| 17.10.2018. | Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika |
odbačen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovani gospodine Miliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 15 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, gospodine ministre, mislim da danas razgovaramo o vrlo važnoj temi koja prevazilazi okvire Ministarstva odbrane, da se radi o veoma važnoj političkoj temi.
Učestvovanje u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu je druga od tri misije Vojske Srbije definisana Strategijom odbrane, tako da govorimo o jednoj od vrlo važnih aktivnosti Vojske Srbije.
Nažalost, kako Srbija nema strategiju o spoljne politike, za šta naravno nije krivo Ministarstvo odbrane, ne postoje ni jasni politički ciljevi koji bi definisali učestvovanje u multinacionalnim operacijama, ali kako se radi o tehničkim stvarima ja ću ipak pročitati ono što sam spremio da bih bio precizan u ovom govoru.
U načelu LDP podržava učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Kao što je istaknuto u Poglavlju 5. odluke o usvajanju godišnjem plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, pripadnici Vojske Srbije sa učešćem u multinacionalnim operacijama u prilici su da provere dostignuti nivo razvoja i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima. Oni se tako upoznaju sa standardnim, operativnim procedurama dnevnog funkcionisanja i operativne upotrebe snaga u međunarodnom okruženju.
Država ovim potvrđuje interes i nameru da konkretno doprinese svetskoj i evropskoj regionalnoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog mira i prava. Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU važan je element spoljne politike Republike Srbije koji doprinosi da se Srbija u odnosima sa članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner.
Za LDP je od posebnog značaja što se ističe da se angažovanjem pripadnika Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod patronatom EU u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambene politike Srbija integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva ka EU.
Takođe, LDP smatra da je dobro što pripadnici Vojske Srbije učestvuju u velikom broju vojnih vežbi bilateralnog i multinacionalnog tipa, koji takođe pomažu proveri u izvršavanju operativnih kapaciteta, te upoznavanja međunarodnih okolnosti i dejstava.
Sa druge strane, LDP ističe zabrinutost za pokušajem da Srbija uvede balans između broja vežbi koje održava sa Rusijom sa jedne strane u odnosu na sve druge partnere i to iziskuje od pripadnika oružanih snaga da poznaju i koriste dva neineroperativna standarda. Ima li Vojska Srbije resurse za tako nešto i koliko je opravdano trošiti na to resurse? Ovo pitanje bi bilo svrsishodno i mnogo manje složenim geopolitičkim okolnostima.
Imajući u vidu stav EU prema ruskom angažovanju u Ukrajini zbog koga je uvela sankcije postavlja se pitanje političkih implikacija po evropske integracije Srbije, aktuelnog trenda jačanja vojne bezbednosne saradnje sa Rusijom koji je obostrano iskazan u toku nedavne posete Nikolaja Petruševa sekretara Ruskog saveta za nacionalnu bezbednost Srbiji.
Pri tome LDP smatra za jako dobru odluku Vlade Srbije da se pridruži globalnoj koaliciji za borbu protiv Islamske države pod vođstvom SAD donesenom pre par godina. Nadamo se da Srbija neće iz te misije povući kada se u nju direktno uključi i NATO šaljući svoje avaks avione. Takođe, LDP misli da je očito sve više situacija zbog kojih je potrebno ponovo razmotriti nedorečenu politiku vojne neutralnosti Srbije.
Podržaćemo i sve buduće mere Vlade Srbije i nove zakonske predloge poput onih koji se tiču bolje normative za jačanje i upotrebu civilnih kapaciteta u Ministarstvu odbrane, a pre svega usvajanje strategije spoljne politike Srbije, kao što sam već naveo, bez nje je sve teže na duže staze adekvatno planirati učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama.
U tom kontekstu smatramo bitnim nameru iskazano još pre dve godine kada je Vlada sa NATO usaglasila individualni i akcioni plan da država u saradnji sa NATO jača normativne i operativne kapacitete Vladine kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Ova kancelarija je, naime zadužena za čuvanje i postupanje po protokolima koje je Srbija potpisala sa EU, a koji je preduslov za učešće naših snaga u EU misijama.
Nadamo se da će spomenuti planovi konačno početi da se realizuju, međutim, pitanje je zašto se s tim već nije počelo. Takođe, mislimo da bi Vlada morala što pre da imenuje direktora Kancelarije. Ne šalje se dobra poruka partnerima time da na čelu tako važne ustanove skoro godinu i po dana stručna osoba a da je na funkciji v.d. Inače, ova Kancelarija je zadužena i za realizaciju protokola o zaštiti i razmeni tajnih podataka koji je Srbija potpisala i sa Rusijom i sa NATO.
Liberalno demokratska partija će se i u budućnosti zalagati da Srbija prati dešavanja uz saradnju EU sa NATO i da svoju spoljnu, pa saglasno njoj i bezbednosnu politiku, usklađuje sa tim trendovima. Smatramo da je ovo pogodan trenutak da podsetimo javnost Srbije da se sve spomenute misije realizuju po NATO standardima, te da između NATO i EU postoje sporazumi, poznati kao „Berlin“ i „Berlin plus“, o tome da EU može da koristi resurse NATO za realizaciju misija u kojima NATO direktno ne učestvuje. Takvu opciju je koristila u realizaciji Misije u Makedoniji i koristi još uvek i još je aktivnija u sprovođenju misija u Bih.
Evropska unija je nedavno usvojila i novu globalnu Strategiju o bezbednosti. U njoj se, između ostalog, navodi – Evropska unija će produbiti svoje partnerstvo sa NATO kroz koordinisan razvoj odbrambenih sposobnosti, paralelne sinhronizovane vežbe i obostrane osnažujuće akcije za jačanje kapaciteta naših partnera, borbu protiv hibridnih i sajber pretnji i jačanje pomorske bezbednosti.
Liberalno demokratska partija podseća da je među ključnim tačkama zaključenim na nedavno održanom NATO samitu u Varšavi i to da NATO svoj odnos sa EU podiže na naredni nivo.
U zajedničkoj deklaraciji identifikovane su ključne oblasti širenja saradnje između EU i NATO pakta uključujući borbu protiv hibridnih i sajber pretnji podržavajući naše partnere u jačanju kapaciteta odbrane i jačanju odbrambene bezbednosti. Najavljena je i proširena saradnja NATO sa EU na Sredozemnom moru gde je razmena informacija i koordinacija snaga mogu da pomognu da NATO i EU budu efikasniji u odgovoru na nelegalnu migraciju, terorizam i druge izazove. Saveznici su se u Varšavi u osnovi saglasili o mogućoj ulozi NATO na centralnom Mediteranu kroz implementiranje i podršku EU u operaciji „Sofija“.
Na nedavno održanom sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO na kome je prisustvovala i Federika Mogerini, visoka predstavnica EU, počela je operacija i realizacija ovih planova. Inače, operacija „Sofija“ je jedna od multinacionalnih operacija, vojna, u kojoj Srbija planira da pošalje pripadnike po prvi put, ukoliko ih pozove naravno, a o kojoj se glasa u ovom paketu predloga.
Liberalno demokratska partija smatra da bi učešće pripadnika Vojske Srbije u ovoj operaciji bilo izuzetno korisno za nastavak procesa evropskih integracija, ali i šire, kao potvrda da je Srbija pouzdan partner koji ispunjava svoje obaveze u međunarodno usaglašenim planovima. U istim dokumentima EU i NATO koristi se i oštra retorika prema sadašnjoj administraciji u Kremlju. Mislimo da javnost Srbije treba da bude upoznata sa tim tonom i razlozima koji su do njega doveli, a pre svega, o ilegalnoj ruskoj agresiji Krima, a podsetiću vas, i Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, što bi valjda značilo da ne priznaje aneksiju Krima i učešće Rusije u sukobima u istočnoj Ukrajini, a sada već i očito problematičnom vojnom angažovanjem u Siriji.
Upravo zbog toga, iako u načelu podržavamo multinacionalne operacije, mislimo da u ovom predloženom paketu moramo da imamo jasnije i konkretnije obrazloženo šta se smatra pod humanitarnim misijama koje su spomenute na kraju spiska ovih multinacionalnih operacija, a na kojima trebamo da učestvujemo prvi put. Citiram tekst obrazloženja koje smo dobili – angažovanje, konkretnije, u misiji humanitarnoj, misli se na njih, zavisi od poziva međunarodne organizacije regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka i druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane.
Podsećam vas da je i Rusija međunarodno pravno utemeljenje za svoj vojni angažman u Siriji crpi isključivo iz poziva koji je uputio režim Asada. Evo, kao malu digresiju citiraću vam iz današnjih novina članak našeg kolege poslanika koji je u poseti Asadu – Siriji, i predsedniku Asadu. „Stigli smo u predsedničku palatu. Od ulaza u kompleks vrtova, parkova, palmi, cveća, omorika, negovanih livada i staza posutih ukrasnim kamenčićima do zgrade gde je predsednik vodi bulevar sa četiri trake“. Ovako naš kolega opisuje Asada i trenutno stanje u Siriji. Podsetiću vas, to je zemlja u kojoj ginu stotine ljudi, milioni izbeglica beže iz nje, a mi šaljemo humanitarnu pomoć ovom čoveku. Ne radi se ni o kakvim gaćama, kao što reče ministar inostranih poslova, niti o brašnu, radi se o političkom svrstavanju Srbije, za koju smatramo da je pogrešno, u sukobu gde su sa jedne strane Rusija i Asad, a sa druge strane Zapad.
Mislim da nam to, ne da nije neutralnost koju smo kao proklamovali, nego u spoljnoj politici Srbije, u najmanju ruku, neoprezan postupak koji može da dovede do pogoršanja naše međunarodne pozicije, pa je pitanje da li ćemo i kroz neke sledeće, tzv. humanitarne operacije imati ovakve političke probleme i svrstavati se na jednu stranu, ako nas na primer Asad pozove da mu pomognemo u borbi protiv ostatka sveta. Nažalost, to su teme. Nisu teme humanitarne pomoći i naravno da narodu treba pomoći, niko protiv toga nema ništa, ali politička poruka koju šaljemo na ovaj način je, po mom dubokom ubeđenju, jako pogrešna, a vidimo kako Asada, meni to ne liči na predsednika države koji je u problemima i u ratu, nego, bar meni, na diktatora, ali dobro.
Preći ću na sledeći, u obrazloženju ovih odluka predlagač zakona govori isključivo o multinacionalnim operacijama koje se odnosi na očuvanje mira i bezbednosti, pa citiram: „Republika Srbija angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga, odbranom i multinacionalnim operacijama UN EU jasno pokazati da je aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učešćem u navedenim aktivnostima biće pružen jasan i čvrst dokaz potvrde konzistentnosti spoljne politike Srbije, kojom se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucija međunarodne zajednice.“
Ono što bih voleo da čujem od predstavnika predlagača ovih odredbi je da neke od navedenih misija, u kojima Srbija već ima predstavnike, kao što je Operacija „Atalanta“ u Somaliji, su misije za uspostavljanje mira. Učesnici u tim misijama imaju policijska i vojna ovlašćenja na upotrebu sile. Citiram, za odluku za „Atalantu“: „Mandat misije - sprečavanje piratstva, zaštita brodova koji plove“.
Pod sprečavanjem i zaštitom se podrazumeva upotreba sile, pa ovo, kao i neke druge misije o kojima danas raspravljamo, ne mogu biti smatrani mirovnim misijama, usko gledano. Termin koji se spominje u odlukama o kojima danas raspravljamo – uspostavljanje mira, uspostavljanje i očuvanje mira je jedini, po našem mišljenju, ispravan.
Još jednom da ponovim, LDP će podržati, nadam se da ćemo dobiti odgovore na ovih par nedoumica koje sam izneo, ali ćemo u svakom slučaju podržati multinacionalne operacije i ohrabrujemo i ovim putem Ministarstvo, ali i druga ministarstva, pre svega civilna, da se obim i kapacitet snaga Srbije u multinacionalnim operacijama poveća, jer je to od prvenstvenog interesa za evropsku, ali i svetsku poziciju Srbije i za jasno definisane spoljne politike ove zemlje. Hvala.
Nažalost, vi ste ponovili ono što zvaničnici Republike Srbije ponavljaju otkad smo poslali ovu humanitarnu pomoć, pa iskren da budem, nisam siguran da li je to samo opravdanje za nešto ili zaista verujemo da je ceo svet toliko naivan. Ne radi se, naravno, o bilo čijoj nameri da ospori slanje humanitarne pomoći ugroženim ljudima. Iluzorno je o tome i razgovarati. Radi se o političkoj poruci koju time šaljemo. Radi se o tome da smo mi tu humanitarnu pomoć poslali preko Rusije, koja podržava Asada, koju ne podržava ostali svet, Evropa i sve ono što ste i sami rekli, da mi težimo, što je i neki cilj Srbije.
Prema tome, radi se o političkom svrstavanju. Zašto nismo koristili civilne misije EU, ili kako se već zovu, i preko EU poslali humanitarnu pomoć? Radi se, znači, o političkom, a ne o tome da neko osporava humanitarnu misiju, nego se radi političkoj poruci koja je, po našem mišljenju, duboko pogrešna, koja je poslata tom odlukom da preko Rusije, koja podržava Asada, da onda praktično mi podržavamo Asada, koji gaji cveće, pa smo mogli onda da Asadu pošaljemo, da uvezemo lale iz Holandije i da mu pošaljemo. To njemu očigledno više treba. Njega očigledno narod mnogo i ne interesuje.
Prema tome, još jednom, pogrešna je politička poruka, po našem dubokom ubeđenju. Zato sam i govorio o humanitarnim operacijama, da ne treba to da bude u ovom planu, nego da moraju da postoje jasni okviri da oni ovako široko postavljeni ostavljaju prostor za, da ne kažem zloupotrebe, već za slanje pogrešnih političkih poruka, ukoliko se dobro ne promisli pre nego što se to uradi. Hvala.
Hvala.
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, imam pitanje, mislim za vas gospođo predsednice. Ono je u sličnom tonu kao što je prethodni govornik postavio pitanje.
Naime, i ja sam dobio nekoliko odgovora koje sam postavio od kada radi ovaj saziv, pa sam tako dobio dva odgovora. Dobio sam odgovor od MUP pa ću vas kratko podsetiti. Znači pitao sam MUP šta je uradilo povodom događaja u Hercegovačkoj ulici. Da li je pokrenut neki disciplinski postupak i ukoliko nije, zašto to nije urađeno?
Dobio sam odgovor da nije pokrenut disciplinski postupak i da se čeka završetak istrage koja vodi Tužilaštvu. Imam mnogo primedbi na sadržinu ovog odgovora, ali formalno pravno ovo je odgovor na pitanje koje sam postavio.
Međutim, zbog čega ovo navodim? Zbog drugog odgovora koji sam dobio od Republičkog tužioca na pitanje koje se odnosi na događaj od pre godinu dana, citiraću iz stenograma – da li je bilo destabilizacije države i ako je bilo destabilizacije ustavnog poretka, šta je Tužilaštvo uradilo? Da li je podnelo krivične prijave, protiv kojih lica i u kojoj fazi su te krivične prijave?
Na to pitanje odgovor tužioca je otprilike da je Više javno tužilaštvo povodom krivične prijave koju je Aleksandar Kornic podneo protiv Damira Dragića i Dragana J. Vučićevića nakon sprovedenog pretkrivičnog postupka donelo rešenje kojim se odbacuje navedena krivična prijava.
Vrlo je jasno da nisam pitao tužilaštvo ništa o prijavi Kornica protiv Vučićevića, niti me je to interesovalo. Interesovalo me je oni što je tužilaštvo navelo da će samo uraditi, da podsetim, tužilaštvo je tada reklo da će sprečiti destabilizaciju države podnošenjem krivičnih prijava protiv odgovornih lica, pa je moje pitanje to bilo.
Ovo isto pitanje, podsetiću vas još jednom, nije prvi put da postavljam, postavio sam ga i na sednici Odbora za pravosuđe, gde je razmatran Izveštaj o radu tužioca za 2015. godinu, ni tu nisam dobio nikakav odgovor, a ovog puta sam, bar što se mene tiče, dobio uvredljiv odgovor.
Prema tome, moje pitanje za vas, pre svega, kao predsednicu parlamenta, da li možete da zaštitite na pravi način, a ne na one naše poslovničke igre, dostojanstvo ovog parlamenta, time što ćete obezbediti da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pitanja? Ne mislim da sam ovde, ne ja ili moja poslanička grupa, da je naše dostojanstvo povređeno, nego dostojanstvo kompletnog parlamenta i odnos tužioca prema parlamentu.
Tužilac je dužan da odgovori na pitanje koje mu poslanik postavlja. Iskren da budem, nemam neku ideju šta vi možete da uraditi, osim da založite svoj autoritet, naravno, ako se slažete sa mnom, ali mislim da je važno, a to je pitao i kolega Vukadinović, a verujem da i ostale kolege imaju sličnih iskustava, da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pravi način, a ne da odgovaraju tako što će odgovarati na pitanje koje im nije postavljeno, izbegavajući na taj način da odgovore na pravo pitanje, ma koliko se njima ne dopadalo možda da odgovore na to pitanje.
Lično sam ubeđen da je odgovor na ovo pitanje interes tužilaštva. Nije nikakav hir LDP da postavlja ovo pitanje, nego mislim da ćemo time doprineti da tužilaštvo i tužioci ostvare svoju, Ustavom i zakonima za garantovanu, samostalnost i da će izbeći da budu zloupotrebljeni u dnevno-političkim igrama, između dva tabloida u ovom slučaju.
Tako da, osim za vas, ovo ću još jednom, pitanje ponoviti tužiocu, za svaki slučaj – da li je bilo destabilizacije ustavnog poretka, da li su podnete krivične prijave i protiv kojih lica i u kojoj su fazi te krivične prijave? Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege poslanici, teško je u ovakvom žamoru govoriti.
Naravno da su ekonomska pitanja najvažnija pitanja i za Vladu i za građane ove zemlje. Od toga koliko je uspešna Vlada u ekonomskim pitanjima, zavisi koliko dobro ili koliko loše žive ljudi, ali mislim da postoji nešto što je osnova ekonomskih mera, a to je politika.
Ovu zemlju nisu uništile loše ekonomske mere, nije je uništila loša poreska politika, poreske stope, nego je uništila loša politika. Danas smo na 75% BDP iz 1989. godine. Svi mi zajedno, svi. Nisam nešto posebno kompetentan za ekonomske teme, pa neću da ulazim u detalje, ali je to jedan stravičan podatak.
To nije uzrok loše ekonomije, to je uzrok loše politike. Predsednik naše poslaničke grupe je pre dva i po meseca, kada je ovde birana Vlada pitao o najvažnijim političkim temama, šta mislite.
Nažalost samo dva i po meseca posle toga u političkom smislu meni se čini kao da je prošlo dve godine, toliko su se stvari ubrzale. Te teme koje su tada bile aktuelne danas su višestruko aktuelnije, bez želje da unosim neki nemir, mislim da smo ponovo na nekoj državnoj prekretnici.
Čini mi se da je Srbija ponovo u situaciji da dobrano razmisli i pametno odluči kojim putem želi da ide.
Evo, pokušaću ukratko, pošto već ističe vreme, da vam kažem šta. Pre svega, mislim na odnos prema Kosovu. O tome smo puno govorili. Jedina primedba i to ne vama, nego vašim saradnicima je ovo što se malopre rekli, slika koju šaljemo u svet i rečnik kojim se obraćaju, mislim da je stvarno, ali vi ste predsednik Vlade, i vi ste i za to odgovorni.
Ono što je važnije pitanje, to je odnos prema Rusiji. Poglavlja nisu otvorena zbog neusaglašavanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU. Tu smo obavezu preuzeli.
Ministar inostranih poslova ove zemlje je rekao – nećemo da uvodimo sankcije i tačka. Ako je to slika koju šaljemo u svet, a ja vas pitam - da li je to i vaš stav, da li je to slika ove Vlade, šta nam je alternativa?
Posle toga nećemo u EU ako nas ucenjuju za Kosovo, sad nećemo ni ako nas ucenjuju za Rusiju. Šta je politika ove zemlje?
Nastaviću u sledećih tri minuta, nema nikakvi problema. Hvala.
Kako i može drugačije, nego u dobroj veri. Verujem da su ovde svi u dobroj veri, čak i oni koji nisu u pravu, po mom mišljenju, tako da, čak i vaši bivši ministri sa kojima se sada kao nešto svađate, sa mog aspekta, vi ste tu za mene jedna grupa istih. Ali, mislim da su suviše ozbiljne teme da bi se na ovaj način bavili i pravili cirkus od parlamenta, zaista nema nikakve potrebe.
Zahvaljujem vam se, i vi ste ozbiljno odgovarali, ali mislim da je suviše kratko vreme da bi o tim temama mogli u ova tri minuta. Ali, da, vi ste u ekspozeu, kada ste nam odgovarali na pitanja o Kosovu, rekli da je dogovor i razgovor sa Kosovom jedini put koji Srbija može da ima, da je sve drugo glupo. Ja se apsolutno slažem. Mi nemamo drugog izbora, nego sa se uz posredovanje Evropske unije dogovorimo sa Kosovom, bez obzira što piše i šta pisalo u okvirima, ali bilo to danas, za pet godina ili deset, mi ćemo morati da se dogovorimo, jer tamo žive ljudi. Nema drugog izbora i nema drugog rešenja što se tiče Kosova.
Što se tiče međunarodnih odnosa, situacija je mnogo komplikovanija. Srbija je strateški, i to ste tada rekli, opredeljena za Evropsku uniju. Prema tome, to je strategija, kada je nešto strategija, to je prvenstveno i cilj. Izvinjavam se ako sam gospodina Dačića prozvao, nisam video tu vašu izjavu, video sam izjavu gospodina Dačića. Nisam ni malo oduševljen time što ste mi trenutno rekli, jer mislim da ako je nešto strateški cilj Srbije, nije krivica Srbije, naravno, ali ta dva cilja su suprotstavljena. To se desilo od kraja avgusta do danas.
Naša želja da budemo dobri sa Evropskom unijom i sa Rusijom više nije realna. To su međunarodni odnosi, to sa Srbijom nema nikakve veze. To je, priznaću ja, legitimna želja Rusije da ponovo bude svetska velesila. Ona pokušava da se vrati na svetsku scenu, sve je to odlično, ja samo ne vidim Srbiju na toj strani. Mislim da to za Srbiju nije dobro i da mi moramo da se opredelimo o tome. Da smo se do sada strateški, da je ova Skupština, vaša Vlada, prethodni sazivi nikada nisu govorili o političkoj neutralnosti Srbije, govorili smo o vojnoj doduše, ali o političkoj nikad. Politički smo vrlo jasno orijentisani u svim dokumentima, u svim kampanjama, u svim izjavama za pristupanje EU.
Šta ćemo da radimo kada dođe do kolizije ta dva interesa? U redu, naravno da je interes zemlje da trguje i sa Rusijom, bez obzira što su Rusi nama uveli sankcije devedesetih. Ne volim to – ljubav, ne znam šta, mržnja u politici. Ti odnosi u politici mi nisu bliski, mislim da se tu radi o interesima. Naravno da nije naš interes da uvedemo sankcije Rusiji, to niko ne spori, ali je mnogo veća šteta koja će se desiti u ovoj zemlji, ukoliko to ne učinimo.
(Beograd, 27.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 97000.00 | RSD | 03.06.2016 - |