| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 17 dana
Poštovana gospođo Jevđić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 14 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 11 meseci i 20 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, predloženi amandman o kojem sada raspravljamo poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati iz razloga što smatramo da se kroz predloženi zakon vodilo računa i da se obezbedila sigurnost građana pri upisivanju nepokretnosti, kao i sigurnost objekata koji se upisuju.
Inače, kao poslanica koja dolazi iz raške oblasti, tačnije iz Kraljeva, moram istaknuti da je Kraljevo jedini grad u Srbiji koji je pre 20 godina napravio aplikaciju za popis nelegalno izgrađenih objekata putem geografskog informacionog sistema i gde imamo oko 100 hiljada predmeta koji su predmet legalizacije ili ozakonjenja a do sada je legalizovano oko 22 hiljade objekata. To jasno ukazuje da grad Kraljevo duži niz godina vodi brigu o nelegalnoj gradnji i nelegalno izgrađenim objektima, s tim što treba napomenuti da ne postoji stambena zgrada u Kraljevu koja nema građevinsku dozvolu.
Primena novog zakona o legalizaciji objekata omogućiće svim građanima da lakše dođu do upisa i legalizacije svojih objekata, iz razloga što će građanima biti omogućeno da iste postupke završe sa znatno manjom papirologijom nego što je to do sada bio slučaj.
Treba ukazati i na glavnu činjenicu prilikom primene novog zakona, a to je da je potrebna velika angažovanost nadležnih jedinica lokalne samouprave u smislu obezbeđivanja ljudstva i tehnike, kako bi se primena nesmetano obavljala, a to podrazumeva dovoljan broj ljudi koji bi generisali prijave uz stabilnu internet konekciju, skenere, štampače i računare. Verujem da ste kroz Ministarstvo vodili računa o dodatnom angažovanu ljudstva, kako bi svaka lokalna samouprava u Srbiji mogla da svim zainteresovanim građanima izađu u susret.
Takođe, treba obratiti pažnju, nadam se da je nadležno ministarstvo obratilo pažnju na koji će način građani vršiti prijavu objekata o područjima gde je u postupku komasacija, na primer u Kraljevu imamo četiri katastarske opštine koje imaju taj problem. To je mala sugestija za resorno ministarstvo da predloženi zakon se što bolje implementira u društvu.
Iskoristiću prisustvo ministarke za infrastrukturu i, kao što sam i rekla na početku svog izlaganja, ja sam poslanica koja dolazi iz Kraljeva i podsetiću sve ministre, kao i narodne poslanike da otprilike za neke dve i po nedelje će biti tačno 15 godina od zemljotresa koji je pogodio grad Kraljevo, osim, nažalost, ljudskih žrtava grad je pretrpeo i velike štete. Veliki deo štete u narednim godinama je saniran i obnovljene su kuće, ali staro kraljevačko naselje duž Dositejeve ulice još uvek čeka da se svih 360 porodica useli u nove zgrade koje se podižu na mestu 16 oronulih zgrada i pet dotrajalih kuća koje su stradale u zemljotresu.
Država je kroz urbanu regeneraciju krenula da obnovi ovaj deo grada. Planirane su četiri nove zgrade i stanovi za ugrožene porodice. Za sada je useljeno 106 porodica. Nazire se kraj druge zgrade od četiri.
Želim da zamolim resornu ministarku da obiđe Dositejevu ulicu i da privedemo kraju urbanu regeneraciju Dositejeve ulice i porodicama koje čekaju nove stanove da im omogućimo da uđu u svoje stanove. Moram napomenuti da su tu uglavnom porodice bivših radnika „Magnohroma“ i fabrike vagona.
Na trenutak ću izaći iz teme amandmana i zamolila bih predsednicu da mi to ne zameri, jer želim da podsetim sve poslanike, ministre, građane koji gledaju prenos, na 14. oktobar 1941. godine, jedan od najtužnijih dana u istoriji mog grada. Tog dana se dogodio jedan od najsurovijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. tada je ukupnu streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline. Treba znati da je Kraljevo tog trenutka imalo oko 13.000 stanovnika.
Danas u Kraljevu, kao i svake godine se u Spomen parku na mestu stradanja održava komemoracija. Smatram, nemojte to da mi zamerite, možda kao lokal patriota da je većini ministara danas bilo mesto upravo u Spomen parku, počev od ministra kulture, ministra obrazovanja, ministarke za lokalnu samoupravu, a Boga mi i samog premijera, jer ne smemo nikad da zaboravimo ni jednog nevino stradalog sugrađanina, pogotovo stradalog za slobodu, a pogotovo 2.255 stradalih građana.
Moramo da očuvamo kolektivno sećanje, jer nam to daje identitet i zato vas molim, i premijera i ministra za obrazovanje i kulturu, da zajedno sa gradom Kraljevom, gde se svake godine održavaju komemorativna sednica, ali, prosto, mislim da tu nedostaje jedna podrška sa državnog vrha, jedno ukazivanje poverenja i poštovanja prema svim stradalim Kraljevčanima.
Evo, jedno pitanje, mada tu nije ministar obrazovanja - zašto više svi đaci, bez obzira kog su školskog uzrasta, ne prisustvuju komemoraciji u Spomen parku.
Do 2000. godine, ja sam pripadala tim generacijama, nama nije bila obaveza, nego je nama bila čast da tog dana se ne ide u školu, ali svi smo bili u Spomen parku i svi smo davali počast našim građanima. Zato molim i ministra obrazovanja i, eto, premijera, kao neko ko je glavni, da uvedemo da jedna cela nedelja u Kraljevu, da sva deca školskog uzrasta i vrtića uče o stradanju koje se desilo u Kraljevu, da ne zaboravimo da su naši preci prolili krv i nevino stradali da bi mi danas mogli da uživamo u svim blagodetima koje ova država daje. Hvala.
Samo kratko.
Hvala vam, ministre.
Znam da ste vi veliki poštovalac srpske istorije i tradicije, a mislim da pored školaraca, trebamo i pojedine poslanike odvesti u spomen park i da vide svu težinu, jad i tugu tog dela grada Kraljeva.
Ja kao neko ko je odrastao u ulici Blažićevoj, koja se prostire upravo pored spomen parka, a ime je ulica dobila zato što je tog 14. oktobra iz kuće odvedeno petoro muških članova te porodice, otac sa četiri sina, onda, verujte mi, sa velikim užasavanjem i nekom dozom besa i mržnje sam slušala dobacivanje od strane drugih kolega koji, razumem, žive u krugu dvojke u Beogradu. Ali, znate šta, srpska istorija je svuda ista. Živeli vi u Beogradu, Kraljevu ili Novom Sadu, srpsku istoriju moramo da poštujemo, a pre svega, moramo da je znamo. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, koristiću svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu poljoprivrede, u septembru prošle godine sam uputila pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, vezano za Spomen park u Kraljevu, odnosno za „Spomen vagon“ u parku i mogućnost da se preko Ministarstva obezbedi novi vagon, od „Srbija voza“ i „Infrastrukture železnice“. Kada kažem novi, ne mislim na potpuno nov vagon, već na rashodovan, da ga postavimo na mestu starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale.
Samo da podsetim, u Kraljevu se 14. oktobra 1941. godine, dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo u tom trenutku imalo oko 13.000 stanovnika, većinu streljanih su činili Srbi, ali bilo je Rusa, Slovenaca, Roma i drugih. Na mestu gde su streljani građani Kraljeva 1971. godine, izgrađen je Spomen park, jedan od simbola ovog parka predstavlja putnički vagon koga „Fabrika vagona“ 1977. godine, preuredila i koji je smešten na koloseku u Spomen parku. Ovaj vagon je predstavljao simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova, koji su u to vreme našli utočište od ratnih razaranja u Kraljevu.
Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke, koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Moram da naglasim da je posle mog postavljenog pitanja 14. oktobra prošle godine, direktor „Srbija voza“, prisustvovao komemoraciji, to je prvi put da neko od predstavnika železnice oda počast, ne samo građanima Kraljeva, nego i stradalim radnicima železnice.
Obećano je da će do sledećeg oktobra se obezbediti vagon, i zato upućujem pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu da li su preduzeti neki koraci u dogovoru, naravno sa „Srbija vozom“, na obezbeđivanje vagona za Spomen park u Kraljevu. Ovo je ujedno i prilika da u ime Kraljevčana resorno ministarstvo zamolim da 14. oktobar ove godine dočekamo sa novom spomen sobom i tako pokažemo našim sugrađanima da njihovo stradanje nije zaboravljeno.
Upućujem pitanje Ministarstvu prosvete da li postoji mogućnost da se za sledeću školsku godinu 2025. i 2026. godinu i naravno, svaku sledeću, u nastavnom programu 14. oktobar bude obavezan istorijski čas za sve osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva, da tog dana umesto u klupama svi đaci prisustvuju komemoraciji u Spomen parku?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se izmene Zakona o dobrobiti životinja, i Zakona o veterinarstvu sa ciljem unapređenja zaštite dobrobiti životinja u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon o dobrobiti životinja donet je 2009. godine, relativno kasno u odnosu na zakonodavstvo drugih država u regionu. Nakon skoro 16 godina njegove primene stanje u praksi pokazuje da nisu ostvarena očekivana poboljšanja. Republika Srbija se i dalje suočava sa problemom velikog broja napuštenih životinja o kojima nadležne institucije ne vode dovoljno računa.
Odsustvo primene zakona rezultira ogromnim brojem napuštenih životinja, stradanjem više stotina hiljada životinja i užasnim uslovima u prihvatilištima. Potreban je dosledna primena Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu, Krivičnog zakonika i drugih propisa koji se odnose na dobrobit. Naravno i obaveza saradnja sa udruženjima koje imaju iskustva na terenu.
Svedoci smo da nepoštovanje zakona, a pre svega ponašanje nesavesnih vlasnika za rezultat imamo hiljade pasa po ulicama i azilima, enormno trošenje sredstava iz budžeta, a problem se ne rešava, ta sredstva bi mogla biti usmerena da na human način rešimo problem.
Smatram da je neophodno ispitati važeći normativni okvir u Republici Srbiji, utvrditi potrebe za izmenama i dopunama zakona, postojećih zakonskih rešenja. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede inicira sastanak sa Ministarstvom saobraćaja kako bi se izvršile izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima u smislu da se pojačaju ingerencije komunalne inspekcije i policije na poslovima zaštite dobrobiti životinja.
Ministarstvo poljoprivrede mora da izradi pravni akt koji će propisati način i postupak rada privatnih prihvatilišta u smislu ko i na koji način vrši hvatanje napuštenih, izgubljenih pasa na javnim površinama. Mora da se promeni i Pravilnik o prihvatilištima u smislu da moraju biti ne samo registrovani već odobreni objekti što podrazumeva da Komisija Ministarstva za poljoprivredu utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti.
Ukazala bih i na važnost da se izvrši analiza rada i delovanje uprave za veterinu veterinarske inspekcije kako bi se utvrdili eventualni propusti u primeni zakona koji direktno utiču u oblasti dobrobiti životinja. Trenutno najveći teret dobrobiti životinja snose udruženja za zaštitu životinja. Nažalost u praksi ta udruženja imaju otežanu saradnju sa državnim organima, naročito sa veterinarskom inspekcijom. Pitanje upućujem Ministarstvu, da li se radi na izmenama i dopunama postojećeg zakona i da mi kao nacija treba da se pronađemo u jednom citatu da se veličina i moralni napredak jedne nacije ogleda u odnosu prema životinjama. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, koristiću svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu poljoprivrede, u septembru prošle godine sam uputila pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu, vezano za Spomen park u Kraljevu, odnosno za „Spomen vagon“ u parku i mogućnost da se preko Ministarstva obezbedi novi vagon, od „Srbija voza“ i „Infrastrukture železnice“. Kada kažem novi, ne mislim na potpuno nov vagon, već na rashodovan, da ga postavimo na mestu starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale.
Samo da podsetim, u Kraljevu se 14. oktobra 1941. godine, dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo u tom trenutku imalo oko 13.000 stanovnika, većinu streljanih su činili Srbi, ali bilo je Rusa, Slovenaca, Roma i drugih. Na mestu gde su streljani građani Kraljeva 1971. godine, izgrađen je Spomen park, jedan od simbola ovog parka predstavlja putnički vagon koga „Fabrika vagona“ 1977. godine, preuredila i koji je smešten na koloseku u Spomen parku. Ovaj vagon je predstavljao simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova, koji su u to vreme našli utočište od ratnih razaranja u Kraljevu.
Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke, koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Moram da naglasim da je posle mog postavljenog pitanja 14. oktobra prošle godine, direktor „Srbija voza“, prisustvovao komemoraciji, to je prvi put da neko od predstavnika železnice oda počast, ne samo građanima Kraljeva, nego i stradalim radnicima železnice.
Obećano je da će do sledećeg oktobra se obezbediti vagon, i zato upućujem pitanje Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu da li su preduzeti neki koraci u dogovoru, naravno sa „Srbija vozom“, na obezbeđivanje vagona za Spomen park u Kraljevu. Ovo je ujedno i prilika da u ime Kraljevčana resorno ministarstvo zamolim da 14. oktobar ove godine dočekamo sa novom spomen sobom i tako pokažemo našim sugrađanima da njihovo stradanje nije zaboravljeno.
Upućujem pitanje Ministarstvu prosvete da li postoji mogućnost da se za sledeću školsku godinu 2025. i 2026. godinu i naravno, svaku sledeću, u nastavnom programu 14. oktobar bude obavezan istorijski čas za sve osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva, da tog dana umesto u klupama svi đaci prisustvuju komemoraciji u Spomen parku?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se izmene Zakona o dobrobiti životinja, i Zakona o veterinarstvu sa ciljem unapređenja zaštite dobrobiti životinja u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon o dobrobiti životinja donet je 2009. godine, relativno kasno u odnosu na zakonodavstvo drugih država u regionu. Nakon skoro 16 godina njegove primene stanje u praksi pokazuje da nisu ostvarena očekivana poboljšanja. Republika Srbija se i dalje suočava sa problemom velikog broja napuštenih životinja o kojima nadležne institucije ne vode dovoljno računa.
Odsustvo primene zakona rezultira ogromnim brojem napuštenih životinja, stradanjem više stotina hiljada životinja i užasnim uslovima u prihvatilištima. Potreban je dosledna primena Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu, Krivičnog zakonika i drugih propisa koji se odnose na dobrobit. Naravno i obaveza saradnja sa udruženjima koje imaju iskustva na terenu.
Svedoci smo da nepoštovanje zakona, a pre svega ponašanje nesavesnih vlasnika za rezultat imamo hiljade pasa po ulicama i azilima, enormno trošenje sredstava iz budžeta, a problem se ne rešava, ta sredstva bi mogla biti usmerena da na human način rešimo problem.
Smatram da je neophodno ispitati važeći normativni okvir u Republici Srbiji, utvrditi potrebe za izmenama i dopunama zakona, postojećih zakonskih rešenja. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede inicira sastanak sa Ministarstvom saobraćaja kako bi se izvršile izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima u smislu da se pojačaju ingerencije komunalne inspekcije i policije na poslovima zaštite dobrobiti životinja.
Ministarstvo poljoprivrede mora da izradi pravni akt koji će propisati način i postupak rada privatnih prihvatilišta u smislu ko i na koji način vrši hvatanje napuštenih, izgubljenih pasa na javnim površinama. Mora da se promeni i Pravilnik o prihvatilištima u smislu da moraju biti ne samo registrovani već odobreni objekti što podrazumeva da Komisija Ministarstva za poljoprivredu utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti.
Ukazala bih i na važnost da se izvrši analiza rada i delovanje uprave za veterinu veterinarske inspekcije kako bi se utvrdili eventualni propusti u primeni zakona koji direktno utiču u oblasti dobrobiti životinja. Trenutno najveći teret dobrobiti životinja snose udruženja za zaštitu životinja. Nažalost u praksi ta udruženja imaju otežanu saradnju sa državnim organima, naročito sa veterinarskom inspekcijom. Pitanje upućujem Ministarstvu, da li se radi na izmenama i dopunama postojećeg zakona i da mi kao nacija treba da se pronađemo u jednom citatu da se veličina i moralni napredak jedne nacije ogleda u odnosu prema životinjama. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, danas kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija koristiću član 287. Poslovnika.
Postavljam pitanje Ministarstvu infrastrukture, odnosno ministru Vesiću. Grad Kraljevo je 2019. godine pretrpeo značajnu štetu od poplava, u kojoj je porušen značajan broj mostova na seoskom području. Deo porušene putne infrastrukture i mostova grad Kraljevo je sanirao ili ponovo izgradio. Preostalo je još deset mostova da se izgradi. Mostovi se nalaze na važnim putnim pravcima i značajan broj meštana i privrednih subjekata ih koristi.
Za njih je urađena projektno-tehnička dokumentacija, ishodovane su sve građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Mostovi koje treba izgraditi nalaze se u mesnim zajednicama Kovači, Dragosinci, Sirča, Leševo, Ravanica, Zakuta, Vitanovac i Milakovac.
Iskoristiću pravo da postavim pitanje, odnosno molbu resornom ministarstvu, da u skladu sa finansijskim mogućnostima i prioritetima pristupi njihovoj izgradnji. Inače, grad Kraljevo je po površini najveća jedinica lokalne samouprave, posle Beograda, zauzima 1.530 kvadratnih kilometara, obuhvata 92 naseljena mesta u kojem prema popisu iz 2022. godine živi 111.491 stanovnik.
Na teritoriji grada Kraljeva nalazi se 326 kilometara lokalnih puteva i saobraćajnica. Jedan od prioriteta lokalne samouprave je unapređenje putne infrastrukture, odnosno ulaganje u izgradnju, sanaciju i rekonstrukciju lokalnih saobraćajnih puteva koji predstavljaju okosnicu ekonomskog i prostornog razvoja teritorije grada.
Ministarstvo za građevinu je od lokalne samouprave tražilo spisak prioritetnih deonica iz razloga što to jesu lokalni putevi, ali su velike dužine i resorno ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne lokalnoj samoupravi, svesni da su ove deonice od krucijalnog značaja za naše građane i njihov ostanak na selu. Svesni smo da i Vlada sa svojim ministarstvima želi da poboljša i unapredi život svih naših građana, bez obzira u kojem delu Srbije žive.
Pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu je – kada se planira početak izgradnje prioritetnih deonica lokalne putne infrastrukture, čiji ste spisak dobili od lokalne samouprave grada Kraljeva?
Nažalost, i prošle godine u julu 2023. godine Kraljevo i okolinu zadesila je elementarna nepogoda u vidu grada i tom prilikom je uništen ogroman broj objekata za stanovanje, kao i mnogi privredni objekti. Lokalna samouprava je u vrlo kratkom rokunapravila komisiju, popisala oštećenja. Bilo je oko 2.400 prijava. Veliki posao je odradio mali broj ljudi, s obzirom da lokalne samouprave nemaju kapacitet i resore kao država i da rade sa ograničenim materijalnim resursima.
Htela bih da pohvalim i da se zahvalim Ministarstvu za javna ulaganja, ali i da uputim pitanje Republičkoj komisiji, prvenstveno apel Republičkoj komisiji za utvrđivanje štete, da izađe u susret građanima koji su nezadovoljni prvostepenim rešenjem o dodeljivanju pomoći i da im u zakonski propisanim rokovima omogući da dostave, odnosno da dopune zahteve koji su zbog nedovoljno dokaza odbijeni.
Drugo pitanje, odnosno treće upućujem Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kraljevo je uvek bio grada hrabrih, ponosnih ljudi, grad boraca i stradalnika. Samo u poslednjih nekoliko ratnih godina stradalo je više od 40 uglavnom mladih ljudi. Da ne govorim o tome koliko njih je nesposobno za rad, koliko je ratnih vojnih invalida i koliko ljudi sa trajno vidljivim ili nevidljivim posledicama koje će ih pratiti do kraja života.
Mnogi Kraljevčani su ponosno koračali i stojički branili svoju zemlju, bili na Košarama, Paštriku i ostalim delovima Kosova. Mnogi se nisu vratili, mnoge su majke ostale bez sinova, deca bez roditelja, žene bez stuba porodice. Uvek je srpski narod nosio na svojim plećima mnogo nepravde i borbe. Borci, nažalost, kao i posle svakog rata nekako ostanu zaboravljeni i zaglavljeni između administracije i nekih pravila.
Republika Srbija porodicama palih boraca, vojnim invalidima danas pruža mogućnost da ostvare dostojna primanja kakva nikada ranije nisu postojala. Otprilike u Srbiji je registrovano 45.000 ratnih boraca i invalida.
Pitanje koje želim da uputim ministarstvu je – da li se radi na problemu rešavanja da se našim borcima koji su dobili boračke legitimacije obezbedi dobijanje boračkog dodatka, da se pomogne svim lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da same odvoje sredstva i time obezbede određene benefite za boračku populaciju? Da li postoji mogućnost da se organizuju redovni godišnji sastanci sa predsednicima svih registrovanih boračkih udruženja, sa republičkim organima gde bi bilo obavezno i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, u cilju otklanjanja i rešavanja problema naših boraca? Molim Ministarstvo da preko svojih nadležnosti još više unapredi položaj ratnih vojnih invalida i boraca. Znamo da ova Vlada nesebično radi da naši borci postanu vidljivi u društvu i da se njihov status iz godine u godinu poboljšava. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |