MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 20 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti iz Agencije za borbu protiv korupcije, danas imamo priliku da analiziramo i raspravljamo o Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Kada govorimo prevenciji i borbi protiv korupcije, JS smatra da je to jedan od prioriteta u procesu reformi koji se sprovodi u Srbiji na putu ka članstvu u EU. Skoro svakodnevno se može primetiti odlučnost države da stane na put korupciji, kao i volja u sprovođenju antikorupcijskih, sistemskih mera koje sprovodi ovaj visoki dom i Ministarstvo pravde i sama Vlada.

Postoje kritike koje su vezane za borbu protiv korupcije i koje donekle zbunjuju građane, ali jasno se može reći da je Republika Srbija, od Antikorupcijskog tela Saveta Evrope, pozitivno ocenjena za donošenje sistemskih antikorupcijskih zakona i mera koje se sprovode u državi.

Ono što nas očekuje je promena Ustava u delu pravosuđa, gde će biti uvedeni novi mehanizmi za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i to je u završnoj fazi. Donet je Zakon o sprečavanju korupcije. U završnoj fazi je i pripremanje zakona o poreklu imovine, koji su mnogi decenijama najavljivali, ali očigledno da nije bilo ni političke volje, ni političke snage za njegovo donošenje i usvajanje. Upravo će ova Vlada uputiti taj zakon Narodnoj skupštini i time će dodatno biti unapređena borba protiv korupcije.

Za JS to znači da će građani Srbije biti zadovoljniji još višim stepenom ojačavanja sistemske borbe protiv korupcije u Srbiji.

Problem korupcije ne postoji samo u Srbiji ili regionu, to je problem svetskih razmera i iskoristila bih priliku da pohvalim saradnju naše Agencije za borbu protiv korupcije i Nacionalne antikorupcijske agencije Italije. Ta saradnja se ogledala kroz tvinig projekat koji je trajao dve godine i bio je finansiran od strane EU. Tokom realizacije projekta razmenjena su iskustva i znanje između ove dve agencije, što je veoma značajno, jer je iskustvo Italije u borbi protiv korupcije značajno veće.

Uspešna je i saradnja našeg Tužilaštva za organizovani kriminal, ali i Tužilaštva za borbu protiv mafije Italije i to je od izuzetnog značaja, kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog kriminala. Od 2018. godine srpski tužioci i policajci pohađaju stručnu obuku u Italiji u oblasti protiv korupcije i finansijskog kriminala.

Kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Srbija je prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucije za prevenciju korupcije, a u cilju prikupljanja i razmene informacija, kao i dobre prakse između institucija za prevenciju borbe protiv korupcije. Mrežu čini više od 15 zemalja i vi ste, gospodine Sikimiću, jedan od dva potpredsednika ove organizacije.

Kao što sam i napomenula, JS smatra da je ova Vlada prepoznala da se borbom protiv korupcije poboljšava kvalitet života građana, vraća se poverenje u državne institucije i poboljšava se celokupna slika naše zemlje u svetu. Jasna je i politička volje Srbije, Vlade Srbije i njena odlučnost za borbu protiv korupcije i mislim da će Zakonom o poreklu imovine, na koji se čeka već 30 godina, biti napravljen veliki korak u toj ni malo jednostavnoj borbi.

Jedinstvena Srbija smatra da Srbija ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije i u prilog tome govore rezultati iz protekle godine, gde je povećan broj osuđujućih presuda, kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom, a najčešće je reč o presudama protiv odgovornih lica za zloupotrebu službenog položaja i primanja mita. Među tim postupcima su i postupci koji se vode i protiv visoko pozicioniranih službenika, poput direktora i odgovornih lica u državnim institucijama.

Da bi Agencija za borbu protiv korupcije u svom radu bile efikasnija, mi smo pre par mesecu u Narodnoj skupštini odobrili veći broj izvršilaca u radu Agencije i mislim da je to direktna potvrda da je država rešena da istraje u borbi protiv korupcije.

Srbija ima evropski standard i pokazuje da prednjači u regionu protiv korupcije i kada govorimo o konkretnim merama koje se sprovode, ne možemo a da se ne osvrnemo na Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je urađen po najvišim standardima Saveta Evrope, zbog čega mnoge zemlje, prvenstveno iz centralne Evrope, traže pomoć upravo iz Srbije u pisanju takvih zakona. Uzbunjivači su potrebni Srbiji, jer oni ne narušavaju, već štite sistem i ovim zakonom je napravljen veliki korak napred, jer lica koja ukazuju na korupciju imaju adekvatnu zaštitu pred sudom i samim tim se sam sistem pokrenuo. Oni društvu ukazuju na problem i društvo to treba da prepozna kao dobar korak u sprovođenju pravde i uređenju sistema i treba da se suoči sa problemom na adekvatan način i da ga rešava u samom začetku.

Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje se od 2015. godine, a pre njegovog stupanja na snagu je oko 1.200 sudija i preko 300 službenika, sudijskih pomoćnika bilo obuhvaćeno obaveznim programom obuke i time je stvoren osnova da se ovaj zakon implementira i adekvatno sprovodi.

Jedinstvena Srbija podržavana napore Vlade u sistemskoj borbi protiv korupcije. U Danu za glasanje podržaće Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije i sve što Agencija za borbu protiv korupcije bude radila u narednom periodu u cilju iskorenjivanja korupcije iz sistema, jer samo tako ćemo garantovati vladavinu prava i povratiti poverenje građana u državne institucije. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kao poslanica JS koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva, zadovoljstvo mi je što danas u ovom visokom domu mogu da učestvujem u diskusiji o Predlogu zakona koji se odnosi na realizaciju izgradnje deonice auto-puta Pojate-Preljina.

Izgradnjom ove deonice, odnosno Moravskog koridora direktno će se uticati na ekonomsko osnaživanje ne samo Raškog, već i Zlatiborskog, Rasinskog i Moravskog okruga, a to je kada govorimo o brojkama, oko 500.000 stanovnika i oko 20.000 privrednih subjekata.

Za nas iz JS izgradnja ne samo Moravskog koridora, nego i završetak Koridora 10 i 11 predstavlja veliku odgovornost države prema svojim građanima, jer da bi se bilo koji deo naše zemlje mogao razvijati i biti privlačan investitorima, najvažnija je blizina upravo auto-puta ili aerodroma.

Realizacijom infrastrukturnih projekata doprinosi se napretku cele privrede, a samim tim i ravnomernom regionalnom razvoju. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, povećava se produktivnost svakog poslovanja i tako se stvaraju uslovi za veću konkurentnost. Područje sa razvijenom infrastrukturom i mrežom auto-puteva su privlačnija za strane investitore, za izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, ali i kao turistička destinacija.

Ne mogu, a da ne spomenem da će već u petak 28. juna zvanično biti otvoren aerodrom „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva, koji će za početak biti za civilni saobraćaj, a kasnije za kargo prevoz. Otvaranjem aerodroma „Morava“ će se pojačati ne samo privredna ponuda Raške oblasti, već i turistička i mnoge lepote Raške oblasti, kao što su manastir Studenica, Žiča, Kopaonik, Vrnjačka banja, biće primamljiva destinacija za mnoge turiste.

To će doprineti većoj uposlenosti proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatnu mogućnost za realizaciju razvojnih projekata lokalne samouprave. Domaćim i stranim turistima biće dostupne turističke ponude banjskog, zdravstvenog i planinskog turizma, što je značajno kada znamo da je direktan doprinos turizma BDP-a u Srbiji oko 2,2%.

Moravskim koridom će se poboljšati pristup i povezivanje centralne Srbije sa Koridorom 10, što za posledicu ima mnoge pozitivne efekte, kao što su vremenska ušteda, manji troškovi transporta i bolja regionalna povezanost. Upravo nekoliko dana nakon otvaranja južnog kraka Koridora 10, poslanici Jedinstvene Srbije su prošli tim delom puta prilikom zvaničnog otvaranja Kancelarije Jedinstvene Srbije u Paraliji i mogli smo se uveriti koliko je značajna vremenska ušteda i koliko je povećana sama bezbednost vozača na putu.

Kada gradimo autoputeve oni nemaju samo strateško značenje po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja. Novi kilometri autoputa znače manji broj saobraćajnih nesreća, manji broj stradalih i znatno manje troškove vezane za saobraćajne nezgode, što je bitno s obzirom da Srbija izdvaja 1,7% BDP-a za sanaciju šteta saobraćajnih nesreća.

Investitorima koji su u Kraljevo došli posle decenijskog stagniranja kraljevačke industrije, govorim o nemačkom „Leoniju“ i turskoj fabrici „Tajp“, otvaranje aerodroma i završetak Moravskog koridora sigurno će biti podstrek i podsticaj da u budućnosti prošire svoje kapacitete i da daju dobar primer drugim investitorima da Srbija jeste sigurana i stabilna zemlja u koju vredi ulagati.

Mislim da posle svake vlade ostaje samo ono vidljivo što je urađeno. Upravo su ova Vlada i vaše ministarstvo mnogo uradilo, kada govorimo o infrastrukturi naše zemlje. Samo se proteklih nekoliko godina izgradilo oko 300 kilometara novih autoputeva.

Izgradnja Moravskog koridora je specifičan projekat, jer podrazumeva izgradnju ne samo autoputa, nego i najmodernije telekomunikacione mreže i zaštitu reke Morave i njenih pritoka. Kada sam spomenula reku Moravu, želim da vam, gospođo ministarka, iznesem bojaznost meštana sela Sirča kod Kraljeva vezano za izmeštanje korita reke Morave i da se tu vodi računa da u budućnosti ne dođe do izlivanja i plavljenja, jer je upravo ovo mesto u poslednjim poplavama pretrpelo najveću štetu. Čak 23 mosta i šteta od oko 560 miliona dinara su posledica poslednjih poplava koje su zadesile Kraljevo. Verujem da je projektant uzeo u obzir i potrebe meštana da im se ne ukinu most i put koji spaja Sirču sa gradom preko industrijske zone „Magnohrom“.

Srbija, odnosno ova Vlada svakodnevno radi na razvijanju i modernizaciji države u cilju da budemo ravnopravni, ne samo sa drugim državama u regionu, već i sa mnogim evropskim modernim zemljama. Razvijenost zemlje meri se mrežom autoputeva i sa svakim novim kilometrom raste kvalitet života, privrede i turizma.

Jedinstvena Srbija prepoznaje benefite predloženog zakona koji će doprineti jačanju naše zemlje i stoga ćemo sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi Zakon o nauci i istraživanju je zakon koji treba da uvede red u nauci, s obzirom da je postojeći zakon donesen još 2005. godine.

Ono što je jedan od glavnih razloga za donošenje zakona i obezbeđivanje sigurnosti u finansiranju rada instituta kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se obezbedili stalni prihodi.

Jedinstvena Srbija smatra da donošenje predloženog zakona omogućava naučnoistraživačkog sektora koji svojim radom može biti jednak partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Kada govorimo o Predlogu zakona o nauci i istraživanju kao krovnom zakonu u oblasti nauke, treba pomenuti da smo prošle godine usvojili Zakon o Fondu za nauku i time napravili prvi korak u obimnoj reformi sistema finansiranja naučnog rada u Srbiji. I vi ste to, ministre, najavili kao jednu od ključnih reformi u prosveti.

Mislim da su naši naučnici, odnosno naučni istraživači u prethodnom vremenskom periodu pokazali da mogu da postignu zavidne rezultate sa malo novca i to u različitim pravnim okvirima. Ja se slažem sa vama, gospodine ministre, da trebamo da ponavljamo. Zato želim da iskoristim priliku da čestitam našoj naučnoj zajednici prijem u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja, čime je Srbija postala 23. punopravna članica ove prestižne naučne organizacije. Ovo je svakako veliko priznanje za naše naučnike koji će imati mogućnost da pored podizanja kvaliteta naučnog istraživanja pristupe i najnovijoj naučnoj opremi.

Jedinstvena Srbija smatra da će i članstvo u CERN-u uticati na sprečavanje odlaska mladih iz naše zemlje. Pored samih naučnika, i srpska privreda će imati korist od ovog članstva, jer će naše kompanije moći u većoj meri da učestvuju na tenderima koje raspisuje CERN i tako da se ravnopravno takmiče sa velikim i uspešnim svetskim kompanijama.

Srbija, odnosno ova Vlada veliki akcenat stavlja na pomoć mladim naučnicima i sistemski podržava nauku, stvarajući bolje uslove koji će omogućiti našim mladima da ostanu u zemlji i svoj budući naučnoistraživački rad upravo sprovode na našim fakultetima i institutima. A i želja vašeg Ministarstva, gospodine Šarčeviću, je da se instituti bave poslovima važnim za državu i time doprinose boljitku i države i društva.

Zahvaljujući predloženom zakonu predviđeno je i sigurno finansiranje za istraživače na fakultetima, u slučaju da ne dobiju zvanje naučnika saradnika, država će finansirati njihove doktorske studije u narednih pet godina. Za to vreme će se sigurno naći sistemsko rešenje za njih, a oni će u međuvremenu moći biti deo tima koji će ostvariti pravo na neki projekat. Inače, nedonošenjem ovog zakona, oni bi pred kraj godine ostali bez angažovanja.

Jedinstvena Srbija smatra da ulaganje u obrazovanje i usavršavanje je temelj za izgradnju snažne i moderne Srbije, pri čemu je bitno da izgradimo sistem vrednosti koji će negovati društvo jednakih mogućnosti za sve.

Pohvalno je, gospodine ministre, što Ministarstvo podržava uključivanje istraživača povratnika iz inostranstva na domaće projekte, ali vaše Ministarstvo radi na promociji znanja od najranijeg uzrasta učenika, približavajući nauku najmlađima. I vi ste prisustvom na istraživačkom seminaru „Naučni kontakt ili Igrom do nauke“, koji se održao u Kraljevu u prostorijama Dečijeg odmarališta Goč, u saradnji sa gradom i Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu, to i potvrdili. Ovaj seminar okupio je talentovane učenike osnovnih škola iz cele Srbije, koji pokazuju interesovanje za proširivanje znanja iz prirodnih nauka. Jedinstvena Srbija smatra da je ovakav pristup učenju veoma efikasan i da od najranijih uzrasta učenicima približava nauku.

Ako je cilj da se naša zemlja razvija kao ekonomija zasnovana na znanju, onda kao društvo moramo težiti da stvorimo uslove koji će naučnicima i istraživačima omogućiti da svojim radom i znanjem učestvuju u stvaranju jake i moderne Srbije. Stoga će JS u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31