Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marija Jevđić

Marija Jevđić

Jedinstvena Srbija

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko zakona koje je predložilo vaše Ministarstvo, gospođo Mihajlović.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene zakona.

Predloženi Zakon o planiranju i izgradnji, je još jedan korak, kao što ste rekli, što boljem usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, kao i definisanju normi koje će omogućiti da Srbija zauzme što bolje mesto na „Duing biznis listi“ Svetske banke i zbog naših građana želim da podsetim da je Srbija jedina zemlja sa zapadnog Balkana koja je napredovala na „Duing biznis listi“ i trenutno smo na 44. mestu, a kada pogledamo 2012. godinu, bili smo čak na 92. mestu.

Mislim da se najznačajnije izmene ovog zakona odnose na profesionalnu kvalifikaciju, odnosno na izdavanje licenci inženjerima, arhitektama i prostornim planerima i maksimalno uključenje struke, koje nažalost u prethodnom periodu je bilo nedovoljno zastupljeno i zbog toga su se javljali razni problemi, kao što je probijanje rokova i planova.

Struktura mora da bude ravnopravni partner i nadam se da će posle usvajanja ovog predloženog zakona o planiranju i izgradnji, stvoriti se uslovi da se izdavanje licenci prenese Inženjerskoj komori Srbije, da će Komora dobiti svoje poslove nazad i time se poboljšati položaj strukture.

Kada već govorimo o Inženjerskoj komori Srbije, želim da kažem da je prvi put od postojanja IKS, na tom čelu izabrana jedna žena, čime smo pokazali da smo kao društvo sazreli za rodnu ravnopravnost, u svim segmentima društva. Očekuje nas veliki broj infrastrukturnih projekata i tu mora struka da se maksimalno uključi, jer je isti cilj i struke i države, a to je realizacija svih planiranih projekata u roku, a sve u cilju poboljšanja životnog standarda građana Srbije.

Inače, krajem decembra, predsednik Vučić je predstavio program Srbija 2025. godine, kojim je planirano 14 milijardi evra da bude uloženo u infrastrukturu i razvojne projekte. Prošle godine je pokrenuta izgradnja četiri autoputa i planirana su još dva nova autoputa. Ali, za mene kao poslanicu JS koja dolazi iz Raške oblasti, odnosno iz Kraljeva, najvažniji je početak izgradnje Moravskog koridora i želim da iskoristim priliku da vam se gospođo ministarka, u ime građana sela Sirče, Oplanić i Popović, zahvalim što je prvobitni projekat izmenjen i planiran je most preko reke Morave, a ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru, ukazala na njihovu bojaznost da taj most bude ukinut i da se time onemogući da obrađuju svoje njive koje su sa druge strane reke.

Ministarstvo je to prepoznalo, vi ste u načelnoj raspravi to i obećali, most je planiran, ali sam vam ja pre nekih mesec dana postavila pitanje, uputila pitanje vašem ministarstvu koje se odnosi na izgradnju nadvožnjaka koji bi bio u produžetku mosta i time bi se očuvala povezanost pomenutih sela sa samim gradom, ali i sa industrijskom zonom „Magnohrom“ u kojoj radi veliki broj meštana.

Naravno, ako je izgradnja nadvožnjaka moguća, ne narušavajući projekat, a sa druge strane da se pomogne i olakša život naših građana koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive i očuvaju srpska sela.

Nadam se da ću uskoro dobiti odgovor. Još jednom želim da ukažem na veliku važnost Moravskog koridora, ne samo kao važne saobraćajnice, već što će se njegovom izgradnjom urediti korito Zapadne Morave, koje je poslednjih godina, da ne kažem decenijama unazad, nanelo ogromne štete ovom kraju prilikom izlivanja. Imali smo velike poplave i prošle godine i pre tri godine, tako da znamo svi kolike su štete bile nanete tom delu Srbije.

Na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim se uređuje ova oblast sa evropskim propisima i vi ste istakli u vašem izlaganju, da smo tu negde blizu evropskih propisa i da se puno radilo na njihovom usklađivanju sa evropskim propisima. Kada govorimo o vazdušnom saobraćaju, želim da pomenem otvaranje aerodroma „Morava“ i da vam se zahvalim na tome i vama i predsedniku Aleksandru Vučiću, što ste prepoznali važnost tog aerodroma, ne samo za raški kraj, nego i za zlatiborski i za moravski i to će upotpuniti sliku, zajedno sa Moravskim koridorom, za brži i veći ekonomski privredni razvoj tog dela Srbije.

Uz pomoć države, verujem da će se u kratkom roku i postići dobro poslovanje pomenutog aerodroma, kao što je u prošloj godini, na primer, već u prvom kvartalu Aerodrom „Nikola Tesla“ opslužio više od milion putnika i broj poletanja i sletanja je porastao sa za 3,57%, a uzastopno 33 meseca aerodrom je beležio rast prometa.

Zalaganje države da vojni aerodrom „Ponikve“ pretvori u civilni, govori o spremnosti da se Srbija regionalno razvija i da se stvore što bolji poslovni ambijent za dolazak novih investitora.

Sam Predlog zakona preciznije uređuje i pitanje iz oblasti vazdušne bezbednosti. Srbija je prvi put 2018. godine predsedavala stalnom komisijom Eurokontrola, a to je evropska organizacija koja je zadužena za bezbednost vazdušne plovidbe. To je ujedno i potvrda da kao država stalno radimo na unapređenju vazdušnog saobraćaja.

Na današnjoj raspravi imamo i Predlog izmene Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti i to je, kao što ste rekli, izmena samo jednog člana. To je član 14. kojim se povećava spratnost objekata koji se grade sa šest na osam spratova.

Za JS ova izmena je opravdana, s obzirom da imamo podatak da čak 18.000 pripadnika snaga bezbednosti nema adekvatno rešeno stambeno pitanje i kao socijalno odgovorno društvo treba da prepoznamo i vrednujemo sve one koji su svoj život posvetili služenju zemlje i čuvanju njene bezbednosti.

Upravo je Projektom izgradnja stanova za pripadnike svih struktura bezbednosti jedan od pokazatelja da Srbija vodi računa o njima. Imali smo na primer projekat u Nišu koji je od 2011. godine čekao na realizaciju, a odnosio se na izgradnju kompleksa stambenih jedinica za pripadnike Vojske Srbije i konačno je u septembru ta realizacija otpočela.

Tu će biti izgrađeno više od 20.000 kvadrata stambenog prostora. Takođe, stanovi se grade i u Kraljevu, Vranju, Kragujevcu, Novom Sadu. Ono što je jako bitno je da će najmanje 80%, prilikom izgradnje tih stambenih objekata biti uključeni domaći proizvodi, što je svakako dobra poruka za naše domaće proizvođače proizvoda za gradnju zgrada.

Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih objekata od posebnog značaja ima za cilj bržu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata. Vaše ministarstvo gospođo Mihajlović za 2020. godinu je planiralo realizaciju projekata iz novog investicionog ciklusa vrednog oko pet milijardi dolara.

Počinje gradnja četiri auto-puta. Radovi na Fruškogorskom koridoru i svedoci smo da zbog određenih procedura može da se izgubi na vremenu i upravu je predloženi zakon proistekao iz dosadašnjeg iskustva, gde zbog nedefinisanih odredbi dolazilo do kašnjenja u realizaciji najvažnijih projekata u zemlji.

Zakonom su precizirane procedure koje su u praksi pravile nedoumice. Inače Nacrt zakona je bio u javnoj proceduri i nije bilo primedbi institucije ili pojedinih stručnjaka. Verujem da neće biti zloupotrebe pri procedurama javnih nabavki i eksproprijacije. Za tako nešto postoji kaznena politika, inspekcija, kao i nezavisno telo koje mora da kontroliše realizaciju projekata.

Imamo i predlog dve odluke koje se odnose na oduzimanje svojstva, dobara u opštoj upotrebi, železničke infrastrukture i tim predlogom se ukida oko 400 km pruga na kojima se duže vreme ne odvija saobraćaj. Srbija radi na modernizaciji železničkog saobraćaja. Kupljeno je 48 novih vozova koji saobraćaju po Srbiji. Otvorena je nova železnička stanica na Prokupu, završen je Žeželjev most, rekonstrukcija pruge na Koridoru 10 iznosi oko dve milijarde evra, a od posebnog značaja svakako biće početak izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta.

Ulaganjem u modernizaciju železnice premašile su čak četiri milijarde evra. Razvoj železnice prati razvoj Srbije ili razvoj Srbije prati razvoj železnice. Razvijena železnica, pogotovo teretna znači i razvijena privreda. Ja imam jednu malu sugestiju koja se odnosi na podmlađivanje osoblja, posebno izvršnog. Treba primati mlade kadrove i zadržavati ih ovde, posebno mašinovođe. Verujem da država ima način da to i uradi, pogotovo kada vidimo koliko se u poslednje vreme ulaže u samu železnicu i železničku infrastrukturu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Turske o saradnji u oblasti infrastrukture proizilazi iz dobrih bilateralnih odnosa ove dve zemlje. Kada pogledamo 2011. godinu kada su turske investicije u Srbiji iznosile milion dolara, a 2018. godine dostigle čak 200 miliona dolara, vidi se da saradnja ide uzlaznom linijom i da treba raditi na projektima koji će iskoristiti kapacitete obe države.

` Osnovni projekat je infrastrukturno povezivanje na Balkanu, a Srbija akcenat stavlja na podizanje infrastrukture u Raškoj oblasti i u saradnji sa Turskom radi se deonica Novi Pazar-Sjenica koja košta oko 24 miliona evra.

Treba istaći posetu predsednika Turske Redžepa Erdogana u oktobru 2019. godine, kada je i održan visok savet za saradnju Srbije i Turske i potpisano je čak devet sporazuma.

Učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Turskog toga u Istambulu je pokazatelj ogromnog poštovanja prema Srbiji, a izgradnja samog Turskog toga je od veliko značaja ne samo što se tiče obezbeđenja snabdevanja gasom, već je to i velika investicija i mnogo znači za razvoj Srbije i povećavanje radnih mesta.

Uvažavanje naše zemlje zbog vođenja odgovorne spoljne politike na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrom Dačićem je vidljiva i Srbija je postala jak faktor ne samo u regionu, već i u Evropi.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Jedinstvena Srbija će uvek podržavati zakone kojima se Srbija gradi, modernizuje, ojačava infrastruktura, sve u cilju podizanja kvaliteta naših građana, kao i ugledu Srbije u svetu. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu današnje Skupštine imamo nekoliko zakona čijim bi se usvajanjem još više učvrstila makroekonomska stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija smatra da se u poslednjih nekoliko godina puno uradilo na poboljšanju ekonomskog sistema i upravo pre nekoliko dana rejting agencija "Standard end pur" je poboljšala ocenu kreditnog rejtinga Srbije sa tendencijom za dalji rast.

Zahvaljujući prethodnim ocenama i ovoj poslednjoj, Srbija će se još bolje pozicionirati na svetskom finansijskom tržištu, što će svakako uticati na brže dobijanje investicionog rejtinga, kojim će se omogućiti mnogo lakše i jeftinije zaduživanje, odnosno da ćemo sredstva koristiti po nižim kamatnim stopama.

Na dobre rezultate su uticale reforme koje su sprovedene pre nekoliko godina, odnosno koje se sprovode poslednjih par godina u okviru finansijske konsolidacije i zahvaljujući tome imamo održivu makroekonomsku stabilnost.

Jedinstvena Srbija to gleda kao dobru poruku za međunarodne investitore, da je rizik ulaganja u našu zemlju smanjen, tj. da je manji nego prethodnih godina i Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka uvek će podržavati zakon i mere kojim će se poboljšati ne samo kvalitetniji i bolji život naših građana, nego i celokupna slika Srbije u svetu.

Upravo danas imamo priliku da u ovom visokom domu razmatramo nekoliko takvih zakona.

Zakon o javnim nabavkama je dva puta menjan od 2013. godine i njime je uređena oblast javnih nabavki. Republika Srbija je u periodu od 2014. do 2018. godine Strategijom razvoja javnih nabavki usaglasila domaće propise sa direktivama i drugim aktima EU i njihovo puno sprovođenje u praksi. To mnogo znači, ne samo zbog usklađivanja sa tekovinama EU, već i zbog transparentnosti, veće konkurencije, ali i jednakog položaja privrednih subjekata, pogotovo malih i srednjih preduzeća.

Predloženim izmenama trebalo bi se pojednostaviti postupak javne nabavke, kao i da se smanji administrativno opterećenje, poveća konkurentnost i spreči koruptivno ponašanje.

Jedna od značajnih novina je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava, kao i da svi postupci nabavke se sprovode elektronskim putem, čime se povećava transparentnost i smanjuje trajanje postupka javnih nabavki.

Elektronske javne nabavke će se podnositi preko portala Javnih nabavki i mislim da se time dosta unapređuje sam proces javnih nabavki, smanjuje se eventualna korupcija i birokratija i tako ćemo imati širu i jasniju sliku o javnim nabavkama.

Glavni cilj programa razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine jeste dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki i to će se raditi kroz ostvarenje četiri posebna cilja.

Ciljevi se odnose na smanjenje rizika od neregularnosti, zatim, promovisanje ekološkog i socijalnog aspekta, i to uvođenjem nove vrste postupka javne nabavke, odnosno partnerstva za inovacije, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, a to će se raditi kroz pojednostavljenje procedure, smanjenjem troškova pripreme javnih nabavki, čime će se povećati interes privrednih subjekata, a samim tim se povećava i broj ponuda u postupcima javne nabavke, odnosno povećava se konkurencija među ponuđačima i povećanje efikasnosti i ekonomičnosti javnih nabavki, što se postiže uvođenjem obavezne elektronske komunikacije.

Javne nabavke predstavljaju jako bitnu i značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi i kada je sistem javnih nabavki dobro urađen, to omogućava da država pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobra, usluge i radove potrebnog kvaliteta.

Usvajanjem predloženog zakona domaćim privrednim subjektima omogućeni su fer i jednaki uslovi poslovanja za učešće u javnim nabavkama, a ujedno ćemo upotpuniti sliku Srbije kao stabilne zemlje, čime ćemo privući još više stranih investitora.

Zakonom o privrednim društvima uređuje se položaj privrednih društava, čime se stvara povoljnije poslovno okruženje za njihovo poslovanje.

Predloženim izmenama uvodi se novi model nagrađivanja zaposlenih.

Zakon o privrednim društvima koji od 2011. godine menja nekoliko puta, a poslednji put prošle godine, kao što sam i rekla, uređuje pravni položaj privrednih društava, što za rezultat ima razvoj privrede u Srbiji.

Svakako, na privredni rast Srbije veliki uticaj imaju i mnoge reforme koje su sprovedene poslednjih godina, kao i poboljšanje uslova poslova i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, koje se ogleda u digitalnoj transformaciji. Pre nekoliko meseci uspostavljen je projekat "e-papir", koji ima za cilj da smanji administrativne troškove od 15 do 20 odsto do 2021. godine.

Ovaj projekat je posebno važan za mala i srednja preduzeća koja ostvaruju čak 35% BDP u Srbiji. Srbija ide u dobrom pravcu, jer se sve bolje rangira na "Duing biznis listi" Svetske banke za mala i srednja preduzeća.

Merama fiskalne konsolidacije, kao što sam i rekla, koje nisu bile tako popularne i lake, danas imamo mogućnost da, ne rušeći ekonomsku stabilnost naše zemlje, povećavamo plate i penzije.

Da se vratim na Zakon o privrednim društvima.

Imajući u vidu veliki rast informacione tehnologije u Srbiji, njen sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, neophodno je da se donesu mere koje podstiču razvoj te industrije, ali i drugih privrednih delatnosti i upravo informaciona industrija vrlo često angažuje mentore i konsultante koji rade za simboličnu naknadu, ili čak za obećanje da će dobiti deo udela kada privredno društvo ostvari profit, i upravo predloženom izmenom omogućava se stimulacija za njih, odnosno za učešće u kapitalu društva. To podsticajno utiče na zaposlene i na njihovo veće zalaganje i produktivnost, što svakako utiče na povećanje vrednosti kapitala samog privrednog društva.

Predložene izmene Zakona o javnom dugu treba da omoguće veću dostupnost hartija od vrednosti stranim investitorima i bolju kontrolu zaduživanja lokalnih jedinica samouprave. Učešće javnog duga u BDP Srbije za poslednje četiri godine je smanjen skoro 20% i Srbija se danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, a ne da bi isplaćivala plate i penzije što je bila situacija pre nekoliko godina.

Kada već govorimo o finansiranju infrastrukturnih projekata i kao poslanica ispred Jedinstvene Srbije koja dolazi iz Raške oblasti, želim da pohvalim jučerašnji početak radova na Moravskom koridoru. Moravski koridor će mnogo značiti ne samo za Raški okrug, već i za Rasinski i Moravički okrug, čime će se direktno uticati na ravnomerni regionalni razvoj, omogućena je lakša povezanost sa Beogradom i jugom Srbije, naši poljoprivredni proizvođači će lakše plasirati svoje proizvode i svakako će se pospešiti turistički razvoj tog dela Srbije. Upotpuniće se infrastrukturna slika tog dela Srbija koja će biti primamljivija, ne samo za strane, nego i za domaće investitore. U ovom delu Srbije živi oko 500 hiljada stanovnika, a izjave pojedinaca da je Moravski koridor nepotreban i preskup treba objasniti tim građanima koji sa velikim očekivanjem gledaju na ovaj projekat.

Inače, u ovoj godini otplaćeno je više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013. godine. Ono što treba napomenuti jeste da je javni dug, na osnovu izdatih garancija, u novembru mesecu 2019. godine iznosio oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46% manje nego 2013. godine kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

Želim da pohvalim Ministarstvo finansija, pošto vidim tu i predstavnike iz pomenutog ministarstva, jer je u novembru na međunarodnom tržištu kapitala Srbija prodala 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,2%. Bolja cena koja je ostvarena govori da je poverenje investitora u rezultat ekonomskih reformi povećan i da je smanjen rizik ulaganja u Srbiji. Uspeli smo da se u ovoj godini dva puta pojavimo na međunarodnom ekonomskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti.

Predložene izmene Zakona o sprečavanju pranje novca i finansiranju terorizma, koji je danas na dnevno redu, odnosi se na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i u ovoj oblasti Srbija je postigla značajne napretke. O tome da je Srbija u poslednjih par godina puno radila u ovoj oblasti govori Izveštaj Saveta Evrope u kojem se navodi da je za razliku od Izveštaja iz 2016. godine, kada je 10 preporuka, koje je Manival uputio Srbiji, devet ocenjeno kao delimično ispunjeno, u poslednjem Izveštaju iz februara 2019. godine se navodi da nema preporuke koja nije ispunjena.

Mislim da su Srbija i upravo Ministarstvo finansija uložilo velike napore da unapredi borbu protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i vrlo je važno istaknuti da je Srbija skinuta sa tzv. liste međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca. To je jako važno, kako za poslovanje i buduće investitore, tako i za dalji put Srbije u Evropu, ali i za saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o najvećem riziku od pranja novca, on dolazi iz krivičnog dela utaje poreza i u periodu od 2013. do 2018. godine budžet Srbije je oštećen čak za 420 miliona evra. Treba naglasiti ulogu NBS u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. To se ugleda u saradnji sa domaćim i stranim institucijama u oblasti supervizije i obuhvata razne vidove, posebno tehničkih aktivnosti. Jedna od značajnih saradnji je između NBS i Uprave za sprečavanje pranja novca koja se ogleda u mogućnosti razmene informacija, što znatno olakšava sam proces kontrole.

Da je Srbija iskreno posvećena borbi protiv pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma govori formiranje koordinacionog tela na čijem čelu je ministar finansija. Očekuje nas krajem godine ili početkom sledeće godine usvajanja nacionalne strategije iz ove oblasti. Mislim da smo svi svesni kolika je opasnost od terorizma u svetu i da je to globalni problem i da on direktno utiče na život ljudi. Srbija konstantno radi na tome da ojača napore u borbi protiv terorizma i zakonski je zabranjeno učešće naših građana u oružanim sukobima u drugim zemljama.

Za Jedinstvenu Srbiju bezbednost naših građana je na prvom mestu i uvek ćemo podržavati napore koji se ulažu da Srbija bude zemlja stabilnosti i ekonomskog napretka. U danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.
(Isključen mikrofon)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu ove sednice imamo set zakona koji trebaju da doprinesu poboljšanju izbornih uslova i njihovim usvajanjem unaprediće se izborni proces u Srbiji. Poslanička grupa JS u danu za glasanje glasaće za predložene izmene zakona.

Prateći preporuke OEBS-a, u periodu od 2003. do 2017. godine, i u cilju da predstojeći izbori budu najtransparentniji, mi danas u ovom visokom domu imamo priliku da razmatramo četiri predložena zakona.

Važno je da naši građani, gospodine ministre, znaju da su razgovori sa OEBS-om o unapređenju izbornog procesa počeli još 2017. godine i da oni nisu rezultat pritiska onih koji su upravo i donosili ove izborne zakone, a koji danas traže da se ti zakoni menjaju.

Nažalost i danas, kada raspravljamo u ovom visokom domu o tako bitnim zakonima, njih nema, ne poštujući ni instituciju Skupštine, niti narod, odnosno građane koji su ih birali i čiji glas trebaju da budu u ovom domu, jer je ovde mesto za vođenje političkih dijaloga ne na ulici. Postavlja se pitanje - da li oni izbore bojkotuju zbog izbornih zakona koji su oni donosili ili zbog toga što su svesni da zbog svega onoga što su radili nisu u mogućnosti da pređu cenzus?

Znate, ministre, oni nisu opozicija samo vlasti, oni su opozicija i svojoj zemlji, jer uporno pokušavaju da uruše mir, stabilnost i ekonomski napredak Srbije ne želeći da rade u korist svoje države i svog naroda. Čak i kada smo u Skupštini raspravljali o najvažnijem pitanju za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije, a pri tom oni su tražili da predsednik Vučić dođe u Skupštinu i predstavi dokle se stiglo u dijalogu Beograd-Priština, nisu se udostojili da dođu, da učestvuju u raspravi, da postavljaju pitanja za sve ono što ih interesuje o samom dijalogu, o samom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i tu su pokazali u stvari kolika je njihova briga za Kosovo i za narod koji je ostao dole.

To je njihova politika. Tu gde treba da budemo jedinstveni kao narod, da se ne delimo na ove i na one, oni su pokazali svoje pravo lice i pokazali da im je jedino bitno kako doći do vlasti ne vodeći računa o životu i potrebama običnog građanina.

Konkretno, izmene koje se odnose na predložene zakone treba da donesu veću odgovornost u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije, propisivanje prekršaja za javne funkcionere koji koriste javne resurse u izbornoj kampanji, kao i odgovornost direktora javnog preduzeća u slučaju korišćenja sredstava preduzeća u izbornoj kampanji. Ove izmene su rezultat rada radne grupe koja je osnovana u avgustu saradnjom sa OEBS-om i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

Prateći preporuke Radne grupe RIK je prošle nedelje donela zaključke o merama koje će preduzeti za unapređenje izbornog procesa i u cilju unapređenja širom Srbije je održano više okruglih stolova gde je stručna javnost aktivno učestvovala, i to je rezultiralo usvajanjem pomenutih zaključaka.

Planirane mere predviđaju da domaći i strani posmatrači mogu da prate rad organa za sprovođenje izbornog postupka od primopredaje izbornog materijala do utvrđivanja rezultata glasanja, zatim, skeniranja zapisnika biračkog odbora, kao i mogućnost birača da od RIK-a zahteva informaciju da li je evidentirano u biračkom spisku da li je glasao ili ne. Time je vidno povećana transparentnost samog procesa glasanje, ali i validnost samih izbora i obuka koja je predviđena za oko 500 instruktora za rad u stalnom sastavu biračkih odbora podiže kvalitet rada organizacija za sprovođenje izbora.

Iskoristila bih priliku da pohvalim vaše ministarstvo, gospodine Ružiću, Ministarstvo za lokalnu samoupravu na ažurnosti jedinstvenog biračkog spiska i što ste uspeli da uvežete matične knjige rođenih i umrlih sa jedinstvenim biračkim spiskom. Time se uticalo na regularnost ishoda izbora, pošto se u javnosti ta evidencija često spominjala u negativnom kontekstu. Matične knjige se sada vode centralizovano, u elektronskom obliku, i u tom procesu se koristila digitalizacija, a ne samo kao tehnički, već i kao društveni proces, jer se radi na jačanju poverenja građana.

Poslednjih nekoliko meseci imali smo razgovore vlasti i opozicije posredstvom Evropskog parlamenta, gde se razgovaralo o izbornim uslovima i standardima, ali i tokom tih razgovora izostanak jednog dela opozicije je pokazatelj da oni nisu zainteresovani za razgovor.

Jedino što ih interesuje da bez izbora na ulici, bez ikakvog plana i programa za građane Srbije osvoje vlast. To narod nikada neće podržati, a pogotovo kada vidimo da između njih ne postoji jedinstvo, kao ni solidarnost. Šta možemo da očekujemo? Kakvi će sutra biti upravo prema narodu i prema svojim glasačima?

Možda ću na kratko izaći, gospodine ministre, iz okvira današnje rasprave, ali ne mogu a da ne osudim nasilje koje se odigralo ispred Skupštine pre tri dana, a kada je jedan deo opozicije pokušao da razvali vrata državnog parlamenta koristeći srpsku zastavu.

Kao sportistkinja koja je mnogo puta na svetskim i evropskim takmičenjima osvajala najsjajnije medalje i sa ponosom bila ogrnuta upravo tom zastavom i sa velikim poštovanjem predstavljala svoju zemlju, žao mi je što pojedinci ne shvataju značaj i težinu naše zastave, što nikada neće doživeti emocije kada na vrhu sveta čuju himnu Srbije i sa velikom radošću drže srpsku zastavu. Tada ne bi tako besramno zloupotrebili našu zastavu, jer ona je simbol patriotizma i stradanja svih naših predaka koji su živote dali da se ona danas sa ponosom vijori na svim institucijama u zemlji predstavljajući suverenitet jedne države, jednog naroda.

Njihov odgovor na ovaj besramni čin je bio da su samo hteli da pokucaju na vrata. Gospodo, srpska zastava za to ne služi.

Poslanička grupa JS će uvek učestvovati u svim demokratskim procesima koji se tiču podizanja kvaliteta standarda života naših građana i u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati sve predložene izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na dugo očekivani Moravski koridor i ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru i ukazala na bojaznost građana sela koja se nalaze duž koridora, odnosno uz koridor koji prolazi kroz Kraljevo, odnosno pored Zapadne Morave, a to su sela Sirča, Oplanić i Morava, na njihovu bojaznost da im se ne ukine most koji ih je spajao sa njihovim njivama, sa druge strane Morave, pošto je prvim projektom to bilo i planirano.

Ministarstvo je izmenilo projekat, te je sada planiran most preko Morave i želela bih da iskoristim priliku da se zahvalim i resornom ministarstvu i samoj ministarki. Time je omogućeno da obrađuju svoje njive, olakšan im je život, i sama egzistencija njihova na selu.

Inače, put koji sada postoji kroz selo Sirča je napravljen još davne 1919. godine i napravio ga je tadašnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan Burmazović, inače Kraljevčanin i to je put koji nikada nije plavio bez obzira koliko su se puta meštani borili sa poplavama. Naravno, još jednom zahvalnost i samih meštana za razumevanje njihove potrebe da most ostane gde je i bio.

Moje pitanje danas glasi - da li je moguće i da li je izvodljivo da se u produžetku mosta nadogradi nadvožnjak? Taj nadvožnjak bi prelazio preko autoputa i time bi bio omogućen najbezbedniji i najbrži put, odnosno najbrža komunikacija sa gradom Kraljevom, kao i sa industrijskom zonom „Magnohrom“, gde inače u novootvorenoj fabrici „RVM kartonaža“ radi oko 100 ljudi iz samog sela Sirča.

U samoj industrijskoj zoni je planirano da uskoro počnu da rade još dve fabrike i taj nadvožnjak će mnogo značiti ne samo meštanima sela Sirča, Oplanići i Popovići, kojih ima oko šest – sedam hiljada, nego i budućim radnicima koji će početi da rade u novim fabrikama.

Nadam se da će Ministarstvo naći najbolje rešenje koje neće narušavati projekat izgradnje Moravskog koridora, koji je preko potreban ne samo Kraljevu, nego i celoj Raškoj oblasti, a da sa druge strane se pomogne i olakša našim građanima koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive srpska sela. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, na današnjem dnevnom redu imamo set zakona koji prate usvojeni Zakon o budžetu za 2020. godinu.

Što se tiče samog budžeta, u prethodne dve nedelje, tokom rasprave, što u načelu, što u pojedinostima, mogli smo čuti da je budžet za 2020. godinu razvojni i kojim se predviđaju veća ulaganja. Ono što je za naše građane najvažnije povećavaju se plate i penzije, a sve u skladu sa mogućnostima koje imamo. Kao takav, poslanička grupa JS je glasala za budžet Republike Srbije.

Kada govorimo o socijalnom osiguranju vojnih osiguranika, to je jedna od tema današnje sednice, treba se osvrnuti na mobilnost i operativnost Vojske Republike Srbije. Kada pogledamo od 2012. godine, mnogo se uložilo na modernizaciju opreme naše Vojske, ali i samog položaja naših vojnika. Kao socijalno odgovorno društvo treba da prepoznamo i vrednujemo sve one koji su svoj život posvetili služenju zemlji i čuvanju njene bezbednosti. Upravo je projektom izgradnje stanova za pripadnike svih struktura bezbednosti jedan od pokazatelja da država Srbija podržava i vodi računa o potrebama naših pripadnika.

Negde oko 18.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nema adekvatno rešeno stambeno pitanje. Na sreću, projekat koji od 2011. godine čeka na realizaciju, a odnosi se na izgradnju kompleksa stambenih objekata za pripadnike Vojske Srbije u Nišu, je konačno u septembru otpočeo svoju realizaciju i tu će biti izgrađeno više od 20 hiljada kvadrata stambenog prostora.

Takođe je i u Kraljevu, u Kragujevcu i Vranju je nastavljen državni program stanogradnje za pripadnike snage i bezbednosti. Što se tiče samog ulaganja u vojno zdravstvo ono se konstantno unapređuje i njime se poboljšava kvalitet života svakog pripadnika vojske, ulaže se i u nabavljanje savremenih aparata za dijagnostičko lečenje i tako je početkom godine na VMA pušten u rad savremena magnetna rezonanca koja ima naprednije performanske u odnosu na prethodne.

Predložena odluka o kojoj danas raspravljamo tiče se Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i ja bih iskoristila priliku i dodala jednu sugestiju što se tiče samog unapređenja zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, a tiče se toga da u Srbiji je kao što znamo u zdravstvenom sistemu Republike Srbije zaživeli su elektronski recepti i oni su se pokazali kao jako efikasni, smanjilo se čekanje kod doktora, a doktori imaju više vremena da se posvete pacijentima, ali nažalost još u vojnim zdravstvenim ustanovama se pišu recepti i dalje se stvaraju gužve i prosto doktori nemaju toliko vremena da se posvete svim pacijentima, i mislim da u narednom periodu uvođenjem elektronskih recepata i za vojne osiguranike će se još više raditi na unapređenju i većem kvalitetu zdravstvenog osiguranja vojnih obveznika.

Predloženi Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je još jedan način da reforme poslovnog okruženja budu takve da privuku više investicija, podignu zapošljavanje i sam privredni rast, a sa druge strane da rasterete privredne subjekte. Konkretno, predloženi zakon donosi smanjenje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5%, kao i da tokom 2020. godine pri zapošljavanju prethodno nezaposlenih lica umanjenja ukupnih obaveza iznosi 70%, a tokom 2021. godine 65% i tokom 2022. godine 60%. Sve ove mere imaju za cilj da podstaknu nova zapošljavanja i da smanje nezaposlenost u Srbiji, mogli smo malopre čuti od gospodina ministra Siniše Malog da je nezaposlenost u Srbiji prema poslednjim izveštajima ispod 10%, a čisto poređenja radi tokom 2012. godine, nezaposlenost je iznosila čak 25%, dok je nezaposlenost mladih danas oko 20%, a 2012. godine je bila čak iznad 50%.

Za Jedinstvenu Srbiju su to dobri parametri koji pokazuju da država radi na tome da motiviše preduzetnike i razne kompanije da zapošljavaju mlade, da nam mladi ostaju u Srbiji. Kao što smo mogli i videti prošle nedelje u Novom Sadu na Regionalnom forumu mladih su istaknuti problemi i razlozi odlaska mladih ne samo iz naše zemlje nego iz regiona, ali odlučnost je predsednika Aleksandra Vučića da se poboljša položaj mladih u Srbiji, da im omogući ostanak, jer su oni najbitnija karika našeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je kroz projekat podsticanja zapošljavanja mladih u 2019. godini čak 12.670 mladih steklo veštinu za bolje zapošljavanje, a od toga se zaposlilo 1.353, otvoreno je 21 preduzeće i devet habova. Godine 2014. su krenule reforme, odnosno mere fiskalne konsolidacije i rezultati su dobri i mislim da se prosto stvorila dobra atmosfera i povoljni uslovi za ulaganje i da je Srbija postala važna destinacija za ulaganje.

Donošenjem konkretnih mere uticaće se na dodatno unapređenje konkurentnosti Srbije u budućnosti, a sve u cilju povećanja zaposlenosti i podizanja životnog standarda naših građana.

Još jedan od zakona koji prati ekonomsku i socijalnu politiku Vlade je Zakon o porezu na dohodak građana koji je takođe na današnjem dnevnom redu sednice. U poslovnom ambijentu koji je danas u Srbiji i u želji da su veći prilivi investicija i otvaranje novih radnih mesta, kao efikasnije suzbijanje nelegalnog rada potrebno je usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o porezu na lični dohodak.

Jedna od važnijih izmena se odnosi na povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 na 16.300 dinara i u 2020. godini ćemo imati veći minimalac koji će iznositi 30.022 dinara.

Kada već govorimo o minimalcu za 2020. godinu samo nekoliko godina unazad 2012. godine minimalac je iznosio 17.700 dinara, 2017. godine 22.880 dinara i posmatrajući realni rast poslednjih godina vidi se da je minimalac imao najveći rast u periodu od 2017. do 2019. godine.

Procentualno, to je rast od oko 20% za dve godine, što pokazuje na očigledan napredak naše zemlje i treba pohvaliti da svake godine u septembru predstavnici Vlade imaju razgovore sa članovima Socijalno-ekonomskog saveta i razgovaraju o povećanjima minimalne cene rada i rasterećivanju privrede.

Svedoci smo da se raznim merama, koje država sprovodi, stvaraju bolji uslovi za rad i život. Polako ali sigurno se stvara bolji poslovni ambijent i kao što sam navela predloženi zakon će uticati na efikasnije suzbijanje rada na crno i Srbija je na dobrom putu da rad na crno iskoreni i želim da pohvalim projekat „Reci ne radu na crno“ koji se sprovodio tokom prošle godine u cilju podizanja svesti i građana o radu na crnom.

Podaci iz 2018. godine su ohrabrujući i tokom te godine sprovedeno je preko 70.000 inspekcijskog nadzora, što je 38% više nego u 2017. godini i zatečeno je 17% manje radnika na crno nego 2017. godine.

Očekujemo podatke za 2019. godinu i sigurna sam da će se pokazati da je trend smanjenja rada na crno da se i dalje nastavlja.

Ne sme se radnicima uskratiti pravo na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje i mislim da je veliki broj radnika na crno posledica prethodnih politika koje nisu imale uređene ove oblasti. Konstantno se radi na dopunama i izmenama zakona kojima će se poboljšati uslovi za rad, a samim tim i kvalitet života radnika i samo povećanje plata u 2020. godini je rezultat vođenja jedne odgovorne i stabilne politike.

Borba za svako radno mesto, za svakog čoveka, borba za porodicu i za mlade da nam ostaju i žive, da ostaju u Srbiji i da žive i rade je politika koju će Jedinstvena Srbija uvek podržavati.

Predloženi Zakon o poreskom postupku i administraciji ima za cilj da poboljša, odnosno olakša komunikaciju i efikasniji rad Poreske uprave. Stalnim unapređenjem elektronske komunikacije poreskih obveznika sa Poreskom upravom omogućeno je lakše i brže ispunjavanje poreskih obaveza, kao i smanjenje troškova u postupku podnošenja poreskih prijava.

Republika Srbija puno radi na modernizaciji poreske administracije u cilju smanjenja troškova građana i privrede u ispunjavanju poreskih obaveza i povećanju, odnosno boljoj poreskoj kontroli.

U poslednjih par godina porastao je nivo kvaliteta E usluga, uštedelo se puno vremena kroz eliminisanje paralelnih procesa, ponavljanja postupaka i gubitak usled dugotrajnih postupaka.

Razvojem elektronske uprave povećava se i stepen borbe protiv korupcije i sive ekonomije jer se poslovni procesi informatizuju i smanjuju se uticaji ljudskog faktora na realizaciju usluga. Kao što sam i rekla, unapređenjem Zakona o poreskom postupku i administraciji smanjuje se uticaj sive ekonomije u Srbiji koji još uvek predstavlja jedan od značajnih problema, ali nam podaci govore da se iz godine u godinu taj uticaj smanjuje i upravo to i vidimo kroz povećanje suficita u budžetu za 2020. godinu, kao i u budžetima iz prethodnih godina.

Što se tiče Predloga zakona o PIO, on je nastavak reformi. Nažalost, mnogi su upravo ovaj sistem, odnosno sistem penzionog osiguranja, a tu prvenstveno mislim da kretanje visina penzija koristili u političke svrhe nesagledavajući trenutnu ekonomsku mogućnost zemlje, pa smo tako 2012. godine bili bukvalno pred kolapsom ovog sistema, ali zahvaljujući ne tako popularnim i pre svega teškim restriktivnim merama penzioni sistem u Srbiji je opstao i danas imamo mogućnost da penzionerima povećavamo penzije u skladu sa ekonomskom stabilnošću i nenarušavajući i dovodeći u pitanje da li će penzije biti redovne.

Kao što sam navela, mere su bile restriktivne, pogotovo izmena zakona iz 2014. godine i donošenje tog zakona nije bila politička odluka, već ekonomska, ali smo uspeli da sačuvamo penzioni sistem u Srbiji, da stabilizujemo sistem PIO i to je kao rezultat imao povećanje investicija, nova zapošljavanja, čime se popravlja odnos između broja osiguranika i broja penzionera s obzirom da se sistem finansira na principu generacijske solidarnosti, odnosno dosadašnji zaposleni finansiraju penzionere. Treba zahvaliti penzionerima koji su pomogli da se zemlja finansijski konsoliduje.

Poslednja izmena i dopuna Zakona o PIO je bila 2018. godine, a stvorili su se uslovi za dalje unapređenje koje se odnosi na usklađivanje penzija po osnovu kretanja potrošačkih cena i kretanja prosečnih zarada u Srbiji, tzv. švajcarski model, a to bi značilo da će penzije rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50% inflacije i 50% rasta prosečne zarade. To u trenutnim okolnostima iznosi povećanje od oko 5,4%.

Skoro svaka zemlja u Evropi ima model po kome usklađuje penzije i verujem da će ovaj način usklađivanja penzija u Srbiji doprineti boljem položaju naših penzionera, ali i dugoročnoj stabilizaciji Penziono-invalidskog fonda, da više nikada ne dođemo u situaciju da moramo da uvodimo tako teške i restriktivne mere.

Politika koju Aleksandar Vučić vodi sa svojim koalicionim partnerima Ivicom Dačićem i Draganom Markovićem Palmom je odgovorna i prvenstveno usredsređena na poboljšanje života običnih ljudi, kao i poboljšanju slike naše zemlje u svetu.

Svedoci smo da je u poslednje vreme 17 zemalja povuklo priznanje tzv. republike Kosovo i to je dobar pokazatelj o sve boljem ugledu Srbije u svetu i da je Srbija na dobrom putu da postane ravnopravni partner u Međunarodnoj zajednici kao i lider na Balkanu.

Zbog svega navedenog, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati i glasati za sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi zakoni koji su na današnjem dnevnom redu imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge kao i veću zaštitu informacione bezbednosti, a prateći usklađivanje sa evropskom regulativom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, kao i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti

Predlog zakona o poštanskim uslugama ima za cilj da obezbedi veći stepen zaštite korisnika, kao i veću odgovornost pošiljaoca i poštanskih operatera. Kada govorimo o većoj odgovornosti pošiljaoca, ona se odnosi na obaveznu identifikaciju pošiljaoca i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljaoca, odnosno primaoca pošiljki.

Imali smo primer gde su se u poštanskim paketima nalazili različiti sadržaji, pa smo tako u prošloj godini imali slučaj gde je u poštanskom paketu pronađena živa zmija, a vanrednim terenskim nadzorom je utvrđeno da je pošiljalac naveo neistinine podatke i upravo usvajanjem predloženog zakona će se unaprediti postojeća regulativa, tako da nećemo imati više ovakvih primera. Povećanje se i dodatna zaštita građana.

Predložene izmene Zakona o poštanskim uslugama, kao što sam i rekla, predviđaju da se i prilikom slanja i prilikom primanja pošiljki utvrdi identitet pošiljaoca tako što će poštanski operater biti u obavezi da izvrši uvid u ličnu ispravu korisnika, sa fotografijom i evidentira registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca.

Prikupljene podatke poštanski operateri moraju da čuvaju najmanje godinu dana i da ih čuvaju kao poslovnu tajnu, koristeći ih isključivo za ovu svrhu za koju su i prikupljeni. Ono što može biti potencijalni problem je da li su se poštanski operateri pripremili za skladištenje i čuvanje tih podataka. Sa druge strane, treba pripremiti korisnike na novi način slanja pošiljki. Mislim da će resorno ministarstvo to raditi transparentno i kroz jedan vid javne kampanje otkloniti sve nedoumice.

Pohvalno je da je resorno ministarstvo tokom javne rasprave uključilo velike poštanske operatere u procesu donošenja zakona, da su njihove sugestije uzete u obzir i većim delom usvojene. Naravno, u skladu sa zakonom.

Inače, u Srbiji posluje oko 55 kurirskih službi. Ono po čemu je specifična zemlja je da naši građani, firme, za slanje paketa uglavnom koriste tzv. ekspres uslugu, a to podrazumeva da kurir na kućnom pragu preuzme paket i da ga isporuči na ruke. Taj vid usluge beleži kontinuirani trend rasta u Srbiji i zbog cene same usluge, ali i zbog toga što pošiljalac ne mora da dolazi na šalter, pa time i dobija na vremenu.

Predloženi zakon o informacionoj bezbednosti ima za cilj usklađivanje sa odredbama informacionih sistema u EU koji je usvojen u julu 2016. godine i doprineće boljoj povezanosti svih učesnika u oblasti informacione bezbednosti, kao i razmeni informacija i međusobnoj podršci u slučajevima koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Srbiji.

U Srbiji je inače Strategija razvoja informacione bezbednosti za period od 2017.-2020. godine, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti. Jedinstvena Srbija smatra da se puno ulaže i radi na informacionoj bezbednosti i prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti, Srbija je na desetom mestu na listi od 69 zemalja. Imajući u vidu podatak da se na svakih 39 sekundi dogodi jedan sajber napad, a da hakeri u toku samo jednog minuta zarade čak 2,9 miliona dolara i da je šteta od sajber kriminala u svetu godišnje oko 600 milijardi dolara, usvajanjem ovog Predloga zakona informaciona bezbednost u Srbiji će biti veća i pomoći će celom društvu da se oseća bezbednije.

Primenom ovog zakona moći ćemo da odgovorimo i izazovima i da se suprotstavimo visoko tehnološkom kriminalu. Srbija je među prvima uspostavila posebno tužilaštvo za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, kao i posebno odeljenje u MUP-u za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala. To govori o rešenosti Srbije da se bori protiv sajber kriminala i da poveća informacionu bezbednost naše zemlje.

Treba pohvaliti MUP koji u saradnji sa Interpolom, Evropolom i drugim regionalnim organizacijama radi na suzbijanju sajber kriminala. U MUP-u posebno obučeni policijski službenici, opremljeni najsavremenijom tehnikom i softverima svakodnevno rade na suzbijanju visoko tehnološkog kriminala i utiču na to da informaciona bezbednost naše zemlje bude na visokom nivou.

Kada govorimo o informacionoj bezbednosti Srbije, da bi ona bila potpuna treba obratiti pažnju na upućenost lokalnih samouprava i tu treba pružiti podršku za unapređenje informacionih sistema, kapaciteta IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Većina gradova i opština u Srbiji može da se nosi sa potencijalnim hakerskim napadima i to se vidi kroz analizu Kancelarije za e-upravu, ali je prilično ranjiva na potencijalnim internim zloupotrebama informacija. Treba raditi na edukaciji i većem mehanizmu kontrole odliva informacija kako bi se povećala zaštita podataka na nivou lokalnih samouprava, samim tim i njihova bezbednost.

Sam tehnološki razvoj donosi nove probleme koji se tiču bezbednosti, a najosetljivija grupa su deca i oni su najviše izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Želim da pohvalim kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji ima za cilj da savetuje kako se zaštititi na internetu i mogućnost prijave ugrožavanja bezbednosti dece. Ovim kontakt centrom su preduzete preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao i u njegov rad su uključeni Ministarstvo prosvete, rada, unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo.

Svesni smo činjenice da su internet i društvene mreže sve dominantnije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije, te informaciona bezbednost predstavlja izazov, ne samo za državu, nego i za samo društvo, i smatram da je edukacija i digitalna pismenost mogu doprineti da bezbednost na internetu bude što veća, jer poznavanje sa potencijalnim zloupotrebama, ne samo dece, nego i odraslih, smanjuje se rizik od eventualnih posledica.

Mene, kao roditelja, zgrožava podatak da se kod dece od tri godine, već javlja zavisnost od igrica, koje za posledice imaju nezdrav psihofizički razvoj dece. Kao sportista, ali prvenstveno, kao roditelj, koristim priliku da apelujem na sve roditelje, da svoju decu usmere na sport, nije bitno koji, bitno je da se deca bave sportom, da svoje slobodno vreme koriste za druženje sa vršnjacima, da se igraju ispred zgrade ili u parku, a da računare i telefone koriste kako bi unapredili i pratili savremene načine učenja. Tako ćemo izbeći primer Kine, u kojoj postoje čak i klinike gde se deca i odrasli odvikavaju od igrica.

U Srbiji je poznata potreba za prevencijom i ranom obukom najmlađih, odnosno da imaju nastavu o bezbednosti, u okviru koje je jedna od najvažnijih tema, upravo informaciona bezbednost, prevencija nasilja i zloupotreba na internetu. Upravo se zbog toga i održavaju razne radionice i želim da pohvalim „IT karavan“ koji organizuje takmičenje naših učenika iz digitalne pismenosti i bezbednosti, pored toga edukacija o bezbednosti na internetu sprovodi se i putem predavanja, koje predstavnici kontakt centra drže u školama za roditelje i za decu.

Važan je i uloga Nacionalnog centra, koji se ogleda u podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti, informisanje u javnosti o incidentima i pružanju pomoći u slučaju incidenta.

Predlog zakona koji se odnosi na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza, se ogleda u tome da Srbija svakodnevno radi na modernizaciji standarda poštanskih razmena, ispunjavajući misiju Svetskog poštanskog saveza, a to je unapređenje univerzalne poštanske usluge. Treba istaći podatak da je Srbija bila među 22 zemlje osnivača, davne 1874. godine, kada je i osnovan Svetski poštanski savez.

Kao što sam i na početku rekla, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, koji su na dnevnom redu, ove sednice. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, na dnevnom redu današnje sednice imamo vaš izveštaj, gospođo Janković, odnosno Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu.

Kada govorimo o ravnopravnosti, uvek nam je fokus na rodnoj ravnopravnosti i mislim da je ona u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori. Za Jedinstvenu Srbiju su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni i mislim da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome.

Možemo za jedan od dobrih primera uzeti upravo i ovaj visoki dom, gde je 2012. godine bila 81 poslanica, dok nas sada ima 90. Upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22. mesto od 190 zemalja po broju poslanica koje se nalaze u parlamentu. I broj poslaničkih mesta koja pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom. Kada pogledamo 1990. godinu, kada je samo 1,6% žena izabran, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2011. godine, nakon izmene izbornih zakona, kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, na izborima 2012. godine povećava se na 32,4%.

Danas, kao što sam rekla, u Skupštini nas ima 90 i pokazale smo da nismo samo broj ili procenat, već je svaka od nas svojim angažovanjem doprinela da žene budu vidljivije ne samo u politici nego da se njihov glas, potrebe i problemi čuju i da se konkretno i donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Puno smo doprineli i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema u koju će se uključiti sve institucije i želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše kancelarije i vaš rad, gospođo Janković. Uvek ste bili uz svaki poziv Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost. Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira.

Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti, a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama i prateći aktivnost mnogih lokalnih samouprava vidi se da su oni ozbiljno pristupili vašim predlozima i da će se u narednom periodu upravo videti i konkretni rezultati tih mera.

Tu svakako ne treba stati. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim će se, sigurna sam, poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo učešće u svim sferama društvenog života.

Nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što svojim radom, iskustvom i znanjem su to zaslužile i to ne sme da im se uskrati samo zato što su žene. Jer, žene predstavljaju osnov za jedno moderno uređeno društvo, odnosno jednu zemlju, a Srbija je upravo takva zemlja.

Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija i nalazi na 22. mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja žena u politički život, ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedan od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja. Na primer, žene u Švedskoj zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Zaključak se sam nameće - davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je Globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu ukazao na sužavanje rodnog jaza i na smanjenje rodne nejednakosti, ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlika između žena i muškaraca. Za mene je iznenađujući podatak bio da Nikaragva i Ruanda spadaju u grupu vodećih zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih i razvijenih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da je jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, a njihova neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, usluga, informacija, zapošljavanja, sporta, kao uslova za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima. I vi ste u vašem izveštaju, gospođo Janković, ukazali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na tu diskriminaciju i mislim da je tu možda ona čak najviše i izražena. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu, nego i na psihičku snagu i koliko znači bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na Paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na samom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji. Ministarstvo za sport radi na ravnopravnosti svih sportista i isto se nagrađuju medalje koje osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo i o školskom sportu, omogućiti, odnosno raditi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svoj deci. Mislim da to utiče na izgradnju njihove ličnosti i da pomaže da se sutra kroz život i sve ono što život nosi bore lakše, jer imaju izgrađen zdrav takmičarski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljno sazreli, ali kada pročitam Izveštaj imam bojazan da još puno moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Njihova volja i, mogu slobodno reći, njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice treba da nam bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik, upravo se susrećete sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, a podnete su na osnovu invaliditeta i u Izveštaju ste i naveli koliko je pritužbi bilo. Nadam se da će u vašem sledećem izveštaju, a gledajući koliko Srbija radi na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati sve ideje i projekte koji će doprineti ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato treba ukazati na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. U Izveštaju ste naveli da se najveći deo pritužbi, a kada govorimo o starosnoj diskriminaciji, odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina nisu primamljivi budućim poslodavcima. Ne smemo ih zanemariti i ostaviti da budu prepušteni sami sebi i zato želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starijih građana na materijalnu podršku, kao i preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu starijih osoba.

U Izveštaju ste naveli i u procentima su izraženi svi oblici diskriminacije sa kojima se susrećete. Naveli ste i da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio koordinaciju između institucija. Godine 2018. sa radom je počela i nacionalna SOS linija kao jedan vid podrške žrtvama nasilja, ali svakako moramo još puno raditi na jačanju te podrške.

U 2018. godini je zabeležen i manji broj pritužbi po osnovu diskriminacije i neravnopravnosti nacionalnih manjina. Problemi sa kojima se oni susreću su neadekvatni uslovi za život, obrazovanje, zapošljavanje. Država radi na tome da se ti uslovi poboljšaju i da njihovo učešće u svakodnevnom životu bude vidljivije i što veće.

Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, i želimo da zajedno radimo na tome da Srbija bude zemlja sa ravnopravnim šansama za sve.

Na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja. Iskoristila bih priliku da pohvalim formiranje ove komisije. Smatram da je od suštinskog značaja da se utvrde posledice koje je ostavilo bombardovanje 1999. godine na živote naših građana. Svakako ne smemo zaboraviti sve žrtve i svo stradanje koje je Srbija podnela tokom bombardovanja. Moramo da sačuvamo istinu, i zbog nas i zbog budućih generacija.

Kao što sam i navela, Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati i glasati za Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i za Predlog odluke. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, stiže nam oktobar, a sa oktobrom se ponovo otvara pitanje starih studenata. Za nas iz JS nije ništa sporno, studentima se pruža još jedna prilika da završe studije po programu po kojem su i upisali i na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni program.

Mislim da je u celoj situaciji i ohrabrujući podatak da je, zahvaljujući prošlogodišnjoj izmeni predloženog zakona, diplomiralo je više od 1.000 studenata.

Stari studenti nikome ne smetaju i njima je prvenstveno u interesu da završe fakultet koji su upisali. U današnjoj raspravi smo mogli čuti da su to studenti kojima je ostalo svega nekoliko ispita do završetka studija.

Imala sam priliku da razgovaram sa tzv. večitim studentom, tj. studentkinjom, koja je imala prosek 8,5, ostalo joj još tri ispita do diplomiranja, morala je da se zaposli, zapostavila je fakultet, rodila je troje dece i, zahvaljujući upravo mogućnosti produžetka studiranja, ona je prošle godine diplomirala.

Ministre, drago mi je da ste pokazali dobru volju da damo, ne bih rekla šansu, već mogućnost da svi koji su upisali fakultete po starom programu, a imaju želju da ih završe, to i mogu, jer u našem narodu i postoji izreka „čovek se uči dok je živ“.

Kada bismo danas raspravljali posebno i o razlozima zbog kojih oni nisu završili fakultete, ima ih mnogo, počev od toga da neki nisu imali finansijske mogućnosti, pa su morali da rade, do toga da na skoro svakom fakultetu postoji nekoliko ispita koji su kamen spoticanja. Mišljenja sam da ako stare studente prebacimo na novi program, tek onda neće završiti studije. S druge strane, postoje dobri predlozi da broj ispita koji im nedostaju, polažu po novom programu, to jest da im se priznaju položeni ispiti, a da iz novog programa odaberu broj preostalih ispita koji su najvažniji da bi zaokružili taj studijski program.

U tom slučaju to bi bio napor za fakultete, jer bi morali da napravi personalizovane studijske programe, što se može uraditi po zakonu. Imali smo sličnu situaciju 1992. godine na ETF-u, kada se menjao nastavni plan i program i oni su primenili u pravo ovaj model i nisu imali nijednog starog studenta, jer su svi studenti prihvatili novi.

Mene samo brine da studenti koji studiraju po starom programu ne budu uskraćeni za ono što nudi novi inovirani program. Kao što znate, ministre, zbog savremenih društvenih zahtevi, programi se akredituju na pet godina. Postoji bojazan da li će studenti koji nastavljaju studije po starom programu biti profesionalno kompetentni po završetku studija. Na primer, kada govorimo o obrazovanju budućih nastavnika, unazad nekoliko godina je uveden veliki broj novina u obrazovnom sistemu, što je moralo biti ispoštovano prilikom akreditacije novih studijskih programa za nastavnike.

Studenti koji studije nastavljaju po ranijim programima će biti uskraćeni za te sadržaje, što može se odraziti negativno na efekte njihovog rada u školama.

Moram i da naglasim da moramo da uradimo sve da olakšamo studentima, da olakšamo njihovo studiranje, a ne da ih vraćamo unazad. Za Jedinstvenu Srbiju je svaki student bitan. Želimo da svako od njih po završetku fakulteta ostane u Srbiji i da upravo svojim znanjem grade modernu Srbiju, tako da ćemo u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati predložene izmene Zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predloženi zakon o dualnom modelu studiranja koji je danas na dnevnom redu ove sednice Jedinstvena Srbija vidi kao izgradnju čvršće veze između univerziteta i institucija u kojima će studenti raditi nakon završenih studija.

Smatramo da se upravo predloženim zakonom unapređuje kvalitet praktične nastave, što će omogućiti mladim ljudima da pored sticanja teorijskog znanja na fakultetima, učenjem kroz rad u realnom sektoru steknu i određene veštine i znanja koja će im omogućiti brže i lakše zaposlenje nakon završetka studija ili čak pokretanje sopstvenog biznisa, jer ovaj vid obrazovanja razvija i preduzetnički duh.

Šta je suština ovog zakona? Suština je da studenti nauče posao i steknu veštine potrebne da unaprede svoje kompetencije. Mi smo 2017. godine, kao što ste i rekli u svom izlaganju, gospodine ministre, usvojili Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i čuli smo da ste zadovoljni njegovom implementacijom i da je plan Ministarstva da se u narednoj godini uključi što veći broj đaka. Osnovni cilj ovog vida obrazovanja je brže prilagođavanje procesima rada, tačnije da nam deca iz srednjih škola budu spremna za izazove koje ubrzana modernizacija i tehnologija donose.

Za Jedinstvenu Srbiju je jako bitno što je prioritet vašeg ministarstva, gospodine Šarčeviću, da kvalitetno obrazovanje bude dostupno svima, znamo da to nije lak posao i da se sa reformom obrazovanja kasni nekoliko decenija i želim da pohvalim uvođenje elektronskih dnevnika, kao i projekat da se u školama uvede brzi internet, 10.000 digitalnih učionica i to je stvorilo potpuno novi standard u obrazovanju, prateći naravno ubrzani tehnološki razvoj.

Za narednu godinu je najavljen novi sistem obrazovanja, a to je i vi ste malopre i spomenuli jedinstveni informacioni sistem i sa njegovom primenom se i praktično i počelo u junu, kada je krenulo i elektronsko upisivanje đaka i studenata u školama i fakultetima. Jedinstveni informacioni sistem podrazumeva dodeljivanje jedinstvenog obrazovnog broja svakom učeniku i studentu i tako će država biti u mogućnosti da učenike i studente prati kroz celo njihovo školovanje.

Možda sam malo izašla iz teme današnjeg dnevnog reda, ali svakako nisam izašla iz teme obrazovanja i predloženi zakon koji se odnosi na dualno obrazovanje studenata Jedinstvena Srbija vidi kako mogućnost bržeg zapošljavanja studenata po završetku studiranja i sigurni smo da bi svaki poslodavac više voleo da ima kadrove koje osim teorijskog znanja ima i praktično znanje.

U javnosti se spekulisalo da dualno obrazovanje predstavlja iskorišćavanje učeničke radne snage. Smatram da to nije tačno iz razloga koji sam malopre navela, a koje ću i sada ponoviti. Ovim modelom obrazovanja stiče se više znanja i veština koje će sutra studentima krčiti put u započinjanju svoje karijere i otklanja se razlika između teorije i prakse, jer jedno bez drugog ne mogu.

Upravo kada sam spomenula povezanost teorije i prakse imala sam priliku da razgovaram sa dve profesorke, profesorkom Popović i Anđelković sa državnog univerziteta u Novom Pazaru i Pedagoškog fakulteta u Vranju. One su sprovele istraživanje sa ciljem da se sagledaju mišljenja zaposlenih u školama, o tome koliko inicijalno obrazovanje uticalo na razvijanje njihovih profesionalnih kompetencija i pripreme za rada i obavljanje zadataka koji se od njih očekuju u školama. Ispitanici su bili svi svršeni studenti sa svih univerziteta koji obrazuju studente za rada u školama. Rezultati su pokazali da fakulteti obezbeđuju dobru teorijsku osnovu i širok spektar akademskog znanja, ali uočeno da nedovoljna pažnja posvećeno sticanju praktičnih znanja i veština koje su neophodne za profesionalno obavljanje ovog posla. Zaključuje se da profesionalna kompetencija zaposlenih u školama se ne mogu razvijati prevashodno putem teorije, već je potrebno unaprediti mogućnost iskustvenog učenja i povećati boravak studenata, budućih pedagoga u školama.

Upravo ovaj predloženi zakon i podržava ideju za boljim i snažnijim uključenjem studenata u praktičnu nastavu i kada sam već spomenula studente buduće pedagoge to bi za njih u praksi značilo stvaranje čvršćih veza između fakulteta i škola domaćina i to bih svakako imalo dvostruku dobit. Sa jedne strane razvijanje profesionalne kompetencije studenata, a sa druge strane unapređenje profesionalnih kompetencija već zaposlenih u školama. Svrha učenja uz rad jeste izgradnja veštine individualnih mogućnosti koje se sve više prepoznaju kako dragoceni alat za razvoj budućih diplomaca pripremljenih za uspešno obavljanje poslova na radnom mestu.

Jedinstvena Srbija će glasati za predlog zakona o dualnom modelu studiranja, jer želimo da se zajedno borimo da mladima obezbedimo bolju budućnost, da mladi po završetku školovanja ostaju u Srbiji da žive od svog rada i truda. Želimo da se zajedno borimo i protiv bele kuge da bih nam škole i fakulteti imali svake godine sve više đaka i studenata.

Što se tiče drugog predloženog zakona o regulisani profesijama i profesionalnim kvalifikacijama, mi smo prošle godine usvojili Zakon o profesijama od posebnog značaja, a koje su u skladu sa Nacionalnim planom za usvajanje pravih tekovima EU i u njemu je predviđeno da do ulaska u EU Srbija usvoji i predloženi zakon kojim će se omogućiti mobilnost, tj. slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU.

Predlogom zakona će se omogućiti automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija, profesionalnog iskustva i stečenih prava za lica koja već obavljaju određenu regulisanu profesiju. Ovaj zakon će uticati na otvaranje tržišne konkurencije ulaskom strane radne snage na domaće tržište koje će biti otvoreniji. Povećaće se ponuda usluga uz pristupačne cene što za rezultat svakako ima povećanje konkurentnosti. Kao što sam i napomenula u svom izlaganju Jedinstvena Srbija, odnosno Poslanička grupa JS će glasati i za ovaj predloženi zakon u danu za glasanje. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Dačiću, međunarodni sporazumi koji su danas na dnevnom redu sednice nam govore da Srbija vodi vrlo odgovornu spoljnu politiku i moram da pohvalim rad Ministarstva spoljnih poslova i vas, gospodine Dačiću, koji, naravno, sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radite na unapređenju položaja Srbije u svetu.

Sve je veći broj zemalja koje povlače priznanje tzv. nezavisne republike Kosovo nam govori o tome. Evo, pre neki dan imamo i 15. zemlju koja je povukla priznanje Kosova i sve je veći broj zemalja koje povlače priznanje i to postaje osnovni kamen spoticanja tzv. nezavisnoj republici Kosovo u misiji da budu međunarodno priznati, i to na čelu sa ratnim zločincima Tačijem i Haradinajem, jer su shvatili da gube međunarodne pozicije koje su ostvarili u trenutku kada je naše Ministarstvo spoljnih poslova, na čelu sa Vukom Jeremićem, dozvolilo da priznanje Kosova prođe tek tako, bez ikakve diplomatske borbe. Danas je mnogo teže vama, gospodine Dačiću, ispravljati te greške, nego tada sprečiti priznanje, ali su se oni bavili svojim ličnim karijerama.

Danas ti isti daju sebi za pravo da uopšte pominju Kosovo i da vode politiku naklonjenu kosovskim vlastima, dodvoravajući se stranim faktorima kako bi ih oni održali na političkoj sceni Srbije, uprkos tome što ih narod više ne želi. Njihova politika bojkotovanja, ne samo rada ove skupštine, koja je mesto za dijalog, već i bojkotovanja najavljenih izbora, kao vida demokratskog izražavanja volje naroda, ne šalje poruku ohrabrenja našem narodu na Kosovu koje čekaju vrlo važni izbori u oktobru, možda i odlučujući za njihov opstanak i ostanak na Kosovu. Njihova filozofija bojkotovanja izbora bi naš narod obrisala na Kosovu i sve vidove demokratske borbe predala u ruke ratnim zločincima terorističke OVK.

Ovi sporazumi koje ćemo danas na ovoj sednici ratifikovati nisu bitni samo sa aspekta diplomatskih dokumenata, već i zbog učvršćivanja prijateljskih odnosa sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, već otvaraju mogućnost mnogo šireg aspekta saradnje u oblastima ekonomije, sporta, obrazovanja i kulture i želimo da ta saradnja u budućnosti bude što bolja.

Spoljna politika je poslednjih godina shvaćena kao vrlo ozbiljna politička aktivnost sadašnje Vlade i vi ste gospodine Dačiću, kao resorni ministar i predsednik Vučić drastično popravili ugled Srbije u svetu o čemu govori eminentni britanski časopis „Fajnenšl tajms“, gde je Srbija na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija. To je rezultat zajedničkog rada, kao što je malopre i predsednik JS gospodin Dragan Marković Palma u svom obraćanju rekao , vašeg i predsednika Vučića, kao i vođenja jedne odgovorne politike i sprovođenja reformi koje nisu bile lake, ali su se isplatile i Srbija danas ima političku, fiskalnu i finansijsku stabilnost. Srbija je danas zemlja u kojoj je poboljšan poslovni ambijent i u kojoj će se u budućnosti, zahvaljujući strateškim odlukama Vlade, omogućiti još veći ekonomski rast i bolji životni uslovi za naše građane.

Srbija danas ima veći ugled, ne samo u svetu, nego je postala i lider u regionu, a taj se ugled stiče samo poštovanjem koje dobijate kada štitite nezavisnost i suverenitet svoje zemlje i to je upravo ono što vi, gospodine Dačiću, ističete u svom radu i zahvaljujući takvom načinu vođenja spoljne politike vaš cilj da broj priznanja padne ispod 97 zemalja nije nemoguć.

Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa JS je uvek podržavala rad ove Vlade i gospodina Vučića, tako da će u danu za glasanje glasati za ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, set zakona o kojima danas raspravljamo vezani su za trgovinu i doprineće približavanju našeg tržišta evropskim i svetskim standardima, a to će uticati na brži razvoj naše digitalne ekonomije i društva.

Jedinstvena Srbija smatra da je uređenje trgovinskog sektora neophodno usled stalne modernizacije i razvoja, a posebno sektor maloprodaje, imajući u vidu podatak da 19% od ukupnog broja zaposlenih radi u trgovini, a njen udeo u BDP-u iznosi oko 10%. Predloženi zakon o trgovini ima dosta izmena u odnosu na važeći zakon koji je prilično star. Uveo je nove pojmove koji nisu postojali u sadašnjem zakonu i poboljšao je postojeću terminologiju i definicije sa ciljem smanjenja pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti.

Predlogom Zakona o trgovini će se regulisati internet prodaja, s obzirom na to da ona ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu. Podatak da je u prošloj godini u Srbiji oko 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu je stvorio osnov da Srbija sa 45. mesta po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije skoči na 34. mesto, ispred mnogih zemalja u okruženju. Koliko je bitno da pratimo modernizaciju i digitalizaciju i da tu ne smemo da ispustimo korak sa drugim zemljama, procena je da će do 2030. godine čak oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine.

Mislim da je najveća prepreka za brži razvoj elektronske trgovine manjak edukacije kako prodavaca, tako i potrošača. Istraživanje je pokazalo da je najveći neprijatelj neznanje i nedovoljna informisanost pre svega potrošača, ali i trgovaca o mogućnostima elektronske trgovine. To znači da je neophodno povećati svest građana o prednostima elektronske trgovine i izgraditi poverenje. Postojeći zakon o elektronskoj trgovini je prilično dobar i on je usklađen sa direktivom Evropske unije, tako da su izmene minimalne, a tiču se regulatorne harmonizacije u svetlu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Elektronska trgovina je mnogo više od jednostavnog načina da potrošači ostvare kupovinu i prodaju, ona je važan pokretač ekonomskog razvoja, pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća. Najbolji primer prednosti koju donosi elektronska trgovina je Kina, gde se trećina maloprodaje odnosi na elektronsku trgovinu. Čisto podataka radi, kineski gigant "Alibaba", kao najpoznatija elektronska prodavnica, u samo 24 sata napravi promet veći od 30 milijardi dolara.

Predlogom zakona o trgovini ustanovljena je razlika između elektronske trgovine namenjene domaćem tržištu i elektronske kupovine namenjene inostranom tržištu. Takođe, uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije.

Kada već govorimo o Predlogu zakona o trgovini, želim da se osvrnem i na posetu francuskog predsednika i trgovinsku saradnju koju naša zemlja ima sa Francuskom, a ona se ogleda u tome da je za prvih pet meseci ove godine robna razmena sa Francuskom iznosila preko 500 miliona dolara i da je u prošloj godini oko 4.600 preduzeća poslovalo na francuskom tržištu. To su ohrabrujući podaci kako za srpsku privredu, znajući da je Francuska tržište sa skoro 67 miliona stanovnika, tako i za srpsku trgovinu i da će sporazumi koji su juče potpisani doprineti da robna razmena sa Francuskom u narednim godinama bude u porastu.

Svakodnevni rad naše Vlade ima za cilj da Srbija bude lider u regionu i da svojom stabilnom ekonomskom politikom privuče što više stranih investitora, da budemo otvoreno i povoljno tržište. Možemo primetiti da se poslednjih godina broj investitora u Srbiji povećao i za to je zaslužan svakako i predsednik Vučić, vođenjem ozbiljne državne politike, ali imamo i dobre primere gde su pojedinci uspeli da svojim zalaganjem dovedu investitore. Imamo primer Jagodine, gde je u poslednjih nekoliko godina došlo čak osam investitora.

Mislim da nisam izašla iz teme kada govorim o bitnosti dovođenja investitora, jer to omogućava zapošljavanje naših građana, što doprinosi povećanju standarda i njihove kupovne moći, to se na kraju odražava i na samu trgovinu. Svi predloženi zakoni su moderni i u skladu su sa činjenicom da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, prate trendove u svetu gde sve postaje digitalno.

Za Jedinstvenu Srbiju je bitno da zakoni prepoznaju savremene oblike poslovanja i preduzetništva, čime podstičemo ljude da razmišljaju i da sve više koriste sve dostupne vidove elektronske trgovine. Zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predložene zakone. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti iz Agencije za borbu protiv korupcije, danas imamo priliku da analiziramo i raspravljamo o Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Kada govorimo prevenciji i borbi protiv korupcije, JS smatra da je to jedan od prioriteta u procesu reformi koji se sprovodi u Srbiji na putu ka članstvu u EU. Skoro svakodnevno se može primetiti odlučnost države da stane na put korupciji, kao i volja u sprovođenju antikorupcijskih, sistemskih mera koje sprovodi ovaj visoki dom i Ministarstvo pravde i sama Vlada.

Postoje kritike koje su vezane za borbu protiv korupcije i koje donekle zbunjuju građane, ali jasno se može reći da je Republika Srbija, od Antikorupcijskog tela Saveta Evrope, pozitivno ocenjena za donošenje sistemskih antikorupcijskih zakona i mera koje se sprovode u državi.

Ono što nas očekuje je promena Ustava u delu pravosuđa, gde će biti uvedeni novi mehanizmi za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i to je u završnoj fazi. Donet je Zakon o sprečavanju korupcije. U završnoj fazi je i pripremanje zakona o poreklu imovine, koji su mnogi decenijama najavljivali, ali očigledno da nije bilo ni političke volje, ni političke snage za njegovo donošenje i usvajanje. Upravo će ova Vlada uputiti taj zakon Narodnoj skupštini i time će dodatno biti unapređena borba protiv korupcije.

Za JS to znači da će građani Srbije biti zadovoljniji još višim stepenom ojačavanja sistemske borbe protiv korupcije u Srbiji.

Problem korupcije ne postoji samo u Srbiji ili regionu, to je problem svetskih razmera i iskoristila bih priliku da pohvalim saradnju naše Agencije za borbu protiv korupcije i Nacionalne antikorupcijske agencije Italije. Ta saradnja se ogledala kroz tvinig projekat koji je trajao dve godine i bio je finansiran od strane EU. Tokom realizacije projekta razmenjena su iskustva i znanje između ove dve agencije, što je veoma značajno, jer je iskustvo Italije u borbi protiv korupcije značajno veće.

Uspešna je i saradnja našeg Tužilaštva za organizovani kriminal, ali i Tužilaštva za borbu protiv mafije Italije i to je od izuzetnog značaja, kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog kriminala. Od 2018. godine srpski tužioci i policajci pohađaju stručnu obuku u Italiji u oblasti protiv korupcije i finansijskog kriminala.

Kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Srbija je prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucije za prevenciju korupcije, a u cilju prikupljanja i razmene informacija, kao i dobre prakse između institucija za prevenciju borbe protiv korupcije. Mrežu čini više od 15 zemalja i vi ste, gospodine Sikimiću, jedan od dva potpredsednika ove organizacije.

Kao što sam i napomenula, JS smatra da je ova Vlada prepoznala da se borbom protiv korupcije poboljšava kvalitet života građana, vraća se poverenje u državne institucije i poboljšava se celokupna slika naše zemlje u svetu. Jasna je i politička volje Srbije, Vlade Srbije i njena odlučnost za borbu protiv korupcije i mislim da će Zakonom o poreklu imovine, na koji se čeka već 30 godina, biti napravljen veliki korak u toj ni malo jednostavnoj borbi.

Jedinstvena Srbija smatra da Srbija ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije i u prilog tome govore rezultati iz protekle godine, gde je povećan broj osuđujućih presuda, kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom, a najčešće je reč o presudama protiv odgovornih lica za zloupotrebu službenog položaja i primanja mita. Među tim postupcima su i postupci koji se vode i protiv visoko pozicioniranih službenika, poput direktora i odgovornih lica u državnim institucijama.

Da bi Agencija za borbu protiv korupcije u svom radu bile efikasnija, mi smo pre par mesecu u Narodnoj skupštini odobrili veći broj izvršilaca u radu Agencije i mislim da je to direktna potvrda da je država rešena da istraje u borbi protiv korupcije.

Srbija ima evropski standard i pokazuje da prednjači u regionu protiv korupcije i kada govorimo o konkretnim merama koje se sprovode, ne možemo a da se ne osvrnemo na Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je urađen po najvišim standardima Saveta Evrope, zbog čega mnoge zemlje, prvenstveno iz centralne Evrope, traže pomoć upravo iz Srbije u pisanju takvih zakona. Uzbunjivači su potrebni Srbiji, jer oni ne narušavaju, već štite sistem i ovim zakonom je napravljen veliki korak napred, jer lica koja ukazuju na korupciju imaju adekvatnu zaštitu pred sudom i samim tim se sam sistem pokrenuo. Oni društvu ukazuju na problem i društvo to treba da prepozna kao dobar korak u sprovođenju pravde i uređenju sistema i treba da se suoči sa problemom na adekvatan način i da ga rešava u samom začetku.

Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje se od 2015. godine, a pre njegovog stupanja na snagu je oko 1.200 sudija i preko 300 službenika, sudijskih pomoćnika bilo obuhvaćeno obaveznim programom obuke i time je stvoren osnova da se ovaj zakon implementira i adekvatno sprovodi.

Jedinstvena Srbija podržavana napore Vlade u sistemskoj borbi protiv korupcije. U Danu za glasanje podržaće Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije i sve što Agencija za borbu protiv korupcije bude radila u narednom periodu u cilju iskorenjivanja korupcije iz sistema, jer samo tako ćemo garantovati vladavinu prava i povratiti poverenje građana u državne institucije. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kao poslanica JS koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva, zadovoljstvo mi je što danas u ovom visokom domu mogu da učestvujem u diskusiji o Predlogu zakona koji se odnosi na realizaciju izgradnje deonice auto-puta Pojate-Preljina.

Izgradnjom ove deonice, odnosno Moravskog koridora direktno će se uticati na ekonomsko osnaživanje ne samo Raškog, već i Zlatiborskog, Rasinskog i Moravskog okruga, a to je kada govorimo o brojkama, oko 500.000 stanovnika i oko 20.000 privrednih subjekata.

Za nas iz JS izgradnja ne samo Moravskog koridora, nego i završetak Koridora 10 i 11 predstavlja veliku odgovornost države prema svojim građanima, jer da bi se bilo koji deo naše zemlje mogao razvijati i biti privlačan investitorima, najvažnija je blizina upravo auto-puta ili aerodroma.

Realizacijom infrastrukturnih projekata doprinosi se napretku cele privrede, a samim tim i ravnomernom regionalnom razvoju. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, povećava se produktivnost svakog poslovanja i tako se stvaraju uslovi za veću konkurentnost. Područje sa razvijenom infrastrukturom i mrežom auto-puteva su privlačnija za strane investitore, za izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, ali i kao turistička destinacija.

Ne mogu, a da ne spomenem da će već u petak 28. juna zvanično biti otvoren aerodrom „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva, koji će za početak biti za civilni saobraćaj, a kasnije za kargo prevoz. Otvaranjem aerodroma „Morava“ će se pojačati ne samo privredna ponuda Raške oblasti, već i turistička i mnoge lepote Raške oblasti, kao što su manastir Studenica, Žiča, Kopaonik, Vrnjačka banja, biće primamljiva destinacija za mnoge turiste.

To će doprineti većoj uposlenosti proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatnu mogućnost za realizaciju razvojnih projekata lokalne samouprave. Domaćim i stranim turistima biće dostupne turističke ponude banjskog, zdravstvenog i planinskog turizma, što je značajno kada znamo da je direktan doprinos turizma BDP-a u Srbiji oko 2,2%.

Moravskim koridom će se poboljšati pristup i povezivanje centralne Srbije sa Koridorom 10, što za posledicu ima mnoge pozitivne efekte, kao što su vremenska ušteda, manji troškovi transporta i bolja regionalna povezanost. Upravo nekoliko dana nakon otvaranja južnog kraka Koridora 10, poslanici Jedinstvene Srbije su prošli tim delom puta prilikom zvaničnog otvaranja Kancelarije Jedinstvene Srbije u Paraliji i mogli smo se uveriti koliko je značajna vremenska ušteda i koliko je povećana sama bezbednost vozača na putu.

Kada gradimo autoputeve oni nemaju samo strateško značenje po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja. Novi kilometri autoputa znače manji broj saobraćajnih nesreća, manji broj stradalih i znatno manje troškove vezane za saobraćajne nezgode, što je bitno s obzirom da Srbija izdvaja 1,7% BDP-a za sanaciju šteta saobraćajnih nesreća.

Investitorima koji su u Kraljevo došli posle decenijskog stagniranja kraljevačke industrije, govorim o nemačkom „Leoniju“ i turskoj fabrici „Tajp“, otvaranje aerodroma i završetak Moravskog koridora sigurno će biti podstrek i podsticaj da u budućnosti prošire svoje kapacitete i da daju dobar primer drugim investitorima da Srbija jeste sigurana i stabilna zemlja u koju vredi ulagati.

Mislim da posle svake vlade ostaje samo ono vidljivo što je urađeno. Upravo su ova Vlada i vaše ministarstvo mnogo uradilo, kada govorimo o infrastrukturi naše zemlje. Samo se proteklih nekoliko godina izgradilo oko 300 kilometara novih autoputeva.

Izgradnja Moravskog koridora je specifičan projekat, jer podrazumeva izgradnju ne samo autoputa, nego i najmodernije telekomunikacione mreže i zaštitu reke Morave i njenih pritoka. Kada sam spomenula reku Moravu, želim da vam, gospođo ministarka, iznesem bojaznost meštana sela Sirča kod Kraljeva vezano za izmeštanje korita reke Morave i da se tu vodi računa da u budućnosti ne dođe do izlivanja i plavljenja, jer je upravo ovo mesto u poslednjim poplavama pretrpelo najveću štetu. Čak 23 mosta i šteta od oko 560 miliona dinara su posledica poslednjih poplava koje su zadesile Kraljevo. Verujem da je projektant uzeo u obzir i potrebe meštana da im se ne ukinu most i put koji spaja Sirču sa gradom preko industrijske zone „Magnohrom“.

Srbija, odnosno ova Vlada svakodnevno radi na razvijanju i modernizaciji države u cilju da budemo ravnopravni, ne samo sa drugim državama u regionu, već i sa mnogim evropskim modernim zemljama. Razvijenost zemlje meri se mrežom autoputeva i sa svakim novim kilometrom raste kvalitet života, privrede i turizma.

Jedinstvena Srbija prepoznaje benefite predloženog zakona koji će doprineti jačanju naše zemlje i stoga ćemo sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi Zakon o nauci i istraživanju je zakon koji treba da uvede red u nauci, s obzirom da je postojeći zakon donesen još 2005. godine.

Ono što je jedan od glavnih razloga za donošenje zakona i obezbeđivanje sigurnosti u finansiranju rada instituta kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se obezbedili stalni prihodi.

Jedinstvena Srbija smatra da donošenje predloženog zakona omogućava naučnoistraživačkog sektora koji svojim radom može biti jednak partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Kada govorimo o Predlogu zakona o nauci i istraživanju kao krovnom zakonu u oblasti nauke, treba pomenuti da smo prošle godine usvojili Zakon o Fondu za nauku i time napravili prvi korak u obimnoj reformi sistema finansiranja naučnog rada u Srbiji. I vi ste to, ministre, najavili kao jednu od ključnih reformi u prosveti.

Mislim da su naši naučnici, odnosno naučni istraživači u prethodnom vremenskom periodu pokazali da mogu da postignu zavidne rezultate sa malo novca i to u različitim pravnim okvirima. Ja se slažem sa vama, gospodine ministre, da trebamo da ponavljamo. Zato želim da iskoristim priliku da čestitam našoj naučnoj zajednici prijem u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja, čime je Srbija postala 23. punopravna članica ove prestižne naučne organizacije. Ovo je svakako veliko priznanje za naše naučnike koji će imati mogućnost da pored podizanja kvaliteta naučnog istraživanja pristupe i najnovijoj naučnoj opremi.

Jedinstvena Srbija smatra da će i članstvo u CERN-u uticati na sprečavanje odlaska mladih iz naše zemlje. Pored samih naučnika, i srpska privreda će imati korist od ovog članstva, jer će naše kompanije moći u većoj meri da učestvuju na tenderima koje raspisuje CERN i tako da se ravnopravno takmiče sa velikim i uspešnim svetskim kompanijama.

Srbija, odnosno ova Vlada veliki akcenat stavlja na pomoć mladim naučnicima i sistemski podržava nauku, stvarajući bolje uslove koji će omogućiti našim mladima da ostanu u zemlji i svoj budući naučnoistraživački rad upravo sprovode na našim fakultetima i institutima. A i želja vašeg Ministarstva, gospodine Šarčeviću, je da se instituti bave poslovima važnim za državu i time doprinose boljitku i države i društva.

Zahvaljujući predloženom zakonu predviđeno je i sigurno finansiranje za istraživače na fakultetima, u slučaju da ne dobiju zvanje naučnika saradnika, država će finansirati njihove doktorske studije u narednih pet godina. Za to vreme će se sigurno naći sistemsko rešenje za njih, a oni će u međuvremenu moći biti deo tima koji će ostvariti pravo na neki projekat. Inače, nedonošenjem ovog zakona, oni bi pred kraj godine ostali bez angažovanja.

Jedinstvena Srbija smatra da ulaganje u obrazovanje i usavršavanje je temelj za izgradnju snažne i moderne Srbije, pri čemu je bitno da izgradimo sistem vrednosti koji će negovati društvo jednakih mogućnosti za sve.

Pohvalno je, gospodine ministre, što Ministarstvo podržava uključivanje istraživača povratnika iz inostranstva na domaće projekte, ali vaše Ministarstvo radi na promociji znanja od najranijeg uzrasta učenika, približavajući nauku najmlađima. I vi ste prisustvom na istraživačkom seminaru „Naučni kontakt ili Igrom do nauke“, koji se održao u Kraljevu u prostorijama Dečijeg odmarališta Goč, u saradnji sa gradom i Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu, to i potvrdili. Ovaj seminar okupio je talentovane učenike osnovnih škola iz cele Srbije, koji pokazuju interesovanje za proširivanje znanja iz prirodnih nauka. Jedinstvena Srbija smatra da je ovakav pristup učenju veoma efikasan i da od najranijih uzrasta učenicima približava nauku.

Ako je cilj da se naša zemlja razvija kao ekonomija zasnovana na znanju, onda kao društvo moramo težiti da stvorimo uslove koji će naučnicima i istraživačima omogućiti da svojim radom i znanjem učestvuju u stvaranju jake i moderne Srbije. Stoga će JS u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.