| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 5 godina i 5 meseci i 24 dana
Poštovana gospođo Jevđić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 6 godina i 8 meseci i 21 dan
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 6 meseci i 28 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine Macut, poštovani kandidati za ministre, čast mi je danas što mogu da ispred Jedinstvene Srbije govorim o izboru nove Vlade i mislim da smo donekle svi zaboravili na najlepši deo imena stranke iz koje ja dolazim, a to je jedinstvo. Slušajući vaš ekspoze, gospodine Macut, na samom početku upravo ste na to i ukazali i zato opravdano očekujem da će buduća Vlada svojim radom, zalaganjem, delovanjem ili čime god umiriti tenzije koje su nastale u našem narodu i umesto razjedinjenja i podela, doneti nam preko potrebno jedinstvo i slogu.
Znate, ne stoji na srpskoj zastavi tek onako četiri slova S koji imaju snažnu i jaku poruku koja se vekovima prenosi – samo sloga Srbina spašava.
Hajde da krenemo da se tako i ponašamo. Jedan narod, jedna država, narod koji nam je dao poverenje i danas smo ovde i poslanici vlasti i poslanici opozicije upravo zbog tog ukazanog poverenja.
Stalno govorim da je glas nekog gospodina sa Vračara i glas nekog gospodina seljaka, npr. iz sela Gokčanica, opština Kraljevo, potpuno jednak i isto vredi, bez obzira iz kojeg dela Srbije dolazi i to se može svideti nekome ili ne. I to je prosto istina. Istina je i to da Srbija pripada i nama iz unutrašnjosti podjednako kao i gospodi iz kruga dvojke, ali ajde, nećemo se baviti njihovim viđenjem te građanske Srbije.
Moje obraćanje danas je trebalo da ide u nekom drugom smeru, ali slušajući juče kolegu koji je kao najveći problem neslaganja sa vladajućom strankom i donekle razjedinjenja sa tom politikom naveo to što je njemu obećano, ne znam, direktorsko mesto ili ministarsko mesto, pa s obzirom da ga nije dobio, došlo je do tog nekog, da kažem, neslaganja.
E, ovako, Jedinstvena Srbija postoji pune dve decenije. Nikada nismo tražili ni ministarska mesta, ni državne sekretare, ni pomoćnike ministara, ali smo svih ovih godina podržavali vlast i ponašamo se kao da imao pet ministara, ne znam koliko državnih sekretara, ne znam koliko pomoćnika i bezbroj direktora javnih preduzeća. I svima je dobro poznato koliko je naš predsednik JS Dragan Marković Palma svojim političkim angažovanjem, ali i ličnim privukao veliki broj stranih investitora, tako da i danas, nakon njegove smrti, projekti koje je on započeo se uspešno realizuju.
Znate šta, uopšte nije obavezno da sede poslanici u sali. Ovaj žamor dok pričam o ozbiljnoj temi, ovde smo svi danas da bi pričali o izboru Vlade, nebitno da li je kritikujete, da li je hvalite. Ovo je bitno za građane koji gledaju.
Prošle nedelje smo imali i otvaranje fabrike u Jagodini. Prisustvovao je gospodin Siniša Mali, to je nemačka fabrika „Soft farm“ i ta fabrika će zapošljavati oko 500 ljudi.
Tako da, pozivam sve kolege, a verujem da nas ovde sve spaja upravo ljubav prema Srbiji, da radimo na tome da smanjimo naše razlike i da ne dozvolimo da ono oko čega se politički ne slažemo zaustavi prosperitet i napredak naše zemlje. Drago mi je da opozicija i juče i danas učestvuje u raspravi o izboru nove Vlade, jer dijalog upravo ovde treba da se odvija. Doduše, ja nisam čula neke posebne kritike, ali kad kritikujete, onda morate i da predložite to što kritikujete na izložen ekspoze. Ali, bitno je da se dijalog vodi ovde, jer je to jedini legitimni način za donošenje bilo kakvih odluka.
Ja sam poslanica koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva. Moji sugrađani od nove Vlade gospodina Macuta očekuju da nova ministarka za građevinu završi deonicu Moravskog koridora kako bi i ovaj deo Srbije, odnosno kako bi Kraljevo bilo povezano s jedne strane sa Beogradom, s druge strane sa Nišom, s obzirom da imam prilike da svakog dana obilazim taj deo Moravskog koridora i vidim da se uveliko radi i očekujemo da će krajem godine i biti puštena u rad deonica koja povezuje Kraljevo sa Preljinom. To će mnogo značiti ne samo građanima Kraljeva, nego i građanima cele Raške oblasti, s obzirom da tu gravitira oko 500.000 ljudi. Značiće nam i za privredni razvoj, za zdravstveni razvoj, za turizam. Olakšaće u svakom pogledu život naših ljudi.
Drago mi je što na mestu ministra za javna ulaganja ostaje gospodin Glišić, prvenstveno zato što je u prethodnom periodu sa svojim timom obišao bukvalno svaki grad u Srbiji i što su uvideli koliko je bitno ravnomerno ulaganje u svaki deo naše zemlje. Drago mi je što ostaje zato što je i upoznat sa projektom dijagnostičkog centra u Kraljevu. Taj dijagnostički centar će biti na korist ne samo građanima Kraljeva, nego i cele Raške oblasti. A kada govorimo o zdravlju naših građana, znamo da je prava dijagnostika pola izlečenja. Tako da će i zdravstvenim radnicima našeg zdravstvenog centra olakšati posao, a svakako i našim građanima omogućiti da imaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, da ne moramo za sve da dolazimo u Beograd.
Takođe, očekujemo od nove ministarke završetak urbane regeneracije. Uspešno je završena jedna zgrada i useljeni su građani. Očekujemo da se u narednih nekoliko meseci završi i druga zgrada. Time bi se otklonile sve posledice koje su nastale, nažalost, zemljotresom koji je pogodio Kraljevo 2010. godine.
Nemam još puno vremena, ali bih iskoristila priliku da pohvalim i Ministarstvo zdravlja, prvenstveno zbog poziva da se naši doktori i medicinske sestre, medicinsko osoblje vrati iz dijaspore i zasnuje svoj radni odnos u zemlji u kojoj su se školovali, u kojoj su sticali znanje. Jedna mala samo sugestija, ne nikako kritika, iz ugla građanina, pošto sam nažalost proteklih dva meseca imala prilike, neko moj blizak je, nažalost, onkološki pacijent, i onda sam imala prilike da vidim tu proceduru što se tiče onkoloških pacijenata. Tu mislim da treba malo da se ta stvar relaksira i da je tu njima prvenstveno preko potreban neki vid podrške.
(Predsednik: Vreme.)
Nažalost, nisam mogla da se obratim i gospodinu novom ministru prosvete. Očekujem kao majka budućeg studenta da ćete u narednom periodu vratiti đake u klupe i studente. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, moje kolege narodni poslanici, od mojih kolega iz poslaničke grupe Dragan Marković Palma JS koji su prethodnih dana govorili o rebalansu budžeta mogli ste čuti da će naša poslanička grupa podržati predloženi rebalans.
Smatramo da ovaj rebalans budžeta oslikava našu trenutnu ekonomiju i okrenut je ka ciljevima koji su vezani za projekat Srbija 2027.
Za JS jedna od dobrih, možda i najboljih stvari u ovom rebalansu, izdvajanje više novca za podršku porodicama sa decom 25 milijardi i to je još jedna potvrda od strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu, porodicu kao stub svakog društva, društva kojem je porodica najsigurnije mesto za podizanje, vaspitavanje i rađanje dece.
Ovo je nešto oko čega svi trebamo da se složimo, da podržimo bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo. Porodica nije tema na kojoj trebamo da sučeljavamo koplja, već da zajedno podržimo predloge kojima ćemo je sačuvati kao narod.
Ovih dana smo čuli zabrinutost i predstavnika vlasti i poslanika opozicije oko demografske slike Srbije, tako da verujem da ćemo u danu za glasanje podržati konkretne predloge kojima pokušavamo i koji su usmereni na poboljšavanju naše demografske slike.
Složiću se sa stavom Vlade da budućnost počinje upravo u roditeljskom domu, da je dom mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet gde prvi put učimo da volimo, da mrzimo, pobeđujemo ili gubimo. Zato JS smatra da samo konstantno ulaganje i davanje porodicama sa decom i radom na očuvanju domaćinske porodice samo tako osiguravamo budućnost u kojoj će svako dete, svaki čovek imati jednake šanse u društvu.
Neko je od kolega juče ili prekjuče, nisam sigurna, zamerio je Vladi na osnaživanju i jačanju porodice, a ne pojedinca, a ja smatram da upravo porodica može samo da ojača, izgradi i pruži podršku pojedincu.
Kroz ovaj zakon imamo i promenu nadležnosti Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, kupovinu porodičnog stana ili kuće, ta promena se tiče toga da ta nadležnost Komisije prelazi u Ministarstvo za brigu o porodice. To je i ispravno s obzirom da se to Ministarstvo bavi i tiče kvaliteta života porodice.
Iskoristila bih priliku da podsetim da država posredstvom ove komisije izdvaja iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, najdalje godinu dana od dana rođenja i ovo je odličan podsticaj da osnažimo mlade bračne parove da stvaraju porodicu.
Ono što je srž izmene zakona je povećanje roditeljskog dodatka i to je najveće do sada za prvo dete iznosiće 500 hiljada, za drugo dete 600 hiljada i to je najveće povećanje, pošto znamo da se parovi teško odlučuju na rađanje drugog deteta.
Predloženim rebalansom se izdvaja dodatnih 28 milijardi za zdravstvo. U Srbiji se trenutno gradi osam regionalnih bolnica. Otvorena su dva najsavremenija pet skenera, u ovoj godini je zaposleno oko 3.900 mladih lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su dobili posao po završenim fakultetima i školama. Zaposlili su se u svojoj zemlji, u zemlji u kojoj su se školovali.
Ja bih iskoristila priliku da još jednom ukažem na važnost otvaranja dijagnostičkog centra u Kraljevu. Ministarstvo za javna ulaganja, gospodin ministar Glišić je sa velikim interesovanjem pristupio završenju konačnog projekta, svestan da jedan ovakav savremeni dijagnostički centar je potreban ne samo Kraljevu, nego celoj Raškoj oblasti. Inače, i Vrnjačka banja i Raška su učestvovali u izgradnji idejnog projekta dijagnostičkog centra.
Krajem meseca u Novom Pazaru se otvara najsavremeniji angio sala i to je samo još jedan pokazatelj da ova Vlada teži regionalnom razvoju naše zemlje.
Ispred JS htela bih da pohvalim akciju preventivnih pregleda širom Srbije gde je ukupno u šest dana akcije pregledano više od 172 hiljade naših građana, kod više od 15 hiljada građana otkrivena su razna oboljenja u ranoj fazi. Cilj ove akcije je da naši građani počnu redovno da odlaze kod lekara, na kontrole, na skrininge, preventivno, jer kada se i najteža oboljenja otkriju na vreme veća je šansa za izlečenje, a to je u interesu svih.
Ovom prilikom želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su kroz ovu akciju pokazali zalaganje, trud i brigu za zdravlje naših građana. Jedinstvena Srbija prepoznaje požrtvovanost naših zdravstvenih radnika. Prepoznali smo i tokom pandemije, prepoznajemo ih svakog dana. Početkom septembra po četvrti put predsednik JS Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju od 600 članova, od toga 350 su bili zdravstveni radnici svih centara Srbije. Inače, potrebno da svakog dana podižemo svest o preventivnom lečenju. Tako ćemo sačuvati zdravlje naših građana, ali i naši zdravstveni radnici će imati manje posla.
Ne bih mogla pričam o rebalansu budžeta da kao lokal patriota ne spomenem završetak Moravskog koridora, odnosno deonice od Jadrana do Preljine sa jedne strane, a sa druge strane od Jadrana do Pojata čime će Kraljevo, ali i cela Raška oblast imati povezanosti sa Beogradom i sa Nišom. Dobra infrastruktura je preduslov za razvoj i ovom delu Srbije završetak Moravskog koridora doneće turistički, privredni i ekonomski razvoj. Raška oblast ima najlepše planine i banje, najlepše manastire i time je atraktivna ne samo za domaće, nego i za strane turiste koji će imati priliku da upoznaju Srbiju kroz vekove, da upoznaju našu istoriju i tradiciju na koju svako od nas treba da bude ponosan.
Ovih dana se govorilo i povećanju za prosvetne radnike. Slažemo se da treba da se povećaju, to će se desiti januara 2025. godine za 12%, ali želim da kažem da pored povećanja plata, mislim da treba da radimo i na vraćanju poštovanja i ugleda prosvetnih radnika koje smo kao društvo decenijama urušavali. O tome je govorio i premijer, gospodin Vučević čini mi se prvog dana rasprave o rebalansu budžeta i potpuno se slažem sa njim da kao roditelji našu decu prvo kući trebamo da naučimo elementarnom vaspitanju, a ne da očekujemo to od profesora i učitelja, za bilo koju platu.
Mislim da svako od narodnih poslanika treba da bude ozbiljan i argumentovano govori, hvali ili kritikuje budžet, odnosno rebalans budžeta. Građani koji nas gledaju, slušajući ovu raspravu od ponedeljka stiču utisak da mi ovde najviše vodimo računa o modnim detaljima ili stilu oblačenja naših političara i da prosto gledaju prenos dana mode iz Milana. Mogli smo malopre čuti da imamo i uključenje Nacionalne geografije, kako se pingvini pare itd. ali običan narod to ne interesuje. Njega interesuje da živi u stabilnoj, jedinstvenoj Srbiji, da živi u miru, da radi i da svojim radom može da izdržava svoju porodicu. Smatram da upravo ova Vlada to i radi. Zbog toga u danu za glasanje JS će podržati sve predložene tačke dnevnog reda. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, pitanje upućujem ministru saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Vesiću.
U Kraljevu se oktobra 1941. godine dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina koji su nacisti počinili tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Tada je ukupno streljano 2.255 građana grada Kraljeva i okoline, a treba znati da je Kraljevo tada imalo oko 13.000 stanovnika. Većinu streljanih činili su Srbi, ali je bilo i Rusa, Slovenaca, Roma i drugih nacionalnost. Po strukturi zaposlenosti najviše stradalnika radilo je u železničkim službama, u železničkoj radionici, čak 31% od onih za koje železnice imaju podatke o mestu uposlenja. Pošto je Kraljevo u međuratnom periodu bio važan železnički čvor između Beograda, Skoplja i Soluna, ovaj podatak ne iznenađuje.
Na mestu gde su streljani građani Kraljeva, 1971. godine izgrađen je spomen park, a jedan od simbola ovog parka predstavlja i putnički vagon koji je Fabrika vagona 1977. godine preuredila i koji je smešten na koloseku u spomen parku. Ovaj vagon predstavlja simbol stradanja železničkih radnika, kao i simbol stradanja izbeglica iz Slovenije, Bosne, Hrvatske i Kosova koji su u to vreme našli utočište od ratnog razaranja u Kraljevu. Nebrigom prethodnih lokalnih samouprava vagon ispred spomen parka je totalno uništen. Inače, u vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka i nažalost, kao što sam rekla, potpuno je uništen. Čak i pre nekoliko godina su ga vandali zapalili.
Tragedija koja je zadesila Kraljevo 1941. godine ne sme da ostane zaboravljena. Moramo kao narod da čuvamo sećanje na sve naše pretke koji su dali svoje živote za našu slobodu. Kultura sećanja je nešto na čemu kao društvo moramo da radimo, da imamo kolektivni identitet i kolektivno sećanje.
Pitanje koje želim da postavim ministru Vesiću, a pogotovo što je veći deo svog života proveo upravo u Kraljevu, je da li postoji mogućnost da se preko resornog ministarstva obezbedi novi vagon od „Srbijavoza“ ili „Infrastrukture železnice“, kada kažem nov, ne mislim na potpuno nov, nego na rashodovan ili vagon koji se više ne upotrebljava u saobraćaju, da ga stavimo na mesto starog vagona, obnovimo memorijalnu sobu i tako ukažemo poštovanje na sve nevino stradale?
Takođe, pozivam ministra i direktore sva tri preduzeća koja su nasledila Železnice Srbije, „Srbijavoz“, „Srbija kargo“ i „Infrastrukture železnice Srbije“ da 14. oktobra dođu u Kraljevo i prisustvuju obeležavanju Dana sećanja na streljane građane grada Kraljeva.
Drugo pitanje postavljam ministru odbrane, gospodinu Gašiću, a JS smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, koji će im biti potrebno za sve ono sa čime će se susretati u civilnom životu.
Najavljeno je da će Zakon o vojsci i vojnom osiguranju biti izmenjen do marta 2025. godine. Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem. Ovaj sistem ima ulogu prevashodno u mirnodopskim uslovima, na poslovima vezanim za zaštitu i spasavanje.
Svedoci smo da svake godine, usled promene klimatskih uslova, imamo elementarne nepogode u kojima pored materijalne štete imamo, ne tako često, i civilne žrtve i tada je uloga svake građanke i građanina presudna i zavisi od stepena obučenosti i uključenosti stanovništva u sistem civilne zaštite. Sam ishod elementarnih nepogoda u kontekstu uticaja na živote i zdravlje ljudi i životinja, štete na materijalnim dobrima zavisi od obučenosti naših građana da deluju u datim situacijama.
Pitanje koje upućujem Ministarstvu odbrane je - da li postoji mogućnost da se pre donošenja najavljenog, ja se izvinjavam, ako možete sekundu, nije obaveza da poslanici budu u sali, mogu da sede u restoranima, barovima, kafićima i da slušaju pitanja, znači, nije obaveza, to trebate da kažete na početku sednice, znate, nekog ovo interesuje što ja postavljam, pogotovo građane grada Kraljeva, da se propisi koji tretiraju vojne obveznike i propisi koji tretiraju civilnu zaštitu usklade, a da ne bismo u praksi imali situaciju kada neka lokalna samouprava treba da imenuje neka lica u civilnu zaštitu to ne može iz razloga što iz vojnih odseka ne daju dozvolu uz obrazloženje da su ta lica raspoređena u vojne formacije, a znamo da civilna zaštita deluje u miru?
Na ovaj način bi se u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednosna politika koja bi rezultirala manjim posledicama od nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće naše društvo u celosti. Hvala.
Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, danas kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija koristiću član 287. Poslovnika.
Postavljam pitanje Ministarstvu infrastrukture, odnosno ministru Vesiću. Grad Kraljevo je 2019. godine pretrpeo značajnu štetu od poplava, u kojoj je porušen značajan broj mostova na seoskom području. Deo porušene putne infrastrukture i mostova grad Kraljevo je sanirao ili ponovo izgradio. Preostalo je još deset mostova da se izgradi. Mostovi se nalaze na važnim putnim pravcima i značajan broj meštana i privrednih subjekata ih koristi.
Za njih je urađena projektno-tehnička dokumentacija, ishodovane su sve građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Mostovi koje treba izgraditi nalaze se u mesnim zajednicama Kovači, Dragosinci, Sirča, Leševo, Ravanica, Zakuta, Vitanovac i Milakovac.
Iskoristiću pravo da postavim pitanje, odnosno molbu resornom ministarstvu, da u skladu sa finansijskim mogućnostima i prioritetima pristupi njihovoj izgradnji. Inače, grad Kraljevo je po površini najveća jedinica lokalne samouprave, posle Beograda, zauzima 1.530 kvadratnih kilometara, obuhvata 92 naseljena mesta u kojem prema popisu iz 2022. godine živi 111.491 stanovnik.
Na teritoriji grada Kraljeva nalazi se 326 kilometara lokalnih puteva i saobraćajnica. Jedan od prioriteta lokalne samouprave je unapređenje putne infrastrukture, odnosno ulaganje u izgradnju, sanaciju i rekonstrukciju lokalnih saobraćajnih puteva koji predstavljaju okosnicu ekonomskog i prostornog razvoja teritorije grada.
Ministarstvo za građevinu je od lokalne samouprave tražilo spisak prioritetnih deonica iz razloga što to jesu lokalni putevi, ali su velike dužine i resorno ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne lokalnoj samoupravi, svesni da su ove deonice od krucijalnog značaja za naše građane i njihov ostanak na selu. Svesni smo da i Vlada sa svojim ministarstvima želi da poboljša i unapredi život svih naših građana, bez obzira u kojem delu Srbije žive.
Pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za saobraćaj, infrastrukturu je – kada se planira početak izgradnje prioritetnih deonica lokalne putne infrastrukture, čiji ste spisak dobili od lokalne samouprave grada Kraljeva?
Nažalost, i prošle godine u julu 2023. godine Kraljevo i okolinu zadesila je elementarna nepogoda u vidu grada i tom prilikom je uništen ogroman broj objekata za stanovanje, kao i mnogi privredni objekti. Lokalna samouprava je u vrlo kratkom rokunapravila komisiju, popisala oštećenja. Bilo je oko 2.400 prijava. Veliki posao je odradio mali broj ljudi, s obzirom da lokalne samouprave nemaju kapacitet i resore kao država i da rade sa ograničenim materijalnim resursima.
Htela bih da pohvalim i da se zahvalim Ministarstvu za javna ulaganja, ali i da uputim pitanje Republičkoj komisiji, prvenstveno apel Republičkoj komisiji za utvrđivanje štete, da izađe u susret građanima koji su nezadovoljni prvostepenim rešenjem o dodeljivanju pomoći i da im u zakonski propisanim rokovima omogući da dostave, odnosno da dopune zahteve koji su zbog nedovoljno dokaza odbijeni.
Drugo pitanje, odnosno treće upućujem Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Kraljevo je uvek bio grada hrabrih, ponosnih ljudi, grad boraca i stradalnika. Samo u poslednjih nekoliko ratnih godina stradalo je više od 40 uglavnom mladih ljudi. Da ne govorim o tome koliko njih je nesposobno za rad, koliko je ratnih vojnih invalida i koliko ljudi sa trajno vidljivim ili nevidljivim posledicama koje će ih pratiti do kraja života.
Mnogi Kraljevčani su ponosno koračali i stojički branili svoju zemlju, bili na Košarama, Paštriku i ostalim delovima Kosova. Mnogi se nisu vratili, mnoge su majke ostale bez sinova, deca bez roditelja, žene bez stuba porodice. Uvek je srpski narod nosio na svojim plećima mnogo nepravde i borbe. Borci, nažalost, kao i posle svakog rata nekako ostanu zaboravljeni i zaglavljeni između administracije i nekih pravila.
Republika Srbija porodicama palih boraca, vojnim invalidima danas pruža mogućnost da ostvare dostojna primanja kakva nikada ranije nisu postojala. Otprilike u Srbiji je registrovano 45.000 ratnih boraca i invalida.
Pitanje koje želim da uputim ministarstvu je – da li se radi na problemu rešavanja da se našim borcima koji su dobili boračke legitimacije obezbedi dobijanje boračkog dodatka, da se pomogne svim lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da same odvoje sredstva i time obezbede određene benefite za boračku populaciju? Da li postoji mogućnost da se organizuju redovni godišnji sastanci sa predsednicima svih registrovanih boračkih udruženja, sa republičkim organima gde bi bilo obavezno i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, u cilju otklanjanja i rešavanja problema naših boraca? Molim Ministarstvo da preko svojih nadležnosti još više unapredi položaj ratnih vojnih invalida i boraca. Znamo da ova Vlada nesebično radi da naši borci postanu vidljivi u društvu i da se njihov status iz godine u godinu poboljšava. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.
Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.
Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.
Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.
Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.
Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.
U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?
Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.
Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |