Poslanička grupa JS će podržati Maju Gojkoviću za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, imajući u vidu da Maju Gojković poznajem preko 20 godina, a da se Maja Gojković 2004. godine kandidovala za gradonačelnika Novog Sada neposredno na izborima, izašla na izbore i pobedila. Ako je ceo Novi Sad tada imao poverenje da glasa za Maju Gojković, a ona je i advokat, onda sam siguran da će Maja Gojković biti dobar predsednik Skupštine.
Mi nismo pogrešili kada smo glasali za jednu damu ne u prošlom sazivu nego u onom pre toga, za Slavicu Đukić Dejanović. Mislim da je to bio jedan od boljih predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kada je u pitanju dama.
Isto tako, JS je sigurna da će i Maja Gojković biti dobar predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i da neće primenjivati dvostruke aršine, da će poštovati Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Zato će JS glasati za Maju Gojković da bude predsednik Skupštine Republike Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam tri pitanja.
Prvo pitanje je za ministra Lazara Krstića. Hajde da napravimo neke preventivne mere, kako bi spasili ovu posrnulu privredu. Strane banke poslednjih godina uništavaju srpske privrednike tako što nateraju korisnike kredita da potpišu jedan član ugovora u kome se kaže da se daje autonomno pravo toj banci, ukoliko ona ima neko ubeđenje da taj komitent u budućnosti nije siguran, da blokira račun privredniku, iako taj privrednik plaća na vreme i kredit i rate.
Imamo nekoliko grupa, A, B, C, G, ne znam koliko grupa, korisnika kredita, odnosno komitenata, a da banke rade na štetu srpske privrede. Molim vas da mi odgovorite na to pitanje – da li će to biti smanjen depozit kod Narodne banke Srbije? Ne znam kako, ali to ponašanje tih stranih banaka pothitno moramo da zaustavimo.
Pitanje za ministra privrede. Gospodine ministre, moramo isto tako hitno da reagujemo kako bi počeli izvođači radova u Srbiji da budu srpske fabrike, srpska preduzeća. Jesmo mi to nasledili, bilo je ranijih godina, ali poslednjih godinu i po dana, sve tendere koji su objavljeni, na sve te tendere na koje su izašli srpski privrednici su izgubili iz razloga što ili nisu imali bonitet ili trebali da imaju proizvodnju nečega, kilograma, metara, toliko da sve fabrike u Srbiji koje se bave tom proizvodnjom nemaju tu količinu potrebne robe ili ne znam već čega na tenderu i da polako, a sigurno, nam se gase i ona preduzeća koja nemaju status restrukturiranja.
Moramo da vidimo kako tim preduzećima da pomognemo. Imajući u vidu da preduzeća koja imaju taj status, marta meseca, odnosno juna sledeće godine, ukida se taj status restrukturiranja i pustićemo ih niz vodu da se podave, a ne znaju da plivaju.
Molim vas, nemojte samo da se bavimo merama kako ćemo. Naravno, treba i time da se bavimo, ali kako da onaj novac koji se izdvaja iz budžeta države, iz budžeta gradova, opština budu izvođači radova srpske firme. Ovi drugi koji su izvođači radova, angažuju podizvođače, srpska preduzeća, po nižoj ceni i do 45%.
Imam pitanje za ministra poljoprivrede. Bio sam tri dana u Beču i vodio sam 600 studenata u Beč. Obišao sam…
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas…)
Dozvolite mi da završim. Imam još tri rečenice.
Obišao sam zelenu pijacu u Beču i video sam kako izgledaju poljoprivredni proizvodi koji se prodaju na pijaci u Beču. Srpski poljoprivredni proizvodi su deset puta kvalitetniji, neću reći lepši, ali kako mi da pomognemo srpskom seljaku? On samo traži sigurno kupca i na vreme da mu se isplati novac.

Imam pitanje za ministra privrede. Treba da mi odgovori na pitanje. Treba li da ponovim pitanje ili ne?

Imam dodatno pitanje, odnosno da ponovim – kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima? To je pitanje za ministra poljoprivrede.
Da li ćemo mi zaštititi poljoprivredne proizvode u Srbiji da se ne uvozi u količini, u meri koliko se uvozilo poslednjih godina i da tu pravimo direktnu štetu poljoprivrednim proizvođačima? Predlažem vam, ministre za poljoprivredu, da vi organizujete nekoliko putovanja i da vodite poljoprivrednike u Evropu, da poljoprivrednici ponesu svoje proizvode u kesi, u torbi i da pokažu onima koji kupuju neke poljoprivredne proizvode iz nekih drugih država u Evropi da su srpski proizvodi najbolji. Pošto nam je rečeno da ćemo u EU ući tek za 20 godina, pa srpski seljak ne da će da propadne za 20 godina, nego ćemo uništiti sela i više niko neće živeti na selu. Sva ta imanja će biti pusta. To je pitanje za ministra poljoprivrede.

Gospodine ministre za poljoprivredu, poljoprivrednim proizvođačima treba savet šta da seju sledeće godine. Oni nemaju statističke podatke šta je to bilo deficitarno u Srbiji od poljoprivrednih proizvoda ove godine. To je jedna molba da decembra meseca kažete – sledeće godine država preporučuje da poljoprivredni proizvođač seje tu i tu kulturu.
Još jednom da vas zamolim. Vi znate da je navodno mleko bilo zaraženo aflatoksinom, a nije tačno i da nije tačno da je srpska hrana zatrovana, kako su to neki pokušali da unište srpskog proizvođača i da mi moramo da organizujemo, da li će to biti samit ili neki drugačiji skup, vi kao ministar za poljoprivredu, velike evropske kupce poljoprivrednih proizvoda da dođu u Srbiju. Evo, ja se javljam kao domaćin, da taj skup bude u Jagodini, da napravimo prezentaciju poljoprivrednih proizvoda i da im kažemo da Srbija ima najbolje poljoprivredne proizvode u Evropi. Odgovorite mi, molim vas.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi gospodine predsedniče Skupštine se ponašate kao da opozicija treba da glasa za vas. Kršite Poslovnik. Dozvoljavate da se jedan isti poslanik javi više puta, a da koristi jedan član Poslovnika. Srbija nema vremena da gubi više.
Dosta mi je da slušam više kako su birane vlade, jer sam bio poslanik od 2000. do 2003. godine. U tom tadašnjem Poslovniku su bile takve kaznene mere da je samo još jedan član Poslovnika trebao da stoji – ako se još jednom javiš, iščupaću ti uši. To su tada u to vreme tako sprovodili Poslovnik i rad parlamenta.
Kada se u istoriji parlamentarizma desilo da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu vam dođe cela Vlada i da odgovara na vaša pitanja? Zašto vi sada ne dozvoljavate da krene ova sednica i da pitate i Dačića i Vučića i nove kandidate šta god želite? Kako Dačić unapred da govori o ministrima kada sednica još nije ni započela rad?
Gospodine predsedniče, molim vas da poštujete Poslovnik, da otvorite sednicu i da čujemo ekspoze premijera, da vidimo šta premijer nudi i ova nova Vlada. Građani Srbije sada čekaju pored malih ekrana da slušaju neke čija je prošlost odavno, a niko im za to nije javio.

Članovi 107. i 105.
Gospodine Jovanoviću, da su u vaše vreme mogli po Poslovniku da govore kandidati, vi nikada ne bi bili izabrani. Vi ste izabrani u jedno teško vreme, koje tada nije bilo dobro za građane Srbije, a sami ste rekli kako ste imali samo dve godine radnog staža u parlamentu i postali zamenik predsednika Vlade. Šta je ta tadašnja vlada mogla da očekuje od vas? Vi ste toliko nebitan politički faktor za mene u
Srbiji, da neću o vama da se bavim.
Želim gospodinu Stefanoviću da kažem i da odgovorim. Rekao je kako Dačić ćuti šest meseci. I vrapci na grani znaju, gospodine Stefanoviću šta su Dačić i Vučić uradili u Briselu. Da nisu radili ono što ste vi radili, da prihvate u Briselu da na pečatu piše – carina Kosovo, a kada dođete u Srbiju, pobune se građani Srbije i vi kažete – ne, to se ne važi.
Da je ta činjenica tačna, uveče me je zvao nemački bivši ambasador Volfrand Mas, gospodina Petrovića i mene, i rekao mi je – ovi vaši ne znaju šta rade. Prvi put se desilo da predstavnici srpskog naroda ono što govore u Evropi onima koji odlučuju o sudbini građana Srbije, to govore i građanima Srbije. Zato ti predstavnici i predsednici i stranaka i Vlade imaju dobru sadašnjost.
Samo da vam kažem da sada idem iz Jagodine i 40 kilometara je kolona vozila. Nikada veći tranzit saobraćaja nije bio kroz Srbiju, zato što ti ljudi koji prolaze kroz Srbiju, rekli su im u državama gde rade i u državama gde su rođeni – idite kroz Srbiju, to je najstabilnija, najbezbednija i najsigurnija zemlja u Evropi. To je jedna velika činjenica.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, poštovani ministri, JS će podržati izbor članova Vlade Republike Srbije. Jedina primedba koju imamo mi iz JS je obrazloženje ekspozea da je predsednik Vlade prvo trebalo da kaže šta je nasledio, da nije znao kako se puni budžet i koje su obaveze, da predsednik Vlade nije izmislio aferu sa aflatoksinom, a da je s druge strane uništena poljoprivredna proizvodnja za vreme ta tri meseca i da smo se svi bavili tom aferom, a nismo rekli poljoprivrednicima da su dobili 95% obećane subvencije. Da li je to malo ili mnogo? Možda je malo, ali na osnovu budžeta koji je bio onakav kakav je bio nasleđen je toliko.
Da li će biti više sledeće godine? Naravno da će biti više. Da smo se bavili izveštajem šta smo nasledili, drugačija bi rasprava bila i drugačije bi bile sve ove afere koje su nameštene prethodnih godinu dana. Onda, afera kako je ministar prosvete kriv zato što je neka žena ukrala testove i iznela iz štamparije. To je udar na celu Vladu, udar na prosvetu, na đake, na studente itd.
Oni koji treba da sarađuju sa Srbijom, oni vide kako sve vreme u Srbiji ima dosta problema, a da ti problemi nisu u tim razvijenim državama, a u stvari su to problemi bez činjenica i bez argumenata.
Isto tako, u svom ekspozeu ste rekli da su prioritet nova radna mesta. Mogu da vam kažem, predsedniče Vlade, da je mnogo veće interesovanje u poslednjih 13 meseci za dolazak stranih investitora u Srbiju nego što je bilo ranijih godina. Napravio sam industrijsku zonu pre šest godina. Obišao sam preko 15 država. Gde god odem da ponudim nešto, oni kažu – okej, ali kada izvrše konsultaciju sa njihovim resornim ministrima, kažu – gde da dođemo kod vas, ovi vaši jedno pričaju kada dođu na sastanak ovde u našu državu, a kada se vrate u Srbiju, pričaju drugo.
Danas sam rekao šta je ova vlada dobro uradila, a da je to fizički vidljivo i da Srbija ima ekonomski interes. Danas sam video kolonu koja je sigurno preko 20 km, a da u toj koloni nije bilo 5% srpskih tablica, da su to tablice iz drugih država, a da ta vozila svraćaju u gradove pored auto-puta, nešto moraju da pojedu putnici koji se nalaze u tim vozilima itd. Šta to znači? Više ne postoji onaj strah velikih investitora iz Evrope. Ne postoji više ni onaj strah građana da li je problem proći kroz Srbiju i otići u neku državu. Ni ranijih godina nije bio problem, ali nisu verovali našim prethodnim političarima. Takva negativna etiketa je napravljena u Evropi Srbima, da smo mi i svi oni koji su prolazili kroz Srbiju išli kroz neke druge države.
Gospodine predsedniče Vlade, kako doći do novih radnih mesta? Ne može ni Dačić, ni Vučić, kada odu u Italiju kod predsednika Vlade da dovedu nekog investitora, ne može ni Velimir Ilić, ne može ni bilo ko od ministara. Zašto? Neće taj predsednik Vlade da se složi i da kaže – idi na tu adresu, imam tu jednog investitora, vlasnika fabrike koji hoće da ode u neku drugu državu. To treba da radimo mi.
Vi ste dobro uradili što ste napravili dobar program za investitore i to je jedna činjenica. Takav program ne postoji nigde u Evropi. Vi ste nam otvorili put, ali mi koji nismo na čelnim funkcijama moramo da radimo to što ne možete vi. To smo radili gospodin Saša Antić i ja.
Saša, dok ja pričam, moraš da ćutiš, jer i ja isto ćutim kada ti pričaš.
Obišli smo više država. Za godinu dana, bili smo četiri puta u Italiji. Bili smo u gradu koji se zove Vareze, Rim, Verona i idemo u Bari – od 25. septembra do 28. septembra i sada želim da pozovem sve gradonačelnike iz Srbije, koji imaju industrijsku zonu, da se jave na adresu, znaju i moj broj telefona, da ih povedem. Za dva-tri meseca neću više imati lokaciju gde da dovodim strane investitore. Hoću da pomognem i drugim gradovima, drugim gradonačelnicima i da im kažem da to uopšte nije teško.
Kako mi to radimo? Odemo u tu državu, ispričamo šta radi naša Vlada, da postoji stabilnost i kažemo – ovaj investitor je došao u taj i taj grad, molim vas, gospodine, ustanite i recite da li je tačno sve ovo što sam rekao, da naša država daje subvenciju do toliko hiljada evra, da dobijate papire veoma brzo, da u nekoliko gradova imate industrijske zone gde ćete dobiti besplatnu lokaciju? Jeste. Uvek, gde god smo otišli u neku državu, u neki grad, doveli smo novog investitora.
Vlada Republike Srbije treba da da smernicu koje su to države, gde oni koji nisu visoki funkcioneri Vlade Republike Srbije, mogu da odlaze u te države i da nude ono što nudi Srbija. Pronašli smo Italiju. Italija je u ovom trenutku najveći investitor u Srbiji i ima najviše investitora koji su već napravili fabrike, otvorili preduzeća, preko 600 i nešto.
Nova destinacija je Grčka. Vodio sam privrednu delegaciju i bilo je nekoliko gradonačelnika sa mnom u Katerini. Zašto je nova destinacija Grčka? Zato što su u Grčkoj povećane poreske stope i da sve ono što je bila privilegija 50 godina kada su u pitanju investitori i vlasnici velikog kapitala u Grčkoj, toga više nema. Mi smo sličan i isti narod. Oni, kada im mi ispričamo šta im nudimo, jedva čekaju da dođu u Srbiju. Ja sam im poklonio dva hektara zemlje. Oni su nam dali hektar zemlje, nama poklonili kao gradu Jagodini, gde smo dobili još jednu destinaciju i izveli Srbiju na more. Izveli smo Srbiju na more pre dve godine u gradu koji se zovu Hrisopoli. Dobili smo četiri hektara zemlje na obali mora i taj gradonačelnik nam je to doneo i kako izgleda projekat gde možemo da pravimo, da li će to biti turistički ili već ne znam koji kompleks. Budite sigurni da će taj objekat i ti objekti na ove dve destinacije da povuku poljoprivrednu proizvodnju iz Srbije. Jeste Grčka klimatski bolja država od Srbije kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, ali ne proizvode oni sve ono što se proizvodi u Srbiji.
Ovo je jedna poruka i molim vas da kada se obraćate i kada odgovarate na kritike, pa pitajte te koji kritikuju – šta oni predlažu u ovom trenutku? Šta je to što bi trebalo da bude u ovom ekspozeu a da vi to niste predložili?
Gospodine predsedniče Vlade, takođe želim da vam kažem da gde god sam otišao u bilo koju državu, ni u jednoj državi nisam čuo nešto loše o našoj Vladi ili o predsedniku Republike Srbije, što nije bio slučaj ranijih godina.
Sada želim da pozovem ove političare iz opozicije da ne idu samo na odmor na egzotična ostrva gde jedan dan košta od 5.000 evra - ja idem u Paraliju gde se jede giros od 1,70 evra i tamo možete da dobijete pravu informaciju kako to građani Srbije žive, ili tamo najviše, jer oni su neinformisani, odlaze u mesta gde odlaze šeici, boemi i kada dođu ovde, oni ne znaju da se ova država zove Srbija i da je ova Srbija imala veoma lošu prošlost u proteklih 10 godina, odnosno 12 godina, zahvaljujući tim i tim ljudima koji kritikuju sve vreme. Onda kažu – kako to da kaže Palma, kako to da kaže ovaj, itd?
Voleo bih da neko ko je iz opozicije a kritikuje ono što radim, da mi kaže tamo gde je rođen koliko je dobio glasova i u ulici gde živi koliko je glasova dobio? To je pokazatelj kada vas neko prizna, kada vas priznaju vaše komšije, da li vi dobro radite ili loše.
Šta je problem u državi Srbiji? Što ranije Vlade i raniji funkcioneri nisu znali šta su nam to prioriteti? Igrali smo se sa Evropom i sa velikim silama i ta igra nas košta skupo. Imali smo dva puta rat i bombardovanje od kojih nikada ne možemo da se oporavimo. Treba da znamo poruke koje nam oni šalju, da li te poruke treba prihvatiti ili ne.
Želim da vam čestitam na borbi sa Hašimom Tačijem. Kada ste prvi put otišli, nisam tri dana mogao da spavam. Već treći put kada ste imali sastanak sam se radovao sledećim susretima jer sam video kako predstavljate Srbiju. Za ovo se aplaudira, nemojte da dremate.
Gospodine Dačiću, niste ni svesni koju odgovornost imate. Isto tako, niste svesni šta ste to toliko dobro uradili za Srbiju. U ovom trenutku se to ne vidi u džepu običnog čoveka. Nije njemu povećana plata od juče i nije povećana penzija i nisu lekovi pojeftinili i nije besplatno školstvo itd, ali za dve, tri i četiri godine će videti građani Srbije taj napredak i tu borbu koju ste vodili, predsedniče Vlade, naravno sa najvećom partijom u Vladi, sa SNS-om, sa Vučićem i Tomislavom Nikolićem.
Jesam podržavao prethodnog predsednika Srbije. Nije čovek pobedio, ali je došlo vreme da predsednik Srbije bude iz Šumadije, što nikada nije bilo, i da predsednik Vlade bude iz centralne Srbije. Šta sam time hteo da kažem?
Da me pogrešno ne shvate ljudi koji pripadaju nekim drugim nacijama, nikada bolja saradnja nije bila sa oblasti koja se zove Raška oblast, neko je naziva nekim drugačijim rečnikom, nikada bolja saradnja nije bila sa Vojvodinom, sa Mađarima, sa ostalim nacijama, nikada manje međunacionalnih problema nije bilo nego poslednjih godinu dana od kada ste vi predsednik Vlade. To je činjenica.
Da li je to neka umetnost ili je vaše dugogodišnje iskustvo ili vetrovi, oluje koji su vas duvali poslednjih 20 godina? Mislim da niko od nas nema takvo iskustvo, jer vi ste bili i prvi čovek devedesetih godina, kada je kriterijum, odnosno prvi, treći četvrti, bio veoma visok i velik.
Danas sam siguran da je kriterijum veoma visok za ove ljude koje predlažete za buduće ministre. Neću govoriti o pojedincima, ali isto tako mnogo lakše sam sve to podneo kada nisu mi rekli ovaj je iz SNS, gospodin Tasovac iz SPS itd, onda bih sebi dao za pravo da razmišljam – e, teško onima koji nisu članovi tih partija, a gradonačelnici su u Srbiji i vode gradove. Ovaj kriterijum, siguran sam, će građani da ocene veoma pozitivno.
Kad je u pitanju sport veoma je važna uloga ko predstavlja sport. Sport treba da predstavlja neko ko se bavio sportom i neko ko zna šta je sport, a ne neko ko je bio u šorcu samo kad je bio na regrutaciji kad je išao u vojsku, ili je potrčao kad ga je pojurilo komšijsko kuče, i on se razume u sport. Tako je bilo ranijih godina. Dobro je što sada postoji kriterijum da se ljudi imenuju na neke funkcije, a koji imaju određeni rezultat.
Gospodin, koji se spominje kao ekspert, niko nema pravo u ovom trenutku da ga kritikuje. Možda mu je na početku jedna izjava izletela, ali bože moj, čovek nije političar itd. Dajte da mu damo šest meseci i moramo da mu damo šest meseci da vidimo mere koje on predlaže i da li te mere su bolje od mera koje smo imali prethodnih godina i itd.
Šta je važno gospodine budući ministre finansija? Važno je da mi ne menjamo poreske zakone svaka tri meseca ili svakih šest meseci. Na taj način ćemo uplašiti one koji žele da donesu kapital u Srbiju. Isto tako je važno da vi napravite mrežu i da cela Evropa zna da u Srbiji je najmanja bruto plata i da je manja od država koje su prezadužene, kao što je Italija najzaduženija država u Evropi. U Italiji je bruto plata 2000 evra, a u Srbiji 580, odnosno 620. Kad to kažete velikom poslodavcu, velikom vlasniku kapitala, njegova motivacija je mnogo veća.
Isto tako, šta je bitno za strane investitore? Od sutra kad budete ministar finansija, pošaljete elektronskim putem da se iz Srbije izvozi bez carine u Tursku, Rusiju i još u nekoliko država. Iz Italije pojedine proizvode u Rusiju izvoze gde je carinska stopa do 30%. Ona automatski trećinu od cene ima na osnovu uštede, jer neće platiti carinu kada izvozi iz Srbije. To ne zna 90% vlasnika kapitala iz Evrope.
Šta još treba da uradite? Da jednom pođete i da budete član delegacije koju ja organizujem. Ne da bi vi naučili ono što ja radim, ali jednostavno takva poseta i takva organizacija dala je rezultat. Molim vas, kada budete izabrani, ako budete imali vremena, od 25-28. septembra idemo u Bari kod vlasnika jedne velike fabrike za proizvodnju kuhinja. Ta fabrika dolazi u Jagodinu i zaposliće preko 200 radnika. Taj vlasnik je imao prometa oko 800 miliona evra prošle godine. On će nam dovesti još sedam, osam investitora i slične oblasti iz Italije, a da vi i, naravno, Vlada kažu u koje to gradove da idu.
Neću se složiti sa onim gradovima gde kažu – naši gradovi nisu pored autoputa. Ne mora da znači da ti opština ili grad budu pored autoputa. Šta treba da uradiš da ga dovedeš u Srbiji i tri dana da mu ne daš da spava, da vidi da je Srbija i srpski narod najbolji narod u Evropi. Svako ko je došao sa sumnjom da li će uložiti ili doneti neki novac u Srbiju ili u Jagodinu ili u neke druge gradove, tri dana kada provede u Srbiji, ne vraća se u državu odakle je.
Gospodine predsedniče Vlade, isto tako želim da vam predložim da krenete i da obiđete Srbiju. Srbija hoće da čuje ono što ste vi danas pričali, šta ste to radili u prethodnih godinu dana. Nemaju vremena svi građani da gledaju Skupštine i da gledaju ono što pričaju poslanici. Nažalost, dosta priča izgovorenih ovde u parlamentu nisu istinite i ljudima su dosadili termini koji se koriste u ovom svetom domu i šalje poruka kako sutra treba da se ponašaju mladi ljudi ili oni koji tek stasavaju, da postanu privrednici ili, ne znam, da se bave nekim drugim poslom.
Ova vlada, prethodna, od JS dobiće četiri plus sa tačkom. To je veoma visoka ocena. Možda građani nisu zadovoljni, ali isto tako postoji opravdanje za to. Neću da govorim o tom opravdanju, ali tražim da vi veoma brzo i danas u toku večeri, sutra slobodno kažete građanima šta ste nasledili, koje su obaveze, da je sve manje poreskih obveznika, a sve više korisnika. Kako doći do novih poreskih obveznika? Da li su to neka buduća mala i srednja preduzeća? To Sulejman Ugljanin i ja vrlo dobro znamo, jer je on bio gradonačelnik u gradu koji je bio najpoznatiji kao grad gde je bila najveća trgovina i proizvodnja teksasa. Zato gde god odem u neku državu vodim gradonačelnika Pazara sa mnom i već je napravio nekoliko poslova.
Moram vam reći, to je veoma težak posao. Privreda i finansije su veoma teške delatnosti. I za porodicu, za jednog domaćina koji gleda uvek da budu zadovoljni svi članovi porodice, a da izmiri sve obaveze koje ima prema državi.
Očekujem da će stara i nova vlada, novi ministri, nastaviti da rade punim tempom. Nemam ni jednu primedbu za odlazeće ministre. Isto tako, ne mogu da hvalim dolazeće ministre. Siguran sam da će oni da rade dobro, ali taj rezultat mora da bude vidljiv. Nekoliko ministara danas neće biti na funkciji gde su bili nekada. Nisam mogao da vidim obrazloženja, ali jednostavno, vi ste se bavili ocenom i procenom ko je kako radio. Samo želim, kao vaš koalicioni partner i kao JS koja nije tražila ni jedno ministarsko mesto. Vi ste mi nudili i gospodin Aleksandar Vučić mi je nudio da budem ministar pre 15 dana. Rekao sam ne. Ne zato što ne želim ili zato što se bojim, ali imam poverenje u vas i zato JS daje ovoj vladi poverenje u narednom vremenskom periodu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, imam dva pitanja i jednu konstataciju.
Prvo pitanje se odnosi na jubilarne nagrade u prosveti. Taj problem je poslednje tri godine, danas je baš u velikom obimu kulminirao taj problem zato što je blokirano mnogo škola u Srbiji, a da lokalne samouprave nisu predvidele u svom budžetu da isplaćuju jubilarne nagrade. Imajući u vidu da je prosveti poslodavac Vlada i Ministarstvo prosvete, a ne lokalna samouprava, pa je to moje prvo pitanje – kako lokalne samouprave da reše taj problem?
Moje drugo pitanje i predlog je – da se otvore dve kancelarije za ekonomsku saradnju, ovo je pitanje za gospodina Dinkića, jedna kancelarija u Austriji, u Beču, a druga u Rimu ili u Milanu u Italiji. Zašto? Zato što je iz ove dve države najviše investitora, poslednjih godina, došlo u Srbiju. Zašto oni dolaze u Srbiju?
Gospodine Dinkiću, kritikovao sam vas 2002. i 2003. godine, ali od 2004. godine, nisam mogao da uhvatim sebe da imam razloga da vas kritikujem, imajući u vidu da sam privrednik, ako toliko investitora iz dveju država, iz Italije i Austrije dolazi u Srbiju i kažu da ovde postoji ekonomska stabilnost, finansijska stabilnost, poreska sigurnost i politička stabilnost, znači, da ova vlada dobro radi, da predsednik države, predsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade, ono što pričaju kada odu u neku zemlju, to isto pričaju i građanima Srbije.
Da ovo nije demagogija, želim da vas informišem da sam doveo za godinu dana pet italijanskih investitora i jednog ruskog. Jedna italijanska fabrika je napravljena, zaposliće do 500 radnika. Ova ruska fabrika počinje da se pravi u subotu, postavlja se kamen temeljac, gde ste i vi pozvani da dođete i mi moramo da vidimo kako da informišemo te zainteresovane investitore. Zašto su Italija i Austrija važne države za Srbiju, a posebno Italija?
Oni hoće da dislociraju, Italijani, svoje proizvodne pogone iz više razloga zato što je to država koja možda najviše duguje u Evropi i zato što prosečna plata u Italiji je 2.200 evra, a u Srbiji 720 evra. Znači, oni treba da dobiju informaciju svakodnevno, treba da odlazimo u te gradove i u te države, da im nudimo ono što Srbija ima.
Takođe, da svi predsednici opština i svi gradonačelnici daju Vladi da li imaju industrijsku zonu, koliko to praznih fabrika ima u njihovim gradovima, odnosno fabrike koje ne rade, koliko prostora mogu da ponude itd.

Zahvaljujem na odgovoru.
Samo želim još da vas podsetim, mada sam siguran da vi to znate, da ovi veliki vlasnici velikog kapitala i proizvođači svojim proizvodima Italiju snabdevaju do 30%, a 70% izvoze. Srbija je takođe veoma važna zbog saradnje sa Rusijom i Turskom, gde se bez carine izvozi u ove dve velike države. Konkretno sada 19. juna u Rim vodim sto privrednika iz Srbije i sedam gradonačelnika iz Srbije, tako da vodim računa kako da pomognemo i onim drugima. Ali, pošto ću ja u Jagodini da popunim ovu industrijsku zonu, tražim od Vlade Republike Srbije da mi od oktobra meseca da imena gradova i opština gde da dovodimo investitore, a da to budu opštine koje su nerazvijene i čiji predsednici ne mogu sami da organizuju ovakva putovanja.
Šta je još važno? Doveli smo jednog najvećeg proizvođača sireva u Evropi, koji će otkupljivati mleko, 30% proizvedenog mleka u centralnoj Srbiji, ne samo za Jagodinu. Najveći problem u poljoprivredi do sada su imali proizvođači mleka, prvo onim lažnim napadom kako nam je mleko loše, a onda što ne znaju koja im je zagarantovana cena, nemaju sigurnog kupca i na vreme da im se isplati njihov proizvod. Tako da, dolazak ovog proizvođača sireva pomoći će 30% proizvođačima mleka u Srbiji, gde će moći svoje mleko da dovoze u tu fabriku.
Takođe, treba da iskoristimo imena naših sportista, kao što je Đorđević, košarkaška legenda, a živi i radi u Italiji. On mi je, na primer, pomogao da 11. juna u "Jagodinsku pivaru", koja je sada u restrukturiranju, dođe najveći proizvođač piva u Italiji i kupi "Jagodinsku pivaru". Rekao mi je da je slabo interesovanje da se iskoristi ta njegova popularnost i njegova moć kao sportiste koju on ima u Italiji. Ne samo Italija, kada su u pitanju naši sportisti, već da iskoristimo i naše sportiste koji žive u drugim državama. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, Jedinstva Srbija će podržati sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala u Briselu, iz nekoliko razloga. Ovaj sporazum je balans između želja i mogućnosti. Ako se bavite politikom, morate da primenjujete tri stvari: mudrost, hrabrost i realnost. Naravno, primenjivali smo hrabrost kada je svet trebalo da vidi da smo hrabri, veoma mali broj puta smo primenjivali mudrost, a realnost takoreći nikada.
Šta je danas realnost? Da se ne vratimo u budućnost. Kakva nam je bila budućnost? Mi imamo problem na Kosovu 100 godina. Neko je trebalo taj problem da reši. Možda smo taj neko mi koji smo nekada primenjivali hrabrost i mudrost, a ne realnost. Došlo je vreme da se vodi računa o životima ljudi koji žive na KiM, o Srbima koji žive na KiM.
Mogu da razumem Srbe koji su rođeni na KiM i da su protiv ovog Sporazuma, ali ne mogu da razumem nekog ko je rođen u nekim drugim gradovima u Srbiji. Mnogo je lakše iz velikih gradova iz Srbije da šaljemo poruke, kao što smo slali poruke kada je proglašena nezavisnost KiM – mnogo studenata ima na KiM, na severu Kosova, mladosti iz Srbije, izađite, branite Srbiju i borite se protiv do zuba naoružanih vojnika međunarodne zajednice. Mislim da politika ove Vlade nije takva.
Sa druge strane, prvi međunarodni predstavnik koji je bio zadužen za poštovanje Rezolucije 1244 je Kušner. Svi smo govorili – samo da ode Kušner, biće mnogo bolje. Dođe Hans Hekerup, ništa. Da ne pominjem sve međunarodne predstavnike koji su bili zaduženi za poštovanje Rezolucije 1244. Iz kojih zemalja su bili ti predstavnici? Dva predstavnika su bila iz Nemačke, dva iz Danske i dva iz neke druge države.
Mi nismo uspeli za toliko godina da im kažemo šta je realnost i da su Srbi doživeli najveću štetu na Kosovu i Metohiji. Šta smo doživeli na Kosovu i Metohiji od kad je došla međunarodna zajednica? Očekivali smo mir, bezbednost za građane Srbije, a doživeli smo Stari Gacko, Goraždevac, Obilić, Klečka i 17. mart 2004. godine, egzodus Srba sa Kosova i Metohije. Koliko crkava je tada porušeno? Da li je neko do dana današnjeg odgovarao? Ne, nije. Šta sada treba da radimo mi u Srbiji, a drago mi je što u parlamentu postoji dvotrećinska većina za jedno ovako nacionalno pitanje i da nikada poslednjih 20 godina oko nacionalnog pitanja nije postojala dvotrećinska većina u parlamentu.
Sada ako mi raspišemo referendum i naravno da građani Srbije treba da odlučuju o važnim pitanjima, ali nekada neko vodi vladu, ko vodi državu, mora da preuzme odgovornost, jer Srbija više nema vremena da čeka. Kako se ponaša međunarodna zajednica prema Srbiji u ovom trenutku? Ne mogu da kažem i nikada neću reći da nam je NATO pakt prijatelj, ali da treba da sarađujemo sa NATO paktom, da, trebamo. Zašto? Prvi put se dešava da u ovom sporazumu stoji definicija da će NATO pakt zabraniti kosovskim snagama da pređu Ibar i dođu u severni deo Kosova i da NATO garantuje bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Siguran sam da će oni to ispoštovati, imajući u vidu sve ono što su nam radili poslednjih godina i da ne govorim o "žutoj kući" u Albaniji. Zato je ovo ključni trenutak za Srbiju, za građane Srbije.
Šta misli Rusija? Evo, juče sam se vratio iz Rusije, iz San Petersburg gde sam vodio 13 gradonačelnika i 80 vlasnika i direktora preduzeća. Tamo smo imali mnogo sastanaka. Razgovarali smo i sa guvernerom lenjingradskog regiona, odnosno Lenjingradske oblasti, sa vlasnicima velikog kapitala koji uvoze iz cele Evrope proizvode u Rusiju. Nijedan od njih mi nije rekao – šta uradi ovaj tvoj Dačić i Vučić. Jednostavno su ljudi rekli da je to u ovom trenutku realnost i da mi u Srbiji treba da se borimo da mladost živi za Srbiju, a ne da gine.
Siguran sam da od svih vas imam najveće pravo o ovome da govorim. Osnivač sam TV "Palma plus" koja 15 godina svake nedelje odlazi na Kosovo i Metohiju, bez da neko plaća tu televiziju. Ali, zašto smo to radili? Da oni koji žive u Srbiji znaju šta govori Tači, Haradinaj, Čehu i svi oni ostali koji su učesnici progona Srba sa Kosova i Metohije.
Da se ne lažu građani Srbije, neki su mi tada zamerali što su baš ti ljudi gostovali na TV "Palma plus". Znam šta je realnost, više puta se dešavalo da kada televizijska ekipa ode na Kosovo i Metohiju imala dosta problema, da su dva tri, puta hteli da izgube svoje živote radeći u interesu građana Srbije, da bismo informisali građane Srbije šta se sve to dešava na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, ako vi sada gledate ko će sada da izgubi neki procenat glasova ili da dobije, ali ako radite, ključno i radikalno pitanje koje se tiče sedam miliona građana Srbije, onda to više nisu u pitanju glasovi koliko ćete glasova dobiti na izborima.
Sve partije koje ovde sede bile su u vlasti i vrlo dobro znaju kao što mi znamo da je to pitanje veoma teško da se reši. Sve smo probali kada je u pitanju međunarodna zajednica. Bojim se, ako ovaj sporazum ne bi počeo da se realizuje da to ne bude slika iz 1994. godine kada smo odbili plan "Z - 4" u Republici Srpskoj Krajini, pa se desila "Oluja". Koliko je onda staraca, žena i dece nastradalo i da su oslobođeni hrvatski generali od tog najvećeg genocida posle Drugog svetskog rata. Ne samo da su oslobođeni, oni slave taj datum kao državni praznik.
Siguran sam da međunarodna zajednica i Amerika znaju vrlo dobro šta su sve Srbi doživljavali poslednjih godina. Imam da uputim jednu kritiku na sve one koji su bili na vlasti do sad – kako mi to, nismo mogli da uspemo, ne da pobedimo i da dobijemo medijski rat, nego jednostavno da kažemo da je vlast prikazana na BBC i SNN ili ne znam kom drugom svetskom mediju da oni koji su ubijeni nisu Albanci, već Srbi.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje s mesta.)
Molim vas, gospodine Jovanoviću nije vreme ni ovaj trenutak da sada govorim o vama i koje vama pobegao, čije ste kuće srušili itd. Molim vas, ćutite. Molim vas, da mi gospodin Čedomir Jovanović ne dobacuje, jer ovo je veoma važno pitanje za Srbiju. Spreman sam, Čedomire Jovanoviću, kad god hoćete vi da mi kažete gde možemo vi i ja da pričamo o našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Želim da zamolim sve narodne poslanike da glasaju za ovaj sporazum, jer je ovaj sporazum od vitalnog značaja za budućnost Srbije. U Srbiji postoji politička stabilnost, ali nije dovoljno što mi to pokazujemo međunarodnoj zajednici, važno je da ono što međunarodna zajednica i Amerika su predložile, da Srbija nema veliku štetu, upravo mislim na sporazum koji je potpisan u Briselu, zbog toga će JS glasati za ovaj sporazum.

Gospodine Jovanoviću, vi ste poslednji čovek u ovom parlamentu koji može da procenjuje ono što ja radim i da li ću ja glasati za neki sporazum ili ne.
Vrlo dobro se sećam šta sam rekao tada na toj sednici, da su ljudi iz vaših redova, nisam rekao lično Čedomir Jovanović, vrlo dobro znate ko su ti ljudi, pozivali NATO pakt da bombarduje Srbiju kako bi Milošević potpisao kapitulaciju. To je istina i to je istorija koja ne može da se zaboravi.
Molim vas da me ne izazivate. Smatram da je današnji rad veoma važan za građane Srbije i da pričamo o onome šta je istina. Dosta mi je da slušam laži.
Kada je bilo teško za Srbiju velika većina u ovom parlamentu se borila za istinu protiv NATO pakta i protiv NATO bombi. Ljudi su bili na mostovima da pokažu NATO paktu kako su spremni da poginu za istinu, a da NATO prestane da bombarduje Srbiju.
Molim vas da me ubuduće ne izazivate, da ne ulazimo u dublju polemiku, jer smatram da ovo nije trenutak za to.

Pošto ste vi neki novi padobranac u ovom Parlamentu, tada je postojao DOS, iz redova DOS-a, odnosno Koalicija Zajedno. Samo da vam kažem, ti ljudi koji su tada to govorili i pozivali NATO pakt nisu među živima, i ne želim o mrtvima da pričam ništa loše.

Ne znam, šta smeta gospodinu što sednica Skupštine grada Jagodine traje pet minuta, 11 tačaka, pet minuta. To su tačke koje govore o dovođenju investitora da za godinu dana smo u Jagodinu doveli četiri investitora, tri iz Italije, jednog investitora iz Rusije, da ćemo zaposliti 1200 ljudi, da pripremamo dnevni red 10 dana pre toga i da upoznam o dnevnom redu i poziciju i opoziciju, šta je to na dnevnom redu.
Možda vama smeta gospodine, zato što kada ste vi imali predsednika skupštine, ako kažete – "a", a "a" nije na dnevnom redu, odmah dobijete opomenu, da nisu bile teme od vitalnog značaja i da nije postojao Poslovnik kao sada, da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu dođe cela Vlada, da kaže šta radi, možda vam to smeta?
Možda vam smeta što svakog utorka, možete da pitate šta god hoćete i Dačića, i sve ostale ministre i Velimira Ilića, možda vam to smeta, efikasnost u radu? Da li su građani Srbije za to da nešto traje pet minuta i da ne košta državu ili su građani Srbije za nešto što se zove jedna tačka dnevnog reda, da traje četiri, pet dana, a da za to svakog dana odbornici primaju dnevnice? Ako vam to smeta, neka vam smeta, ja neću promeniti način rada.

Naravno da nisam spomenuo ni jedno ime. Izgleda da je gospodin Andrić neka baba Vanga koja unapred zna šta ću da kažem. Gospodin Zoran Đinđić i ja smo bili veoma dobri prijatelji. To može da potvrdi i Čedomir Jovanović, ako će da kaže istinu. Nije samo nastradao, u prošlim ratovima ili u onome što se dešavalo, jedan čovek nego više ljudi.
Naročito mi smeta kada se želi, da se dobiju politički poeni na lažnu priču i na nešto tobože, da se neko sekira za građane Srbije.
Molim vas, gospodine Andriću, vi ste izgovorili da ja lažem, ja neću da kažem da vi lažete, nego ne pričate istinu, da ne ulazite u polemiku sa mnom. Znam da vam je Čedomir poslao poruke da vi replicirate sa mnom. On je izašao napolje. Ako hoćete da ovu Skupštinu pretvorimo u nešto što ne priliči ovom trenutku, molim vas da to ne radite. Ali, ako hoćete, ja sam spreman da vam sve ispričam o vama, a vi sve ispričate o meni. Molim vas da nastavimo dnevni red gde smo stali, predsedniče Skupštine, i da se neke baba vange ne javljaju i da one sada osećaju šta sam ja mislio ili šta ću da kažem.