Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o putnim ispravama je jedan od uslova za buduće evropske integracije Srbije.
To, nažalost, ili na sreću, nije jedini uslov za evropske integracije Srbije i vrlo brzo ćemo videti koliko su namere ove vlade za put ka evropskim integracijama i evroatlantskim integracijama, kako čujemo danas i ovih dana, zaista iskrene, a koliko samo tehničke.
S obzirom na to da je ovaj zakon tehnički, kako je ministar rekao, LDP će ga podržati, iz navedenih razloga, kao i zbog toga što će ovaj zakon omogućiti lakše putovanje našim građanima u Evropu i sve ostale zemlje sveta.
Imam nekoliko tehničkih pitanja. Naravno, mislimo, kao i ostale poslaničke grupe, da je 30 dana kao rok za izdavanje putnih isprava izuzetno i nepotrebno dugačak. S druge strane, primena zakona počinje za šest meseci od dana donošenja, to je, znači, negde, mart mesec, dok je rok za zamenu svih putnih isprava kraj 2008. godine. Znači da imamo negde oko devet meseci za zamenu svih putnih isprava u Srbiji. Nekom okvirnom računicom, ako samo polovina naših građana ima putne isprave, doći ćemo do cifre od preko 10 hiljada putnih isprava dnevno koje treba da izda MUP.
Moje pitanje za ministra je, da li se Ministarstvo spremilo za takav tehnički deo posla i da li će to dovesti do strašnih gužvi, da li ćemo još više maltretirati građane? Osim što ćemo ih terati da plaćaju zamenu ovih pasoša, da li će morati da stoje u beskonačnim redovima i čekati 30 dana da zamene svoj pasoš?
Pored toga, u članu 35, u stavu 1, reč je o odbijanju zahteva za izdavanje putnih isprava. Slažem se sa prethodnim kolegama koji su govorili o tome da je ovaj zakon važan u oblasti ljudskih prava, a najškakljiviji deo je deo koji se odnosi na odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave.
U stavu 1. člana 35. stoji - ako je protiv lica koje traži izdavanje putne isprave doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica, može se odbiti zahtev za izdavanje putne isprave, na zahtev nadležnog suda, odnosno javnog tužilaštva.
Mislim da je ova odredba koja se odnosi na javno tužilaštvo protivustavna i ne može da stoji. O ograničenju ljudskih prava može da odlučuje samo sud. U redu je da na zahtev suda može da se odbije izdavanje putne isprave, ali mislim da, zaista, ne može da stoji u ovom zakonu da to sme da se radi na zahtev tužioca. Ako tužilaštvo može da određuje kome može da se izda putna isprava a kome ne, onda uvodimo voluntarizam u ovu oblast.
Negde na liniji ovog što pričam je i sledeći član, koji je kontradiktoran sa ovim članom koji sam citirao.
U članu 36. stoji da su sudovi dužni da obaveste MUP, ne i tužilaštvo, preko policijskih stanica na čijem području određeno lice ima prebivalište, o razlozima iz člana 35.
Ako ovo znači da tužilaštvo, ipak, ne može direktno da se obrati MUP-u, nego sudu, mislim da je nepotrebno da to stoji u članu 35, jer onda uređujemo sudski postupak i pravila postupanja u sudu, kako se tužilaštvo obraća sudu sa određenim procesnim zahtevima. Tek onda nema smisla da to stoji u ovom zakonu i nema nikakve potrebe, samo unosi sumnju i razloge za, možda, različito tumačenje.
Uglavnom, iz navedenih razloga, LDP će podržati ovaj zakon. Hvala.