MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 8
  • 5
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 21 dan i 11 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni koji su na današnjoj sednici imaju podršku JS i u danu za glasanje, poslanička grupa JS će glasati za njih. Imamo četiri važna zdravstvena zakona i ja ću najpre govoriti o Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

I za nas iz JS, ali mislim ne samo za nas nego za svakoga ko je pročitao predloženi zakon, jedno od najvažnijih izmena je da će roditelji i teško bolesne dece moći da budu na bolovanju sve dok traje lečenje. Do sada su bili u situaciji da su morali na razne načine da se snalaze. Predloženim zakonom roditelji će moći da budu uz svoje dete sve do izlečenja, najduže do 18 godine deteta, i to uz 100% nadoknade. Do sada je ta nadoknada bila 65% njihovih primanja.

Ovakvim rešenjem se znatno poboljšava materijalno stanje porodice mališana obolelih od najtežih bolesti. Važećim zakonom roditelji su imali pravo na bolovanje od samo četiri meseca, a budući da lečenje najtežih obolenja traje često godinama jasno je koliko je značajna ova izmena zakona.

Neretko se dešava da roditelji dece koja su na dugotrajnom lečenju budu prinuđeni da daju otkaz, u naročito teškoj situaciji su oni koji dolaze iz drugih delova Srbije, a deca im se leče u Beogradu, i ako u Beogradu postoje tri roditeljske kuće, u kojima ima mesta za samo 13 porodica i verujem da će u skorije vreme ovaj problem se rešiti jer se iz rada vašeg ministarstva gospodine Lončar vidi volja i spremnost da se što više pomogne najmlađim pacijentima.

Jer, samo saznanje o bolesti i proces lečenja je težak i stresan, pre svega za dete, ali i za samog roditelja. Statistički podaci svedoče da svakog dana jedno dete dobije dijagnozu kancer, a svakih deset dana na žalost jedan dečiji život se ugasi.

I zato moramo i kao pojedinci ali i kao društvo pomognemo tim mališanima jer oni su zaista super heroji. Želim da pohvalim i to što ste ministre pri pisanju predloženog zakona uvažili i mišljenje Nacionalnog udruženja roditelja dece obolelih od raka, jer ipak oni najbolje poznaju ovu problematiku.

Htela bi da naglasim, i ujedno da bude predlog da bi velika pomoć bila i kada bi se roditeljima teško obolele dece i dece sa invaliditetom priznao status negovatelja kako bi ostvarili ista prava i naknade koje imaju hranitelji. Ja sam ovaj problem kroz pitanje postavila i ministru za rad i socijalna pitanja i nadam se da će se u skorije vreme krenuti sa njegovim rešavanjem. Mislim da bi prvo trebalo napraviti nacionalni registar koliko je takvih porodica u Srbiji da bi znali koliko je potrebno novca odvojiti iz budžeta za ovakvo rešenje.

Novim predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju, proširuje se i pravo onih pacijenata koji nemaju osiguranje i overene zdravstvene knjižice, da osim prava na hitnu medicinsku pomoć, od sada će imati pravo i na palijativno zbrinjavanje, sprovođenje obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programom, kao i obaveznu imunizaciju.

Kada sam već spomenula skrining, želim par reči da kažem o izmenama koje se odnose na odlazak, na redovne skrininge, a kojima se predviđa da, u slučaju ako se osiguranik ne odazove na više poziva okviru jednog ciklusa skrininga, a u međuvremenu se razboli od bolesti, koja je na vreme mogla biti otkrivena i tretirana, plaća 35% od cene lečenja.

U javnosti su se mogle čuti razne reakcije, ali mislim da ova mera nema za cilj da kazni osiguranika, već da bude dodatni model da se probudi svest o zanačaju prevencije otkrivanja bolesti u ranoj fazi, kada su šanse za izlečenje veće.

Rak dojke, debelog creva i grlića materice su tri maligna tumora, od kojih u Srbiji godišnje oboli oko 33 hiljade ljudi. Samo od raka dojke, svake godine oboli oko četiri hiljade i 600 žena, a 1600 umre od ove bolesti.

A sa druge strane, na poziv sa skrining mamografiju, odazove se svaka druga, svaka treća pozvana žena starosti od 50 do 69 godina.

Kada je reč o raku grlića materice, Srbija se po smrtnosti nalazi na drugom mestu u Evropi, dok je na četvrtom mestu kada je u pitanju obolevanje.

Na tim karcinomima koje sam spomenula se i rade skrininzi u Srbiji, ako se otkriju u početnoj fazi, mogu jako uspešno da se leče. Uprkos tome, stručnjaci kažu da građani retko rade skrining preglede.

Ovi podaci, su alarmantni i najvažnije je da se radi uporedo sa pozivima za preglede i na podizanju svesti kod stanovništva, o važnosti odazivanja za pregled za maligne bolesti.

Informacije radi, Holandija i Belgija u zakonu imaju klauzulu po kojoj oni koji se ne odazivaju na preventivne preglede, moraju da plaćaju dodatni porez.

Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa još jednu novinu kojom izabrani lekar može da otvori bolovanje do 60 dana, što je duplo više, nego što je do sada bilo i ta izmena je dobra, jer se njom olakšava procedura, kada pacijent mora da produži lečenje, ne mora izlaziti na komisiju, već to može da završi kod svog lekara u slučaju da je potrebno dalje lečenje.

Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti, uvodi se dopunski rad za zdravstvene radnike. Imali smo i pre ovo zakonsko rešenje, a prema predloženom lekari i sestre moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj ustanovi ili sklope ugovor sa najviše tri druge ustanove.

Smatram da je to dobra ideja, jer su medicinari nezadovoljni platama, pa će moći dodatno da zarade i to bi donekle zadržalo zdravstvene radnike od odlaska u inostranstvo.

Dopunski rad treba da bude transparentan. Gospodine Lončar, treba strogo voditi računa o tome da nema preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku, ne sme doći do zloupotrebe da na primer doktor u redovnoj smeni pregleda 15 pacijenata, a u dopunskoj uspe da pregleda duplo više.

Znači, moraju da postoje norme koje lekari treba da ostvare u redovnoj smeni, da bi mogli da se bave dopunskim radom. Uz česte kontrole, može da se isključi svaki vid zloupotrebe, ili u najgorem slučaju korupcija.

Potpuno nova izmena koju predviđa zakon o zdravstvenoj zaštiti je da privatnici koji žele da se ostvare u zdravstvenoj zaštiti, moći će da iznajmljuju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor, a nakon isteka perioda, oprema pripada državi.

To je jedan vid privatno – javnog partnerstva i pacijenti bi se u tim ustanovama lečili o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja.

Samo treba obratiti pažnju da aparati koji posle 20 godina ostanu održivi, ne budu potpuno rashodovani i tu treba postaviti neke standarde.

Predlozima zakona o zdravstvenom osiguranju i zaštiti, odgovara se na potrebe unapređenja i reformi zdravstvenog sistema u Srbiji i jasno se pokazuje društvena briga za zdravlje stanovništva.

Kao takvi će, kao što sam rekla na samom početku, gospodine Lončar, imati punu podršku JS.

Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je u poslednje vreme privukao veliku pažnju javnosti i to zbog preregistracije i zamene starih tablica na traktorima, prikolicama i radnim mašinama.

Za JS jako je važno što se predloženim zakonom predviđa da poljoprivrednici u buduće neće morati da registruju traktore i poljoprivredne mašine, kojima su izdate trajne registracije, stare registarske tablice, već uz odgovarajuću potvrdu o tehničkoj ispravnosti, moći će da koriste svoje mašine.

Rešenje je dobro i mi iz JS to vidimo kao želju Vlade i resornog ministarstva da poljoprivrednike, koji su i u onako teškoj situaciji, ne izlažu dodatnim troškovima.

Možemo da primetimo i da je poslednjih godina primetan trend povratka mladih na selo, što daje nadu, da će selo oživeti i sve više razvijati.

Kao što sam na početku naglasila, poslaničke grupa JS glasaće za sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Iz Ministarstva prosvete imamo četiri predloga zakona i oni, gospodine Šarčeviću, predstavljaju osnov za dalje unapređenje kvaliteta u obrazovanju naše dece.

Iz vašeg dosadašnjeg rada, gospodine ministre, stekla sam utisak da se veliki akcenat stavlja na poboljšanje efikasnosti sistema obrazovanja i to je još jedan od razloga zbog kojeg će Jedinstvena Srbija podržati predložene zakone.

Predlogom zakona o predškolskom vaspitanju, odnosno Predlog zakona o predškolskom vaspitanju ima četiri člana i oni doprinose poboljšanju primene podzakonskih rešenja, a u cilju što kvalitetnijeg predškolskog vaspitanja.

Želim da pohvalim vaše ministarstvo koje je prepoznalo da je rana pismenost važna za dalje školovanje dece, mislim kada govorimo o programu koji se odnosi na predškolce i da je neophodno konstantno unapređenje kvaliteta predškolskih ustanova.

Upravo deca najviše uče u prvim godinama života i učešće u programima predškolskog vaspitanja podstiče ne samo na rano učenje, nego i na to da deca postanu pozitivne osobe, da imaju samopouzdanja, da su sposobnije, a to je čvrst osnov za dalji uspeh u životu.

Podatak da samo 9% dece iz najsiromašnijih porodica i 6% dece koja žive u romskim naseljima pohađa vrtić, za razliku od 82% dece iz bogatih domaćinstava govori da kao društvo moramo raditi na tome da vrtići budu dostupni svoj deci, bez obzira na materijalno stanje porodica iz kojih dolaze. To je za nas iz JS jedan od najvažnijih ciljeva kada govorimo o predškolskom obrazovanju.

Predlogom zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju preciziraju se pojedina zakonska rešenja zakona koji je stupio na snagu novembra 2017. godine, obrazovanje odnosno škola kao institucija treba da bude otvorena za sve učenike, ali se često susrećemo sa problemom inkluzije u redovnom školovanju, odnosno sa problemom da nastavnici u školama nisu dovoljno edukovani da bi se suočili sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Mislim da tu nije u pitanju ni želja ni ljubav tog nastavnika, nego pre svega veština, odnosno način kako prići tom detetu.

Vi kroz Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja pokušavate da rešite i probleme koji se javljaju u nastavi u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i to kroz program doedukacije na Fakultetu za specijalnu edukaciju. Naime, nastavnici bi dobili neophodne veštine i poboljšali bi i metodiku rada u nastavi, što je dobro, ali mislim da je period od četiri godine za sprovođenje doedukacija specijalnim pedagozima i logopedima predugo, jer celokupni studiji traju četiri godine, a njima nedostaje samo metodologija rada. Mislim da je to trošenje i vremena i novca.

Ako hoćemo ozbiljno da govorimo o osnovnom obrazovanju, ne mogu a da se ne osvrnem, po meni, na najveći problem školstva u 21. veku, a to je vršnjačko nasilje. Čak 44% učenika u školama trpi neku vrstu nasilja. Ono što mene kao roditelja zabrinjava je to da se obično dete koje je trpelo nasilje izmešta u drugu školu.

Mislim da to nije dobra poruka, jer tako učimo decu da beže od problema, umesto da pokušavamo da ih rešimo i opet ponavljam i naglašavam da je najbitnija upravo ta saradnja između škole i roditelja, uz podršku svih institucija koje su relevantne za ovakvu vrstu problema.

Pre nekih dva meseca bili smo upoznati sa slučajem vršačkog naselja u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu. Čini mi se da su mediji najveću krivicu svalili na vaspitače, ali treba znati da u konkretnom domu, o kojem govorim, noćni vaspitač na posao dolazi u 20 časova, sa njim su kolege i obezbeđenje do 23 časa, nakon toga, noćni vaspitač je sam do 7 ujutru i njegova je obaveza da ima potpunu kontrolu u noćnoj smeni, a to uprošćeno znači šetnja pored sobe, da opominju u slučaju da ima galame i na bilo kakvu sumnju da se nešto dešava potpunu intervenciju tog vaspitača, koji je sam nasuprot 320 dece smeštenih u domu.

Mislim da zajedničkom saradnjom, gospodine ministre, treba da uobličimo trajno rešenje ovog problema, kojim će se regulisati i celodnevno prisustvo obezbeđenja i to bi bila obaveza, a ne procena nadređenih u domu. Inače, Dom učenika u Kraljevu i dalje je pod pedagoškim nadzorom. Odmah je situacija koja je prerasla u vršnjačko nasilje prijavljena policiji. Tim za odbranu od nasilja je reagovao. Izveštaj je poslat Ministarstvu. I od prvog dana Ministarstvo je uključeno u rešavanju ovog problema, uz punu podršku samog kolektiva doma.

Stalno govorimo o odnosu učenika prema učeniku, a retko pominjemo odnos učenika prema nastavniku. Nažalost, mislim da se autoritet nastavnika negde izgubio i da često nastavnici trpe jedan vid nasilja od strane učenika i u takvim situacijama nastavnik đaka ne može da udalji sa nastave, ruke su mu vezane. U nekim školama postoji interna saradnja između nastavnika i roditelja, kada nastavnik pozove roditelja da dođe po svoje dete. Mislim da je to samo prividno rešenje problema i da taj problem trebamo sistemski rešiti.

Na primer, u Finskoj nastavnik može da zbog povrede učeničkog ponašanja učenika suspenduje sa nastave na određeno vreme. Sa tim u vezi, mislim da i mi treba kroz zakonsku regulativu nastavnicima da omogućimo da u slučaju da ne mogu nesmetano da održavaju nastavu, mogu imati pravo da osim što učenika koji ometa nastavu pošalju kod pedagoga, mogu mu izreći i određenu vrstu sankcija.

Ministre Šarčeviću, u svom uvodnom izlaganju ste rekli da se Ministarstvo trudi da prati dinamiku života i svakodnevnu modernizaciju. Zato ne sumnjam da ćete i u narednom periodu imati kvalitetne i konstruktivne predloge zakona kojima će se nastaviti reforma školstva u Srbiji prateći evropske standarde.

Predlogom Zakona o oružju izlazimo u susret građanima kako bi im dali dodatno vreme da pribave dokumentaciju za legalno posedovanje oružja. Ovim Predlogom zakona MUP je pokazalo koliko je bitno uvesti naoružanje u legalne tokove. Moram da pohvalim i najave izmena Zakona o krivičnom postupku koji dolaze iz Ministarstva pravde i kojima će se pooštriti kaznena politika, što će svakako povećati bezbednost naših građana i smanjiti ilegalno posedovanje oružja.

Inače, Srbija se nalazi na visokoj poziciji po broju ilegalnog oružja. Moram da napomenem da to nije problem samo zadnjih godina, već je to višedecenijski problem, a posledica je ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe, na dnevnom redu ove sednice imamo i veliki broj međunarodnih sporazuma, što nam govori da Srbija vodi vrlo aktivnu spoljnu politiku. Želim da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića, koji sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radi na unapređenju položaja Srbije u svetu, o čemu govori sve veći broj zemalja koji povlače priznanje tzv. države Kosovo.

Još jednom, želim da naglasim da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz MUP, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama dolazi kao odgovor na sve izazove koji su nas u vidu elementarnih nepogoda zadesili poslednjih godina, pre svega kada je reč o zemljotresima, poplavama, klizištima i drugim vidovima elementarnih nepogoda.

Kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, mogu slobodno reći da poslednje decenije nije bilo gotovo godine bez neke ekstremne situacije izazvane pre svega prirodnim katastrofama. Evo, upravo sutra 3. novembra navršava se osam godina od kada je Kraljevo pogodio zemljotres koji je nažalost imao i ljudske žrtve, a i manje ili više je oštećeno preko 12 hiljada objekata.

Moram da iskoristim priliku i da napomenem da je dva sata posle zemljotresa stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić i da su upravo policajci i vatrogasci i pripadnici Vojske bili prvi koji su, dok je još postojala opasnost, bili ti koji su pomagali u raščišćavanju ruševina. Takođe i vi, gospodine Mariću, ste bili non-stop u Kraljevu u tim za Kraljevčane teškim danima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći da je novembarski zemljotres iz 2010. godine za Kraljevo bilo ono što su majske poplave iz 2014. godine bile za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.

Za Jedinstvenu Srbiju namera predlagača ovog zakona, odnosno MUP, da se akcenat i značaj u mnogome prida lokalu, odnosno lokalnim samoupravama i svim institucijama koje su od značaja za ovu temu je dobar i u mnogome će doprineti da se pravovremeno reaguje na prirodne katastrofe.

Ovaj predlog zakona prati ciljeve Sendai okvira, odnosno da država ima primarnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, ali da tu odgovornost treba da podeli i da uključi lokalnu vlast, privatni sektor i druge institucije.

S druge strane, upravo u akcentu na lokal leži moja bojaznost kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava, posebno manjih opština koje nemaju dovoljno niti ljudskih, niti materijalni kapaciteta za realizaciju zakonski propisanih obaveza.

Vi ste i u ovom mogućem problemu našli rešenje i ono se nalazi u članu 29. predloženog zakona, a to je mogućnost lokalnih samouprava za udruživanje i time dostizanje odgovarajućeg nivoa kako kvaliteta, tako i kvantiteta ako pričamo o brojkama i o sredstvima.

Ovom prilikom želim da istaknem da je upravo inicijativa za ovakav vid odgovora na sve izazove izazvane klimatskim promenama i pre svega prirodnim katastrofama došlo od grada Kraljeva, od onog dela gradske uprave koje je nadležno za ove poslove, a koje nosi naziv Odeljenje za poslove civilne zaštite. Upravo je formiranje ovog odeljenja bila namera lokalnih političkih aktera da se sa problemima koje nose katastrofe sa sobom suočava preventivnim merama i aktivnostima, kao i formiranjem civilne zaštite.

Nova zakonska rešenja u smislu uvođenja instituta, poput registra rizika, planova za smanjenje rizika u mnogome će uticati na kvalitet budućih rešenja. Treba voditi računa da podzakonski akti i sve ono što sledi u primeni ovog zakona bude sinhronizovano, ali istovremeno i u funkciji održivog razvoja lokalnih samouprava, kao i Republike Srbije u celini.

Ono što želim da istaknem možda kao nepotpuno zakonsko rešenje je da se lokalne samouprave kažnjavaju ako nešto finansiraju, odnosno ne finansiraju, što se navodi u delu 12 – kaznene odredbe ovog predloga zakona. Kazne su predviđene za sve u sistemu, čak i za poverenike civilne zaštite koje su, složićete se, ipak na kraju veliki entuzijasti i dobrovoljci, odnosno volonteri kada su u pitanju aktivnosti civilne zaštite na lokalu.

Ovo su neke moje sugestije, ali svakako Jedinstvena Srbija želi da pohvali donošenje ovog zakona koji će dalje poslužiti kao kvalitetan alat u cilju adekvatnog odgovora na katastrofe.

Što se tiče Predloga zakona o policiji, po prvi put se izjednačavaju plate, tako da policijski službenik u Kraljevu i u Beogradu će imati iste plate, ljudi se bave istim poslovima, tako da nema potrebe da se jednako i ne tretiraju.

U poslednjih godinu dana primetan je broj uniformisanih policajaca na ulicama grada i u razgovoru sa građanima i sugrađanima, stekla sam utisak da se osećaju bezbednije zbog toga. Policajci su dobili nove uniforme i mislim da nikada se više nije vodilo računa o potrebama i o problemima policajaca, ali ja želim da pomenem i policijske inspektore koji su stub ministarstva i, za razliku od policajaca, oni ne dobijaju uniforme, već od svojih plata odvajaju novac za odela pošto rade u civilu i nadam se da će se u nekom narednom periodu i njima se pomoći u tom smislu.

Poslanička grupa JS podnela je tri amandmana na Predlog zakona o smanjenju katastrofa. Nadam se da će biti usvojeni. Bez obzira na to, poslaničke grupa JS podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31