministar rekao, ja ga zbog toga pohvaljujem. Dobro je da narod čuje ko je kada i kako uništavao odbrambenu moć. Međutim, mi moramo i ja sada na to, ministru i njegovim saradnicima skrećem pažnju, da poradimo na još nekim stvarima koje takođe urušavaju odbrambenu moć naše zemlje.

Tu imam u vidu strategijsko doktrinarna dokumenta, dokumenta planiranja i razvoja i druga neka dokumenta koja regulišu upotrebu Vojske, koja nisu doneta za vreme sadašnje Vlade ni prethodne, već za vreme jednog drugog ministra odbrane, a koja su sva, kao što znamo, urađena po zahtevima NATO-a. Tu se NATO favorizuje, favorizuju se NATO standardi i sve dok je to tako postojaće jedan kontinuitet u ugrožavanju odbrambene moći Republike Srbije. Mi pozivamo da se izmene dokumenta, kao što su Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, doktrina odbrane Republike Srbije, zatim doktrina Vojske Srbije, kada je reč o toj vrsti dokumenata.

Što se tiče onih drugih dokumenata, tu je dugoročno plan razvoja sistema odbrane, srednjoročni plan, zatim imamo dokumenata koji predviđaju, kao što je plan odbrane i plan upotrebe Vojske Srbije, no da se vratim dalje.

Smatramo da je odredbama predloženog člana 108a koji propisuje da se odredbe ovog Zakona o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu odbrane, jednak u odnosima žene i muškarca suvišna i namenjena isključivo dodvoravanju sveopštem trendu političke korektnosti.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, kao i slučaju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, nalazim da nema razloga se donosi po hitnoj proceduri.

Što se tiče odredbe člana 10. Predloga kojom se menja odredba člana 53. stav 1. važećeg zakona, obzirom na činjenicu da nije precizirano koje su to ličnosti van struktura Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koje će vojna policija obezbeđivati. To je za nas vrlo problematično.

Zatim, kao problematična odredba člana 18. Predloga, kojom se u članu 72. dodaje stav 2. koji glasi – izuzetno od stava 1. ovog člana, ako nije zaključen međunarodni ugovor, ministar odbrane može profesionalno vojnom licu odobriti rad u strukturama međunarodne organizacije ili regionalne inicijative, pod uslovom da to nije u suprotnosti sa potrebama službe. Postavlja se pitanje kako i na osnovu kojih kriterijuma ministar odbrane može da odobri navedenom licu ovako nešto bez postojanja međunarodno ugovora.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege da obrazložim ukratko naš predlog.

Polazeći, dakle od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohija kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da je Kosovo i Metohija istorijski državotvorno i kulturno i duhovno, dakle stožer Republike Srbije i građana, budući da nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao pravne prethodnice Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, najviši nacionalni i državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih organa i institucija na teritoriju AP Kosova i Metohije, naročito uviđajući činjenicu bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju Kosova i Metohije nije moguće sprovesti. Ovo podvlačimo, ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohija.

Oslanjajući se na obavezujuću sadržinu međunarodnih akata i to protokola o razgraničenju između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, Republike Albanije, odnosno Kraljevine Albanije od 1926. godine. Zatim, Konvencije o održavanju i obnavljanju graničnih kamenova, malih piramida i kočeva na granici od 1929. godine, Povelje UN, Helsinškog završnog akta, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i ustava Republike Srbije, kao najvišeg opšteg pravnog akta u unutrašnjem pravnom poretku, naročito sledeći duh Ustava Republike Srbije, ali uvažavajući principijelan i nedvosmislen stav SPC, da država ova Srbija ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ali ono što se pokloni nekome, to je zasvagda izgubljeno.

Pomenuću samo neke od predloženih tačaka koje bi trebala da sadrži ta rezolucija ako je usvojimo. Republika Srbija, pod jedan, u skladu sa Međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije od strane ilegalnih organa u Prištini.

Pod dva, AP Kosovo i Metohija je sastavni deo i neotuđivi deo Republike Srbije, koji se trenutno nalazi pod okupacijom, o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Ni jedan građanin Republike Srbije, koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će otuđiti AP Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovore u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu da je prema Ustavu Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske vojske nesrpske nacionalnosti, isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratovima koje smo vodili, odbrambenim, naročito se sećajući i pamteći da su u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, kao i u otadžbinskim odbrambenim ratovima, koji su vođeni od 1991. do 1999. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti, predlažemo da Narodna skupština Republike Srbije donese deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije, nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

Pod jedan, Narodna skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

Pod dva, Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije, da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Pod tri, Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Pod četiri, Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kao državni praznik, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Što se tiče razloga za donošenje ove deklaracije, dakle, obzirom da je Republika Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir viševekovnu multietičnost i multikulturalnost prostora na kome zajedno sa srpskim narodom žive pripadnici i drugih naroda koji su u skladu sa vremenom i istorijskim okolnostima delili sudbinu sa srpskim narodom, deklaracijom, osobito želimo da skrenemo pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije, netolerancije, šovinizma i nacionalne netrpeljivosti većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda, kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti koji su se kroz istoriju isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratovima za oslobođenje od okupatora.

Evidentno je da su u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i otadžbinskim odbrambenim ratovima mnogi od njih dali velike žrtve.

Smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti čini prvi korak u posvećivanju pažnje ovoj temi, kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom – dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije. Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege, polazeći od državotvorne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohija, kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da su Kosovo i Metohija istorijski državotvorno, duhovno i kulturno, dakle stožer Republike Srbije i njenih građana, budući da nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dakle kao pravna prethodnica Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije najviši državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih organa institucija na teritoriju Kosova i Metohije.

Naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriji AP Kosova i Metohije nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstveno pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije uključujući AP Kosova i Metohiju i uvažavajući principijelni i nedvosmislen stav SPC da državna vlast Srbije ne sme nikada da svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme to se i vrati, ali ono što se pokloni nekome to je svagda izgubljeno. Predlažemo da Narodna skupština Republike Srbije usvoji rezoluciju o AP Kosova i Metohija u kojoj bi pored ostalog rekli sledeće – da Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana, dakle ne prizna i nikada neće priznati jednostrano proglašeno nezavisnost Kosova i Metohije od strane ilegalnih organa u Prištini. Da Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost. Da nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo EU. Evropska unija čije su vodeće države izvršile agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dakle, a čije su oružane snage okosnice okupacionih trupa na Kosovu i Metohiji nikako ne može biti posrednik u pregovorima o rešavanju problema Kosova i Metohije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu, sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa uz posredovanje EU, budući da je reč o ustavno-nezakonitim i privatnim političkim pogodbama neovlašćenih lica.

Zatim, obavezuje se Vlada Republike Srbije da naloži svim političkim organizacijama i pojedincima koji su na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije uključeni u rad ilegalnih organa u Prištini, a koji priznaju, primenjuju ili donose akte u okviru ilegalnog prištinskog sistema da iz istih istupe i uskrate im podršku.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Imajući u vidu da prema Ustavu Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske vojske, ne srpske nacionalnosti, dakle, isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratu, a naročito se sećajući i pamteći da su u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, kao i u otadžbinsko odbrambenim ratovima koji su vođeni od 1991. do 1999. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti, predlažemo da Narodna skupština Republike Srbije donese deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske na nacionalnosti i poginulim za otadžbinu u kojoj bi se reklo sledeće.

Pod jedan, Narodna skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

Pod dva, Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Pod tri, Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Pod četiri, Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kao državni praznik kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Deklaracijom osobito želimo da skrenemo pažnju domaćoj ali i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije, netolerancije, šovinizma i nacionalne netrpeljivosti većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti koji su se kroz istoriju isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratovima za oslobođenje od okupatora.

Smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu čiji se prvi korak u posvećivanju, dakle, pažnje ovoj temi kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom – Dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kojim bi se obeležilo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije. Hvala vam.

Hvala vam poštovana predsednice.

Pitanje za predsednika Privrednog suda u Beogradu Jovana Jovanovića – kada je bio raspisan konkurs za radno mesto sekretarice predsednika suda? Po kom pravnom osnovu je penzionisana sekretarica LJiljana Gladović, već pet godina angažovana na istom radnom mestu? Naročito imajući u vidu njene godine starosti, nedavno je napunila 70 godina. Gospodine Jovanoviću, da li vi svojeručno potpisujete odluke ili umesto vas potpisuje upravo pomenuta LJiljana Gladović? Da li ste upoznati sa odlukama koje potpisuje LJiljana Gladović?

Pitanje za Anu Brnabić – kada ćete predložiti Zakon o ispitivanju porekla imovine? Najinteresantnije će biti ako i kada taj zakon stupi na snagu koliki je broj visokih funkcionera DS, SNS i narkodilera kriminalaca bio pod znacima navoda srećne ruke i dobio sedmicu na lotou. Odgovor na ovo pitanje možda mogu da daju i oni koji su noću krečili službene prostorije Lutrije Srbije iako, koliko mi je poznato, ni jedan moler nikada nije dobio više od šestice.

Pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović – u koliko slučajeva i u kojim predmetima je u krivičnim postupcima u Srbiji postavljen branilac po službenoj dužnosti a da je pri tom okrivljeni imao svog izabranog branioca?

Pitanje za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu – da li su neke sudije ovog suda bile na praksi u Haškom tribunalu, pa postavljaju branioce po službenoj dužnosti iako okrivljeni ima svog advokata? U koliko slučajeva i u kojim predmetima su sudije ovog suda tako postupili?

Pitanje za direktora Koridora Srbije Zorana Babića – u kojoj zgradi se nalazi sedište Koridora Srbije? Koliko iznosi mesečni zakup tih prostorija? Tražim da mi dostavite ugovor o zakupu. Takođe, koliko iznosi reprezentacija direktora i funkcionera Koridora u restoranu „Terminal“?

Pitanje za ministra Ivicu Dačića – kakva su vaša saznanja o prirodi sukoba i problema sa Bakirom Izetbegovićem? Da li su ti sukobi na relaciji Beograd – Bakir Izetbegović državno ili privatno-poslovne prirode? Da li postoji poslovna veza između Bakira Izetbegovića, Fahrudina Radončića i Miroslava Miškovića? Da li vam je poznata firma „Prezident nekretnine“ iz Bosne i Hercegovine koja je u vlasništvu 50% Miškovićevog „Delta rilestejta“, a po 25% imaju „Avaz“ Fahrudina Radončića i „Venedi internacional Delize“ iza koje stoji Naser Keljmendi? Da li ste 30. avgusta 2012. godine bili prisutni na sastanku koji je organizovao Miroslav Mišković u prostorijama Delte, a na kome su bili Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Ivica Dačić, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, Miroslav Mišković, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i Fahrudin Radončić, vlasnik „Avaza“ i kandidat za ministra policije BiH? Da li je tada dogovoreno da Dodik odustane od zahteva za smenu Zlatka Lagundžije, da se smeni ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetović i da se na njegovo mesto postavi Fahrudin Radončić što se i desilo 22. novembra baš kako je dogovoreno na ovom sastanku?

Kao što vam je poznato, Barak Obama je 2. juna 2012. godine pismenim ukazom označio i stavio na crnu listu Nasere Keljmendija kao glavnog narkodilera na Balkanu i glavnog čoveka za šverc heroina u Evropi i zatražio finansijsku istragu protiv svih lica koji su povezani sa njim, a tu spadaju i Radončić i Mišković. Tri meseca posle toga državni vrh se sastao i posluje sa pomenutim licima. Vi stalno ističete da niste sarađivali sa tajkunima i osobama bliskim kriminalu, a naročito je poznat vaš sukob sa Miroslavom Miškovićem, pa odakle onda ovaj sastanak? Isto pitanje važi i za gospodina Aleksandra Vučića.

Da li je zbog ovog sastanka uplaćeno direktno od strane države Srbije dva miliona dolara Fondaciji Hilari Klinton da obezbedi sastanak između predsednika SAD Baraka Obame i predsednik Vlade Srbije, što je otkriveno u finišu predsedničke trke u SAD, kada je FBI otvorio istragu protiv Hilari Klinton i kada je direktor FBI objavio 33.000 mejlova među kojima i dokaz o uplati iz Srbije? Pored date donacije upravo zbog sastanka od 30. avgusta 2012. godine Obama nije hteo da se sretne sa predsednikom Vlade, odnosno sa vama?

Za kraj, šta je pošlo naopako, a jasno je ko nije bio zadovoljan, pa je posle tri i po meseca posle ovog sastanka uhapšen Miroslav Mišković. Takođe, par meseci potom i Naser Keljmendi je uhapšen na Kosovu, a 2014. godine jedan poznati beogradski kriminalac, svedok saradnik, povezan sa Keljmendijem koji se i danas nalazi u zatvoru, a terete ga za realno smešna dela u odnosu na šta je sve bio uključen?

Hvala gospodine predsedavajući.

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP KiM, kao sastavnom delu teritorije Republike Srbije, imajući u vidu šta KiM znači za naš narod i našu državu u istorijskom, kulturnom, duhovnom, svakom drugom pogledu, a budući da se nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao pravne prethodnice Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, najviši nacionalni državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih ograna i institucija na teritoriju AP KiM.

Uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka, dakle državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije uključujući i KiM, uvažavajući razume se i principijelan nedvosmislen stav SPC, da državna vlast Srbije ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme to se i vrati.

Dakle, mi predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji rezoluciju o AP KiM u kojoj ćemo konstatovati sledeće, ja ću od ovih 20 tačaka pobrojati samo neke od njih.

To je da se ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašena nezavisnost KiM od strane ilegalnih organa u Prištini.

Da je Kosovo i Metohija sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije, koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Da nijedan građanin Republike Srbije, koji vrši određene funkcije, bilo koju funkciju, nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti AP Kosovo i Metohija, kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu i da se pregovori izmeste u Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa, uz posredovanje EU itd, itd.

Po čemu je ova rezolucija koju mi predlažemo specifična? Ona je prvi akt koji se poziva na međunarodne ugovore o razgraničenju između pravnih prethodnica Republike Srbije sa Albanijom, što je nesumnjivo argument koji ide u prilog tvrdnji da je AP Kosovo i Metohija deo Republike Srbije, koja se graniči sa Albanijom. Takođe, ova rezolucija je akt opredeljenja Narodne skupštine Republike Srbije da se borba za očuvanje Kosova i Metohije izmesi iz formata briselske birokratije koja funkcioniše na principima uslovljavanja.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu da je Republika Srbija prema Ustavu, država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske vojske nesrpske nacionalnosti, dakle isticali po svojoj hrabrosti, požrtvovanosti u ratovima koje smo vodili, naročito se sećajući i pamteći da su u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom radu, kao i u otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. godine do 1992. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju, poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti.

Predlažemo da Narodna Skupština Republike Srbije donese deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

U tački jedan bi konstatovali da Narodna Skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

U tački dva, Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije da odaju počasti ovim herojima, podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

U tački četiri, Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kao državni praznik, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

S obzirom da su Republika Srbija i njeni građani u poslednjih 25 godina izloženi neutemeljenoj i javnoj kampanji o prisustvu ksenofobije, netolerancije, šovinizma, nacionalne netrpeljivosti prema pripadnicima nesrpskog naroda, naročito u stranim medijima, smatramo da deklaraciju treba što pre usvojiti i time između ostalog i na taj način demantovati sve to. Zahvaljujem.

Molim kolege poslanike, da se glasanjem izjasne o ovom predlogu.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.

Da li narodni poslanik Miladin Ševarlić želi reč? (Da.)

Izvolite.

Zahvaljujem.

Pitanje za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu – na osnovu kog propisa i odluke je dana 14.11.2017. godine dozvoljeno građaninu Nikoli Petroviću da privatnim vozilom uđe na parking suda u zgradi u bulevaru Nikole Tesle 42a, te da potom uz prisustvo i pratnju pripadnika pravosudne straže pristupi na ročište u parničnom postupku? Da li je to bila demonstracija sile i pritiska na sud i slanje poruke Sudiji kakva se odluka o njega očekuje?

Pitanje za ministra telekomunikacija i direktora Telekoma – Dostavite mi bankarske garancije od firmi distributera elektronskih dopuna mobilne telefonije „Futura plus“ „DTM relations“ i od 1. aprila do 1. novembra 2009. godine, koje su po ugovoru sa Telekomom bile dužne da iste dostave na duplo veći iznos od sedmičnog prometa. Po ugovoru o poslovnoj saradnji Telekoma i „Future plus“ broj 111 786 od 9. oktobra 2006. godine i Aneksa broj od 1 do 3 tog ugovora, „Futura“ je bila dužna da dostavi ovakvu bankarsku garanciju i molim da mi se dostavi taj ugovor.

Takođe tražim da mi dostavite sledeće račune future iz 2009. godine: račun broj 1657/1412 na iznos 973.216,14 dinara od 16. 05; račun broj 1723/1412 na iznos od 45.721.924,30 dinara od 23. 05; račun broj 1786/1412 na iznos od 44.228.005,80 dinara od 30. 05; račun broj 1854/1412 na iznos od 47.070.182,28 dinara od 6. 06; račun broj 2027/1412 na iznos od 52.143.853,60 dinara od 13. 06; račun broj 2088/1412 na iznos od 50.928.560,35 dinara od 20. 06; račun broj 2131/1412 na iznos od 48 miliona 795 hiljada 28 dinara i četiri pare od 27. 06; račun broj 2193/1412 na iznos od 52 miliona 314 hiljada 617 dinara i 19 para od 4. 07; račun broj 2272/1412 na iznos od 15 miliona 928 hiljada 954 dinara i devet para od 7. 07; račun broj 2398/1412 na iznos od 34 miliona 149 hiljada 237 dinara od 11. 07; račun broj 2460/1412 na iznos od 54 miliona 135 hiljada 533 dinara od 18. 07; račun broj 2554/1412 na iznos od 39 miliona 279 hiljada 795 dinara od 25. 07; račun broj 2572/1412 na iznos od 23 miliona 907 hiljada 243 dinara od 01. 08. Sve ukupno iznosi 509.576.143,79 dinara ili 5.480.000 evra.

Iste račune za period od aprila do novembra 2009. godine tražim i za DTM.

Ko je dozvolio da „Futura plus“, tada u vlasništvu Darka Šarića, uđe u toliki minus, koji nije pokriven sredstvima obezbeđenja, a zbog čega nije aktivirana bankarska garancija, već je Telekom podneo tužbu?

Da li je podneta krivična prijava protiv lica koja su oštetila Telekom i omogućila firmi Darka Šarića da ošteti Telekom za skoro pet i po miliona evra? Da li je Telekom naplatio ovaj novac? Da li je ovih pet i po miliona evra Darko Šarić koristio u kupovini „Mitrosrema“? Jasno je da jeste.

Pitanje za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – Da li je u optužnici za pranje novca protiv Darka Šarića uključen i ovaj iznos od pet i po miliona Telekoma? Da li ste istraživali povezanost rukovodilaca Telekoma u pranju novca narko klana Darka Šarića?

Pitanje za Aleksandra Vučića: Gospodine Vučiću, da li poznajete Šon Fic Patrika i Bila DŽejmsa i da li ste se sa njima ponovo sreli prilikom vaše poslednje posete Vašingtonu? Pomenuta dvojica direktno nadziru sve kadrove CIA po Srbiji i bili su direktno nadređeni Mikiju Rakiću, vašem bivšem šefu i osnivaču SNS-a?

Gospodine Vučiću, da li ste po nalogu Mikija Rakića učestvovali u lociranju Ratka Mladića, za šta vam se javno zahvalio Bruno Vekarić?

Da li ste u vašem vinskom podrumu u Jajincima organizovali sastanke sa pojedincima? Reč je o više od 10 lica koji su prema informacijama CIA imali saznanja o kretanju generala Mladića i istima, uz francusko vino koje vam je poklonio Cane Subotić, nudili novac i druge usluge kako bi vam otkrili lokaciju generala? Hvala.

Hvala.

Pitanje za ministarku pravde, Nelu Kuburović, da li se generalno tužilaštvo Ruske Federacije, tokom 2012. godine, obratilo Ministarstvu pravde zamolnicom za međunarodnu pravnu pomoć, a u vezi sa krivičnim postupkom koji se pred organima Ruske Federacije vodio protiv Borisa Berezovskog i Nikolaja Guškova, kao i da li je bila zatražena zaplena imovine u njihovom vlasništvu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Molimo da nam se dostavi dokumentacija koja je dostavljena uz ovu zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć.

Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da nas obavesti o kretanju predmeta po zamolnici za međunarodnu pravnu pomoć, pod poslovnim brojem pomik2po152/12, koji je u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu primljen 20. novembra 2012. godine, kao i da nam dostavi sve sudske odluke donete prilikom postupanja po ovoj zamolnici.

Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da li je predmet zamolnice, tj. zahtev za zaplenom imovine Berezovski Borisa i Nikolaja Gluškova, obuhvatio imovinu kompanije „Danube Foods group BV“ i to aktivu od kompanija „Bambi Banat“ a.d. Beograd, zabavni park za decu i omladinu „Bambi park“, „Imlek“ a.d, „Mlekara“ a.d Subotica, „Knjaz Miloš“ a.d, „Knjaz Miloš Natura“ Batajnica, „Belosavac 2001“ d.o.o. Smederevska Palanka, „Sekopak“ d.o.o. Beograd, „Knjaz Miloš“ Banja Luka, „Knjaz Miloš“ Montenegro, a čija je nominalna vrednost 600 miliona evra.

Nadležni ruski organi utvrdili su da je u periodu od 2002. do 2005. godine, Boris Berezovski, preko četiri kompanije i jednog trusta prebacio 320 miliona dolara stečenih kao rezultat poslova kriminalnog udruženja u kompaniju „New World Value Fond“ na Gibraltaru, a potom je ova investirala ova novčana sredstva „Value Discovery Partners“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Pomenuta firma je deo sredstava investirala u aktivu kompanije za punjenje mineralne vode „Knjaz Miloš“ preko kompanije „Benume Funds gropu BV“ sa sedištem u Amsterdamu. Kasnije, „Benume Funds gropu BV“ stekla aktive „Bambi Banata“, „Bambi parka“, „Imleka“, „Mlekare“ Subotica. „Value Discovery Partners“ je takođe investirala novčana sredstva u „Clates Holding BV“ sa sedištem u Utrehtu, Holandija i preko nje postala vlasnik 100% akcija „Knjaz Miloš“.

Ključno je pitanje, zašto je neko odlučio da prevari Rusiju, ali i da Srbiju uskrati za 300 miliona evra koje bi dobila zaplenom imovine i ko je prisvojio ovaj novac?

Pitanje za ministra policije, Nebojšu Stefanovića, 14. novembra 2014. Godine, pokušano je ubistvo biznismena Milana Beka. Trenutno je u toku sudski postupak za pokušaj ubistva, ali javnost praktično nema podataka o tom slučaju. Molimo vas da mi odgovorite na tri pitanja u vezi sa tim.

Ključno je, da li ste otkrili motiv za ovo delo? Vaša prva izjava bila je da je atentator na Beka amater i da će policija brzo rešiti ovaj slučaj. Kasnije se ispostavilo da ta vaša izjava nije tačna. Međutim, da li je policija tokom istrage došla do saznanja da atentator, očito profesionalac, nije ni imao nameru da ubije Milana Beka, već da ga ozbiljno rani. Konačno, da li je atentat na Beka dovođen u vezu sa poslovanjem pomenutog „Danube Foods-a“ sa kojim je on formalno i faktički upravljao, odnosno njegovom prodajom.

Kao što znamo „Denjub fuds“ je prodat dva i po meseca posle pokušaja ubistva Milana Beka Londonskom fondu „Mid Evropa partners“ i da li je ovaj pokušaj ubistva bilo ubeđivanje Beka da odradi tu transakciju.

Pitanje za direktora Uprave za sprečavanje pranja novca – da li ste u okviru svojih zakonskih ovlašćenja ispitali poreklo novčanih sredstava kojima je izvršena kupovina „Denjub fuds“, kao i koja je cena zaista plaćena i kojoj kompaniji je izvršen prenos sredstava? Imajući u vidu da je Berezovski barem službeno mrtav od 2013. godine, kako je upravljanje kompanijama koje su nekada bile u vlasništvu „Denjub fuds“, a sada „Mid Evropa partners“ poverene na upravljanje Privrednom društvu „Moji brendovi“ d.o.o. čije se sedište nalazi u istoj ulici u kojoj živi Milan Beko, što je vrlo interesantno, jer upravo je to mesto izvršenja ubistva u pokušaju Milana Beka.

Takođe napominjemo da je direktor „Moji brendovi“ Andrija Jovanović bivši suvlasnik „Marba“, pa vam postavljamo pitanje – da li ste i kada sproveli proveru novca bivših vlasnika kompanije „Marbo“? Ako se prihvati da je tačno da su svoju kompaniju „Marbo“ doduše i to je diskutabilno, jer je pokojni Mile Tadić tada dao 90% novca za osnivanje „Marba“, zaista prodali „Pepsiju“ za 200 miliona evra, kako su Andrija Jovanović i Bojan Milovanović stavili pod kontrolu pored pomenutih kompanija u prethodnim pitanjima i bolnicu „Medigrup“ i poslovne banke „KBM“ banku, „Findomestik“ banku, a nedavno i „Pireus“ banku, kako su finansirali izgradnju A bloka na Novom Beogradu, pri čemu je projektno finansiranje isfinansirala „Pireus“ banka? Kada smo već kod „Pireus“ banke, ova banka je i najveći hipotekarni poverilac Luke Beograd, gle čuda, opet Beko. Stalno im se prepliću putevi. Kako su ova lica pored svega još i ponudila iznos od milijardu i 350 miliona evra za kupovinu „Telekoma“?