Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 16. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, a koji reguliše u poglavlju četiri nadzor nad radom službe bezbednosti, obrađen je u sedam tačaka Predloga zakona.
Član 16. reguliše ko nadgleda i kontroliše službu bezbednosti. Dakle, ovu službu apsolutno nadgleda i kontroliše Skupština Srbije, i to neposredno ili preko nadležnog Odbora za bezbednost.
To drži vodu kao pisani dokument u ovom predlogu zakona. Međutim, praktično to baš nije tako. Navešću jedan primer od pre 20 dana, recimo, kada smo imali zasedanje Odbora za bezbednost. Dan ranije smo mogli pročitati više podataka u dnevnoj štampi o radu službe bezbednosti nego na dan samog zasedanja Odbora za bezbednost. Posebno ako se osvrnemo na onaj tajni dokument koji smo svi potpisivali, u stvari poslanici koji su hteli da ga čitaju, ne bi li došli do nekakvog podatka koji je interesantan za poslanike ili za podatke koji ne treba da budu sakriveni od poslanika.
U tom tajnom dokumentu mi nismo mogli da nađemo nijedan tajni podatak, a nije zgoreg još reći, na samom Odboru za bezbednost predstavnici nadležne službe gotovo da nam nisu ništa rekli od onoga što smo očekivali da nam kažu. Bile su prazne priče, prazne fraze, a postavljam konkretno pitanje.
Možda mi iz opozicije nemamo dostupne podatke o radu službi bezbednosti, a imamo ih tri. Možda vi iz pozicije imate te podatke, jer ste u poziciji. Ako neko ima takav podatak, bilo bi dobro da ovde iznese i da vidimo na koji način kontrolišete ovakve službe.
Sam član 16. sadrži 11 oblasti, a samo neke od njih ću da analiziram, da ne bih oduzimao dragoceno vreme kolegama koji će verovatno da se jave po ovom amandmanu. Kolega kaže da imam svo vreme ovog sveta, u stvari 15 minuta povodom ovog amandmana.
Kaže se, Odbor nadzire ustavnost i zakonitost rada službe bezbednosti, nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Srbije, nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti. Ovde bih se malo zadržao.
Večeras su mnoge kolege iznele nekoliko svojih viđenja vezano za ovu neutralnost, ideološku pripadnost ili, da tako kažemo jednostavnije da bi nas narod razumeo, političku nepripadnost nijednoj političkoj stranci.
Ako analiziramo službe, recimo BIA, koja deluje kao posebna organizacija, ona je pod potpunom kontrolom DSS. To zna svaki građanin. Nije potrebno da to sada posebno ističemo u ovakvim našim govorima. Recimo, VBA ili VOA, koje rade pri Ministarstvu odbrane, a pod potpunom kontrolom DS.
Zbog toga što su ove službe praktično više opredeljene da osmatraju jedna drugu unutar koalicije, ostavlja se jedan veliki teritorijalni prostor za dejstvovanje i rad stranih obaveštajnih službi na našoj teritoriji, a da nisu pod kontrolom.
Takve strane obaveštajne i kontraobaveštajne službe su praktično ušle u sve sfere našeg života: ekonomske, političke, finansijske, čak i bezbednosne, i to može dati kao konačan rezultat po našu privredu i po našu Srbiju jako loše rezultate.
Praktično smo ostavili njih da vršljaju kako hoće na našoj teritoriji, dok naše bezbednosne službe praktično rade ono što im nije uloga, posmatraju, snimaju, prate koalicione partnere unutar njih, a pomalo i opoziciju, i to je veliki problem po našu državu.
Predlažem da se ovaj član briše, a već je puno kolega govorilo o tome i da je već ova oblast regulisana Ustavnim zakonom članom 3. poglavlja 2, jedino ako mi nismo dovoljno obavešteni, pa vi možda smatrate da ovakav zakon i treba da predstavlja saveznu državu, možda je to smisao neke vaše dalje politike koju mi sada ne vidimo. Ovakav predlog zakona praktično reguliše članice saveza unutar jedne savezne države, a mi koliko znamo sada nemamo saveznu državu, već imamo jednu Srbiju, sa jednim svojim celovitim delom.
Moram da kažem i da se osvrnem vrlo kratko, nije tu ministar, na dve-tri njegove rečenice i njegove konotacije, vezano za neku njegovu kratku analizu posmatranja naših izlaganja, odnosno naše poslaničke grupe SRS vezano za rad službe bezbednosti.
Kaže, civilna kontrola; malopre sam u uvodnom izlaganju rekao da postoji civilna kontrola, ali stranačka, ne ona za šta se mi zalažemo. Vi šaljete jasne poruke nekome da je sva ova kontrola u vašim rukama, a cilj je nešto drugo.
Ili, kaže ministar, koji to stepen kontrole službe bezbednosti imamo mi u Srbiji? Voleo bih da mi ministar navede bar jedan stepen kontrole rada službe bezbednosti, ako izuzmemo da tu službu kontroliše apsolutno Boris Tadić, u funkciji kao predsednik Srbije, ili Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade ili njihove isturene političke jedinice Ministarstvo odbrane ili neko ko kontroliše ovaj sektor delovanja unutar svoje stranke. Hvala.