Poštovane dame i gospodo, poštovani ministri, gospodine predsedniče Skupštine, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona, ali pre nego što počnem da govorim o zakonu, imam jednu primedbu na ministra.

Svake nedelje imam sastanak sa desetak privrednika, iako je nedelja dan za odmora. Pozvao sam ministra Malog, dva, tri puta nije se javio. Pozvao sam predsednika Aleksandra Vučića, posle drugog zvona se javio. Pozvao sam i ministra Nedimovića, posle prvog zvona se javio. Ni meni nije drago da radim nedeljom.

Sigurno ste vi, ministre, gledali koliko je skočio bitkoin. Negde 47.000 je sada evra ili 50 koma nešto hiljada dolara.

Ako se ja javljam svakom i mi poslanici koji smo glasali za vas, ministre, jer mi smo vas izabrali, a ne vi nas… Zamislite, mene dnevno zovu minimum 30 ljudi sa nepoznatih brojeva i ja se javim. Od toga je 50% Jagodinaca, a 50% iz nekih drugih gradova. To nam je posao. Ali, ne zameram ti zato što si stručan kada je u pitanju oblast i resor za koje se zadužen i molim te da sledeći put, kada hoće da pitaju nešto privrednici… Zamislite sada da sam ja rekao – ajde, evo, vama telefon od ministra ili idite svi kod njega u Ministarstvo i čekajte da vas primi tamo, a trebale su nam tri informacije koje ne traju duži razgovor telefonom od dva minuta. To me je naučio Dačić. On ne razgovara duže od 35 sekundi. Kažem – čekaj, brate, imam još nešto da ti kažem, on kaže – hajde kada se vidimo. To nije od pre par dana, to je uvek tako. A nekad bude i gori od vas, ministre, javi se posle tri sata i kaže – ej, zvao si me i ja kažem – nemam pojma zašto sam te zvao, zaboravio sam, ali on opravda i kaže – bio sam tu i tu sa tim i tim i tako dalje, tako da sam to pokušao da vas opravdam kod tih privrednika. Sve te privrednike vi poznajete. Jedan od njih je Miki Jela. Znate ko je Miki Jela? Oni ne mogu da dođu do vas i, eto, pozvali me i držali me tamo dva i po sata svojom voljom, naravno. Ti ljudi zapošljavaju 2.100 radnika, da znate, ministre.

Kada je u pitanju ovaj zakon, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon, ali treba ovaj zakon da, prvo, krene od političara, da mi pokažemo da taj zakon nije napravljen za nekog tamo privrednika, nego od nas. Svako od političara ko ima skuplji auto od 40.000 evra, a nema kompaniju, nema preduzeće, da se ispita poreklo imovine, jer ako imate 32 godine, maksimalan kredit možete da uzmete 33.000 evra. Vi to znate isto, gospodine ministre, i da se krene od političara.

To je najbolji pokazatelj za građane Srbije da vide da su političari prvi gde će da se preispita poreklo njihove imovine i da li su legalno stekli kapital koji imaju.

Dalje, mi imamo sada veliki broj ne privrednika, a imaju kapital kao da su imali kompaniju od 1.000 radnika, da traje 20 godina. Kako će njima da se proveri, ako oni nisu poreski obveznici i ne znam šta?

Kod tih novih kompanija, ministre, postoji nešto što se zove - vlasnik preduzeća daje pozajmicu sam sebi. To ima pravo ako su te pare iz dividende ili nešto što se zove dobit, podizao i sada da ne plati kamatu banci. To je isto jedna, mogu da kažem, rupa u zakonu, gde je dozvoljeno, ali samim tim, postoji osnovana sumnja, što bi se u pravu reklo, da li je tako, ministarka, pošto sam ja polukvalifikovani pravnik, nisam kvalifikovani, ali sam najbolji pravnik među nepravnicima. Dobio sam tu titulu na nekoliko skupova.

Šta je još važno, gospodine ministre? Važno je da kada krene da se primenjuje ovaj zakon, da izađe spisak, da građani Srbije znaju ko je predmet istrage i ko je predmet da je sumnjivo zaradio svoj kapital. Ja sam siguran, vi ste bili privrednik, da vi i ja budemo među prvima. Evo, ja se sada prijavljujem, i vi, i da vide građani kako smo mi primer da pokažemo odakle nam, šta sve imamo. Vi ste mlađi od mene, ali ste veoma stručan čovek. Više puta sam ja to mogao da vidim i van ove Skupštine. Imali ste i kompaniju itd. To će da otkloni sumnju nekih da kažu – eto, ovi donose zakon da bi zakon primenjivali na nas i naše kompanije.

Kada je u pitanju utaja poreza, za utaju poreza ne treba Zakon o poreklu imovine. To ministarka pravde treba da zna. Znači, ne treba nam zakon. Zna se utaja kako se ispituje. Ako je u pitanju roba, postoji nešto što se zove profaktura, otpremnice, faktura itd. Vidi se da li je platio porez, da li je platio porez na plate itd, da li je nešto uvezao na crno i prodao, a da ga nije ubacio u knjige.

Kada sam kod crnog tržišta, hoću da vas zamolim da se izvrše izmene i dopune zakona gde se zatvaraju radnje kada neko ne izda fiskalni račun, da se poveća kazna dva puta ako treba. Vi i ja smo privrednici, kada zatvorite nešto nekome 15 dana, mi ga uništimo. Nema pare za plate za radnike, izgubi one što se zove njegovi potrošači, a pogotovu sada u vreme korone. Znači, da donesemo zakon koji će ga kazniti, a pusti ga da radi. Odakle da on plati kaznu ako ne radi? Taj zakon nismo mi doneli ovde, nego neki drugi, neki drugi visoki šusteri za niske štikle, znate, sede u kabinetu i sada im padne nešto na pamet, ajde sada mi ćemo da donesmo ovaj zakon, a taj zakon kako će da se odnosi na one koji se zovu poreski obveznici, oni koji trebaju da plaćaju porez i na državu.

Ovo vam govorim kao primer. U svakom gradu na današnji dan imate u proseku od tri do pet zatvorenih ugostiteljskih radnji i onih koji se bave brzom hranom. Znači, tri štete. I ta brza hrana, gde su građani kupovali, a oni su imali pravo, njih ne obuhvataju mere da moraju da zatvore u osam sati uveče. To je najvažnije za te male privrednike. To su obično porodične radnje. Da se izvrši izmena i dopuna tog zakona.

Šta je još važno? Ja znam, bio sam mali kada je još za vreme, neću reći Tita, a možda i jeste, ispitivano poreklo imovine. Onda su bila dva čoveka na udaru u Jagodini. Jedan, koji nije imao zašta kuče da ga ujede, a imao kafanu i ne znam šta i on je, kao, pošto je puna kafana svakog dana, on ima mnogo para, krije i taj čovek je posle zbog toga i zatvorio svoju kafanu i ne radi. To sam zapamtio kao dete.

Znači, da predmet istrage, ovo je dobar predlog da 150.000 evra, ukoliko ima za tri godine priliva, da on bude predmet istrage. Ali, ako su to velike kompanije koje zapošljavaju 100, 150, 200 radnika, imaju veliku dobit, imaju od čega da pravdaju, da pre nego što uđe kontrola u to preduzeće, da se zatraži informacija od tog subjekta, odakle su pare i kako je podigao taj novac. Jer, ako vi uđete i kažu – finansijska inspekcija, ispitivanje porekla imovine, a taj neko ima tržište u celom svetu, on postaje sumnjivo lice kod svojih kupaca i dobavljača i ostaje bez posla.

Znači, nije samo to. Čuo sam da pre nego što uđe kontrola, te sumnjive činjenice da se provere, da taj neko dostavi da li Ministarstvu finansija ili poreskoj upravi, da dostavi to što se sumnja da je on nešto zloupotrebio, izvršio utaju ili nije platio porez ili je prodao nešto na crno.

Kada je u pitanju korupcija, to nema veze sa ovim zakonom. Znači, veze s vezom nema sa ovim zakonom. Korupcija podleže pod jednim drugim zakonom. Jel tako, ministre? Izvinite što se vama obraćam, ali ja nemam kome da se obratim. Korupcija može svakog dana da se proverava. Protiv toga sam da mi kažemo – stavi kutiju u bolnicu, korumpirani su lekari i sestre, kao što je nekada to bilo. Pazi bogati, a mi političari smo najpošteniji na svetu. Pa, kažu – korupcija u prosveti. Kakva bre korupcija u prosveti? Ko sad od profesora, nastavnika, učitelja sme da uzme nekom 100, 200 evra za dete ili da mu da? Sad gospodin ministar, koji brine o bitkoinu, ništa nije čuo, ne zna šta sam ga pitao. Jesi li me čuo ili da ponovim? Nema veze.

Rekao sam da ne radimo kao što su radili nekada neki, pa odnesu kutiju u bolnicu da pacijenti stavljaju primedbu kao bolnice korumpirane i domovi zdravlja. Ma, nije valjda, svi su korumpirani, samo smo mi političari najpošteniji. Prosveta isto. Čekajte, bre, pa ja imam petoro đaka, pa nikad niko im nije tražio ništa i nisam mogao da čujem u poslednje vreme da neko traži od nečijeg roditelja – dajte mi pare da vaše dete dobije pozitivnu ocenu itd.

Hajdemo mi kod one velike ribe, pustite te beovice. Znate li šta su beovice? To su one male, moravske. A velike ribe gutaju male ribe. Jeste li pecali nekad? Jeste. Onda se razumete i u to. Znači, vi ste političar opšte prakse. Trza, trza, da zagrize, kako ide ona pesma, ali sačekaću uveče. Ja čekam da me pozoveš uveče, nema te, nije bitno.

Tako da, dame i gospodo, mi iz JS podržavamo ovaj zakon, ali da mi budemo primer, mi da budemo ogledalo. To je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, i on je isto rekao da će tražiti od njega da počne. Evo, danas ja se prijavljujem i ministar se isto slaže, da imamo kontrolu i da posle idu da obilaze druge. Siguran sam da i vi i ja imamo materijalne dokaze za sve što smo postigli u životu.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zajam koji ćemo uzeti od Frankfurta, jel tako, nisam ni čitao dnevni red, ja pričam iz zdravog razuma, dovoljno mi je da čujem samo o čemu se radi. Znači, dobra je jedna stvar što mi uzimamo zajam od najjače ekonomske države u Evropi. Oni ne daju nekom pare ako taj neko nema bonitet.

Šta je bonitet? Likvidnost, kakav vam je završni račun bio prethodne godine i da li ste vi politički stabilni. Veliki je uspeh za našu državu da smo nekoliko zajmova imali i da se te pare troše namenski. Veća cifra tih para će se vratiti. Vratiće se, i to su prava ulaganja.

Danas kao privrednik, kao država mora da se vodi računa u šta se ulažu pare i šta su nam prioriteti. Država Srbija do sada je poštovala prioritete i ono što je mene ohrabrilo je da su bili prodati automobili, ogroman broj automobila, gde je svaka organizacija imala po ne znam koliko automobila i da su te pare otišle tamo gde su bile neophodne. Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon.

Šta još? Da se borite kod Kriznog štaba da nam ne promene ove dosadašnje mere, jer ako promene imaćemo problem kako da punimo budžet, i republički budžet i budžet lokalnih samouprava. Znači, mora da se radi, mora da se živi sa ovim zlom koje se zove kako se zove. Znači, da ostane isto, a da se ugostiteljskim radnjama, kafićima produži radno vreme do 23 časa.

Zašto je u Beogradu gužva u dva lokala? Zato što samo ta dva rade noću i 700 gostiju je bilo u jednom lokalu gde je maksimum u normalnom radnom vremenu 100. Da nam je radilo 10 kafića, 10 lokala, uopšte ne bi bilo gužve.

Znači, nekada čovek mora da ima i logiku, pored struke. Sad je najlakše – ajde sve da zatvorimo, da niko ne radi, a šta ćemo ako nam kuvari odu u Evropu, a tamo su plate za dobre kuvare od dve do pet hiljada evra, ako nam konobari odu, ko će sutra da radi u Srbiji? Nema ko. Taj posao se ne uči za nedelju ili 10 dana.

Ja sam tražio i da se dozvoli na stadionima, takođe, neko će sad možda reći to nije tema, ali sve je to interes ove države, da dođe publika, jer zašto se onda igra fudbal? Kako u Australiji koja je imala najteže mere, videli ste koliko je publike bilo kada je igrao najbolji svetski teniser u finalu, Novak Đoković? Nemaju oni bolji imunitet od nas. Oni nemaju ni belog luka, nemaju ni kiselog kupusa, a mi imamo. To je nešto što je preventiva i zaštita zdravstvenog imuniteta.

Sve je oko finansija, da znate. Kad kaže neko – ej, samo neka je zdravlje. Jeste, ali bez para ništa. Ništa. Nismo mi bolesna nacija. Kad pogledamo statistički koliko je umrlo, koliko je obolelo, veoma mala razlika je između broja umrlih u 2020. godini i 2019. godini. Moramo da štitimo ekonomski interes, da budemo prvi po BDP-u i da se ne razmišlja da li će biti za penzije itd, nego da ova Vlada zajedno sa mojom koalicijom, SPS i JS, podiže plate, penzije, kao što to i do sada radimo i da time možemo da se hvalimo gde god stanemo.

Samo jako, ekonomski stabilna država može, što bi moja baba rekla, da se otima od onih koji mrze Srbiju, mislim na nekoliko država iz Evrope i sveta, i da nam neko drugi pametuje sada, da nas privode, da mi sednemo i kaže, sedi tu neka dama koja nema veze sa Srbijom, ona zna da se neka prava ne poštuju u Srbiji.

Daj da vidimo kako poštuju ljudska prava u Francuskoj. Sa pendrekom. Kako se poštuju u nekim drugim državama, neću da nabrajam te države, jer poznajem i te visoke funkcionere u tim državama? Pendrekom. Ovde maksimalna tolerancija, može da radi šta ko hoće, osim ako baš krene fizički na neke institucije, kao što su radili ovi. Kažu – ugrožena ljudska prava. Ugrožena ti ljudska prava, nikad više ne možeš da uđeš

sa motornom testerom u RTS, nikad više ne možeš da lomiš znakove po putevima u Beogradu, nikada više ne možeš da lomiš nešto što su građani ove države pravili. Ta prava su ugrožena i uvek će biti ta prava ugrožena.

Šta traže? Ne može ulica da te dovede u Skupštinu, može da te dovede cenzus. Da kupite sliku Vučića, vi koji niste prošli cenzus, da stavite, on vas je spasio, sa 5% na 3% u izbornoj godini. Vučić je prekršio Ustav, zarad nekih iz inostranstva koji kažu – eto, vidite, tamo su loši izborni uslovi itd. Ako 3% ne možeš da prođeš, pa šta hoćeš? Da me napadaš da svakog dana i da pretiš? Ne možeš ni to, ne možeš da diraš ničiju porodicu. I u kriminalnom svetu, na Siciliji, se porodice nisu dirale i napadale.

Zahvaljujem.

Čekaj, hoću da mi odgovori ministar.

Ministre, nemoj da te zovem telefonom posle, ponovo. Odgovori mi. Pet pitanja sam vam postavio, molim vas. Ovaj parlament je za to. Nisam ja statista ovde. Hoću da vas čujem.

Gospodine ministre, mi smo na zajedničkom zadatku i ne mogu da osporim ništa što ste rekli i možda me vi niste razumeli, ali mi u ovom parlamentu ne moramo da mislimo svi isto. Bitno je kako doći do cilja i do uspeha. To su neke moje primedbe i viđenja iz mog ugla, jer živim u unutrašnjosti Srbije i svaka moja reč i rečenica u kritičkom smislu je pozitivna kritika. Ja prenosim ono što ljudi traže i mole me da kažem.

Samo bih vas zamolio još, ako možete, da prokomentarišete kada su u pitanju vlasnici ovih radnji i kada neko ne izda fiskalni račun zatvara se radnja na 15 dana, da li može da se poveća kazna ad a se ne zatvara radnja, pogotovu u vremenu epidemije koja će trajati ko zna dokle?

To bih vas zamolio, a sve ostalo smo na istom zadatku. Ja vas posebno cenim i vašu stručnost, a to što sam rekao da vi i ja budemo primer, mislim da je to pozitivno i za Vladu i za državu Republiku Srbiju itd. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nisam ja mislio da se ne naplaćuje ništa i da se ne zatvara radnja, sada kad ne izda fiskalni račun subjekt koji se zove vlasnik tog objekta, on plaća 80 hiljada dinara i 15 dana se zatvara, da mu se ne zatvori nego, lupam, 300 hiljada. Razumete? Znači, četiri puta više da plati finansijski a da se ne zatvara radnja. Doći ćemo do više para na taj način i ti radnici koji rade tamo imaće plate. Taman posla da sam ja mislio da se neko oslobađa i da mu se toleriše. Hvala.

Reklamiram čl. 107. i 108.

Znači, to je moje pravo kao poslanika da govorim, nikog ne vređam i niko ne može meni ili bilo kom drugom poslaniku da zabrani kad pravi paralelu sa nekom drugom državom. Ta druga država je tukla svoj narod u žutim prslucima pendrecima, a poredio sam sa Srbijom, koja nije tukla one koji su imali zasluge za tako nešto.

Dalje, ako ćemo da kažemo – znaš šta, nije to dnevni red, vi gospodine vrlo dobro znate šta se sve priča u ovom parlamentu i za mene je sve dnevni red, ako ne vređa nikog i ako taj komentar ili pitanja nekom mogu da donesu korist. Meni ne smeta kada vi diskutujete i pričate šta god želite, to je vaše pravo i nikada neću da kažem vama ili bilo kome da ne pričate po dnevnom redu.

Meni nikad niko ne može da zabrani u parlamentu šta ću da pričam, jer sam kulturan, nikog ne vređam, imam iskustvo i sve ovo što govorim je iz mog života i ne pričam ništa napamet.

Molim vas da budemo kolegijalni. Znate šta, u ovoj Skupštini neko mora da misli i drugačije. Malo pre sam rekao da nam je cilj isti, zajednički, da pomognemo svakom čoveku u Srbiji i oni koji vređaju nas poslanike a nisu u parlamentu, da im vratimo na kulturan način, takođe verbalno. Tako da vas molim da ubuduće poštujemo jedni druge i da se ne javljamo po Poslovniku, kao da sam ja ne znam šta rekao i da će to što sam ja rekao nekome da smeta.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u utorak je jedan narodni poslanik govorio na svom jeziku. Inače, on je pripadnik nacionalne manjine i to niko ne spori. Njegovo je pravo, po Ustavu, da može da govori na svom jeziku, ali niko od nas nije razumeo šta je taj poslanik govorio.

On je napao sve vladare u Srbiji zbog jedne sudske odluke i moje pitanje se odnosi na Vladu. Želim da mi Vlada odgovori i ministar Vulin, zato što sud nije osudio Vulina što je koristio termin „Šiptari“.

Lično sam čuo Edi Ramu koji je nazvao Albance Šiptarima, pa poručujem da tuže Edi Ramu.

Kolega poslanik možda treba da pita kako je to 1.300 terorista pušteno iz srpskih zatvora za vreme kada je bio Koštunica premijer? Naravno, naređeno mu je, nije on to svojom voljom uradio. Na čelu te organizovane grupe i bande bila je Flora Brovina. Kao, oni su trgovali cigarama, nisu teroristi. Veliki broj tih koji su tada pušteni iz srpskih zatvora viđeni su u uniformi UČK.

Kad ćete jednom da prestanete, kao što Srbi to ne rade, da stalno napadaju Srbiju i građane Srbije i da u izbornoj kampanji to bude jedina tema? Srpskim partijama nikada nije bila tema izbori na jugu Srbije, kada su u pitanju opštine i gradovi gde žive Albanci, već smo pričali o programu, da korisnici programa budu sve nacije koje žive u Srbiji, a posebno na jugu Srbije.

Govorio je kako je etničko čišćenje, itd. Kakvo etničko čišćenje, pa etničko čišćenje su doživeli Srbi i genocid. Koliko danas Srba živi u Prištini a koliko je živelo pre? Koliko u Đakovici danas živi Srba a koliko su živeli pre rata? Koliko Albanaca danas na popisu ima na KiM a koliko je imalo ne za vreme rata nego pre rata? Mnogo više. Znači, Srbe su proterali a naselili Albance, koji nikada nisu živeli na KiM.

Jeste to pravo poslanika da govori, ali mi ne možemo da ćutimo, jer poslanik je u svom govoru govorio i o Angeli Merkel i o Makronu, prozvao je i njih, kako je nepravda u srpskim sudovima.

Tražim da mi Vlada odgovori i da obiđu Trnovac, najveće leglo droge i narko dilera. Trnovac nije zabranjen, da se uđe u Trnovac i da vidimo koliko njih u Trnovcu se bavi distribucijom droge. Siguran sam da to naša policija ima i da to ne toleriše više. Neka daju izveštaj što pre. Evo, ja tražim, u ime Poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije i mojih koalicionih partnera SPS i da mi ne zamere ostale partije, da se i u vaše ime pozovem, da policija odradi Trnovac i da da izveštaj Narodnoj skupštini ili Odboru za bezbednost šta su pronašli u Trnovcu.

Kada su u pitanju izbori na KiM gde su Albanci, Srpska lista ne napada Albance, već se samo brani kad ih Albanci napadnu. A tamo je takmičenje između albanskih lidera, predsednika partija, ko će više da napadne Srbe jer će mu to dati veći broj glasova. Šaljem poruku Albancima na KiM – nekada ste sarađivali sa Srbijom, hajte da se vratite da sarađujete ekonomski sa Srbijom, ne traži niko da vi zaboravite nešto što ste utripovali u vašim glavama i mi Srbi koji smo bili žrtva agresora NATO pakta da počnemo da sarađujemo. Kad bi se takva anketa pravila na KiM, garantujem da bi svi kosovski lideri izgubili.

Šta ćete vi to da uradite? Da dovedete strane investitore, kao što Srbija radi? Koliko ste vakcinisali građana? Šta da vam pomognemo?

Ja sam siguran da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ivica Dačić spremni da pomognemo i kosovskim Albancima kada su u pitanju i vakcine itd, ali njihovi lideri prave takvu retoriku i šalju militantne poruke, ratne, lažne, kako bi udaljili albanski narod od Srbije.

Srbija želi da sarađuje sa svima, kao što sarađuje sa svim nacijama koje žive u Republici Srbiji, ali isto tako tražimo da se poštuje Ustav.

Može svako da priča za ovom govornicom i štiti ga imunitet, ali ako laže, mi ne možemo da ćutimo. Taj gospodin je govorio neistinu.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, socijalna pravda je osnova i program Partije Jedinstvena Srbija i mogu da kažem da država ima dobru socijalnu kartu za one koji su ugroženi.

Država daje 16 hiljada za četvoročlanu porodicu kao socijalnu pomoć, ali mislim da tu treba da se napravi porodica četvoročlana koja nema zemlju, ne vodi se ništa na njih, koliko godina imaju deca koja žive u toj porodici i nije isto da deca imaju tri i pet godina i ona deca koja su na fakultetu te porodice. U svakom slučaju njima treba malo više novca i zato lokalne samouprave treba da se uključe. Vama je poznato da mi u Jagodini to radimo već 15 godina i čak su me prozivali – tri hiljade za gospodina i četiri hiljade za gospođu. Ja sam to sada povećao. Bilo je – dve hiljade za gospodina i tri hiljade za gospođu. Ko me je tada prozivao? Oni koji su danas opozicija i za njih nisu ništa ni tri hiljade evra, a ne tri hiljade dinara.

Tako da vidimo kako zajedno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i lokalne samouprave da izbace nešto iz budžeta što nije neophodno jer mi nismo konstatovali da je ovo vanredno stanje bez mera vanrednog stanja, ali vanredno stanje u svakom slučaju ako ljudi ostaju bez posla, ne u nekom velikom broju, ako nam lokali ne rade i u ugostiteljski objekti, a znamo koliko je zaposlenih ljudi u tim objektima, pa kada sam kod lokala i ugostiteljskih objekata interesuje me vaše mišljenje – ako već ti lokali rade do 20 časova, zašto ne bi radili do 23 i to je neko vreme kada oni imaju malo veći pazar nego što je preko dana, ako ti lokali poštuju mere koje su propisane?

Isto tako želim da vas informišem, a ne znam da li znate, da milion građana u Srbiji nema organizovan prevoz u preko 15 gradova i meni nije jasno, a pare ne trebaju lokalnoj samoupravi da sprovede tender i da organizuje prevoz. Samo jednu opštinu ću da navedem, Aleksinac, gde više godina ne postoji gradski prevoz i kako ta deca idu u škole, kako ljudi idu na posao meni uopšte nije jasno, pa da se vaše ministarstvo uključi. Ne treba da daju subvenciju, ne treba da obezbede ako nemaju para kao Jagodina i još nekoliko gradova u Srbiji, gde građani ne plaćaju autobuski prevoz, ali ti ljudima koji tamo žive nije lako i da ti gradonačelnici i predsednici opština ne čekaju Vučića koji pomaže maksimalno da im on sada daje savete ili vas kao ministra, ali očigledno morate da se uključite. Ovo je ogroman problem.

To sam saznao, nisam mogao da verujem, pre neki dan od Prve televizije koja me je zvala da me pita za mišljenje. Rekao sam da je to za mene veliko iznenađenje da u 21. veku mi ne možemo da obezbedimo prevoz za decu, za one stare ljude itd.

Postavlja se pitanje – kako neko kad se razboli a nije za sanitetsko vozilo, kako će on da ode do grada ili do opštine gde živi ako je njegovo selo udaljeno 15, 20 kilometara? Bio je jedan prilog gde jedna starija žena kaže – pre je autobus dolazio četvrtkom, a sada ni četvrtkom. Zamislite, ljudi, jednom da ide autobus u selo a nedelja ima sedam dana. Tako da bih vas zamolio da se uključite u tu problematiku.

Drugi veliki problem je ono što se zove borba protiv bele kuge i broj sklopljenih brakova 2019. godine je 35.700, a razvelo se 10.899 i na taj način je i manje dece rođeno. Šta je to što se zove preventiva? Da li psihijatri, ljudima ne trebaju psihijatri, ali psihoterapeuti da objasne toj porodici da deca ne smeju da budu žrtve? Mislim da su suviše velike ingerencije date centrima za socijalni rad u Srbiji i gradovima. O tome treba da odlučuju sudovi, a da pre toga, govorio sam ovde pre mesec dana, nekada je postojalo mirovno veće u svako mesnoj zajednici, posebno kada se u porodici svađaju otac i sin itd. i onda to mirovno veće od tri ili pet članova ode u tu porodicu, objasni da tolerancija treba da postoji jer porodica je osnovni stub svega i smisao života.

Da ne govorim o statističkim podacima koliko ljudi je umrlo više, a da je pad nataliteta veći nego što je bio ranijih godina. Veliki broj građana iz unutrašnjosti ide u velike gradove, a najviše dolaze u Beograd i Beograd nema više ni mesta, osim da se širi i da pravi neke nove objekte gde će moći ti ljudi da žive. Ako se tako nastavi, onda ćemo mi da ispraznimo sva sela iz unutrašnjosti iako sada gledajući kroz procente da možda 10% ljudi živi danas nego pre 30 godina. Tu je isto država dosta uradila, da stimuliše rađanje dece. Očigledno da to nije dovoljno.

Ono što ja pratim i mogu da kažem da je manji broj iz godine u godinu socijalno ugroženih ljudi. Zašto? Zato što oni koji nekada nisu radili, sada rade veliki broj fabrika je došao u Srbiju i zapošljavaju ljude, tako da se smanjuje broj socijalnih slučajeva, ali da ta socijalna karta se malo i pomeri.

Živim na selu i da vam kažem, čovek koji ima pet hektara zemlje i ima traktor i priključne mašine itd, oni jedva prežive i ono što je osnova da plate državi, a imaju registrovano gazdinstvo. Oni nemaju ni regres, ni topli obrok, ni bolovanje, znači, sve to sami sebi moraju da plate.

Vi kao resorni ministar, da vidimo kako da se izborimo da te poljoprivredne penzije koje su bile nikakve pre sedam, osam godina, danas u granicama mogućnosti države i budžeta Vlade Republike Srbije, pomaže se, jednokratna pomoć itd, ali veoma je važno da te poljoprivredne penzije se malo povećaju danas. Poljoprivredna penzije je 11.000 dinara, ako taj poljoprivrednik izdržava četiri člana porodice, a socijalna pomoć za četvoročlanu porodicu je 16.000 dinara. Znači, bolje biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Da spasimo sela na taj način, da vidimo kako i šta su nam mogućnosti i šta su nam prioriteti, imajući u vidu da ova država vodi računa o prioritetima i da budžet troše građani, a ne političari.

Tako da vas molim da malo posvetite pažnju i da počnete da obilazite Srbiju, kao što je to radio vaš prethodni gospodin Đorđević.

Drago mi je što ste vi preuzeli taj resor kao žena, kao dama, zato što su žene emotivnije od muškaraca i vi to mnogo drugačije gledate kada se desi negde neki problem u Srbiji. I da ne bude kriterijum za nekog da bude na nekoj funkciji podobnost, već sposobnost i izveštaj o radu šta je taj direktor i njegovi saradnici u centru za socijalni rad radio prethodnih godina, koliko je brakova spasio, koliko je pomogao porodicama itd?

Danas je veoma važno i kada se određuju, ne znam kome će deca pripasti itd, da ne budu oštećeni ni otac ni majka, i jedan i drugi da imaju kontakt sa decom, neka sud odredi kod koga će deca biti, da taj neko ili otac ili majka su boljoj ekonomskoj situaciji, ali isto tako uskratiti nekom, a takvih slučajeva imamo dosta u Srbiji, da se uskrati, jer je to rekao neko iz centra za socijalni rad. Taj centar za socijalni rad mislim i da nema takve ingerencije, ali se oni posmatraju iz ugla da to što ti oni kažu, to je tako.

Hteo sam još i da vas pitam pošto ste vi iz struke, oni koji su primili vakcinu i drugu sada, prošlo je sedam osam dana, da li treba da nose maske ili ne?

Dalje, ako je UEFA koju čine fudbalski klubovi iz Evrope, najveći i najjači fudbalski klubovi, rekla da može 15.000 ljudi u Beogradu na stadionu da bude kada bude Zvezda igrala sa Milanom, kako je vaše mišljenje o tome, ako se poštuje distanca itd. Mi ćemo jednu po jednu sferu zanimanja ili oblast da gasimo, a živećemo sa Koronom. Ja kao laik u medicini mogu da kažem još minimum godinu i po dana, a već smo izgubili jednu godinu 2020. Znam šta će veliki broj stručnjaka da mi kaže, zdravlje i život je najpreči. Jeste, ali ima nešto što se zove život i porodice.

Sport spaja ljude, sport pravi lidere u sportu da mladim ljudima budu lideri na sportskim terenima, da se oni bave sportom, a ne da im budu lideri oni koji su juče završili tamo gde im je mesto i prekjuče, jer smisao života je do sada bio da veliki broj porodica subotom ili nedeljom ide neku sportsku utakmicu, na neki sportski događaj. Uvek postoji rizik, a da ne govorimo o zdravstvenom riziku.

Ako smo prvi u Evropi po broju vakcinisanih i ako imamo veliki broj, odnosno imali smo, ne toliko veliki, opet u Evropi smo drugi, treći, broj zaraženih, ti koji su imali koronu imaju antitela i ovi koji su se vakcinisali imaju antitela, da li sada da napravimo neku gradaciju, vi koji imate potvrdu ili ne znam šta idete u te objekte ili možete da idete na utakmicu, a vi koji nemate, preuzmite rizik na sopstvenu odgovornost.

Postoji nešto što se zovu mere, predlozi i postoji nešto što se zove obaveza. Znači obaveza su javni skupovi, da ne bude veliki broj građana na tim javnim skupovima. Šta je vaše mišljenje pošto ste vi predsedavali konferencijama dok niste postali ministar i pravo da vam kažem, voleo sam da vas slušam zato niste bili ni suviše strogi, a ni suviše tolerantni. Posle vašeg govora kada završite, onda kažemo a gde je levo, a gde je desno. To je pozitivno, a ne negativno.

Onda kaže – testirao sam se. I? Ja sam pozitivno negativan. Danas je u Srbiji najbolje biti pozitivno negativan. To je najbolja dijagnoza kada odete na pregled. Da spasimo Srbiju, da budemo jedna od prvih država, jer ako nam ne rade fabrike, ako nam ne rade lokali kako će da se puni budžet, odakle će država. Neće imati za penzije, a da ne govorimo o socijalnoj karti i socijalnoj pomoći koja je neophodna. Isto tako, smanjen je broj korisnika koji su išli u Crveni krst za topli obrok. Znači nije isto kao što je bilo pre osam, devet i deset godina, što znači da politika i te pomoći koje su bile i za zaposlene, oni što rade u fabrikama, čak i vlasnicima hotela koji nisu na planinama, dobijali su određenu pomoć.

Još jedna veoma važna stvar. Kada su u pitanju đaci, pazite imam petoro đaka u kući i sada mogu da kažem kao neko ko se bavi tim problemom svakog dana. Šta to znači da deca idu sedam dana u školu, idu u srednju školu, a sedam dana ne idu. Ako u razredu ima u proseku 24 do 26 učenika i kaže – sedam dana od kuće onlajn. Ma ko da uči od kuće, jel smo mi učili od kuće? Nema od toga ništa. Ja sam čak i domaći pisao u školi, za čas napišem kada odem u školu, a nekad sam čitao i iz prazne sveske i kaže – donesi mi svesku, ja zatvorim, jer sam uvek imao neku logiku i znao sam da pričam, a da ne čitam i da ne pišem.

Da vidimo kako da pomognemo deci. Ako dve godine nam deca ne idu u škole, mi smo izgubili to vreme koje nikada ne možemo da vratimo. Dalje, mi sada imamo problem, šta deca da upišu.

Imamo još jedan veliki problem, a to je možda više pitanje za ministra prosvete, ali i za vas. Mi imamo zanimanja po školama koja se uopšte ne koriste više, ne može da se zaposli. Znači, ta zanimanja su ostala od pre 20 godina ista. Umesto da promenimo i vi da budete pokretač, i mi kao narodni poslanici, šta je to što se zove budućnost, ako je digitalizacija i sve se radi preko kompjutera, ajmo da jedan deo dece usmerimo tu. Ako je konfekcija zastupljena u Srbiji, veliki broj fabrika ima, ajmo da jedan broj dece preusmerimo da to radi.

Mene sada kad pitaju, šta nam vi preporučujete – nemam pojma. Ja, kao čovek privrednik, kao čovek koji je dobio sva moguća priznanja iz privrede od 1995. godine i sve dok sam vodio kompaniju, znači mogu za sebe da kažem da se razumem, živim na selu. Evo, pre neki dan sam sušio meso i stavio na Fejsbuk. Znate, koliko pregleda imam? Osamstodvadeset hiljada. Neki su me kritikovali da se ne suši meso za dan, neki kažu usoljeno treba da stoji 15 dana, itd. Mi sušimo meso, usolimo, pet dana stoji usoljeno i osušimo ga istog dana. Evo, pozivam i vas kad budete došli u Jagodinu da probate domaće suvo meso.

Ono što se zove život na selu razlika je između građana koji žive u gradu. Pogotovo oni koji nemaju prevoz, ali mi moramo da obezbedimo i onog ko živi na selu da se ne oseća kao čovek koji je negde zapostavljen ili on sad ne sme da krene u grad, ne zna kako će da se vrati itd, i kada stavi na papir, svoj deda i otac da kaže - isplati se da se bavim ovim poslom i baviću se ovim poslom i završiću školu u svom selu, u svom gradu, itd. Znači, to su tekući problemi.

Ako mi nemamo viziju šta će nam se desiti u budućnosti i nemamo preventivu, onda nam se piše mnogo loše u 2022, 2023. godini, jer smo mi sada država na Balkanu koja ima najveći broj investitora i najviše zainteresovanih investitora da dođu u Srbiju. Mi treba da iskoristimo tu političku popularnost međunarodnu koju je stvorila Srbija. Juče gledam, prekjuče Bajden čestitao predsedniku Dan Srbije – Sretenje. Pazite, to se nekada nije dešavalo. Bez obzira na to što je on napisao, ne znam, da se međusobno prizna Kosovo, mi to nikada nećemo da uradimo. Šta da me neko tera da priznam moje, da kažem da je to moje. Razumete? Ali, to je veliki korak i u svetu i u Evropi i sve kad pogledate sve se to tiče rada i socijalne politike. Vi ste najviše opterećeni, možda to ne vidite, ali videćete kada prođe šest, sedam meseci, godinu dana da ste vi najviše opterećeni, jer sve će od vas da se traži indirektno preko centara koji su po lokalnoj samoupravi itd. Da stvorimo uslove mladim ljudima da se školuju, da idu na posao i da se te mere poštuju.

Ali, pazite, ako statistički pogledamo, vi kao stručnjak, koliko dece između sedam i 18 godina kada završavaju srednju školu je obolelo od korene. Veoma malo. I gde su oboleli ti koji su oboleli? Na žurkama, gde u jednoj maloj prostoriji, zato što su zatvoreni lokali, u 15 kvadrata imate pedesetoro dece, odnosno dvadesetoro. Išao sam na tri lokacije da obiđem. Pa, kažem, čekajte, pa kaže mi imamo kafane, imamo restorane, klubove, ali je zatvoreno i mnogo je bolje dozvoliti im tamo nego da se kriju po kućama i da po kućama upravo tamo gde su te žurke, rođendani, najveći broj zaraženih zarazili su se tamo. Da nam ne bude kriterijum sada Kopaonik i Zlatibor. Vi znate sad kad su se vratili sa Kopaonika i sa Zlatibora, ali to je nešto drugo, to je luksuz, a ovo nije luksuz. Ovo nije luksuz kad dete napuni 18 godina da slavi svoje punoletstvo, da ima tridesetak, četrdeset drugara, drugova, drugarica. Nekad se išlo u vojsku, pa se pravila ne žurka, nego veselje, pa se pravile svadbe, sad i svadbe su ukinute i tu isto da poradite oko tih svadbi.

Ovde sam govorio i nekome je to možda bilo smešno, ali svadba je isto smisao života. Neko ko ima sina, ćerku i da ona bude mlada, sin mladoženja i da sutradan kada prođe, ne znam koliko godina, stoji slika na zidu, kako njeni roditelji bili, kao što ja imam da su moji roditelji bili mladenci, da sam ja bio 19 godina mladoženja, da su se moji sinovi itd.

Tu da malo popustimo taj kriterijum. Sve je to u borbi za nešto što se zove borba protiv bele kuge. Znate šta, danas, i vi to morate da priznate, nekada je bila ljubav…

Završavam.

… ljubavna i duševna. Danas je interesno ljubavna ljubav koja kratko traje. Dok se dete ne rodi, kada se rodi dete kaže – čekaj ti čoveku, gde su pare, vidiš onaj prekoputa kako ima itd.

Zahvaljujem i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Nije replika, već samo još jedno dodatno pitanje.
Da li maske treba da nose oni koji su primili i drugu vakcinu i da li maske treba da nose oni koji često imaju kontrolu i imaju antitela? To je jedna stvar.

Druga stvar, ako smo mi jedna od prvih zemalja po broju vakcinisanih u Srbiji, da li može neka poruka, odnosno da nešto što je bilo obavezno bude preporuka, na sopstvenu odgovornost? Da ne bude ono što je zabranjeno je zabranjeno, već da postoji preporuka.

Bila je preporuka da se zatvori zeleni pijac u Srbiji na početku. Ja u Jagodini nisam zatvorio pošto je bila preporuka. Verovali ili ne, mi 40 dana nismo imali ni jednog zaraženog, ni onaj ko prodaje na pijaci, ni kupci koji dolaze na pijacu da kupe. Na taj način smo spasili one koji proizvode svoje proizvode u plastenicima. Nemaju hladnjače, gde će oni da smeste te svoje proizvode?

Zadovoljan sam vašim odgovorom. Samo mi još ovo recite, vezano za ova svadbena veselja. Očekujem od vas, ovako kao od dame koju cenim i poštujem, recite vaše mišljenje, a vaše mišljenje je dovoljno da utiče na one druge vaše kolege. Vi ćete imati više susreta sa građanima od onih drugih ministara, čiji je opis posla da nemaju kontakt sa ljudima.

Šta je još problem? Ovim završavam. Pojedini sudski procesi, kada se rasture bračni parovi, oko deteta traju između tri i sedam godina. Ne razumem šta je to tri i sedam godina da se ispituje, da se zaključuje itd? Šta ćete vi uraditi da se požuri taj proces i da se donese rešenje ko je u pravu, a ko nije? Zahvaljujem.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za vakcinu. Siguran sam da ste i vi čuli da su priče da mladi ljudi ne treba da prime vakcinu, oni koji žele da prave porodicu iz razloga što ne znam neka od vakcina nije dobra pa da informišemo građane da li je to istina. Siguran sam da nije. Mnogo je drugačije kad neko stručniji od mene to kaže.

Drugo pitanje je za ministra poljoprivrede. Imajući u vidu da cena žive stoke, to sam pre neki dan govorio, ali nisam dobio konkretan odgovor, za prasad je opala skoro 60%, za tovljenike 70%, da li vi možete da date preporuku poljoprivrednim proizvođačima šta da proizvode oni ove 2021. godine? Da li može da dobije poljoprivredni proizvođač subvenciju na ono što mu pripada, što je dobijao kao pomoć za proizvodnju po hektaru i na osnovu žive stoke koju čuvaju i čime se bave poljoprivredni proizvođači?

Imajući u vidu da su penzije poljoprivrednim proizvođačima male, pa da se ljudi i dalje bave poljoprivredom, naravno nije ova vlast kriva zato što su male penzije, bila je startna osnova mnogo mala poslednjih šest, sedam godina, imam pitanje za ministra vojnog – šta je motiv i šta je prethodilo da postoji predlog da se ponovo uvede obavezujući vojni rok imajući u vidu da smo mi država koja ima profesionalnu vojsku? Neću reći šta ja mislim o tome, ali želim da mi ministar odgovori – da li će to biti realizovano onako kako smo čuli u medijima ili su to samo prazne priče?

Hvala, ministre Stefanoviću.

Gospodine Lončar, vaš odgovor mi se čini kao da ste vi odgovorili meni kao da sam ja to pitao. Da znate, ja sam mnogo dobro informisan i ova država je mnogo učinila, ne samo kada je u pitanju vakcina, već i zaštita i preventiva građana, tako da vas molim da se ispravite posle.

Kada je u pitanju poljoprivreda, gospodine ministre, šta je problem? Problem je što nije opala cena u marketima za mesne proizvode i u kasapnicama. Tu je žrtva poljoprivredni proizvođač i mi smo to dozvolili. CEFTA je trgovinski sporazum i mi ne možemo da zaustavimo uvoz, ali možemo da kažemo prerađivaču mesa i mesnih proizvoda – ne možeš da uvoziš zamrzlo meso staro godinu dana i da prerađuješ u kobasicu, salamu i da prodaješ građanima Srbije, da tako štitimo naše tržište.

Pitanje za premijerku i za Krizni štab. Dajte da dozvolimo da povećamo broj ljudi na jednom mestu za svadbena venčanja. Ljudi čekaju, evo, ja najmanje poznajem 20 porodica, čekaju da se skinu mere, da to bude 150 ljudi, to je jedan ovako skup ni veliki ni mali, a još ako se vakcinišu da se dozvoli svadbeno venčanje. Kako mi da se borimo protiv bele kuge? Ona spava kod tate, on spava kod tate, kaže – hoćemo, ali čekamo mere. U međuvremenu se posvađaju zbog mera i nema ništa od brakova. Bar to možemo da uradimo.

Pitanje za ministra prosvete – dualno obrazovanje je, ministre, najvažnije. Kakvo, bre, dualno obrazovanje od kuće? Kako će onaj od kuće da proizvodi nameštaj i da proizvodi ne znam nešto što se zovu delovi za proizvodnju automobila? Ako ta fabrika radi i idu radnici na posao, da deca u danu kada treba da idu na praksu – idu na praksu, jer bez dualnog obrazovanja i bez prakse ništa ne možemo da uradimo. Danas je mnogo teško kada mladi ljudi završe fakultet, a nisu ništa radili u životu, ta obuka dugo traje da nauče ono što se zove u njihovoj diplomi i da budu stručni.

Pa evo vidite, gospodin Lončar je izgleda odavno otišao od mame i tate, pa ne zna taj osećaj kakav je. Na selu ljudi žive za svadbu, za svadbeno veselje, pogotovu deka i baka, koji kažu – da sačekam da mi se oženi unuk, da zaigram kolo, pa neko sutra umrem.

Dalje, mi smo najbolji u svemu i to ne da govori statistika, nego govore činjenice, da imamo najmanje zaraženih, da najveći broj građana su vakcinisani na osnovu broja stanovnika, ekonomski standard itd.

Ako svake godine u Srbiji umre više od 35.000 ljudi nego što se rodi, kako ćemo mi onda da se borimo protiv bele kuge? Onda se to gospodine ministre zove suživot. Znate li šta je suživot? To je kada dvoje mladih ljudi odu negde u stan da žive, ne venčaju se i čekaju da dođu bolji dani, a kada će doći bolji dani?

Pratim sve medije i domaće i svetske. Oni nam kažu da će ovo da potraje više godina. I više godina mi da čekamo, ako se toliki broj vakciniše i ogroman broj imao već koronu, kada pogledamo na osnovu broja stanovnika, znači, na tom svadbenom veselju, možda od 150 ljudi, 5% bi bila ugrožena lica, odnosno sa nekim strahom da dobije koronu ili ne.

Dozvolite mi na kraju. U fabrikama mora da se radi, da punimo budžet, ali ja u Jagodini imam tri fabrike gde u smeni fabrika ima 250 ljudi, u jednoj smeni i nisam čuo da se neko zarazio, osim u administraciji. Ne znam da li ste to pratili, ali najveći broj zaraženih u privredi je upravo u administraciji, zato što su kancelarije male i kada jedno lice dobije virus, prenese na ostale kolege u kancelariji.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za set predloga i tačaka dnevnog reda koji su na današnjoj sednici i naredna tri dana.

Ja bih zamolio ministra poljoprivrede da vidimo kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo gospodinu poljoprivrednom proizvođaču, jer država je dala svoj maksimum preko subvencija od žitarica, preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje, ali se desilo nešto što ne pamti poljoprivredni proizvođač, a i ja kao neko ko živi na selu, da je toliko pala cena žive vage.

Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, danas je 220. Koncentrat, povećana je cena koncentrata 20%. Džak od 20 kilograma bio je 1.000 dinara, a danas je 1.200 dinara. Cena tovljenika, tovljenici su bili 200 dinara, danas su 130 dinara. Cena bikova, bila je cena prošle godine 2,2 evra, danas je 1,7 i 1,8. I to meso se uvozi iz celog sveta.

Mi moramo da zabranimo uvoz mesa ne tim državama, nego tim našim proizvođačima mesa i mesnih proizvoda i da oni pišu zahtev Ministarstvu poljoprivrede šta mogu da uvezu od mesa, jer ako to ne uradimo, poštovani ministre, evo sada, kako to se kaže na selu, prodali su turu bikova, tako to nazivaju poljoprivredni proizvođači, 50% u tri sela više ne obnavlja, ne kupuje telad, pa da čuva do 550, 600 kilograma, koliko je bik težak i da proda na tržištu. Čak se izgubilo ono tržište koje je nekada bila ogromno na Kosovu i Metohiji kada je u pitanju cena bikova.

Mi više ne znamo šta jedemo, to je zamrzlo meso iz celog sveta. Znači, prvo mora da dobiju licencu. Dalje, ako je pad poljoprivrednih proizvoda žive vage, kako nije pala cena u kasapnicama? Gde ide ta razlika? Pa, on više ne zarađuje 30%, nego zarađuje 230%, a da sačuvamo gospodina poljoprivrednog proizvođača i da sačuvamo budućnost, ko će da nasledi poljoprivrednika, deca, unuci, ako stave na papir i kažu da se ne isplati da se bave poljoprivredom.

Tako da je to moja molba prema vama. Nije Vlada kriva zbog ovoga, ali mi moramo da donesemo mere. Jeste da smo mnogo sporazuma međunarodnih potpisali za uvoz, ali možemo da kažemo našima - ne možeš da uvoziš 100 tona mesa junećeg, možeš 5 tona da uvezeš, a resto da kupiš u Srbiji.

Ako to ne uradimo u naredna dva-tri meseca, mi ćemo poljoprivrednog proizvođača koji ima 20 ha i 10 ha zemlje da napravimo na socijalni slučaj i da dolazi za pomoć na šalter lokalne samouprave, a to su vredni i radni ljudi i hoće da rade, da žive od svog rada.

Šta je berza uradila kada je u pitanju cena žita? Siguran sam da vi to znate, da poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara, jel tako? Nije kriva Vlada, ni ministar, ali da vidimo ko reguliše tu berzu u Srbiji, gde se žito skladišti i ko raspolaže time, a ne da mlinari kupuju po ceni od 14, 15 dinara, jer običan poljoprivredni proizvođač nema skladišne kapacitete i kažu - procenat klijavosti je velika, procenat vlažnosti velika i plati mu po 15 dinara i 16, čak nije ni 18 dinara. A, što bi rekli poljoprivredni proizvođači, gorivo i mazivo poslednjih 12 godina je otišlo koliko puta gore.

Ponavljam, ova Vlada je najviše pomogla poljoprivredne proizvođače i subvencijom, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džabe te pare koje mi dajemo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.

Kada su u pitanju drugi sporazumi vezano za saradnju sa Rusijom, mislim da je Rusija najiskusnija država kada je u pitanju terorizam i da mi od Rusije mnogo toga možemo da naučimo. Šta je poenta? Poenta je informacija, da vam neko da, a ne kad se desi teroristički akt, da vi jurite teroriste po državi ili ne znam šta, nego da saznamo da se sprema neka teroristička organizacija koja će da napadne neku državu.

Terorizam je kao zemljotres, kad se najmanje nadate, kada ničim niste izazvali, desi se terorizam, kao što je to u Beču u Austriji, na primer, jedna mirna država. I mi smo mirna država. Mi ne šaljemo militantne poruke, ni predsednik Srbije, ni Vlada, ni vi resorni ministri. Mi samo hoćemo da drugi poštuju nas kao što mi poštujemo druge.

Nikada nije bila jača vojska i policija kada je u pitanju i vojno i policijsko naoružanje i motivisani su i vojnici i policajci na način što se kupuju stanovi po niskim cenama, poklanjaju se onima koji nemaju, tamo gde se rađaju deca.

Ja kada sam bio u Americi i tamo sam imao sastanak sa Stivenom Mejerom, on je bio zamenik direktora CIA za Balkan. I mi pričali o terorizmu. Tada je bio terorizam u Parizu. Ja kažem – kako sad te ljude nazivate tamo teroriste, a kada se desi nešto u Srbiji, to nisu teroristi za vas? On mi je rekao – oni koji rade za nas, to nisu teroristi.

Nadam se da je to davna prošlost Amerike, da Amerika stimuliše nekog da napada Srbiju, da će ova administracija da nasledi bar, kao što je to radio Tramp, da nije započeo nijedan rat. Mi poštujemo volju građana Amerikanaca. Čestitam gospodinu Bajdenu, iako sam ja podržao gospodina Trampa, jer sam jedini političar iz Srbije koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa. I tada sam slušao njegov govor. Rekao je da će oni da štite svoje granice, da se bore kako će ekonomski da ojača država itd.

Znači, svi ti sporazumi imaju i neku prethodnu radnju. Šta je prethodna radnja? Prethodna radnja je da mi i kada je u pitanju ekonomski standard i skok i broj radnih mesta i BDP prednjačimo u Evropi. Kod mene se to kaže – neće sa slepcem da potpisuju sporazume i dogovore o saradnji. Mi to moramo da iskoristimo, i da iskoristimo i poslanici koji su članovi grupa prijateljstava, da se odlazi u te parlamente i da se pozivaju ti poslanici da dolaze u Srbiji, jer veliki broj poslanika i država misli da je Srbija ono što je bila pre 20 i nešto godina, a i tada nije bila takva kakvu su oni predstavljali u velikim svetskim medijima.

Meni npr. nije trebala ministarska funkcija da obiđem 10 država i da imam sastanke na najvišem nivou. To je Egipat. Egipat ima 110 miliona stanovnika, najmoćnija država na Bliskom istoku, veliko tržište, mnogo se uvoze poljoprivredni proizvodi, ogromna količina i da vidimo kako to što je nekada radio Tito i Naser započne da radi naša država, i ne samo Egipat, i sa drugim državama.

Srbija prednjači u tim odnosima kada je u pitanju prijateljstvo i tu moram da čestitam predsedniku Vučiću i dok je bio ministar Ivica Dačić, koji je obilazio i obišao ceo svet. Sada je zbog korone obustavljen odlazak, odnosno mere su prisutne skoro u celom svetu, pa ne mogu naši ministri da putuju i da se bore za Srbiju. Ali zato, siguran sam da mi imamo najbolju hranu, najčistiju hranu i da tu hranu, kada je u pitanju poljoprivredni proizvođač, ponovo vratim na to da nam ne služi poljoprivredni proizvođač samo kada nešto nam treba, nego da mu i pomognemo.

Nije veliki procenat u punjenju budžeta kada se pogleda koliko poljoprivreda donosi novca, ali ajmo da se borimo da se što više izveze, a da se što manje uveze. To samo traži svaki poljoprivredni proizvođač, da konkurencija bude u Srbiji, a ne da konkurencija bude iz Holandije, Nemačke i nekih drugih država gde on svoje proizvode ne može da plasira i da sve lokalne samouprave pomognu poljoprivrednom proizvođaču.

Da konkurencija bude u Srbiji, a ne da konkurencija bude iz Holandije, Nemačke i nekih drugih država gde on svoje proizvode ne može da plasira i da sve lokalne samouprave pomognu poljoprivrednom proizvođaču.

Ja već 13 godina ne naplaćujem porez na poljoprivredno zemljište u Jagodini poljoprivrednom proizvođaču, ne naplaćujemo tezge na pijaci. To u ukupnoj masi novca je mnogo malo za lokalnu samoupravu, a za poljoprivrednog proizvođača su ogromne pare, ako on kvartalno treba da plati porez, a opala mu cena stoke žive vage. Odakle će da plati? A, nema ni regres, ni topli obrok, ni bolovanje, nema ništa. Žene koje žive na selu ne idu na bolovanje kada ostanu u drugom stanju. Mora da radi, mora da ode do njive, niko joj to ne plaća. Ako ima nešto na tavanu od kukuruza, žita ili u oboru da proda i tako se borimo protiv bele kuge.

Da vam kažem, mi imamo pojedina sela u Srbije gde se poslednje dete rodilo pre četiri, pet i sedam godina, a imaju ti ljudi uslove i kupatila i puteve itd, ali neće da žive na selu. Gradovi će biti prepuni sa ljudima koji hoće iz sela da odu u grad, jer ga ništa ne motiviše da ostane na selu, osim da jednom nedeljno ode za neku kesu kod oca, majke, bake ili deke da može da živi i da mu pomogne roditelj koji je ostao da živi na selu.

Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog i set zakona i sporazuma. Svaki međunarodni sporazum samo može da donosi Srbiji, a nikako da šteti. Želim da čestitam ministru Vulinu i dok je bio ministar vojni i sada kao ministar policije, isto i ministru Nedimoviću. Kada je bio ministar vojni stalno smo držali neke vežbe, ne da bi plašili nekoga, nego da vide šta Srbija ima danas od oruđa, a šta je imala nekada. Mi nismo vršili demonstraciju sile, demonstraciju moći i da nekome pretimo, ali da kažemo da više ne možete da se igrate sa Srbijom i da ne možete da napadate Srbiju.

Srbija nikada nije prva nekoga napala, nego je branila srpska ognjišta i da to samo bude jedna prošlost koja će istorijski da ostane zabeležena, a danas mi sarađujemo sa, evo, kao što će sada nebo iznad BiH naši avioni da štite. To su dobri ljudi. I da ne delimo nacije po pripadnosti, kao što ne radi Srbija. U svim tim nacijama ima i dobrih i loših, ali mnogo više ima onih dobrih kojima je stalo da rade, da zarade, da sarađuju itd.

Na primer, ja mnogo volim da odem u Sarajevo, u Baščaršiju. Tamo se osećam kao da sam u Jagodini, niti me iko dira. Znate, to je nešto što je tradicija, gde je svako od nas bio nekada je bila Ilidža, takmičenje pevača. Tamo sam išao često, pošto je u Bosni bilo mnogo dobrih pevača, naravno i u Srbiji, ali tada je u Bosni bilo više boljih pevača nego što je bilo u Srbiji. Jednostavno, vraća se to vreme. Ne moramo mi sebe da nazivamo braćom, ali ta saradnja više nije onakva kakva je bila pre.

Mnogo je bolja i zahvaljujući politici koju vodi ova država i resornim ministrima, tako da svako od građana Srbije želi mir i bezbednost. Mir da može da živi od svog rada, da ga niko ne dira, da ne leže i ustaje u strahu kako će neko da ga napadne, jer je ministar Vulin ili Nedimović izjavio nešto što je štetno za tu državu. Mi se ne bavimo drugim državama. Čak i kada nas neko pita šta mislimo, mi to kažemo na neki način da nikada niko ne može da nam zameri. Srbija ima dobru budućnost.

Evo vakcine. Pazite, Crna Gora koja je ušla u NATO nema ni jednu vakcinu. Pa nisu nama dali vakcine što nas vole, nego što im treba Srbija kao kuća na putu, na Balkanu, treba im Srbija, Srbija drži mir na Balkanu. Srbija, kada pogledate, je jedina država gde evro miruje, gde je nasledila teško stanje u ekonomskom smislu i da je inflacija na godišnjem nivou je veoma mala. To je jedan od motiva da dolaze drugi investitori iz drugih država. Zamislite vi da nam je neko rekao pre 10 godina da će 60.000 građana Srbije raditi u nemačkim fabrikama čiji su vlasnici Nemci u Srbiji.

Poštovani ministri, dame i gospodo, JS će glasati za predlog današnjih sporazuma i mogu slobodno da konstatujem, kao čovek iz unutrašnjosti, kao čovek koji se svakog dana pozdravi sa minimum 30 ljudi, znači svakog dana se pozdravim, imao sam koronu, znači ne zdravim se ni laktom ni pesnicom, nego ovako, ne bojim se da ću ponovo dobiti, imam antitela, i neću reći da najbolje znam, ali sam na terenu i čujem šta govore ljudi. Sada kada slušaju nas i neke druge kako to da se prepozna petočlana porodica da će neka opozicija da mu donese nešto ako traže ministarstvo za izbore, a onaj kaže – šta mene briga, kakvo ministarstvo za izbore, hoću li imati gde da radim, od čega ću da živim, koja cena struje će mi biti itd.

Vama je mnogo lakše i nama da se ne bavimo opozicijom, već se bavimo napretkom Srbije, kao da ne postoje, rezultati su vidljivi, mogu da nas mrze, ali dela su bitna koja su vidljiva na svakom koraku. Zahvaljujem, poštovani ministri i dame i gospodo.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Izveštaj Evropske komisije je očekivan iz razloga što evropska komisija i pojedine zemlje EU, gledaju kako da zaustave Srbiju na evropskom putu. Oni znaju da ovaj izveštaj nije ovakav kakav je napisan od strane Evropske komisije, da je takav izveštaj, Angela Merkel, zabranila bi dolazak investitora iz Nemačke u Srbiju, gde nemački investitori zapošljavaju 60 i nešto hiljada radnika, Francuska takođe, Italija, da ne govorim o Americi.

Kažu da su prekršena ljudska prava, manjinska, ne stoji u Izveštaju.

Danas je najbolji pokazatelj da je jedan pripadnik manjinske partije, dama Elvira, odgovorila drugom pripadniku jedne druge nacionalne manjine da nije u pravu. I to je deset puta jače nego mi, političari, ili vi, ministri koji ste davali odgovore. Da ne bude sada – mi imamo poziciju pa ne poštujemo tu nacionalnu manjinu.

Nisu u pravu oni. Da su u pravu, Erdogan ne bi promenio svoju politiku prema Srbiji, koja je promenjena za hiljadu posto, u smislu da više Srbiju ne gleda onako kako je gledao ranijih godina, da je Srbija danas nešto drugo i da Srbija zaslužuje, iako Turska nije član EU, da uđe u EU.

Kome Srbija da se žali zato što se ne poštuje Briselski sporazum? Makronu? Makron ima posle Angele Merkel najveću moć u Evropi i hoće da nasledi Angelu Merkel. Makron dođe u Srbiju, stavi ruku na srce, braćo Srbi, itd, ali nije se pobunio što je Hrvatska uvela takse za voće i povrće 22 puta veće nego što su bile. A Hrvatska je mesna zajednica Evropskoj uniji. Možda nas on poštuje i ceni i mi ne tražimo da oni promene mišljenje kada je u pitanju nezavisno Kosovo, jer onda ne bi mogli da pravdaju NATO agresiju i bombe koje su padale na Jugoslaviju, ali je moja poruka lična Makronu – gospodine Makron, Srbi su počeli da sumnjaju u Francusku, da Francuska nije prijatelj Srbiji. Žak Širak je bio predsednik kad se bombardovala Srbija. Bernar Kušner je bio prvi civilni predstavnik UNMIK-a na KiM. I onda smo rekli – samo da ode Bernar Kušner, biće mnogo bolje. Došao Hans Hekerup, itd, itd. Znači, Francuska ima veliki uticaj u Evropskoj uniji.

Sve smo ispoštovali, to je govorila i ministarka za evropske integracije. Kako to sada, otvorili smo 18 od 35 poglavlja i sada mi nešto ne ispunjavamo uslove? Zašto su bombardovali Srbiju? Kome Srbija da se žali? Jel znate vi da su to plaćene ubice, piloti, koji su bombardovali Jugoslaviju? Svako od vojnika da zakletvu, mi koji smo bili u vojsci, ako treba i život ću dati za svoju otadžbinu. Šta su oni tražili u Jugoslaviji kad su bombardovali Jugoslaviju? Srbija ne sme da odustane od toga da se te plaćene ubice nađu tamo gde im je mesto, u Haškom tribunalu.

Politika koju je vodila ova Vlada i predsednik države je doprinela da više oni koji su bili na Interpolovoj poternici da su učinili ratne zločine na Kosovu se ne puštaju kada se negde uhvate u svetu, kao što to je to bilo ranijih godina. Danas su oni sprovedeni u sud koji je napravljen za ratne zločine kosovskih Albanaca sa lokacijom u Hagu. I to je ogroman rezultat međunarodne politike koju vodi ova država.

Isto tako, mi stalno imamo neku ucenu i stalno nešto traže od Srbije, kako Srbija navodno nije ispoštovala. A zašto su nas bombardovali? Zbog Račka. Da li je ijedan osuđeni u Hagu imao u optužnici Račak? Nije. Kao što su Markale izmišljene, pa je bombardovana Republika Srpska zbog pijace, gde su i žrtvovali svoje sunarodnike samo da prikažu Evropi i svetu kako su oni ugroženi.

Kažu – eto, opozicija nema pravo kao što to imaju pravo neke druge partije, itd. Nije tačno, ljudi. Ali, pazite, ako se ta opozicija nekada takmičila u prvoj super ligi, pa su ispali u drugu ligu, pa su ispali u srpsku ligu, pa u zonu, danas se nigde ne takmiče. I oni hoće da imaju delegata u zajednici prvoligaša! Gde to ima? Pa, kako predsednik države, predsednik Vlade, ministri, da razgovaraju sa nekim ko se ne takmiči? Da se vratim ponovo da koristim sportski termin, to je isto kao neki klub koji je bio u prvoj super ligi, ispao je i više se ne takmiči i stalno pravi sačekušu onima koji postižu visoke rezultate. E, to radi ova opozicija. Znači, oni ugrožavaju slobodu kretanja građana Srbije, napadaju institucije. Jel stoji to u ovom Izveštaju? Ne stoji.

Znači, za ovaj Izveštaj možemo slobodno da konstatujemo da je zlonameran i da nije onakav kakav je napisan, jer oni nemaju materijalne dokaze da li su tu ugrožena manjinska prava. Nisu. Ugrožena su manjinska prava onima koji navodno nisu u vlasti. Ja se vrlo dobro sećam kada je Sulejman Ugljanin imao funkciju, nazivao je Srbiju majkom, ovo je majka Srbija, a danas nije u vlasti i on sad misli da okači neku etiketu Srbiji kako Srbija loše radi, ne poštuje manjinska prava, itd. I sve to, dame i gospodo, nije tačno.

Mi moramo da vidimo kako ćemo u narednom vremenskom periodu da se ponašamo. Evropi i tim moćnim državama smeta i to što je predsednik odlazio i borio se za respiratore, za bolesne. Uopšte mi nije jasno zašto su nam zamerili što smo se prvo zahvalili Kini? Pa, Kina je prva poslala pomoć. Posle smo se zahvalili i ostalim zemljama EU. I to su nam stavili kao primedbu. Da ne pročitam tri puta, ne bih verovao, dame i gospodo.

Dalje, ne slažem se sa terminom – ovaj komesar za proširenje je dobar. Svi su oni dobri. Ja sam čak jednog i upoznao, grlili smo se, brate, vi Srbi svaka vam čast, itd. Ali, personalna promena ne menja globalnu politiku nad Srbijom. To moramo da znamo. Kada je bila inauguracija predsednika Srbije Tomislava Nikolića, bio je Štefan File. Ja kažem – ljudi, sad idemo napred, došao je ovaj, priznao je ovu vlast. Šta su izveštaji? Ništa. Ništa. I mi moramo da razgovaramo u Briselu. Vi znate da tamo ne razgovaraju Beograd i Priština, nego tamo razgovara Beograd, nekoliko zemalja EU i Amerika. To građanima Srbije moramo da kažemo. I nije tu nemoć u našim predstavnicima koji predstavljaju Srbiju, nego je nadmoć nad onima, odnosno u rukama onih koji su bombardovali Srbiju i onih koji žele i danas da nam kroje kapu, alu ne mogu kao nekada.

Srbija je danas mnogo ekonomski jača nego što je bila pre. To njima smeta. Jer, kada imate ekonomsku moć, onda se javlja nezavisnost u smislu da morate da slušate nekoga iz Evrope da vam komanduje šta ćete vi kao međunarodni priznata država da radite i koga da slušate. Ova Vlada i predsednik slušaju građane Srbije.

Pazite, oni su tražili ultimatum, stalno neke ultimatume su postavljali Srbiji - da mi više ne možemo da obilazimo one države koje žele da povuku priznanje o nezavisnosti KiM i zabranili Dačiću da odlazi u te zemlje i, naravno, rekli predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, ne znam da li su rekli i predsednici Vlade, a nisu se setili da zaustave obilazak Albanaca, i oni su kupovali priznavanje nezavisnosti KiM od nekih drugih država. I kad su izgubili tu, e, jedna mala Srbija pobedila Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Ameriku, na glasanju, kada je bilo u pitanju da li će da Kosovo, ja neću reći takozvano Kosovo, i tu molim, ministre, nije to takozvano Kosovo, možemo da kažemo „takozvano oteto“, ali Kosovo je srpsko, i nisu dali, odnosno nisu imali većinu da uđu u Interpol.

To je naša velika pobeda. Od tada pa nadalje, mi ćemo imati dosta problema, ali smo svesno to uradili. Da smo tada izgubili, svaki drugi Srbin koji je rođen na KiM našao bi se na listi Interpola i onih koji su branili srpski narod.

Tako da, dame i gospodo, Srbija ima jedan munjeviti razvoj. I kada pogledamo zemlje u okruženju da smo mi čak dva, tri puta jači od tih zemalja. Njima smeta što se Srbija i vojno naoružava, ali mi ne kupujemo naoružanje da bi nekoga napali, nego da branimo Srbiju ukoliko nas napadnu naše komšije.

Retoriku koju koristi Hrvatska, BiH, pa ta retorika se dobija od nekoliko država da napadaju Srbiju i političari ti iz tih država žele da politički profitiraju na tome, da ponovo svađaju narod, kao ovaj Sulji što je danas govorio. Pa, dosta je više narodu ratova, hoće da rade. Mi nikada ne možemo da zaboravimo ono što je bilo i što se dešavalo i ratove prethodne, ali narod hoće, i bošnjački i srpski, da radi, čak i albanski narod, ali te militantne retorike i termine ponovo vraćaju jedan, drugi, treći, peti narod koji je nekada činio Jugoslaviju, da dolazi u iskušenje kako, eto, Srbija ponovo nešto ne da, ponovo Srbija ti smeta itd.

Pa, koga Srbija dira? Pa, ja nisam čuo ni jednog ministra, ni predsednika države da nešto prvi napadne neku državu iz okruženja, osim da smo im kulturno odgovarali. Pa, gde ćete kulturnije, ode Vučić da obiđe Srebrenicu i jedva živu glavu izvukao? A, posle nekoliko dana došao je sin od Alije Izetbegovića, Izetbegović i on ga vodio Knez Mihailovom, ljudi, Knez Mihailovom, gde ni jednu ružnu reč nije imao od strane građana koji su ga tada videli na toj lokaciji.

Srbija je za miroljubivu politiku, Srbija je da čuva ono svoje i neće više, siguran sam, da se desi da nam neko od spolja nešto naređuje šta ćemo da radimo.

Moramo da konstatujemo i da najveći broj stranih investitora, kada su u pitanju zemlje na Balkanu, dolaze u Srbiju. A, kako da komentarišemo i kako da pravimo zaključak da fabrike iz Nemačke dolaze u Srbiju? To ne možemo da objasnimo. Zemlja koja je najrazvijenija u Evropskoj uniji, koja ima neku drugu kulturu, a mi Srbi ne valjamo, pazi bogati, ne valjamo. Pa, što si došao u Srbiju ako ne valjamo?

Ni jedan nije otišao iz Srbije, ni jedan investitor koji je doneo kapital nije otišao iz Srbije zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza. I danas ima na čekanju veliki broj tih investitora, čekaju da prođe ovo zlo, kako bi došli da otvaraju fabrike i da zapošljavaju ljude.

Ja sam, dame i gospodo, mnogo država obišao i hteo sam da pokažem da mi ne treba ministarske funkcija da obilazim države i primljen sam na najvišem nivou. Ja sam bio jedini političar koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa u Americi. Tamo sam tada video kako izgledaju grobovi onih koji su poginuli za vreme agresije nekih zemalja gde su bila ratna žarišta. To su prirodna cveća itd. I njihova familija, deca i unuci, primaju pare od tih koji su bombardovali Srbiju. Pa, kako vas nije sramota da te pare trošite, a vaši očevi i dedovi bombardovali i ubijali civile? Šta su krivi građani Varvarina, kada je pala bomba na most u Varvarinu i poginulo preko 15 civila, od toga sedmoro dece, na dan vašara? Šta su krivi oni u Nišu, gde su padale kasetne bombe i bombe sa osiromašenim uranijumom?

Danas u Srbiji svaka peta žena danas, tada devojčica, ne može da iznese trudnoću, upravo zbog NATO pakla, ne NATO pakta, NATO pakla. I to nikada nećemo da im zaboravimo. I sve smo ih primili ljudski i te koji su stisli dugme da se bombarduje Jugoslavija i Srbija, u cilju da hajde, šta je bilo, bilo je, ne možemo da zaboravimo, ajmo da sarađujemo u narednom vremenskom periodu.

Kome Srbija da se žali za sve to? Da li je starija Rezolucija 1244 ili Briselski sporazum? Gde se donela Rezolucija 1244? Na Savetu bezbednosti, 15 zemalja čini Savet bezbednosti, pet su u stalnom sazivu, bez konsenzusa tih pet zemalja nema promene ni jedne rezolucije.

Kina i Rusija nikad neće dozvoliti da se promeni ta rezolucija. I koju mi danas poštujemo? Srbi poštuju i jednu i drugu, Albanci i međunarodna zajednica i oni koji su pisali te tekstove ne poštuju.

Kome da se žalimo, jel ima neka adresa da saznamo i da kažemo – odgovorite vi nama na ta pitanja? Zašto kasni formiranje Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji? Jesmo li mi krivi za to? kažu – nije po Ustavu. Po kom bre Ustavu? Pa, šta je sve po srpskom Ustavu to što ste oteli Srbiji? I ko je odgovoran za to?

Tamo na pregovorima tekst je uvek čekao predstavnike Srbije, a predstavnici Srbije su se borili maksimalno koliko su mogli da nešto urade. Malopre kad je govorila gospođa ministarka, ona ne može da govori o toj temi nja nja nja, nego tonalitetom koji priliči i odgovor koji priliči na način gde su iznete laži. I to ne može niko da zameri. Mi moramo pravu sliku da pošaljemo svetu, da pitamo Makrona, koji kaže – braćo Srbi, vi ste moja braća, hajde gospodine Makron, pogledaj ovaj izveštaj, jel ovaj izveštaj stvaran ili ne, a šta ste vi radili vašim „žutim prslucima“ koji su šetali Parizom i nekoliko gradova u Francuskoj? Tukli ste ih. A, policija nije tukla one koji su ušli u instituciju koja se zove RTS, možda je malo guranje bilo. Šta su tražili ti koji nisu parlamentarni da uđu u Skupštinu?

Znate šta, rekao sam pre četiri, pet dana, postoje sindikati, reprezentativnost postoji. Pa, prijatelju, nisi reprezentativan. Reprezentativnost je da imaš 3% i preko 3%, a mi ćemo imati za sledeće izbore da formiraju i Beograd na vodi, Jedan od milion. Ja ću sad da predložim, evo, i Radio moravski plićak da se formira partija i da tražimo prijem kod predsednice Vlade, predsednika Skupštine, da učestvuju oni, da budu neko ko može da učestvuje u dijalogu.

Pa, gde ćete veće popuštanje nego što je popustila ova država u izbornoj godini? Nikad se to nije dešavalo, da se smanji cenzus od 5% na 3% u izbornom vremenskom periodu. Mi, SNS i još neke partije sakupljali potpise, gde je overavao notar, a ovi drugi, koji nikada ne bi mogli da sakupe potpise kod notara, dozvoljeno im je da preko lokalnih samouprava sakupljaju potpise kod matičara. I, šta sad? Sad smo opet nešto krivi.

Tako da, dame i gospodo, ovaj Izveštaj Evropske komisije uopšte za mene ne vredi ništa, osim da žele da nam kao zatvore vrata ili kao da nas uplaše od nečega, a nemaju šta da nas uplaše i nemaju od čega da nas uplaše, jer sve što smo radili, radili smo po zakonu. Koliko smo to zakona doneli u parlamentu kako bi ušli u EU? Neki zakoni možda i štete budžetu naših građana, ali su nam obećali da uđemo u EU još pre 10 godina, pet itd.

Na kraju, da završim, pošto mi je isteklo vreme. Da poželim srećnu Novu godinu građanima Srbije, da Vladi poželim puno uspeha i da se bore za ono za šta su im građani dali poverenje. Hvala.