Gospođo predsednice, koleginice i kolege, gospodine ministre, mislim da danas razgovaramo o vrlo važnoj temi koja prevazilazi okvire Ministarstva odbrane, da se radi o veoma važnoj političkoj temi.
Učestvovanje u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu je druga od tri misije Vojske Srbije definisana Strategijom odbrane, tako da govorimo o jednoj od vrlo važnih aktivnosti Vojske Srbije.
Nažalost, kako Srbija nema strategiju o spoljne politike, za šta naravno nije krivo Ministarstvo odbrane, ne postoje ni jasni politički ciljevi koji bi definisali učestvovanje u multinacionalnim operacijama, ali kako se radi o tehničkim stvarima ja ću ipak pročitati ono što sam spremio da bih bio precizan u ovom govoru.
U načelu LDP podržava učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Kao što je istaknuto u Poglavlju 5. odluke o usvajanju godišnjem plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, pripadnici Vojske Srbije sa učešćem u multinacionalnim operacijama u prilici su da provere dostignuti nivo razvoja i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima. Oni se tako upoznaju sa standardnim, operativnim procedurama dnevnog funkcionisanja i operativne upotrebe snaga u međunarodnom okruženju.
Država ovim potvrđuje interes i nameru da konkretno doprinese svetskoj i evropskoj regionalnoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog mira i prava. Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU važan je element spoljne politike Republike Srbije koji doprinosi da se Srbija u odnosima sa članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner.
Za LDP je od posebnog značaja što se ističe da se angažovanjem pripadnika Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod patronatom EU u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambene politike Srbija integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva ka EU.
Takođe, LDP smatra da je dobro što pripadnici Vojske Srbije učestvuju u velikom broju vojnih vežbi bilateralnog i multinacionalnog tipa, koji takođe pomažu proveri u izvršavanju operativnih kapaciteta, te upoznavanja međunarodnih okolnosti i dejstava.
Sa druge strane, LDP ističe zabrinutost za pokušajem da Srbija uvede balans između broja vežbi koje održava sa Rusijom sa jedne strane u odnosu na sve druge partnere i to iziskuje od pripadnika oružanih snaga da poznaju i koriste dva neineroperativna standarda. Ima li Vojska Srbije resurse za tako nešto i koliko je opravdano trošiti na to resurse? Ovo pitanje bi bilo svrsishodno i mnogo manje složenim geopolitičkim okolnostima.
Imajući u vidu stav EU prema ruskom angažovanju u Ukrajini zbog koga je uvela sankcije postavlja se pitanje političkih implikacija po evropske integracije Srbije, aktuelnog trenda jačanja vojne bezbednosne saradnje sa Rusijom koji je obostrano iskazan u toku nedavne posete Nikolaja Petruševa sekretara Ruskog saveta za nacionalnu bezbednost Srbiji.
Pri tome LDP smatra za jako dobru odluku Vlade Srbije da se pridruži globalnoj koaliciji za borbu protiv Islamske države pod vođstvom SAD donesenom pre par godina. Nadamo se da Srbija neće iz te misije povući kada se u nju direktno uključi i NATO šaljući svoje avaks avione. Takođe, LDP misli da je očito sve više situacija zbog kojih je potrebno ponovo razmotriti nedorečenu politiku vojne neutralnosti Srbije.
Podržaćemo i sve buduće mere Vlade Srbije i nove zakonske predloge poput onih koji se tiču bolje normative za jačanje i upotrebu civilnih kapaciteta u Ministarstvu odbrane, a pre svega usvajanje strategije spoljne politike Srbije, kao što sam već naveo, bez nje je sve teže na duže staze adekvatno planirati učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama.
U tom kontekstu smatramo bitnim nameru iskazano još pre dve godine kada je Vlada sa NATO usaglasila individualni i akcioni plan da država u saradnji sa NATO jača normativne i operativne kapacitete Vladine kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Ova kancelarija je, naime zadužena za čuvanje i postupanje po protokolima koje je Srbija potpisala sa EU, a koji je preduslov za učešće naših snaga u EU misijama.
Nadamo se da će spomenuti planovi konačno početi da se realizuju, međutim, pitanje je zašto se s tim već nije počelo. Takođe, mislimo da bi Vlada morala što pre da imenuje direktora Kancelarije. Ne šalje se dobra poruka partnerima time da na čelu tako važne ustanove skoro godinu i po dana stručna osoba a da je na funkciji v.d. Inače, ova Kancelarija je zadužena i za realizaciju protokola o zaštiti i razmeni tajnih podataka koji je Srbija potpisala i sa Rusijom i sa NATO.
Liberalno demokratska partija će se i u budućnosti zalagati da Srbija prati dešavanja uz saradnju EU sa NATO i da svoju spoljnu, pa saglasno njoj i bezbednosnu politiku, usklađuje sa tim trendovima. Smatramo da je ovo pogodan trenutak da podsetimo javnost Srbije da se sve spomenute misije realizuju po NATO standardima, te da između NATO i EU postoje sporazumi, poznati kao „Berlin“ i „Berlin plus“, o tome da EU može da koristi resurse NATO za realizaciju misija u kojima NATO direktno ne učestvuje. Takvu opciju je koristila u realizaciji Misije u Makedoniji i koristi još uvek i još je aktivnija u sprovođenju misija u Bih.
Evropska unija je nedavno usvojila i novu globalnu Strategiju o bezbednosti. U njoj se, između ostalog, navodi – Evropska unija će produbiti svoje partnerstvo sa NATO kroz koordinisan razvoj odbrambenih sposobnosti, paralelne sinhronizovane vežbe i obostrane osnažujuće akcije za jačanje kapaciteta naših partnera, borbu protiv hibridnih i sajber pretnji i jačanje pomorske bezbednosti.
Liberalno demokratska partija podseća da je među ključnim tačkama zaključenim na nedavno održanom NATO samitu u Varšavi i to da NATO svoj odnos sa EU podiže na naredni nivo.
U zajedničkoj deklaraciji identifikovane su ključne oblasti širenja saradnje između EU i NATO pakta uključujući borbu protiv hibridnih i sajber pretnji podržavajući naše partnere u jačanju kapaciteta odbrane i jačanju odbrambene bezbednosti. Najavljena je i proširena saradnja NATO sa EU na Sredozemnom moru gde je razmena informacija i koordinacija snaga mogu da pomognu da NATO i EU budu efikasniji u odgovoru na nelegalnu migraciju, terorizam i druge izazove. Saveznici su se u Varšavi u osnovi saglasili o mogućoj ulozi NATO na centralnom Mediteranu kroz implementiranje i podršku EU u operaciji „Sofija“.
Na nedavno održanom sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO na kome je prisustvovala i Federika Mogerini, visoka predstavnica EU, počela je operacija i realizacija ovih planova. Inače, operacija „Sofija“ je jedna od multinacionalnih operacija, vojna, u kojoj Srbija planira da pošalje pripadnike po prvi put, ukoliko ih pozove naravno, a o kojoj se glasa u ovom paketu predloga.
Liberalno demokratska partija smatra da bi učešće pripadnika Vojske Srbije u ovoj operaciji bilo izuzetno korisno za nastavak procesa evropskih integracija, ali i šire, kao potvrda da je Srbija pouzdan partner koji ispunjava svoje obaveze u međunarodno usaglašenim planovima. U istim dokumentima EU i NATO koristi se i oštra retorika prema sadašnjoj administraciji u Kremlju. Mislimo da javnost Srbije treba da bude upoznata sa tim tonom i razlozima koji su do njega doveli, a pre svega, o ilegalnoj ruskoj agresiji Krima, a podsetiću vas, i Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, što bi valjda značilo da ne priznaje aneksiju Krima i učešće Rusije u sukobima u istočnoj Ukrajini, a sada već i očito problematičnom vojnom angažovanjem u Siriji.
Upravo zbog toga, iako u načelu podržavamo multinacionalne operacije, mislimo da u ovom predloženom paketu moramo da imamo jasnije i konkretnije obrazloženo šta se smatra pod humanitarnim misijama koje su spomenute na kraju spiska ovih multinacionalnih operacija, a na kojima trebamo da učestvujemo prvi put. Citiram tekst obrazloženja koje smo dobili – angažovanje, konkretnije, u misiji humanitarnoj, misli se na njih, zavisi od poziva međunarodne organizacije regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili države koju je zadesila prirodna katastrofa, tehničko-tehnološka i druga nesreća, kao i raspoloživih resursa Ministarstva odbrane.
Podsećam vas da je i Rusija međunarodno pravno utemeljenje za svoj vojni angažman u Siriji crpi isključivo iz poziva koji je uputio režim Asada. Evo, kao malu digresiju citiraću vam iz današnjih novina članak našeg kolege poslanika koji je u poseti Asadu – Siriji, i predsedniku Asadu. „Stigli smo u predsedničku palatu. Od ulaza u kompleks vrtova, parkova, palmi, cveća, omorika, negovanih livada i staza posutih ukrasnim kamenčićima do zgrade gde je predsednik vodi bulevar sa četiri trake“. Ovako naš kolega opisuje Asada i trenutno stanje u Siriji. Podsetiću vas, to je zemlja u kojoj ginu stotine ljudi, milioni izbeglica beže iz nje, a mi šaljemo humanitarnu pomoć ovom čoveku. Ne radi se ni o kakvim gaćama, kao što reče ministar inostranih poslova, niti o brašnu, radi se o političkom svrstavanju Srbije, za koju smatramo da je pogrešno, u sukobu gde su sa jedne strane Rusija i Asad, a sa druge strane Zapad.
Mislim da nam to, ne da nije neutralnost koju smo kao proklamovali, nego u spoljnoj politici Srbije, u najmanju ruku, neoprezan postupak koji može da dovede do pogoršanja naše međunarodne pozicije, pa je pitanje da li ćemo i kroz neke sledeće, tzv. humanitarne operacije imati ovakve političke probleme i svrstavati se na jednu stranu, ako nas na primer Asad pozove da mu pomognemo u borbi protiv ostatka sveta. Nažalost, to su teme. Nisu teme humanitarne pomoći i naravno da narodu treba pomoći, niko protiv toga nema ništa, ali politička poruka koju šaljemo na ovaj način je, po mom dubokom ubeđenju, jako pogrešna, a vidimo kako Asada, meni to ne liči na predsednika države koji je u problemima i u ratu, nego, bar meni, na diktatora, ali dobro.
Preći ću na sledeći, u obrazloženju ovih odluka predlagač zakona govori isključivo o multinacionalnim operacijama koje se odnosi na očuvanje mira i bezbednosti, pa citiram: „Republika Srbija angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga, odbranom i multinacionalnim operacijama UN EU jasno pokazati da je aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učešćem u navedenim aktivnostima biće pružen jasan i čvrst dokaz potvrde konzistentnosti spoljne politike Srbije, kojom se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucija međunarodne zajednice.“
Ono što bih voleo da čujem od predstavnika predlagača ovih odredbi je da neke od navedenih misija, u kojima Srbija već ima predstavnike, kao što je Operacija „Atalanta“ u Somaliji, su misije za uspostavljanje mira. Učesnici u tim misijama imaju policijska i vojna ovlašćenja na upotrebu sile. Citiram, za odluku za „Atalantu“: „Mandat misije - sprečavanje piratstva, zaštita brodova koji plove“.
Pod sprečavanjem i zaštitom se podrazumeva upotreba sile, pa ovo, kao i neke druge misije o kojima danas raspravljamo, ne mogu biti smatrani mirovnim misijama, usko gledano. Termin koji se spominje u odlukama o kojima danas raspravljamo – uspostavljanje mira, uspostavljanje i očuvanje mira je jedini, po našem mišljenju, ispravan.
Još jednom da ponovim, LDP će podržati, nadam se da ćemo dobiti odgovore na ovih par nedoumica koje sam izneo, ali ćemo u svakom slučaju podržati multinacionalne operacije i ohrabrujemo i ovim putem Ministarstvo, ali i druga ministarstva, pre svega civilna, da se obim i kapacitet snaga Srbije u multinacionalnim operacijama poveća, jer je to od prvenstvenog interesa za evropsku, ali i svetsku poziciju Srbije i za jasno definisane spoljne politike ove zemlje. Hvala.

Nažalost, vi ste ponovili ono što zvaničnici Republike Srbije ponavljaju otkad smo poslali ovu humanitarnu pomoć, pa iskren da budem, nisam siguran da li je to samo opravdanje za nešto ili zaista verujemo da je ceo svet toliko naivan. Ne radi se, naravno, o bilo čijoj nameri da ospori slanje humanitarne pomoći ugroženim ljudima. Iluzorno je o tome i razgovarati. Radi se o političkoj poruci koju time šaljemo. Radi se o tome da smo mi tu humanitarnu pomoć poslali preko Rusije, koja podržava Asada, koju ne podržava ostali svet, Evropa i sve ono što ste i sami rekli, da mi težimo, što je i neki cilj Srbije.
Prema tome, radi se o političkom svrstavanju. Zašto nismo koristili civilne misije EU, ili kako se već zovu, i preko EU poslali humanitarnu pomoć? Radi se, znači, o političkom, a ne o tome da neko osporava humanitarnu misiju, nego se radi političkoj poruci koja je, po našem mišljenju, duboko pogrešna, koja je poslata tom odlukom da preko Rusije, koja podržava Asada, da onda praktično mi podržavamo Asada, koji gaji cveće, pa smo mogli onda da Asadu pošaljemo, da uvezemo lale iz Holandije i da mu pošaljemo. To njemu očigledno više treba. Njega očigledno narod mnogo i ne interesuje.
Prema tome, još jednom, pogrešna je politička poruka, po našem dubokom ubeđenju. Zato sam i govorio o humanitarnim operacijama, da ne treba to da bude u ovom planu, nego da moraju da postoje jasni okviri da oni ovako široko postavljeni ostavljaju prostor za, da ne kažem zloupotrebe, već za slanje pogrešnih političkih poruka, ukoliko se dobro ne promisli pre nego što se to uradi. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, imam pitanje, mislim za vas gospođo predsednice. Ono je u sličnom tonu kao što je prethodni govornik postavio pitanje.
Naime, i ja sam dobio nekoliko odgovora koje sam postavio od kada radi ovaj saziv, pa sam tako dobio dva odgovora. Dobio sam odgovor od MUP pa ću vas kratko podsetiti. Znači pitao sam MUP šta je uradilo povodom događaja u Hercegovačkoj ulici. Da li je pokrenut neki disciplinski postupak i ukoliko nije, zašto to nije urađeno?
Dobio sam odgovor da nije pokrenut disciplinski postupak i da se čeka završetak istrage koja vodi Tužilaštvu. Imam mnogo primedbi na sadržinu ovog odgovora, ali formalno pravno ovo je odgovor na pitanje koje sam postavio.
Međutim, zbog čega ovo navodim? Zbog drugog odgovora koji sam dobio od Republičkog tužioca na pitanje koje se odnosi na događaj od pre godinu dana, citiraću iz stenograma – da li je bilo destabilizacije države i ako je bilo destabilizacije ustavnog poretka, šta je Tužilaštvo uradilo? Da li je podnelo krivične prijave, protiv kojih lica i u kojoj fazi su te krivične prijave?
Na to pitanje odgovor tužioca je otprilike da je Više javno tužilaštvo povodom krivične prijave koju je Aleksandar Kornic podneo protiv Damira Dragića i Dragana J. Vučićevića nakon sprovedenog pretkrivičnog postupka donelo rešenje kojim se odbacuje navedena krivična prijava.
Vrlo je jasno da nisam pitao tužilaštvo ništa o prijavi Kornica protiv Vučićevića, niti me je to interesovalo. Interesovalo me je oni što je tužilaštvo navelo da će samo uraditi, da podsetim, tužilaštvo je tada reklo da će sprečiti destabilizaciju države podnošenjem krivičnih prijava protiv odgovornih lica, pa je moje pitanje to bilo.
Ovo isto pitanje, podsetiću vas još jednom, nije prvi put da postavljam, postavio sam ga i na sednici Odbora za pravosuđe, gde je razmatran Izveštaj o radu tužioca za 2015. godinu, ni tu nisam dobio nikakav odgovor, a ovog puta sam, bar što se mene tiče, dobio uvredljiv odgovor.
Prema tome, moje pitanje za vas, pre svega, kao predsednicu parlamenta, da li možete da zaštitite na pravi način, a ne na one naše poslovničke igre, dostojanstvo ovog parlamenta, time što ćete obezbediti da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pitanja? Ne mislim da sam ovde, ne ja ili moja poslanička grupa, da je naše dostojanstvo povređeno, nego dostojanstvo kompletnog parlamenta i odnos tužioca prema parlamentu.
Tužilac je dužan da odgovori na pitanje koje mu poslanik postavlja. Iskren da budem, nemam neku ideju šta vi možete da uraditi, osim da založite svoj autoritet, naravno, ako se slažete sa mnom, ali mislim da je važno, a to je pitao i kolega Vukadinović, a verujem da i ostale kolege imaju sličnih iskustava, da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pravi način, a ne da odgovaraju tako što će odgovarati na pitanje koje im nije postavljeno, izbegavajući na taj način da odgovore na pravo pitanje, ma koliko se njima ne dopadalo možda da odgovore na to pitanje.
Lično sam ubeđen da je odgovor na ovo pitanje interes tužilaštva. Nije nikakav hir LDP da postavlja ovo pitanje, nego mislim da ćemo time doprineti da tužilaštvo i tužioci ostvare svoju, Ustavom i zakonima za garantovanu, samostalnost i da će izbeći da budu zloupotrebljeni u dnevno-političkim igrama, između dva tabloida u ovom slučaju.
Tako da, osim za vas, ovo ću još jednom, pitanje ponoviti tužiocu, za svaki slučaj – da li je bilo destabilizacije ustavnog poretka, da li su podnete krivične prijave i protiv kojih lica i u kojoj su fazi te krivične prijave? Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege poslanici, teško je u ovakvom žamoru govoriti.

Naravno da su ekonomska pitanja najvažnija pitanja i za Vladu i za građane ove zemlje. Od toga koliko je uspešna Vlada u ekonomskim pitanjima, zavisi koliko dobro ili koliko loše žive ljudi, ali mislim da postoji nešto što je osnova ekonomskih mera, a to je politika.

Ovu zemlju nisu uništile loše ekonomske mere, nije je uništila loša poreska politika, poreske stope, nego je uništila loša politika. Danas smo na 75% BDP iz 1989. godine. Svi mi zajedno, svi. Nisam nešto posebno kompetentan za ekonomske teme, pa neću da ulazim u detalje, ali je to jedan stravičan podatak.

To nije uzrok loše ekonomije, to je uzrok loše politike. Predsednik naše poslaničke grupe je pre dva i po meseca, kada je ovde birana Vlada pitao o najvažnijim političkim temama, šta mislite.

Nažalost samo dva i po meseca posle toga u političkom smislu meni se čini kao da je prošlo dve godine, toliko su se stvari ubrzale. Te teme koje su tada bile aktuelne danas su višestruko aktuelnije, bez želje da unosim neki nemir, mislim da smo ponovo na nekoj državnoj prekretnici.

Čini mi se da je Srbija ponovo u situaciji da dobrano razmisli i pametno odluči kojim putem želi da ide.

Evo, pokušaću ukratko, pošto već ističe vreme, da vam kažem šta. Pre svega, mislim na odnos prema Kosovu. O tome smo puno govorili. Jedina primedba i to ne vama, nego vašim saradnicima je ovo što se malopre rekli, slika koju šaljemo u svet i rečnik kojim se obraćaju, mislim da je stvarno, ali vi ste predsednik Vlade, i vi ste i za to odgovorni.

Ono što je važnije pitanje, to je odnos prema Rusiji. Poglavlja nisu otvorena zbog neusaglašavanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU. Tu smo obavezu preuzeli.

Ministar inostranih poslova ove zemlje je rekao – nećemo da uvodimo sankcije i tačka. Ako je to slika koju šaljemo u svet, a ja vas pitam - da li je to i vaš stav, da li je to slika ove Vlade, šta nam je alternativa?

Posle toga nećemo u EU ako nas ucenjuju za Kosovo, sad nećemo ni ako nas ucenjuju za Rusiju. Šta je politika ove zemlje?

Nastaviću u sledećih tri minuta, nema nikakvi problema. Hvala.

Da, deset sekundi, ali mislim da je premijer razumeo šta sam hteo da pitam.

Kako i može drugačije, nego u dobroj veri. Verujem da su ovde svi u dobroj veri, čak i oni koji nisu u pravu, po mom mišljenju, tako da, čak i vaši bivši ministri sa kojima se sada kao nešto svađate, sa mog aspekta, vi ste tu za mene jedna grupa istih. Ali, mislim da su suviše ozbiljne teme da bi se na ovaj način bavili i pravili cirkus od parlamenta, zaista nema nikakve potrebe.

Zahvaljujem vam se, i vi ste ozbiljno odgovarali, ali mislim da je suviše kratko vreme da bi o tim temama mogli u ova tri minuta. Ali, da, vi ste u ekspozeu, kada ste nam odgovarali na pitanja o Kosovu, rekli da je dogovor i razgovor sa Kosovom jedini put koji Srbija može da ima, da je sve drugo glupo. Ja se apsolutno slažem. Mi nemamo drugog izbora, nego sa se uz posredovanje Evropske unije dogovorimo sa Kosovom, bez obzira što piše i šta pisalo u okvirima, ali bilo to danas, za pet godina ili deset, mi ćemo morati da se dogovorimo, jer tamo žive ljudi. Nema drugog izbora i nema drugog rešenja što se tiče Kosova.

Što se tiče međunarodnih odnosa, situacija je mnogo komplikovanija. Srbija je strateški, i to ste tada rekli, opredeljena za Evropsku uniju. Prema tome, to je strategija, kada je nešto strategija, to je prvenstveno i cilj. Izvinjavam se ako sam gospodina Dačića prozvao, nisam video tu vašu izjavu, video sam izjavu gospodina Dačića. Nisam ni malo oduševljen time što ste mi trenutno rekli, jer mislim da ako je nešto strateški cilj Srbije, nije krivica Srbije, naravno, ali ta dva cilja su suprotstavljena. To se desilo od kraja avgusta do danas.

Naša želja da budemo dobri sa Evropskom unijom i sa Rusijom više nije realna. To su međunarodni odnosi, to sa Srbijom nema nikakve veze. To je, priznaću ja, legitimna želja Rusije da ponovo bude svetska velesila. Ona pokušava da se vrati na svetsku scenu, sve je to odlično, ja samo ne vidim Srbiju na toj strani. Mislim da to za Srbiju nije dobro i da mi moramo da se opredelimo o tome. Da smo se do sada strateški, da je ova Skupština, vaša Vlada, prethodni sazivi nikada nisu govorili o političkoj neutralnosti Srbije, govorili smo o vojnoj doduše, ali o političkoj nikad. Politički smo vrlo jasno orijentisani u svim dokumentima, u svim kampanjama, u svim izjavama za pristupanje EU.

Šta ćemo da radimo kada dođe do kolizije ta dva interesa? U redu, naravno da je interes zemlje da trguje i sa Rusijom, bez obzira što su Rusi nama uveli sankcije devedesetih. Ne volim to – ljubav, ne znam šta, mržnja u politici. Ti odnosi u politici mi nisu bliski, mislim da se tu radi o interesima. Naravno da nije naš interes da uvedemo sankcije Rusiji, to niko ne spori, ali je mnogo veća šteta koja će se desiti u ovoj zemlji, ukoliko to ne učinimo.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, imam pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Naime, moje pitanje je baš jednostavno – šta je spoljna politika Srbije? Možda deluje suviše banalno ovo pitanje, ali pokušaću da objasnim zašto ga postavljam.
Nedavno je u dokumentu visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Izveštaju o napretku Srbije rečeno da će EU i dalje pozivati Srbiju da se postepeno usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u skladu sa okvirom za pregovore EU o članstvu sa Srbijom, znači, još jednom, da će pozivati Srbiju da postepeno uskladi spoljnu politiku. Na to je ministar, ako zaboravimo ono što je pokušao da bude šaljivdžija, odgovorio ozbiljno da Srbija ima nezavisnu spoljnu politiku i da će tek kada bude članica EU moći da se govori o tome da je utvrđena zajednička spoljna politika.
Mislim da je sada moje pitanje mnogo jasnije, ako nije, pokušaću još malo da ga pojasnim. Ministar govori o tome da će Srbija i EU utvrđivati zajedničku spoljnu politiku. Ja ne znam kako to ministar spoljnih poslova zamišlja, da će EU da menja svoju spoljnu politiku kada bude pregovarala sa Srbijom? Kako da vam kažem, to je totalno promašena tema. Ono što je politika ove Vlade, koju smo čuli od premijera, je da planira da ova Vlada do 2019. godine uskladi svoju politiku sa politikom EU i ispuni sve zahteve iz pregovaračkog procesa. Ne pregovaramo mi sa EU o menjanju politike EU, nego prilagođavamo svoju politiku, svoje institucije EU da bi postali članovi EU.
Mi smo kao država izrazili želju da postanemo članovi EU. Da bi to mogli da postanemo, moramo da ispunimo uslove te EU. Niko nas ne tera, ali očekivanja Ministarstva spoljnih poslova da će EU da menja svoju politiku zarad Srbije, i da mi utvrđujemo zajedničku spoljnu politiku sa EU je totalno, hajde da ne upotrebim neku tešku reč, nije mi namera nikoga da vređam. Zato je moje pitanje i bilo prilično jednostavno – šta radi Ministarstvo spoljnih poslova? Kakva je spoljna politika ove zemlje? Ako je premijer rekao jedno, kako Ministarstvo spoljnih poslova misli da utvrđuje zajedničku politiku sa EU?
Naravno, ministar je pokušao da bude šaljivdžija, pa je rekao da ga ne interesuje taj uvijeni diplomatski jezik, da je on vrlo dobro razumeo da se tu u stvari misli o sankcijama Rusiji. Okej, ja bih voleo da imamo ministra inostranih poslova koji koristi diplomatski jezik. Nažalost, nemamo, imamo ministra koji više voli da peva, ali dobro, tako smo izabrali.
Ali, onda, s tim u vezi imam još jedno pitanje za ministra spoljnih poslova. Naime, da li Ministarstvo spoljnih poslova i ministar spoljnih poslova priznaju teritorijalni integritet Ukrajine? Da vas podsetim, predsednik Vlade je više puta izjavo da Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine. Ministar spoljnih poslova to nije nikada rekao, niti Ministarstvo, pa me opet interesuje šta je spoljna politika ove zemlje? Imamo li dve? Imamo jednu koju sprovodi predsednik Vlade i drugu koju sprovodi ministar spoljnih poslova, ili ministar spoljnih poslova priznaje aneksiju Krima od strane Rusije, pa smo onda neutralni? Jedni priznaju teritorijalni integritet Ukrajine, drugi priznaju aneksiju od strane Rusije i onda smo mi kao neutralni. Bojim se da to nije dobar put i da to nije spoljna politika jedne ozbiljne zemlje. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića.
Mnogo reči je potrošeno na događaj, od 4. aprila ove godine, pa ću se ja truditi da ne ponavljam ono što je već pitano, već da pitam nešto novo.
Ono što mene interesuje to je šta je urađeno u policiji povodom dešavanja u noći 24. aprila u Hercegovačkoj ulici? Naime, interesuje me da li je pokrenut bilo koji disciplinski postupak protiv bilo kog pripadnika organa unutrašnjih poslova? Da li ako je pokrenut disciplinski postupak, da li je završen, kakav je ishod tog disciplinskog postupka ili ukoliko nije pokrenut disciplinski postupak, da li su obavljene neophodne provere i kroz provere utvrđeno da nema elemenata za pokretanje disciplinskog postupka?
Na ovo pitanje mogu da dobijem odgovor, nadam se brzo, pošto se kada se radi o disciplinskoj odgovornosti pripadnika MUP ne radi o nikakvoj službenoj tajni, ne moramo da čekamo nikakvu istragu tužilaštva, koje nadamo se radi, radi se isključivo o profesionalnoj odgovornosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Odgovor na ovo pitanje, ja se nadam da će stići u toku narednih nekoliko dana. A evo i kratko obrazloženje zašto lično mislim da je to izuzetno važno pitanje. Naime, prilično sam siguran da je noćas neko pozvao i rekao da, recimo u Mirijevu, grupa maskiranih ljudi, naoružanih lišava slobode prolaznike, oduzima im mobilne telefone da bi se na lice mesta sjatila sva raspoloživa policija da utvrde o čemu se tu radi, da utvrde da li su tačni navodi građana, pa ako jesu sasvim sam siguran da bi se istog sekunda sastao državni vrh i doneo odluke kako da se ponaša u tom slučaju. Zašto još jednom ovo govorim? Jer grupa, organizovana grupa uniformisanih, naoružanih ljudi, ja ne tvrdim da jeste, ali takva grupa ljudi meni …

…meni takva grupa i prva asocijacija za svakog, mislim i policajca početnika bilo da se u tom slučaju radi o terorizmu. Kada naoružana grupa ljudi uniformisanih koji nisu pripadnici nijednog zvaničnog državnog organa, ruši objekte i lišava slobode građana, to su sve karakteristike terorizma.
Iskren da budem zapanjen sam da novinarski tekstovi po tabloidima mogu da budu povod za državne udare, a ovakav slučaj ja mislim da su oni koji kažu da je tu bilo pokušaja rušenja Vlade, možda je čak i u pravu, znaćemo naravno kada tužilaštvo završi svoju istragu. Samo se bojim da je njihova adresa onima kojima se obraćaju pogrešna.
Nisu državu rušili i Vladu ne ruše oni koji pitaju šta se desilo te noći. Državu i Vladu su možda još jednom, rušili isključivo oni koji su se tako ponašali te noći kao, a to je državni udar ako državni organi ne rade svoj posao, oni državni organi koji ne žele to da ispitaju. Oni ugrožavaju državu i oni ruše Vladu, oni ruše premijera.
Mislim da se radi o izuzetnom pitanju i nadam se da ću ubrzo dobiti odgovor od ministra. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice.
Ja ću pričati malo o autentičnom tumačenju.
Nažalost, dovedeni smo u situaciju da biramo između dve loše stvari. Obe stvari su loše. Jedna je stvar povreda nekog pravnog poretka, a druga stvar je ono što je logično i što život nameće. Mi danas između te dve stvari biramo. Pravno formalno, titular službenosti, vrlo jasno, je „Železara“ d.o.o. Opet, suštinski, vlasnik vodova je „Hestil“, „Železara“ d.o.o, koja je titular prava službenosti, nema nikakvu imovinu i mi danas moramo da odlučimo da „Železara“ d.o.o, koja nije privatizovana, ne bude titular prava službenosti, nego ono što jeste, priznajem logično, bude onaj ko je vlasnik.
Pitanje je, naravno, kako smo došli do tog problema. Sada tu moram da izađem iz pitanja autentičnog tumačenja, nadam se da se kolega Krasić neće naljutiti. Nažalost, „Železara“ Smederevo godinama služi za političko potkusurivanje u Srbiji. Situacija, nisam ekonomista, ali mislim da ne treba biti neki veliki ekonomista pa reći da je „Železara“ propala onog sekunda kada se raspala Savezna Republika Jugoslavija i kada su uvedene sankcije, da je tog trenutka „Železara“, koja je bila izvozno orijentisana, izgubila tržište, da tržište Srbije nije dovoljno za „Železaru“ i da je nakon deset godina kako je radila pomoću štapa i kanapa bilo praktično nemoguće tu železaru vratiti u život na onaj način kako je ona radila pre sankcija. Svi drugi pokušaji države Srbije da nešto uradi, osim da nađe strateškog partnera, su naravno propali jer oni nisu bili logični. Jedino strateški partner kakav je bio US Steel ili kakav je danas „Hestil“, koji ima tržište za proizvode „Železare“ Smederevo je mogao da ekonomično upravlja tom železarom.
Međutim, bili smo svedoci deset godina i duže toga da je ono što se desilo 2003. godine sa „Železarom“, kada je u stečajnom postupku prodata, nazivano kriminalom, govorili su najviše predstavnici sadašnje vladajuće većine da „Železara“ vredi 400 miliona, 500 miliona, da je to poklonjeno Amerikancima itd. Ono što je prosta činjenica je da je, za razliku od ovog sadašnjeg načina, 2003. godine samo poštovan zakon. „Železara“ je prodata u postupku stečaja. Ona je ispunjavala još 1996. godine sve uslove za stečajni postupak, 2001. ili 2002. godine, nije važno, otvoren je stečajni postupak, u postupku stečaja je prodata i najbolji ponuđač je kupio, prvo dobio pravo menadžmenta, a zatim i kupio „Železaru“ Smederevo po ceni koju je ponudio kao najbolji ponuđač u tom trenutku, ni jedne druge ponude nije bilo. Deset godina nakon toga smo slušali da je to kriminal, da je to korupcija, da to ne može tako, da „Železara“ vredi silni novac, iako je tih deset godina „Železara“ bila ubedljivo najveći izvoznik i obezbeđivala devize za budžet Srbije.
Nakon deset godina te užasne privatizacije, kako su je svi nazivali, a nije bila privatizovana, nego je prodao sud, u stečaju, nikakva Vlada, nikakvi ministri, nikakvi funkcioneri DOS-a, nego sud i niko drugi, samo sud, kako je jedino bilo moguće i kako je trebalo uraditi i danas. Da ste uradili tako i sa kineskim partnerom, ne bi došli do ovih problema. Elem, nakon što su deset godina uspešno radili, da vas podsetim, 10.000 zaposlenih je 2001. godine imala „Železara“. Kada je US Steel izašao imala je 5.000. Smanjen je broj zaposlenih uz socijalni program, uloženo je preko 300 miliona dolara za tih deset godina. Budžet, govorio sam o tome koliko se punio od „Železare“ Smederevo. Nakon toga četiri godine je trebalo ovoj Vladi da nađe novog strateškog partnera i to je odlično. Mi ćemo podržati i ovo autentično tumačenje zato što ne želimo da se ponašamo, zašto ovo i pričam, ne želimo da se ponašamo na način kako se opozicija ponašala tih deset godina, što gore – to bolje, pošto nije gore.
Ako je i bilo korupcije i kriminala u stečajnom postupku, još jednom, prodaje „Sartida“ 2003. godine, zašto ste ljude koji su došli na osnovu stečaja postavili kao profesionalni menadžment pre godinu dana? To je gospodin Gudiš. On je ispred US Steel-a vodio „Železaru“ deset godina. Ako je neko bio korumpiran pre toga, ako je neko iz Vlade, od činovnika, ministara tadašnjih, bio korumpiran, pa neko je morao da ga korumpira. Pa ko će da ga korumpira nego kupac? Koliko ja znam, a mislim da taj deo malo bolje znam od ekonomije, krivično delo je i davanje mita, a ne samo primanje. Znači, deset godina ste optuživali nekog da je praktično davao mito, a onda ga postavili za profesionalni menadžment, a onda, posle četiri godine gubitaka, koliki su gubici to verovatno niko ne zna. Ovde je prethodni premijer gospodin Dačić govorio da su 10 miliona dolara kada ne radi i 20 miliona dolara kada radi. Možda na prvi pogled zvuči nelogično, ali jeste tako kada govorimo o novcu iz budžeta. Tu se ne misli na sekundarne prilive, tako da je ipak bilo bolje za Srbiju kada „Železara“ radi. Ali, ne radi se o tome. Radi se o tome da vam je trebalo četiri godine, sve te četiri godine, znači, između 10 i 20 miliona dolara je mesečno gubljeno, da bi se, na svu sreću, konačno našao partner.
Novac za koji je prodat je besmislen, 40 miliona, 50 ili 20, s obzirom na gubitke koje je pravila za budžet Srbije „Železara“ mislim da nije nešto o čemu treba da govorimo. Ali, način na koji ste to uradili tehnički je doveo do ovog problema danas. Da ste samo poštovali zakon, „Železara“ je ispunjavala uslove za stečaj i da ste pustili sudu, onako kako je urađeno 2003. godine, ovog problema ne bi bilo. Pošto se ne radi o privatizaciji, 2016. godine „Železara“ Smederevo nije privatizovana, ona je praktično prodata, što bi rekli u žargonu, na doboš. Prodata je imovina, preduzeće sa svim dugovima „Železara“ d.o.o. i sa nekim pravima, naravno, a između ostalog i ova službenost je ostala u vlasništvu Republike Srbije. Kada se u stečaju proda firma, dugovanja, potraživanja idu preko stečajnog suda, u stečajnu masu ulazi prodajna cena, iz nje se namiruju poverioci. Koliko je to pošteno? Naravno da nije, ali je to zakonski put.
Kada se napravi akrobatika kakva je napravljena 2016. godine, onda ostaje vladino preduzeće, gde je Vlada vlasnik 100%, „Železara d.o.o.“, sa svim gubicima, a kineski partner, još jednom, na svu sreću je kupio samo imovinu. Mislim, još jednom, ne želeći niti da politizujem, niti da se ponašam na način na koji sam duboko ubeđen da nije dobar za interes ove zemlje, da danas govorimo, a može da se govori, verujte mi da je vrlo lako optuživati sadašnju vlast za način, privatizaciju, iznos i sve ostalo. To nije dobro, ne zbog vladajuće koalicije koja je to uradila ili zbog Vlade, nego zbog stranih partnera.
Prema tome, dobro je i mi ćemo zbog toga i podržati, jer je ovo manja šteta. Time dajemo pravnu sigurnost, ono što je suština problema, ovo je jedan od, naravno ne najveći. Jedno od suštine problema je nepostojanje pravne sigurnosti. Strani partneri, investitori se plaše šta će biti sutra sa promenom vlasti. Da li svaka promena vlasti znači promenu poreske politike, investicione politike, subvencionisanja onih koji su zainteresovani za tu vrstu pomoći od države. Ono što Skupština mora da pošalje kao jasnu poruku svim investitorima i domaćim naravno, i stranim, je da pravna sigurnost postoji u ovoj zemlji, da institucije rade svoj posao a da Skupština i narodni poslanici u tome pomažu, a ne odmažu. Hvala.

Demokratija na delu.
Ne znam, mislim da su teške te ocene zašto je ko kupio. Mislim da svi kupuju, bili oni Amerikanci, Rusi, Kinezi, Srbi, Albanci da nešto kupuju da bi izvukli neku korist. Svako ko misli da postoji neki drugi interes za kupovinu bilo čega ili je socijalista ili duboko greši.
Što se tiče kupovine, ja sam o tome i govorio, kupovina firme u stečaju znači kupovinu cele firme, prava i obaveze, sređenih, nesređenih i za to platiš novac. U slučaju kupovine imovine, koja se desila sa „Hestilom“, prodata je samo imovina, sva prava, sve obaveze su ostale na „Železari d.o.o.“ i to jeste problem zbog kojeg smo došli dovde.
Naravno da ima mnogo nerešenih u svakoj privatizaciji, u svakom stečaju, ako hoćete, evo, u Savamali, u svakom projektu koji je malo veći, koji zahvata više od jedne parcele ili neki najosnovniji biznis, ima hiljadu imovinsko-pravnih odnosa. To je problem ove države godinama i, nažalost, neće skoro biti rešen. Ali, većinu problema izbegavamo tako što poštujemo zakon. Poštujemo zakon tako što preduzeće koje ispunjava uslove za stečaj ide u stečaj, što se zakon primenjuje i sud primeni zakon onako kako mora.
Investitor, ko hoće da kupi sa tim pravima i obavezama nerešenim ulazi svesno u rizik. Kupac imovine nije ušao ni u kakav rizik i ni u kakvo pravo. On opravdano traži ono što je kupio, ono što je logično. Zato sam i rekao da ćemo mi podržati.
Prema tome, mislim da je u najmanju ruku nekorektna bila vaša primedba da je to neko kupio i da ništa nije uradio. Deset godina je to bio najveći…

Hvala, gospođo predsednice.
Imam pitanje za Republičkog javnog tužioca.
Ja sam, naime, ovo pitanje postavio tamo gde sam mislio da mu je mesto, a to je na Odboru za pravosuđe, kada je Tužilaštvo podnosilo godišnji izveštaj za 2015. godinu. Nažalost na tom Odboru predstavnici Tužilaštva su ćutali, kao da sam ih pitao za Savamalu, a nisam. Pitao sam ih za pojašnjenje njihove izjave o takozvanom državnom udaru iz 2015. godine. Pa ću vas podsetiti kratko šta je Republički tužilac rekla 2015. godine o aferi poznatoj u javnosti kao državni udar. Srpsko tužilaštvo je poručilo sinoć da će u saradnji sa drugim državnim organima sprečiti destabilizaciju zemlje, pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka. Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, izjavila je da Više javno tužilaštvo u Beogradu proverava sve navode koji su izneti u javnosti na račun premijera, kao i osnovanost i istinitost krivične prijave, koju je podneo Aleksandar Kornegić. Tužilaštvo, takođe, zahteva da se utvrdi ko je i sa kakvim ciljem ove informacije izneo u javnost. Tužilaštvo će u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima zaštititi ustavni poredak i vladavinu prava, tako što će brzo i efikasno u saradnji sa drugim državnim organima sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Od destabilizacije zemlje pre godinu dana, od toga da će javnost biti brzo i blagovremeno obaveštena, da će biti podnete krivične prijave, imali smo samo muk od strane tužilaštva, pa je moje pitanje za tužioca nadam se jednostavno i nadam se da će odgovor tužioca biti odnos prema ovom parlamentu, a ne odnos prema meni ili LDP, odnosno nadam se da će tužilac ovog puta odgovoriti na sasvim jednostavno pitanje. Šta se desilo sa državnim udarom? Šta se desilo sa destabilizacijom ustavnog poretka? Da li je bilo destabilizacije, pod jedan, ili nije bilo, ili je cela priča bila izmišljena? Ako je bilo destabilizacije ustavnog poretka, šta je tužilaštvo uradilo, da li je podnelo krivične prijave i protiv kojih lica i u kojoj fazi su te krivične prijave?
Mislim da, smo svi često svedoci da Tužilaštvo, svesno, nesvesno, namerno, ili kako god, se uključuje u neke političke igre. Ali, politička igra u kojoj se govori o destabilizaciji zemlje je suviše ozbiljna stvar da bi propustili u Tužilaštvu, da na tako neozbiljan način u tome učestvuju.
Mislim da je u interesu i ove Skupštine i svih građana da dobijemo odgovor i zatvorimo to pitanje još jednom – da li je bilo državnog udara, da li je bilo destabilizacije zemlje, da li je bilo, kako se ovde kaže, ozbiljnog narušavanja ustavnog poretka? Mislim da su to suviše ozbiljna pitanja i nadam se da će nam Tužilaštvo odgovoriti na sve ovo. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika i to član 104. i 105, član 100, a na kraju ću postaviti jedno pitanje predsedavajućem po čl. 225. i 226.
Kratko bih citirao Poslovnik, član 104 - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine; narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem; nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Član 105. stav 1 - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Skupštine.
Gospodine Duliću, imam za vas jedno pitanje i zaista mi nije želja da vas uvredim, nego me interesuje vaš stav. Ako vam kažem da ste vi narkoman, da li sam vas uvredio ili ne? Mislim da je to uvreda. Mislim da ste bili dužni...
(Dragan Todorović, sa mesta: To je bolest.)
Možda, ako ste vi narkoman, gospodine Todoroviću, to za vas nije uvreda, ali to je vaše pravo i zaista sam pitao predsednika parlamenta, da li je to za njega uvreda. S obzirom da je gospodin Nikolić... sačekaću, pa ću onda nastaviti...

Voleo bih da mi vi prvo odgovorite, pa da nastavim. Mogu i ovako, s obzirom da niste reagovali na uvredu koju je izneo predsednik poslaničke grupe SRS gospodin Tomislav Nikolić u svom izlaganju, mislim da vi to ne smatrate uvredom. S vama se ne slažem.
Mislim da ste povredili Poslovnik, da je to i te kako uvreda i da ste vi morali da reagujete i da poslaniku Tomislavu Nikoliću izreknete opomenu u skladu sa vašim ovlašćenjem, kao predsednika Narodne skupštine.
Ne da to niste uradili, vi ste povredili član 100, koji kaže - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. To je član 100. stav 1.
Nakon ovakvog izlaganja gospodina Nikolića, članovi poslaničke grupe LDP su reklamirali povredu Poslovnika i vi niste hteli da date reč nikome, nego ste dali reč gospodinu Dačiću. Ponovo sa mesta predsedavajućeg nam dobacujete sve vreme dok je govorio gospodin Dačić da može samo jedan iz poslaničke grupe da reklamira Poslovnik i da nam vi nećete dati reč. Molim vas da nam objasnite, po kom članu vi to radite i o čemu se ovde u stvari radi. Šta je ovo, da li je ovo Skupština ili neko privatno društvo koje radi po pravilima Olivera Dulića? Hvala.

Prvo ću odgovoriti gospodinu Todoroviću. Ako ste me pažljivo slušali, zaista se nisam ni obraćao vama. Obraćao sam se predsedniku Narodne skupštine.
Stranka na koju se pozivate je na konferencijama za štampu toliko lagala da su na sudu morali da priznaju da lažu. Podsetiću vas, Dejan Mihajlov: "Zorana je ubio neko drugi, znaju oni iz njegovog okruženja ko ga je ubio" itd, pa je čovek morao da ode na sud da kaže da je lagao. Ta stranka laže strašno, ali ne želim o tome.
Želim gospodinu Duliću da odgovorim, jer mene interesuje, kao i vas, gospodine Duliću, ono što je rad ovog parlamenta. Vi ste sada rekli da ćemo da pregledamo stenograme i da vidimo šta je rečeno, da niko nije rekao da je narkoman. Nemojte da se igramo dece.
Gospodin Nikolić je rekao, mogu da ga citiram, da koristi opijate. Ako to ne znači da je narkoman, onda vi, zaista, kao doktor, imate puno problema. Ne znam kako iz toga što je za nekog rečeno da neko koristi opijate niste izvukli zaključak da je želja toga koji je to rekao bila da nekoga uvredi i da mu kaže da je narkoman. Za mene je to i dalje uvreda.