Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8614">Zoran Radojičić Dveri</a>

Zoran Radojičić Dveri

Srpski pokret Dveri

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohiju, dakle kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da je KiM istorijski i državotvorni, duhovni i kulturni stožer, dakle Republike Srbije i njenih građana, naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM, dakle, nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohiju, imajući u vidu duh Ustava Republike Srbije, imajući u vidu principijelan stav, nedvosmislen stav SPC, dakle da je državna vlast Srbije ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzima to se i vrati. Mi smo predložili rezoluciju.

Dakle, Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom, voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati, dakle, jednostrano proglašeno nezavisnost AP Kosova i Metohija, od strane ilegalnih organa u Prištini.

Kosovo i Metohija je sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo, dakle, da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti AP Kosovo i Metohija kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo Evropske unije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume postignute u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa uz posredovanje EU budući da je reč o neustavnom, dakle, nezakonitim privatnim političkim pogodbama neovlašćenih lica.

Obavezuje se Vlada da naloži svim političkim organizacijama i pojedincima koji su na okupiranoj teritoriji AP Kosovo i Metohija, uključeni u rad ilegalnih organa u Prištini, a koji priznaju, primenjuju i donose akte u okviru ilegalnog prištinskog sistema, da iz istih odmah istupe i uskrate im podršku, itd, a ukupno ima 20 tačaka.

Ono što moram da naglasim a to je da je ova rezolucija prvi akt koji se poziva i na međunarodne ugovore o razgraničenju između pravnih prethodnica Republike Srbije sa Albanijom što je nesumnjiv argument koji ide u prilog tvrdnje da je KiM deo Republike Srbije koja se graniči sa Albanijom.

Takođe, ova rezolucija o aktu opredeljenja Narodne skupštine Republike Srbije da se borba za očuvanje KiM izmesti iz formata briselske birokratije, dakle, koja funkcioniše na principima uslovljavanja tzv. evropskog puta Srbije njenim povlačenjem na teritoriji AP KiM.
Hvala predsedavajući. Imajući u vidu da je prema Ustavu Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske Vojske, nesrpske nacionalnosti isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratu, naročito se sećajući i pamteći da su se u balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, dakle kao i otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. godine do 1999. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju, poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti, Narodna skupština bi trebalo da donese jednu deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije, nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

Tu treba konstatovati četiri stvari, pre svega. To je, da se izražava posebno poštovanje, dakle, odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote, boreći se u ratovima na strani države Srbije.

U drugoj tački bi pozvali kao Narodna skupština nadležne institucije Republike Srbije da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika, kojim bi se obeležio njihov doprinos u borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

U tački 3. predlažemo kao Narodna skupština da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Narodna skupština u četvrtoj tački bi predložila da se odredbi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kao državni praznik, kojim se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Obzirom da je članom 1. Ustava Republika Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimamo u obzir i tu viševekovnu multietičnost i multikulturalnost prostora na kojem zajedno sa našim srpskim narodom žive pripadnici drugih naroda.

Deklaracija osobito želi da skrene pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije i netolerancije i šofinizma i nacionalne netrpeljivosti, kada je reč većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda.

Evidentno je, naravno, da su se u svim pomenutim ratovima Balkanskom, Prvom svetskom, Drugom svetskom, odbrambenim otadžbinskim ratovima, da su ginuli i stradali za našu zemlju svi oni koji nisu pripadnici srpskog naroda i da njih treba uzeti u obzir i da se istaknu svetli primeri svih rodoljuba u cilju vaspitanja i obrazovanja budućih generacija u duhu patriotizma i ljubavi prema otadžbini. Hvala.
Zahvaljujem.

Pitanje za ministarku Zoranu Mihajlović i direktora Koridora Srbije, Zorana Babića – po kom je kriterijumu automobil u vlasništvu Koridora Škoda Superb, BG 669-BB registarske tablice, dodeljen bivšem ministru Željku Sertiću na lično korišćenje, kao i koji je izvođač radova na Koridoru dao karticu pomenutom Sertiću, sa kojom besplatno sipa gorivo na pumpama „Gasproma“?

Pitanje za Aleksandra Vučića – da li ste kao predsednik Vlade naložili tadašnjem ministru Saši Raduloviću, što je inače Radulović kao poslanik potvrdio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da iz Fonda za razvoj isplati milion i po evra firmi Čedomira Jovanovića, pod obrazloženjem da će nam Čeda trebati? Kada je Radulović to odbio, da li ste mu vi dali taj novac, koji je isplatio vaš kum Goran Veselinović, i da li vam je taj novac vraćen?

Pitanje za predsednicu parlamenta Maju Gojković – po kom kriterijumu vi izričite kazne iz Poslovnika o radu Narodne skupštine? Da li je narodni poslanik Srđan Nogo isključen da bi se u Narodnoj skupštini onemogućilo da se čuje o kriminalu i korupciji u vrhu države, ili je isključen zato što je pomenuo 750 sudija koji imaju članske karte SNS-a i kojima su odobreni najpovoljniji krediti u bankama? Da li je isključen zato što je rekao da Ana Brnabić nije prošla bezbednosnu proveru kao agent stranih obaveštajnih službi, ili je isključen zato što je prvi u Srbiji otkrio da Vučićev kum Nikola Petrović i njegov kum Nenad Kovač poseduju privatne prislušne centre u Beogradu? Ili što smo utvrdili da je SNS oprala dva miliona evra iz crnih fondova na predsedničkim izborima? Ili je isključen zato što smo u aferi „Dveriliks“ objavili tajne snimke koji pokazuju kako korumpirani političari i bankari peru prljave pare koje potiču od trgovine narkoticima? Zašto je isključeno pola poslaničke grupe Dveri? Na primer, zašto je isključena Marija Janjušević? Da li možda zbog toga što smo pitali ko je dao kredit Željku Mitroviću, vlasniku „Pinka“, u iznosu od 27 miliona evra i kome je zbog toga morao da uplatio pet miliona evra na račun? Na čiju tetku, kuma ili brata se vodi taj račun?

Predsednici Narodne skupštine još jedno pitanje – zašto je, suprotno Poslovniku, isključen predsednik naše poslaničke grupe Boško Obradović? Iako u stenogramu jasno stoji da ste ga isključili samo za tekuću sednicu, juče mu je onemogućen ulazak u salu i prisustvovanje radu Skupštine narednih 20 radnih dana. Da li je razlog tome promena Ustava i poslednji zadatak koji morate da ispunite oko predaje Kosova i Metohije? Da li zato moraju biti isključeni svi oni koji su spremni da se suprotstave izdaji Kosova? Da li je u ovoj Skupštini zabranjeno da se govori o Vučićevim prijateljima, Klintonu, Bleru, Šrederu, Sorošu, Tačiju, Haradinaju?

Pitanje za predsednika i Vladu Srbije – zašto ne objavite celokupnu sadržinu Briselskog sporazuma i ne skinete sa njega oznaku državne tajne?

Javnost posle četiri godine ne zna šta stoji u briselskim sporazumima i šta ste obećali svojim zapadnim mentorima kada su vas doveli na vlast 2012. godine.

Pitanje za Aleksandra Vučića, zašto već punih devet godina, od 2008. godine, početkom svakog meseca vaš poverljiv čovek isplaćuje 35.000 evra u gotovini Vilijamu Montgomeriju, bivšem američkom ambasadoru i zašto?

Pitanje za Aleksandra Vučića, kako je dogovoren projekat na vodi? Da li je to možda bilo još 2009. godine, kada ste se sastali, kao što pokazuje ova fotografija, sa Milom Đukanovićem i Muhamedom Dahlanom, koji je inače optužen za međunarodni terorizam? Čije pare se peru u „Beogradu na vodi“?

Pitanje za predsednicu parlamenta, šta je sporno na ovom plakatu? „Vučić, brat, kumovi, lopovi“ je samo igra asocijacija u kojoj ste se vi prepoznali, u kojoj ste prepoznali predsednika vaše stranke, njegovog brata i njegove kumove.
Pozivam se na član 107. stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na itd. …

Član 112, obrazložiću potom - ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi rad.Maločas su se mojoj koleginici Mariji Janjušević na veoma ružan način obraćali pojedini poslanici, dobacujući joj, vređajući je, psujući je. Ona ima pravo na svoj politički stav. Ima pravo da ga obrazloži. Molim vas, nemojte vređati. Ne možemo očekivati, dakle, ništa dobro od ovoga. Juče nam je oduzeto vreme od vremena naše poslaničke grupe kada smo postavljali pitanja.
Ako niste u stanju da vodite sednicu, povucite se, podnesite ostavku.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, želim da za ministra odbrane postavim nekoliko pitanja.
Da li je istina da je Ministarstvo odbrane u avgustu 2015. godine pripadnicima Vojske Srbije dalo na upotrebu energetske sokove iz kruševačkog „Rubina“, kojima je u junu te godine istekao rok upotrebe i da su pritom uveravani da su sokovi bezbedni za upotrebu?
Naime, Vojska Srbije tokom jula i avgusta 2014. godine primila je od kruševačkog „Rubina“ donaciju oko dve hiljade litara energetskog napitka „Zum“ na kome je kao krajnji rok upotrebe stajao 14. jun 2014. godine. Uz sokove, u jedinice je stigao i akt „Rubina“ od 25. juna 2014. godine u kome stoji da su sokovi bezbedni za upotrebu iako im je istekao rok upotrebe. Sve se potvrđuje aktom Uprave za logistiku Generalštaba interni broj 4690-84 od 26. juna 2014. godine.
Pitanje broj dva – da li je istina da Ministarstvo odbrane u jednoj kasarni u Pančevu platilo rekonstrukciju strelišta 352 hiljade evra, koje je odmah nakon izvršene rekonstrukcije proglašeno nebezbednim za korišćenje i stavljeno van upotrebe?
Naime, u avgustu 2014. godine vršeni su radovi na rekonstrukciji i modernizaciji strelišta u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu. Tu je sedište specijalne brigade, kao što znamo. Naručilac je bio Vojno-građevinski centar Beograd. Radovi su koštali 43 miliona 319 hiljada 500 dinara. Naredbom komande Specijalne brigade broj 622-1 od 19. januara 2016. godine zabranjeno je izvođenje svih vrsta gađanja na ovom strelištu jer je isto nebezbedno.
Pitanje broj tri – da li je tačno da je firma koja je izvodila radove na strelištu, usput brigadnom generalu Veličkoviću, komandatu Specijalne brigade napravila vikendicu koja je koštala oko 30 hiljada evra u Deliblatskoj peščari, Delibatsko jezero, opština Pančevo, odnosno da je preduzeće „Zelenilo“ iz Pančeva uredilo dvorište? Reč je, dakle, o firmi „Morava“ d.o.o. Kruševac, građevinsko preduzeće „Morava In“ d.o.o. Kruševac.
Pitanje broj četiri – da li je istina da je Vojska Srbije od „Jumka“ kupila šest hiljada kompleta neispravnih uniformi i koliko je to plaćeno?
Nadležni organi zaduženi za razvoj i odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, na čelu sa generalom Zrnić Bojanom, pokrenuli su i realizovali preko preduzeća „Jumko“ iz Vranja nabavku šest hiljada kompleta uniforme M-10. Ista je proizvedena u ovoj količini, plaćena je, isporučena Vojsci, ali kao netolerantna.
Ovaj termin ne poznaje nijedno vojno pravilo stavljeno u upotrebu o korišćenju i rashodovanju uniformi Vojske Srbije, ali je ona ipak kupljena, plaćena po punoj ceni kao da je ispravna i data je na upotrebu, ali ne onima kojima je potrebna i namenjena. Ovi kompleti uniforme dati su na upotrebu samo centrima za obuku i to vojnicima na služenju vojnog roka, kako bi se što pre potrošili, dok sa druge strane, dakle, profesionalci, vojnici, starešine ponekad nose uniforme koje je odavno trebalo zameniti. Postavlja se pitanje ko je za navedeno odgovoran? Šta je radila vojna kontrola kvaliteta i ko je dozvolio da se uopšte proizvede, a kasnije i plati šest hiljada kompleta takve uniforme? Zašto proizvodnja nije zaustavljena u prvih 50 ili 100 kompleta, ako takva uniforma nije zadovoljavala potrebne standarde?
Ovo se inače često dešava kada je reč o određenim proizvodima koji se nabavljaju za Vojsku Srbije, ali to je opet posledica činjenice da smo ukinuli formacijska mesta tzv. vojnih kontrolora, pa oni koji sada rade kontrolu, dakle, ovaj složeni, inače odgovoran posao obavljaju uz svoj redovan posao, tako da se postupak vojne kontrole kvaliteta zbog nedostatka vremena sprovodi samo fiktivno često puta. Rezultat je iz ovoga vidljiv.
Pitanje broj pet – da li je tačno da je Vojska Srbije u prva tri meseca 2015. godine zbog nemara ili sa namerom da se određenim firmama koje vrše distribuciju električne energije pribavi materijalna korist plaćala električnu energiju po tadašnjem kursu negde u protivvrednosti oko 60 evra, umesto redovnu cenu od 5.155 dinara za megavat čas?
Naime, Uprava za opštu logistiku Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane nakon potpisivanja privremenog plana nabavki za 2015. godinu u drugoj polovini janura meseca 2015. godine uputila je Upravi za snabdevanje Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane zahtev da se nabavi električna energija. To je trebalo da se zaključi do 1. aprila 2015. godine, ali je neko iz Ministarstva odbrane rekao da do tada u periodu od tri meseca nije moguće sprovesti postupak koji prethodi zaključenju ovog sporazuma, dakle, postupak javne nabavke, pribavljanja svih saglasnosti itd. Zato su morali da pređu na član 192. koji…
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
…morali su da pređu sa rezervnim snabdevačem poslovnim društvom EPS da se za snabdevanje zaključi ugovor koji je bio daleko nepovoljniji od ovoga. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, delom ovog amandmana sam želeo da ukažem na potrebu da je potrebno opredeliti više sredstava za podizanje borbene gotovosti naše vojske, opredeljujući ih pre svega za nabavku novog naoružanja i opreme, razume se kroz podizanje životnog standarda svakog pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i na umanjenje određenih stavki kao što su, recimo, usluge po ugovoru ili pak specijalizovane usluge.
Zašto sada ovde posebno izdvajam usluge po ugovoru ili specijalizovane usluge? Zato jer se u skoro svakom antikorupcijskom izveštaju ili pak u revizorskim izveštajima sve ove stavke navode kao primer trošenja i to najočigledniji primer trošenja sredstava iz budžeta, a da se pri tome ne zna tačno gde će ići taj novac. Zato smo se mi, dakle, opredelili da predložimo umanjenje sredstava kada je reč o uslugama po ugovoru, zatim specijalizovanim uslugama, ali i da se povećaju sredstva kada je reč o tekućim popravkama i održavanjima, zatim platama, dodacima i naknadama, kao što sam rekao, ili, recimo, povećanje za mašine i opreme.
Ovom prilikom želim da ukažem na jedan poseban problem. Dakle, mi u ovom trenutku, tačnije do pre dva meseca smo imali 573.000 dinara, odnosno bruto, tj. 410.592 dinara neto, i to bez obračunatog minulog rada, bez obračunatog koeficijenta i bez naknade od 20% duga svakom pripadniku Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, jer se ne poštuje član 95. Zakona o Vojsci Srbije, koji kaže da osnovica za obračun tzv. vojničke plate more iznositi 75% od prosečne zarade.
Hvala, gospodine ministre, na odgovoru.
Zašto sam posebno istakao ove cifre koje se odnose na umanjenje, dakle, na poštovanje člana 95. Zakona o Vojsci Srbije? Upravo zato što smatram da umanjenje koje svaki zaposleni u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ima zbog nepoštovanja tog zakona veoma utiče na napuštanje, na odlazak naših profesionalnih vojnika i vojnika po ugovoru. Ako se ne varam, mislim da smo samo u ovoj kalendarskoj godini izgubili, pod znacima navoda, da je otišlo preko 1.000 pripadnika Vojske Srbije i to me veoma zabrinjava. Zato sam istakao taj momenat.
Što se tiče određenih mirovnih operacija, vi i ja smo o tome diskutovali na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove. Dakle, mi jesmo umanjili sredstva. Smatramo da kada je reč o mirovnim operacijama pod okriljem EU, mi na njih, kao što znate, gledamo kao na prikrivanje misije NATO. Mislimo da naši pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije tu i ne treba da učestvuju.
Zahvaljujem, gospođo Gojković.
Poštovane koleginice i kolege, želim ovim putem da postavim poslaničko pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, ministru policije gospodinu Nebojši Stefanoviću i direktorima BIA, odnosno VBA.
Pojasniću koji mi je bio motiv da postavim sva ova pitanja. Naime, ovih dana smo, kako su moje kolege, prethodni govornici rekli, svedoci brojnih problema koje imamo na KiM kada je reč o zaštiti interesa naše države i naroda. To stanje nije došlo preko noći, ono je posledica niza procesa, a mnogi od njih su procesi dugog trajanja. U međuvremenu smo imali čak i oružane agresije zemalja NATO pakta, oružane pobune, atentate, pljačke, otmice, itd.
Ono na šta ja želim da ukažem kroz svoja pitanja koja ću sada postaviti jeste da se neki od tih mehanizama, koji su doveli do ovakvog stanja na KiM, već godinama unazad primenjuju i na teritoriji centralne Srbije i ako ne budemo bili oprezni, može nam se desiti da imamo još veće probleme od onih koje trenutno imamo i zbog toga se i mi iz poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri pridružujemo zahtevu, koji smo prošle nedelje tražili u pisanoj formi, da se održi posebna sednica o KiM.
Moja pitanja su sledeća. Da li je tačno da je u periodu od 2009. do 2015. godine više hiljada lica albanske nacionalnosti, preciznije njih oko 7.000 rođenih na području AP KiM, prijavilo prvo prebivalište na području opštine Medveđa, kršeći pri tom, odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana Republike Srbije:
Da li je tačno da su pomenuta lica albanske nacionalnosti nakon prijave prebivališta odmah dobila biometrijska dokumenta, lične karte i pasoše? Da li je tačno da su pomenuta punoletna lica odmah po dobijanju biometrijskih dokumenata upisana u birački spisak opštine Medveđa? Da li je sektor unutrašnje kontrole policije u vezi sa ovim sprovodio istragu i do kakvih su saznanja došli tom prilikom? Da li je tačan podatak, koji je već možda operativno proveren i potvrđen da na području opštine Medveđa živi oko 3.500 Srba, 527 Albanaca, dok je fiktivno na adresama prebivališta i u biračkim spiskovima preko 7.000 Albanaca?
Da li je tačan podatak da je u selu Svirce, opština Medveđa u informacionom sistemu MUP-a prijavljeno oko 1700 stanovnika Albanaca, a da u tom selu zapravo imenom i prezimenom živi oko 18 do 20 građana albanske nacionalnosti? Da li je tačno da na području opštine Medveđa ima nekoliko stotina lica albanske nacionalnosti koja su tu od ranije prijavljeni a koja sada imaju oko sto ili preko sto godina? Da pojasnim, postoji izgleda nekoliko stotina lica koja su se odavno upokojila, a za neke od njih se još uvek podižu penzije, recimo na teritoriji opštine Medveđa? Da li je tačno da u naseljenim mestima, koje pokriva policijsko odeljenje, Sijarinska banja, živi oko 700 lica, a da u spiskovima stanara stoji da ima oko 3.500 lica?
Sve što sam do sada rekao, neizostavno upućuje na to da moram postaviti pitanje - da li je uopšte vođena precizna evidencija lica u okviru MUP-a kada je reč o teritoriji opštine Medveđa? Zatim, kako je utvrđivan identitet lica koja su starija od 16 godina, a koja nisu imala nijedan dokument izdat od nadležnog organa Republike Srbije? Da li je to rađeno u skladu sa članom 43. i 44. Zakona o policiji ili se to vršilo na osnovu izjave dva svedoka, uz koju je priložena fotografija lica, na koju je izvršena overa potpisa od strane opštinskog organa, uprave opštine Medveđa, što može da dovede do zloupotrebe, zamene, ili krađe identiteta?
Takođe molim da mi se dostave sledeći izveštaji. Prvi je izveštaj Policijske uprave za Leskovac, broj 021-8128/15 od 19.02.2016. godine. Ako je moguće, želeo bih da dobijem izveštaj Sektora unutrašnje kontrole policije broj 130/15 od 28. oktobra prošle godine, dakle, kako bih se upoznao sa njihovim sadržajem. Takođe, želim da vidim šta se dešava sa inicijativom Pokreta za opštinu Bujanovac, „Ljudska prava Srba u Bujanovcu“, Zavičajnog kluba Bujanovčana, koji su podneli još 5.02.2015. godine, tada je primljeno u zgradi Vlade Republike Srbije, gde traže odgovore na određena pitanja. Hvala.