MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 19 dana i 8 sati

Poštovana gospođo Jevđić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu današnje Skupštine imamo nekoliko zakona čijim bi se usvajanjem još više učvrstila makroekonomska stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija smatra da se u poslednjih nekoliko godina puno uradilo na poboljšanju ekonomskog sistema i upravo pre nekoliko dana rejting agencija "Standard end pur" je poboljšala ocenu kreditnog rejtinga Srbije sa tendencijom za dalji rast.

Zahvaljujući prethodnim ocenama i ovoj poslednjoj, Srbija će se još bolje pozicionirati na svetskom finansijskom tržištu, što će svakako uticati na brže dobijanje investicionog rejtinga, kojim će se omogućiti mnogo lakše i jeftinije zaduživanje, odnosno da ćemo sredstva koristiti po nižim kamatnim stopama.

Na dobre rezultate su uticale reforme koje su sprovedene pre nekoliko godina, odnosno koje se sprovode poslednjih par godina u okviru finansijske konsolidacije i zahvaljujući tome imamo održivu makroekonomsku stabilnost.

Jedinstvena Srbija to gleda kao dobru poruku za međunarodne investitore, da je rizik ulaganja u našu zemlju smanjen, tj. da je manji nego prethodnih godina i Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka uvek će podržavati zakon i mere kojim će se poboljšati ne samo kvalitetniji i bolji život naših građana, nego i celokupna slika Srbije u svetu.

Upravo danas imamo priliku da u ovom visokom domu razmatramo nekoliko takvih zakona.

Zakon o javnim nabavkama je dva puta menjan od 2013. godine i njime je uređena oblast javnih nabavki. Republika Srbija je u periodu od 2014. do 2018. godine Strategijom razvoja javnih nabavki usaglasila domaće propise sa direktivama i drugim aktima EU i njihovo puno sprovođenje u praksi. To mnogo znači, ne samo zbog usklađivanja sa tekovinama EU, već i zbog transparentnosti, veće konkurencije, ali i jednakog položaja privrednih subjekata, pogotovo malih i srednjih preduzeća.

Predloženim izmenama trebalo bi se pojednostaviti postupak javne nabavke, kao i da se smanji administrativno opterećenje, poveća konkurentnost i spreči koruptivno ponašanje.

Jedna od značajnih novina je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava, kao i da svi postupci nabavke se sprovode elektronskim putem, čime se povećava transparentnost i smanjuje trajanje postupka javnih nabavki.

Elektronske javne nabavke će se podnositi preko portala Javnih nabavki i mislim da se time dosta unapređuje sam proces javnih nabavki, smanjuje se eventualna korupcija i birokratija i tako ćemo imati širu i jasniju sliku o javnim nabavkama.

Glavni cilj programa razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine jeste dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki i to će se raditi kroz ostvarenje četiri posebna cilja.

Ciljevi se odnose na smanjenje rizika od neregularnosti, zatim, promovisanje ekološkog i socijalnog aspekta, i to uvođenjem nove vrste postupka javne nabavke, odnosno partnerstva za inovacije, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, a to će se raditi kroz pojednostavljenje procedure, smanjenjem troškova pripreme javnih nabavki, čime će se povećati interes privrednih subjekata, a samim tim se povećava i broj ponuda u postupcima javne nabavke, odnosno povećava se konkurencija među ponuđačima i povećanje efikasnosti i ekonomičnosti javnih nabavki, što se postiže uvođenjem obavezne elektronske komunikacije.

Javne nabavke predstavljaju jako bitnu i značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi i kada je sistem javnih nabavki dobro urađen, to omogućava da država pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobra, usluge i radove potrebnog kvaliteta.

Usvajanjem predloženog zakona domaćim privrednim subjektima omogućeni su fer i jednaki uslovi poslovanja za učešće u javnim nabavkama, a ujedno ćemo upotpuniti sliku Srbije kao stabilne zemlje, čime ćemo privući još više stranih investitora.

Zakonom o privrednim društvima uređuje se položaj privrednih društava, čime se stvara povoljnije poslovno okruženje za njihovo poslovanje.

Predloženim izmenama uvodi se novi model nagrađivanja zaposlenih.

Zakon o privrednim društvima koji od 2011. godine menja nekoliko puta, a poslednji put prošle godine, kao što sam i rekla, uređuje pravni položaj privrednih društava, što za rezultat ima razvoj privrede u Srbiji.

Svakako, na privredni rast Srbije veliki uticaj imaju i mnoge reforme koje su sprovedene poslednjih godina, kao i poboljšanje uslova poslova i smanjenje administrativnog opterećenja privrede, koje se ogleda u digitalnoj transformaciji. Pre nekoliko meseci uspostavljen je projekat "e-papir", koji ima za cilj da smanji administrativne troškove od 15 do 20 odsto do 2021. godine.

Ovaj projekat je posebno važan za mala i srednja preduzeća koja ostvaruju čak 35% BDP u Srbiji. Srbija ide u dobrom pravcu, jer se sve bolje rangira na "Duing biznis listi" Svetske banke za mala i srednja preduzeća.

Merama fiskalne konsolidacije, kao što sam i rekla, koje nisu bile tako popularne i lake, danas imamo mogućnost da, ne rušeći ekonomsku stabilnost naše zemlje, povećavamo plate i penzije.

Da se vratim na Zakon o privrednim društvima.

Imajući u vidu veliki rast informacione tehnologije u Srbiji, njen sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, neophodno je da se donesu mere koje podstiču razvoj te industrije, ali i drugih privrednih delatnosti i upravo informaciona industrija vrlo često angažuje mentore i konsultante koji rade za simboličnu naknadu, ili čak za obećanje da će dobiti deo udela kada privredno društvo ostvari profit, i upravo predloženom izmenom omogućava se stimulacija za njih, odnosno za učešće u kapitalu društva. To podsticajno utiče na zaposlene i na njihovo veće zalaganje i produktivnost, što svakako utiče na povećanje vrednosti kapitala samog privrednog društva.

Predložene izmene Zakona o javnom dugu treba da omoguće veću dostupnost hartija od vrednosti stranim investitorima i bolju kontrolu zaduživanja lokalnih jedinica samouprave. Učešće javnog duga u BDP Srbije za poslednje četiri godine je smanjen skoro 20% i Srbija se danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, a ne da bi isplaćivala plate i penzije što je bila situacija pre nekoliko godina.

Kada već govorimo o finansiranju infrastrukturnih projekata i kao poslanica ispred Jedinstvene Srbije koja dolazi iz Raške oblasti, želim da pohvalim jučerašnji početak radova na Moravskom koridoru. Moravski koridor će mnogo značiti ne samo za Raški okrug, već i za Rasinski i Moravički okrug, čime će se direktno uticati na ravnomerni regionalni razvoj, omogućena je lakša povezanost sa Beogradom i jugom Srbije, naši poljoprivredni proizvođači će lakše plasirati svoje proizvode i svakako će se pospešiti turistički razvoj tog dela Srbije. Upotpuniće se infrastrukturna slika tog dela Srbija koja će biti primamljivija, ne samo za strane, nego i za domaće investitore. U ovom delu Srbije živi oko 500 hiljada stanovnika, a izjave pojedinaca da je Moravski koridor nepotreban i preskup treba objasniti tim građanima koji sa velikim očekivanjem gledaju na ovaj projekat.

Inače, u ovoj godini otplaćeno je više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013. godine. Ono što treba napomenuti jeste da je javni dug, na osnovu izdatih garancija, u novembru mesecu 2019. godine iznosio oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46% manje nego 2013. godine kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

Želim da pohvalim Ministarstvo finansija, pošto vidim tu i predstavnike iz pomenutog ministarstva, jer je u novembru na međunarodnom tržištu kapitala Srbija prodala 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,2%. Bolja cena koja je ostvarena govori da je poverenje investitora u rezultat ekonomskih reformi povećan i da je smanjen rizik ulaganja u Srbiji. Uspeli smo da se u ovoj godini dva puta pojavimo na međunarodnom ekonomskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti.

Predložene izmene Zakona o sprečavanju pranje novca i finansiranju terorizma, koji je danas na dnevno redu, odnosi se na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i u ovoj oblasti Srbija je postigla značajne napretke. O tome da je Srbija u poslednjih par godina puno radila u ovoj oblasti govori Izveštaj Saveta Evrope u kojem se navodi da je za razliku od Izveštaja iz 2016. godine, kada je 10 preporuka, koje je Manival uputio Srbiji, devet ocenjeno kao delimično ispunjeno, u poslednjem Izveštaju iz februara 2019. godine se navodi da nema preporuke koja nije ispunjena.

Mislim da su Srbija i upravo Ministarstvo finansija uložilo velike napore da unapredi borbu protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i vrlo je važno istaknuti da je Srbija skinuta sa tzv. liste međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca. To je jako važno, kako za poslovanje i buduće investitore, tako i za dalji put Srbije u Evropu, ali i za saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama.

Kada govorimo o najvećem riziku od pranja novca, on dolazi iz krivičnog dela utaje poreza i u periodu od 2013. do 2018. godine budžet Srbije je oštećen čak za 420 miliona evra. Treba naglasiti ulogu NBS u sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. To se ugleda u saradnji sa domaćim i stranim institucijama u oblasti supervizije i obuhvata razne vidove, posebno tehničkih aktivnosti. Jedna od značajnih saradnji je između NBS i Uprave za sprečavanje pranja novca koja se ogleda u mogućnosti razmene informacija, što znatno olakšava sam proces kontrole.

Da je Srbija iskreno posvećena borbi protiv pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma govori formiranje koordinacionog tela na čijem čelu je ministar finansija. Očekuje nas krajem godine ili početkom sledeće godine usvajanja nacionalne strategije iz ove oblasti. Mislim da smo svi svesni kolika je opasnost od terorizma u svetu i da je to globalni problem i da on direktno utiče na život ljudi. Srbija konstantno radi na tome da ojača napore u borbi protiv terorizma i zakonski je zabranjeno učešće naših građana u oružanim sukobima u drugim zemljama.

Za Jedinstvenu Srbiju bezbednost naših građana je na prvom mestu i uvek ćemo podržavati napore koji se ulažu da Srbija bude zemlja stabilnosti i ekonomskog napretka. U danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu ove sednice imamo set zakona koji trebaju da doprinesu poboljšanju izbornih uslova i njihovim usvajanjem unaprediće se izborni proces u Srbiji. Poslanička grupa JS u danu za glasanje glasaće za predložene izmene zakona.

Prateći preporuke OEBS-a, u periodu od 2003. do 2017. godine, i u cilju da predstojeći izbori budu najtransparentniji, mi danas u ovom visokom domu imamo priliku da razmatramo četiri predložena zakona.

Važno je da naši građani, gospodine ministre, znaju da su razgovori sa OEBS-om o unapređenju izbornog procesa počeli još 2017. godine i da oni nisu rezultat pritiska onih koji su upravo i donosili ove izborne zakone, a koji danas traže da se ti zakoni menjaju.

Nažalost i danas, kada raspravljamo u ovom visokom domu o tako bitnim zakonima, njih nema, ne poštujući ni instituciju Skupštine, niti narod, odnosno građane koji su ih birali i čiji glas trebaju da budu u ovom domu, jer je ovde mesto za vođenje političkih dijaloga ne na ulici. Postavlja se pitanje - da li oni izbore bojkotuju zbog izbornih zakona koji su oni donosili ili zbog toga što su svesni da zbog svega onoga što su radili nisu u mogućnosti da pređu cenzus?

Znate, ministre, oni nisu opozicija samo vlasti, oni su opozicija i svojoj zemlji, jer uporno pokušavaju da uruše mir, stabilnost i ekonomski napredak Srbije ne želeći da rade u korist svoje države i svog naroda. Čak i kada smo u Skupštini raspravljali o najvažnijem pitanju za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije, a pri tom oni su tražili da predsednik Vučić dođe u Skupštinu i predstavi dokle se stiglo u dijalogu Beograd-Priština, nisu se udostojili da dođu, da učestvuju u raspravi, da postavljaju pitanja za sve ono što ih interesuje o samom dijalogu, o samom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i tu su pokazali u stvari kolika je njihova briga za Kosovo i za narod koji je ostao dole.

To je njihova politika. Tu gde treba da budemo jedinstveni kao narod, da se ne delimo na ove i na one, oni su pokazali svoje pravo lice i pokazali da im je jedino bitno kako doći do vlasti ne vodeći računa o životu i potrebama običnog građanina.

Konkretno, izmene koje se odnose na predložene zakone treba da donesu veću odgovornost u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije, propisivanje prekršaja za javne funkcionere koji koriste javne resurse u izbornoj kampanji, kao i odgovornost direktora javnog preduzeća u slučaju korišćenja sredstava preduzeća u izbornoj kampanji. Ove izmene su rezultat rada radne grupe koja je osnovana u avgustu saradnjom sa OEBS-om i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

Prateći preporuke Radne grupe RIK je prošle nedelje donela zaključke o merama koje će preduzeti za unapređenje izbornog procesa i u cilju unapređenja širom Srbije je održano više okruglih stolova gde je stručna javnost aktivno učestvovala, i to je rezultiralo usvajanjem pomenutih zaključaka.

Planirane mere predviđaju da domaći i strani posmatrači mogu da prate rad organa za sprovođenje izbornog postupka od primopredaje izbornog materijala do utvrđivanja rezultata glasanja, zatim, skeniranja zapisnika biračkog odbora, kao i mogućnost birača da od RIK-a zahteva informaciju da li je evidentirano u biračkom spisku da li je glasao ili ne. Time je vidno povećana transparentnost samog procesa glasanje, ali i validnost samih izbora i obuka koja je predviđena za oko 500 instruktora za rad u stalnom sastavu biračkih odbora podiže kvalitet rada organizacija za sprovođenje izbora.

Iskoristila bih priliku da pohvalim vaše ministarstvo, gospodine Ružiću, Ministarstvo za lokalnu samoupravu na ažurnosti jedinstvenog biračkog spiska i što ste uspeli da uvežete matične knjige rođenih i umrlih sa jedinstvenim biračkim spiskom. Time se uticalo na regularnost ishoda izbora, pošto se u javnosti ta evidencija često spominjala u negativnom kontekstu. Matične knjige se sada vode centralizovano, u elektronskom obliku, i u tom procesu se koristila digitalizacija, a ne samo kao tehnički, već i kao društveni proces, jer se radi na jačanju poverenja građana.

Poslednjih nekoliko meseci imali smo razgovore vlasti i opozicije posredstvom Evropskog parlamenta, gde se razgovaralo o izbornim uslovima i standardima, ali i tokom tih razgovora izostanak jednog dela opozicije je pokazatelj da oni nisu zainteresovani za razgovor.

Jedino što ih interesuje da bez izbora na ulici, bez ikakvog plana i programa za građane Srbije osvoje vlast. To narod nikada neće podržati, a pogotovo kada vidimo da između njih ne postoji jedinstvo, kao ni solidarnost. Šta možemo da očekujemo? Kakvi će sutra biti upravo prema narodu i prema svojim glasačima?

Možda ću na kratko izaći, gospodine ministre, iz okvira današnje rasprave, ali ne mogu a da ne osudim nasilje koje se odigralo ispred Skupštine pre tri dana, a kada je jedan deo opozicije pokušao da razvali vrata državnog parlamenta koristeći srpsku zastavu.

Kao sportistkinja koja je mnogo puta na svetskim i evropskim takmičenjima osvajala najsjajnije medalje i sa ponosom bila ogrnuta upravo tom zastavom i sa velikim poštovanjem predstavljala svoju zemlju, žao mi je što pojedinci ne shvataju značaj i težinu naše zastave, što nikada neće doživeti emocije kada na vrhu sveta čuju himnu Srbije i sa velikom radošću drže srpsku zastavu. Tada ne bi tako besramno zloupotrebili našu zastavu, jer ona je simbol patriotizma i stradanja svih naših predaka koji su živote dali da se ona danas sa ponosom vijori na svim institucijama u zemlji predstavljajući suverenitet jedne države, jednog naroda.

Njihov odgovor na ovaj besramni čin je bio da su samo hteli da pokucaju na vrata. Gospodo, srpska zastava za to ne služi.

Poslanička grupa JS će uvek učestvovati u svim demokratskim procesima koji se tiču podizanja kvaliteta standarda života naših građana i u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati sve predložene izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno ministarki Zorani Mihajlović.

Pitanje se odnosi na dugo očekivani Moravski koridor i ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru i ukazala na bojaznost građana sela koja se nalaze duž koridora, odnosno uz koridor koji prolazi kroz Kraljevo, odnosno pored Zapadne Morave, a to su sela Sirča, Oplanić i Morava, na njihovu bojaznost da im se ne ukine most koji ih je spajao sa njihovim njivama, sa druge strane Morave, pošto je prvim projektom to bilo i planirano.

Ministarstvo je izmenilo projekat, te je sada planiran most preko Morave i želela bih da iskoristim priliku da se zahvalim i resornom ministarstvu i samoj ministarki. Time je omogućeno da obrađuju svoje njive, olakšan im je život, i sama egzistencija njihova na selu.

Inače, put koji sada postoji kroz selo Sirča je napravljen još davne 1919. godine i napravio ga je tadašnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji, Stevan Burmazović, inače Kraljevčanin i to je put koji nikada nije plavio bez obzira koliko su se puta meštani borili sa poplavama. Naravno, još jednom zahvalnost i samih meštana za razumevanje njihove potrebe da most ostane gde je i bio.

Moje pitanje danas glasi - da li je moguće i da li je izvodljivo da se u produžetku mosta nadogradi nadvožnjak? Taj nadvožnjak bi prelazio preko autoputa i time bi bio omogućen najbezbedniji i najbrži put, odnosno najbrža komunikacija sa gradom Kraljevom, kao i sa industrijskom zonom „Magnohrom“, gde inače u novootvorenoj fabrici „RVM kartonaža“ radi oko 100 ljudi iz samog sela Sirča.

U samoj industrijskoj zoni je planirano da uskoro počnu da rade još dve fabrike i taj nadvožnjak će mnogo značiti ne samo meštanima sela Sirča, Oplanići i Popovići, kojih ima oko šest – sedam hiljada, nego i budućim radnicima koji će početi da rade u novim fabrikama.

Nadam se da će Ministarstvo naći najbolje rešenje koje neće narušavati projekat izgradnje Moravskog koridora, koji je preko potreban ne samo Kraljevu, nego i celoj Raškoj oblasti, a da sa druge strane se pomogne i olakša našim građanima koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive srpska sela. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -