Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, raduje nas početak redovnog zasedanja Skupštine. Želimo svima uspešan rad, a mi ćemo se truditi da nastavimo sa onom politikom koja je obeležila i dosadašnje aktivnosti naše partije u ovoj skupštini.
Dobro je što ste vi, gospođo Dragutinović, prvi predstavnik Vlade s kojim ćemo se sresti u ovom redovnom zasedanju, ali je loše što nastavljate sa starom praksom. Zato želim da vas podsetim još jednom da ne postoji nijedan čovek u ovoj zemlji koji traži novac, a da pri tom nije spreman da napravi analizu razloga zbog kojih se zadužuje, da predvidi efekte tog zaduženja i da ponudi ne formalne garancije u papirima, nego argumente koje onog koji odlučuje o tom zaduženju treba da ubede da je on sposoban da reši probleme sa kojima se suočava, a mi se suočavamo očigledno s nedostatkom sredstava, nelikvidni smo.
Zato, gospođo Dragutinović, ne znam kako mi možemo da razgovaramo ravnopravno. Zabrinut sam za raspravu u kojoj predstavnici vladajuće većine ne žele da učestvuju. Predstavnik koalicije koja ima ministra energetike i koja je izabrala direktora ''Srbijagasa'' ne želi da učestvuje u ovoj raspravi, nema predsednika Vlade, u diskusiji ne čujemo nijedan argument. Sve ono što ste nam rekli je apsolutno okej, ali je nedovoljno.
Koliki je dug ''Srbijagasa''? Kako je taj dug stvoren? Kako će to biti rešeno? Šta nam garantuje da će ovih 170 miliona, plus tamo onih 160, to je 330 miliona evra… Jeste da mi to ostavljamo za nekih 36 meseci i da će o tome razmišljati neko 2013. ili 2014. godine, ali šta nama garantuje da će ovog puta epilog biti pozitivan, s obzirom na to da su sve prethodne odluke, nažalost, završile sa vrlo lošim posledicama po ovu zemlju, a mi smo ih odobrili, kao parlament?
Mi smo ovde u Skupštini ratifikovali državni sporazum između Republike Srbije i Ruske Federacije o privatizaciji naftno-energetskog sektora Srbije. Monopol naše države preneli smo ruskoj državi, uz obrazloženje da će Rusi bolje da se staraju o energetskim potrebama Srbije nego mi sami i da je drugačiji put nemoguć.
Pristali smo na potcenjenu privatizaciju NIS-a, koja se na kraju završila kompromitacijom i na jednoj i na drugoj strani. Vi ste kompromitovani tom odlukom u našim očima, a naknadno ste kompromitovani i u očima onih koji su sa vama sklopili taj posao, a to su Rusi, pa je dobit od sedam-osam milijardi na kraju knjižena kao minus od 30 miliona evra.
Danas plaćamo najskuplji gas i naftne derivate u regionu, a kada smo ušli u taj posao, ušli smo uz garancije koje smo pružali građanima Srbije da će se on konkretno i najbrže osetiti kroz najpovoljniju cenu energenata, a potom i kroz prihode o kojima je govorio gospodin Maraš, prihode koje će ubirati država naplaćujući taksu za ''Južni tok'' na teritoriji Republike Srbije.
Videli smo da kompanija koja treba da upravlja tim ''Južnim tokom'' na teritoriji Republike Srbije, prvo, nije u većinskom vlasništvu Republike Srbije nego Rusije, a potom je sedište te kompanije u Švajcarskoj, pa će tamo plaćati poreze, a ne ovde u Beogradu.
Sada vas pitam, gospođo Dragutinović, koliko duguje ''Srbijagas''. Noćas, u ponoć, svako preduzeće u Srbiji je bilo dužno da završi finansijske izveštaje. Prvi mart je, mora se predati finansijski izveštaj. Do 15. marta mi, kao građani, predajemo svoje Poreskoj upravi, pa plaćamo porez. Pošto plaćam porez, interesuje me kako posluje ta država kojoj taj porez plaćam. Koliki je dug ''Srbijagasa''? Kako je on nastao? Kako nastaje taj dug? Zašto smo mi jedina zemlja koja vodi takvu energetsku politiku da praktično uništava sopstvenu budućnost?
Nas interesuje kada će se Vlada pojaviti pred parlamentom sa drugačijom vrstom ambicije. Niska cena gasa na kraju, kod potrošača, pravda se socijalnom brigom države za njega, a potom ovo što ne uzmete od svakoga od nas kao potrošača koji plaća grejanje, recimo, na kraju svakog meseca, uzmete kroz ove kredite i garancije koje pružamo.
Zašto cena energije u Srbiji nije ekonomska – imamo li pravo da dobijemo odgovor na takvo pitanje? Kada će biti ekonomska? Šta su prepreke za uspostavljanje takve cene? Kako je moguće da vodimo takvu energetsku politiku da gas koji se vadi ovde u Srbiji plaćamo...?
Malo je, to je 8%. To je 220.000 puta 8%. To što je malo, to je za nekoga sasvim dovoljno za uočavanje paradoksa. Koliko je to kubnih metara godišnje? Evo, reći ću vam koliko – od 2,3 do 2,4 miliona kubnih metara. Osam posto, oko 200.000 kubnih metara, pa to pomnožite sa 450 dolara. Koliko je hiljadu kubika? To nije malo.
To je paradoks, da mi plaćamo svoj gas po ceni uvoznog gasa. Znači, gas koji nam stiže ko zna odakle, iz Rusije, građane Srbije košta kao gas koji se vadi u Vojvodini. Da li postoji još neka zemlja u svetu u kojoj je to tako? Kakvo je obrazloženje? Da ne možemo ništa. Znači, to je tako, Rusi mogu da odluče kome će da prodaju i po kojoj ceni. Ako nećemo mi, kupiće neko drugi.
Kako smo došli do te pozicije? Da li Vlada i dalje misli da nas drži kao taoce te velike zablude, koja je u međuvremenu osporena tamo gde je i kreirana? Pa, sama Rusija menja svoju energetsku orijentaciju. ''Južni tok'' je bio posledica nesporazuma u energetskoj politici između Rusije i Ukrajine. U međuvremenu su političke promene u Ukrajini deblokirale te procese i danas Rusija može nesmetano ne samo da transportuje svoj gas preko teritorije Ukrajine, nego da učestvuje u vlasništvu nad tim gasovodom.
Državna politika Ukrajine danas unosi u taj energetski prostor novu ideju - trećina Evropskoj uniji, trećina Ukrajini i trećina Rusiji. Kroz te kapacitete Rusija može sledećih 30 godina da transportuje kompletan gas koji proizvede.
Nemačka je deblokirala moratorijum o izgradnji nuklearnih elektrana. To radi i Italija. Tečni gas je energent koji je veoma cenjen i koji se više transportuje gasovodom. Gas je postao berzanska roba. Sve to relativizuje brzinu kojom će biti urađen ''Južni tok''.
Da li je to problem za druge države? Nije. Ako ga bude, biće super. Ako ga ne bude, nikom ništa, jer ništa nisu ni uložili u to. Jedina zemlja koja je unela nešto konkretno u ''Južni tok'' je Srbija. Bugarska nije dala svoju naftnu industriju. Mađarska nije dala svoju naftnu industriju. Italija nije dala svoju naftnu industriju. Potpuno ravnopravno, 50-50%, učestvuju u realizaciji posla koji je danas više nego neizvestan.
Ako ga bude, biće ga za 10 ili 15 godina. U međuvremenu će građani Srbije plaćati najskuplji gas i najskuplje naftne derivate, a monopol Srbije biće zamenjen monopolom Rusije. Pa, Putin je Putin zbog toga što tako nešto nije bilo moguće u Rusiji kada je on došao na vlast. A ono što više nije moguće u Rusiji, postalo je pravilo života u Srbiji.
Interesuje me da li ste, kada ste došli ovde kao ministar finansija (vi ste prvi čovek javnih finansija, ''Srbijagas'' je javno preduzeće), dobili izveštaj. Pitam vas – koliko je na sponzorstvo potrošio ''Srbijagas'', koji ima navodni gubitak od 170 miliona evra, a niko ne zna zapravo koliki je? Koliko je novca na sponzorstvo potrošio? Kojim novcem je ''Srbijagas'' učestvovao u privatizaciji ''Informatike''? Vi ste ministar finansija, vi se time bavite.
Kakvi su efekti preuzimanja čitavog niza propalih kompanija u Srbiji? Da li se kroz to preuzimanje preuzimaju i obaveze tih kompanija prema zaposlenima, prema onima prema kojima postoje dugovi od strane tih kompanija? Kakva je to politika koju vodi ''Srbijagas''?
Kakve veze ima ''Srbijagas'' sa osiguravajućim društvima? ''Srbijagas'' učestvuje sa jednom ruskom osiguravajućom kućom u poslovima osiguranja. Da li postoji još neka kompanija u svetu koja se bavi gasom, a koja istovremeno želi da vodi politiku u Staklari, Azotari, u Kikindi, u nekom osiguravajućem društvu, ''Informatici''? To je javašluk.
Kada govorimo o ovom carinskom zakonu, onda je za nas mnogo važnija, gospođo Dragutinović, carinska politika. Podržavamo pojednostavljivanje procedure, to je apsolutno prihvatljivo za nas, i treba voditi računa o deblokiranom trgovinskom sporazumu sa EU, ali nas interesuje carinska politika.
Prihodi na koje država računa kroz carinske stope koje su utvrđene jesu značajni, ali istovremeno proizvode veliku štetu sa druge strane. Toga građani najčešće nisu svesni. Često štitimo delove naše privrede tako što previše opterećenja prenosimo na društvo. Interesuje nas reforma carinske politike. To je nešto što stoji pred nama i za nas je mnogo značajniji taj zakon o carinskim stopama od ovog. Ali, u redu, ako se donosi, podržavamo ga i nemamo ništa protiv toga.
Ako govorimo o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, o GAT, o "" koji su potpisali ovde sa državama u regionu, potom sa Turskom, onda je to nešto što ne može dati puni efekat bez drugačije politike. Znači, nova ekonomija, pa, recimo, i nova carinska politika, pojednostavljivanje procedure, mogu dati puni efekat tek ukoliko budu oslobođeni balasta jedne loše politike.
Kakva je carinska politika koju vodimo prema zemljama u regionu? Kakva je carinska politika koju vodimo prema Kosovu, na kom imamo dvaput veće tržište nego u Rusiji? Dva puta više izvozimo sada na Kosovo nego u Rusiju. Žrtve te naše orijentacije su Srbi koji žive na Kosovu. Kakva je naša carinska politika prema Bosni? Orijentacija, opredeljenje prema Hrvatskoj? To želimo od vas, kao ministra finansija, da čujemo. Slovenija je u EU, i tu je drugačija obaveza pred nama. To je ono što nam niste rekli, a veoma smo zainteresovani za nešto tako.
Kada mislite da menjate carinske stope? Mi smo 2003. godine definisali jednu politiku, kroz proces usaglašavanja i harmonizovanja ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, i vrlo dobro znam koliko tu problema postoji i kako treba biti pažljiv. Ali, to smo radili pre sedam godina i tada smo proizvođačima u Srbiji, kompanijama koje je država štitila carinskom politikom, najavili vremenske okvire u kojima će se liberalizovati carinska politika, zbog toga što je država dužna da štiti i građane, a ne samo proizvođače koji nisu spremni da izdrže konkurenciju.
I, ako se postavlja stalno pitanje monopola u Srbiji, onda su, između ostalog, ti monopoli dobili legitimitet kroz carinsku politiku koja čini neravnopravnim položaj onih koji bi da se pojave na tržištima u Srbiji. Nas interesuje ta vrsta ekonomske slobode koja je preduslov stvaranja jednog normalnog tržišta, koje će onda vama omogućiti da imate zdravije finansije.
Vratio bih se na ''Srbijagas''. Videli ste kakav je paradoks obeležio sam početak ove rasprave. Mislimo da nije normalno da direktor preduzeća koje ima tako velike gubitke, iako je poslanik, učestvuje u raspravi a da pre toga ne obavesti predsednicu parlamenta, što je njegova zakonska obaveza, o tome da je u sukobu interesa, koji još ne zna kako će rešiti pošto ima još mesec dana pred sobom do 1. aprila.
Ali, vi ste ministarka finansija. Znači, uzimamo ukupno 330 miliona evra za ''Srbijagas'' i vi to od nas tražite. U obrazloženju koje ste nam ponudili govori se o kreditu koji će se iskoristiti za refinansiranje prispelih obaveza po kreditnim zaduženjima koja su prethodno uzeta.
Zašto ''Srbijagas'' mora da uzima novi kredit da bi refinansirao kredite koji je prethodno uzeo? Da li to znači da ćemo za šest meseci ili godinu dana uzimati kredit za refinansiranje refinansiranja kredita koji smo uzeli pre dve godine? Želeli bismo da nam o tome vrlo konkretno kažete nešto ovde u parlamentu, da bismo nakon toga mogli da se izjasnimo.
Da li svi koji se bave poslovima u gasnoj privredi beleže gubitke kao ''Srbijagas''? Ne beleže. ''Srbijagas'' ima gubitak od 170 miliona evra, a ''Jugorosgas'', posrednik, beleži pozitivno poslovanje od gotovo 30 miliona evra. Zašto mi ne smanjimo gubitak javnog preduzeća ove države za tih 30 miliona evra koje uzima posrednik, a poslovi posrednika su apsolutno nepotrebni?
Da li ste vi ikada, kao ministar finansija, tražili od Vlade da u direktnim kontaktima sa Ruskom Federacijom reguliše taj odnos? Nije tačno da to tako mora da bude, jer smo od oktobra 2000. pa do 2005. godine te poslove obavljali bez posrednika. Dakle, bez posrednika sve dok nije promenjen vlasnički odnos unutar te kompanije.
Država je svesno, tj. pojedinci koji su zloupotrebili svoj položaj u njoj, zanemarila javni interes, pretpostavljajući mu privatni interes. Tako je izgubila 50% vlasništva u ''Jugorosgasu'', prepustivši 25% svojih akcija drugoj strani. Tog trenutka kada je ruski partner postao većinski vlasnik, to preduzeće je počelo da beleži pozitivno poslovanje. Danas 30 miliona evra završava kod posrednika, a mi ovde treba da kreditiramo ''Srbijagas'', koji je tih 30 miliona evra morao da plati.
Zašto je to tako? Sam direktor ''Srbijagasa'' je rekao da je to neodrživa situacija, da će se povesti istraga i utvrditi odgovornost za nešto tako. Da li ste insistirali kod ''Srbijagasa'', kada se pojavio sa ovim zahtevom pred vama, da eliminiše posrednika iz tog posla? Znate li koliko zaposlenih ima ''Jugorosgas''? Prema informacijama koje smo mi pronašli - petoro. To je fantomska kompanija.
Poljaci i mnoge druge zemlje nemaju posrednika kada kupuju gas od Rusa. Postoje posrednici u zemljama kao što je Srbija, postoje slični primeri, ali oni samo govore o stepenu korupcije. Ako se borimo protiv korupcije, onda hajde da ukažemo na te sistemske probleme.
Nema posrednika u poslovima između dve države, to je nemoguće. Ne dolazi u obzir energetska politika koja zavisi od posrednika u odnosu između Rusije i Srbije. Ovde nije bilo posrednika između nas i predsednika Ruske Federacije u Skupštini. On je govorio, a mi smo slušali. Nije nam niko prevodio i tumačio njegove reči. Tako treba da bude i u tom energetskom sporazumu između Rusije i Srbije.
Ako želite podršku LDP-a, prvo eliminišite "Jugorosgas" iz posla u kome se sada nalazi i uzima 30 miliona evra godišnje od posredovanja a ništa ne radi, prekinite sa javašlukom u toj firmi, raskinite sve štetne ugovore koje je ta firma napravila a koji su korisni isključivo na nivou političke korupcije, suprotstavite se praksi gasifikacije Srbije koja prati lokalne izborne kampanje (jer je to najskuplje) i napravite analizu (kao što se to radi u svakoj ozbiljnoj kompaniji) efekata određene politike i suočite sa tom analizom rukovodstvo "Srbijagasa", pa nađite bolje ako oni ne mogu bolje da rade, jer su ovi rezultati poražavajući.
Taj privid socijalnog staranja, na kojem Vlada tako puno insistira i kojim se pravda ovaj gubitak jer smo mi, navodno, društvo nesposobnih da zaradi novac da bi platilo sopstvene potrebe, posebno osuđujemo jer se građanima ono što se ne naplati kroz račun na kraju meseca naplaćuje kroz ovakve odluke koje se donose u njihovo ime.
Mislimo da svako ko radi ima pravo na punu cenu svoga rada. Ako je to "Srbijagas", neka se u Srbiji plaća gas onoliko koliko košta. Ako je to struja, nek se plaća koliko košta. Omogućite ljudima da zarade novac za svoje troškove i napustite ideju države koja će živeti život umesto svojih građana. Vi niste dužni tako nešto da sledite. Teške su ekonomske prilike.
Mi imamo pravo da vas kritikujemo zbog toga što smo u svakom trenutku predlagali jasnu alternativu. Rekli smo - nema problema, onog trenutka kada prva cev gasovoda uđe u Srbiju, realizovaće se sporazum sa Ruskom Federacijom na ravnopravnim osnovama, kao što je to bio slučaj, recimo, 1996. godine, kada je SRJ sklopio identičan sporazum sa Ruskom Federacijom, ali na potpuno ravnopravnim osnovama.
Kada uđe gasovod, onda Rusi mogu da imaju korist od energetskog tržišta Srbije. (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) Ako nema, nema ni koristi za njih. Vi to niste hteli da razumete i sada se suočavamo sa posledicama.