| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 29 dana
Poštovana gospođo Jevđić, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 4 godine i 8 meseci i 26 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 5 godina i 7 meseci i 3 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Poštovana premijerko, poštovani ministri, ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime, izjavljujem duboko saučešće porodicama koje su izgubile svoje najmilije u nesrećnim događajima koji su se desili u Beogradu i u selima kod Mladenovca i Smedereva. Saosećamo sa njihovim bolom.
Dva nesrećna događaja koja su se desila po tragičnosti posledica koje su izazvale, a to je smrt 18 osoba, a zatim i po načinu kako je do toga došlo, svakako da predstavljaju traumu, i to kolektivnu traumu, za čitavo naše društvo. Ni mi kao pojedinci, ni društvo kao celina, nemamo iskustva za tako nešto, jer se to do sada nikada nije desilo u Srbiji i potrebna je pomoć na nivou i pojedinačnog i kolektivnog da obradimo.
Bila bi velika šteta da namerno ili nenamerno u traganju za uzrocima ili krivicom nivo traumatičnosti podižemo i da upiremo prstom jedni u druge i da se naknadno povređujemo. Čula su se različita tumačenja i stavovi stručnjaka o mogućim uzrocima, pa i predlozima kako delovati. Ovako nešto je teško razumeti i objasniti. Koliki je udeo ličnih karakteristika počinioca, vaspitnih modela, uticaja porodice, okruženja, sistemskih rešenja u okviru obrazovnog procesa, sistema bezbednosti i vrednosnog sistema koji je, nažalost, prilično doveden u pitanje, posledica i ostataka preživljenih ratnih trauma, biće jasnije kada se sve okolnosti i sami počinioci i okruženje detaljno ispitaju.
Ono što je svakako jasno je da se svi osećamo odgovornim da pre svega zaštitimo najosetljivije, a to su deca, ali i sve ostale, i pokušavamo da razmišljamo šta je važno da uradimo da se ovo nikada ne ponovi. Zato moramo i razmišljati i delovati u više pravaca kako trenutno da osiguramo bezbednost, tako i dugoročno. Vratiti porodici njenu osnovnu ulogu, da obezbedi razvoj stabilnih i kvalitetnih pojedinaca i podržati je, podučiti ako treba.
Ono što smo svi zaboravili, deca se vaspitavaju od prvog dana rođenja. Deca su ogledalo svojih roditelja. Ne znam kako ćete me vi shvatiti i građani koji ovo slušaju, ali za moje dete sam ja sistem. Zato podržavam izjavu predsednika JS, Dragana Markovića Palme pre neki dan kada je govorio o ovoj temi u Skupštini da su za ova dva nezapamćena masakra prvenstveno krivi roditelji.
Malo pre sam čula od koleginice da predlaže vama, premijerko, da u budućnosti u osnovnim i srednjim školama bude po dva ili tri psihologa. Slažem se da u školama treba da budu psiholog i pedagog, ali ajde da probamo drugačije da rešimo ovaj problem. Ajde da zaposlimo u tim školama više saradnika za fizičko vaspitanje. Ajmo da zaposlimo više profesora za fizičko vaspitanje. Ajmo da sredimo sve školske sale u svim srednjim i osnovnim školama, bilo da je to grad ili selo. Ajde da probamo tako da našu decu, ne mogu da kažem lečimo, ali da našu decu usmeravamo i da im od malih nogu ugrađujemo prave sisteme vrednosti.
Mislim da je sport pravi način za to. Ja sam rasla u sistemu sporta i mogu da pričam o tome. Mislim da sam u svojoj sportskoj karijeri i zahvaljujući svojoj sportskoj karijeri postigla mnoge stvari u svom privatnom životu, a evo vidite i u poslovnom.
Iskoristiću priliku… Čuli smo ovih dana i mnogo predloga, mnogo kritika, ni jedno rešenje osim onoga da treba da se smeni Vlada, ali mislim da ova institucija od nas narodnih poslanika traži i jednu dozu ozbiljnosti i da trebamo da damo neke ozbiljne predloge. Zato ću vas ja upoznati, a sigurna sam da vi, premijerka, to ne znate, drago mi je što je tu i ministar za socijalna pitanja, drago mi je i što je tu ministarka za brigu o porodici, izašla je ministarka za pravdu, o jednom projektu koji se sprovodi u Kraljevu od avgusta meseca 2022. godine.
Kada je izveštaj Centra za socijalni rad za 2022. godinu… Inače, ministre za socijalna pitanja, hoću da kažem da direktorka Centra za socijalni rad u Kraljevu 15 godina je na tom mestu. To samo govori o njenom kvalitetu, posvećenosti i o tome da Centar za socijalni rad u Kralj evu je jedan od najboljih. Znam da su dobili skoro i pohvalu za njihov rad.
Oni su u svom prošlogodišnjem Izveštaju izneli podatak da je na nivou lokalne samouprave registrovan značajan broj dece i mladih sa elementima problema u ponašanju. To je bio jedan alarm da se 1. avgusta 2022. godine, koristeći resurse i organizaciju, u jednom od objekata u Dečjem selu na Beranovcu krene sa radom dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju, a u oktobru, posle ispunjenih svih uslova za licenciranje, dobijena i licenca za rad u trajanju od pet godina.
Ideja je da deca i mladi steknu uvid u probleme, povećaju odgovornost za sopstveno ponašanje. Na taj način dolazi do prevencije recidiva, odnosno individualni i grupni rad sa decom i mladim usmerenim na sticanje i unapređenje životnih veština, jačanje lične i društvene odgovornosti, usvajanje pozitivnog sistema vrednosti, očuvanje i razvoj potencijala kod korisnika, a sve sa ciljem smanjenja društveno neprilagođenog ponašanja.
Takođe, cilj je intervencija na polju obrazovanja, poboljšavanje veze između đaka, roditelja i nastavnika, popravljanje ocena, popravljanje ponašanja deteta u školi, smanjenje bežanja sa časova, itd. Organizuju se različiti kulturno-zabavni sadržaji u okviru tog dnevnog boravka.
Važan deo usluge je i savetodavna podrška roditeljima, usmerenost na unapređenje roditeljskih veština i razvijanje kapaciteta za suočavanje sa izazovima odgajanja i vaspitanje dece i mladih, savetovanje sa porodicama u smislu poboljšavanja komunikacije između članova porodice i uspostavljanje drugačije dinamike i odnosa unutar porodice.
Što ovo govorim? Mislim, koliko je bitan ovaj projekat, zato što je ovde prvi put uključena i porodica, odnosno roditeljske veštine.
Ako se vratim na početak svog govora, ako kažemo da je svako dete ogledalo svog roditelja, ako sam ja sistem za moje dete, onda mislim da roditelji u svakom problemu i u svakoj ustanovi trebaju da budu prvi koji trebaju da se uključe u rešavanje tog problema.
Inače, korisnici ovog projekta su sva maloletna lica, sva deca koja su u sukobu sa zakonom, prema kojima je izrečena vaspitna mera ili vaspitni nalog, deca i mladi koji su probatori ili konzumenti psihoaktivnih supstanci i deca i mladi koji su u sukobu sa roditeljima, starateljima ili sa samom zajednicom, odnosno sa društvom.
Inače se intenzivno, kroz ovaj projekat, radi, što je jako bitno, na umrežavanju svih institucija na lokalu, počev od tužilaštva, centra za socijalni rad, škole, dnevni boravak, policijska uprava i druge relevantne institucije kako bi zajedničkim radom preventivno upeli da pomognu svim mladim ljudima na teritoriji grada Kraljeva.
Stručni tim koji je angažovan u radu sa mladima su licencirani stručni radnici sa završenim adekvatnim obukama i višegodišnjim radnim iskustvom. Čine ga socijalni radnik, specijalni pedagog i psiholog.
Ko može da upućuje mlade u takav boravak? Tužilaštvo, zato mi je žao što nije ministarka pravde tu, Tužilaštvo za realizaciju vaspitnih mera, centar za socijalni rad, škola, odnosno predstavnici psiho-pedagoških službi, kao i lična inicijativa roditelja ili staratelja. Ovaj projekat je prezentovan u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Kraljeva.
Takođe, u prostorijama u SOS sela je organizovana promocija usluga za predstavnike psiho-pedagoških službi svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva i za predstavnike pedagoških podružnica koje su se složile da je ovo veoma značajna usluga za preventivni rad sa decom i mladima, naročito kao podrška u ovom razvojnom periodu koji sa sobom nosi puno izazova i rizika. Inače, grad Kraljevo ovo je prepoznao i u budžetu za 2023. godinu odvojeno je 7,5 miliona dinara.
Ja, kao narodna poslanica i kao majka koristim priliku i vaš uticaj i premijerke i vas ministara da ovakav projekat zaživi u svim gradovima Srbije, da u onim lokalnim samoupravama koje možda nemaju finansijsku pomoć, pomognete, nađemo načina da se iz budžeta odvoje dodatna sredstva, da ovo možda bude neki nacionalni program. Ovo je preventiva, rad sa decom, rad sa roditeljima, jer ta simbioza, odnosno bez te simbioze mislim da nijedan problem ne može naći rešenje.
Mi kao institucija smo tu da pridržimo, a roditelji i dete treba da ostvare taj kontakt. Tako da mislim da smo tu negde izgubili pojam porodice, pojam odnosa roditelja i deteta.
Imam još par sekundi, dok sam se spremala za svoj govor bila sam iznenađena činjenicom da decu u Švedskoj prvo uče 112, to je broj telefona na koji mogu da prijave svoje roditelje u slučaju da ih roditelji maltretiraju, biju ili ne znam šta rade. Još uvek mislim da kod nas institucija porodice je važna i da mi kao roditelji imamo prava da svoju decu vaspitavamo od dana rođenja. Slažem se da postoje roditelji koji svoja roditeljska prava zloupotrebljavaju ili ne znaju adekvatno da ih koriste.
Što se nas odraslih tiče, mislim da kada budemo svesni da smo mi i sami rasadnici i predrasuda i nekog lošeg ponašanja moći ćemo da postanemo i deo tog rešenja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsednice.
Poštovani ministri, gospodine Selakoviću, ja dolazim iz Kraljeva i htela bih da vam se zahvalim što ste uspeli da u par minuta kažete kroz šta je sve Kraljevo i Kraljevčani prošlo zadnjih 20 godina, počev od katastrofalnih privatizacija do dolaska, nažalost, interno raseljenih lica sa Kosova.
Kažem, nažalost, jer je razlog njihovog dolaska u Kraljevo nama verovatno ovde nezamisliv, da vas neko protera iz svoje rođene kuće, pa do zemljotresa, tako da dolazak investicija u Kraljevo, Kraljevčani su to, mogu vam reći, dočekali sa velikom radošću. Da li se neko snašao na tom poslu ili nije, da li je neko zadovoljan sa tim poslom ili je očekivao nešto više, to je već do čoveka, ali nije do onog ko je doveo te investitore u taj grad.
Mogu vam reći da sam u periodu kada su sva tri giganta u Kraljevu, počev od "Magnohroma", "Jasena", Fabrike vagona, bila mlada, ali se dobro sećam kako je grad Kraljevo tada izgledao, kako je izgledao Kraljevo kada u 14.30 časova se čuje sirena za kraj radnog vremena. Oba železnička mosta su bila preplavljena ljudima. To je bila reka ljudi koja je išla ka gradu, tako da ste mi probudili neka lepa sećanja. Nadam se da će generacije koje stasavaju u Kraljevu imati prilike da to dožive kao što sam ja doživela.
Izvinite sada što sam izašla, prosto, iz dnevnog reda ove sednice, ali kao neko ko je lokal-patriota prosto sam morala da vam se zahvalim na tim rečima i podrške i razumevanja na grad iz kojeg ja dolazim.
Što se tiče zakona, ja ću inače u svom izlaganju se držati samo Zakona o bezbednosti na radu, pošto prosto nemam dovoljno vremena i drago mi je da posle skoro 18 godina dobijamo nov zakon koji precizira i definiše obaveze i odgovornost poslodavca, ali i usklađivanje sa relevantnim evropskim direktivama u ovoj oblasti.
Jedinstvena Srbija podržava predloženi zakon i pohvalno je da je i Socijalno ekonomski savet Srbije dao pozitivno mišljenje i smatram da svakom pravom poslodavcu je bitno da zaštiti i očuva zdravlje svojih zaposlenih. To je najpre moralno, to je ljudski, to je humano, ali je činjenica je da će verovatno poslodavcima predstavljati finansijski izazov da ispune sve zahteve iz zakona. Nekima će možda biti teško da to urade, ali je to sve za dobrobit i za zdravlje i za očuvanje ljudskog života. Mislim da i jedan izgubljen ljudski život nam govori da prosto moramo dobiti ovakav zakon i da moramo težiti da poboljšamo ovakav zakon.
Ja sam negde i pročitala da ste vi raspisali konkurs za prijem novih inspektora na rad i da ćete i dalje raditi na usaglašavanju i unapređenju ovog zakona.
Smatram da predloženi zakon uvodi novi termin zdravlje i to govori da je u širem obuhvatu ovog novog pravnog akta i smatram da je to značajno jer iz iskustva sa pandemijom, ali i sa sve većim brojem neprepoznavanja profesionalnih oboljenja pokazalo koliko tu ima nedostataka. Konkretno mislim na profesionalna oboljenja, na kategorizaciju i na prosto ne razlikovanje od profesionalnog oboljenja od povrede na radu i to nije nikakva novina. Spomenuli ste vi i Nemačku i koliko nedostatak… 42.000 je nedostatak prosvetnih radnika, ali kod njih u toku jedne godine se dogodi da nekoliko hiljada osiguranika ode u penziju na osnovu profesionalnog oboljenja.
Verujem da ćete kroz vaše ministarstvo raditi na tome da se ta kategorizacija i to prepoznavanje profesionalnih oboljenja budu što bolja.
Dosta izmena ima u novom zakonu i ja bih spomenula nekoliko - pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad i, po mom mišljenju, možda jedna od najznačajnijih novina je to da će sada poslodavac morati da sprovede obuku za pravilno korišćenje zaštitne opreme, ali i mašina za rad. Do sada je bilo dovoljno da poslodavac samo obezbedi opremu, ali sada će morati da sprovede obuku zaposlenih, ali se uvodi odgovornost zaposlenih, jer su istraživanja pokazala da se u više od 80% slučajeva dogodi povreda na radu zato što radnik nije pravilno koristio zaštitnu opremu ili nije dobro koristio.
Imala sam priliku da razgovaram sa ljudima koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Infrastrukturi" i u ta tri akcionarska društva radi pet hiljada zaposlenih, gde samo 20 ljudi radi na poslovima bezbednosti na radu i kontroliše preko 2.000 ljudi koji obavljaju poslove sa visokim rizikom. Mislim na mašinovođe, na mašinovođe na manevru i druge. Oni smatraju da će upravo ovim novim zakonom, odnosno članom kojim se striktno naglašava poslodavcu da onaj koji vrši bezbednost na radu, radi samo to, jer u slučaju ovih 20 ljudi, oni su od poslodavaca dobijali i druge zadatke, tako da nisu mogli biti potpuno posvećeni bezbednosti na radu, tako da ovim zakonom će to im biti omogućeno i da će oni moći da pokažu svo svoje znanje i da zaštite sve naše radnike na železnici.
Pošto više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani gosti, ispred poslaničke grupe JS nažalost neću imati mnogo vremena da prodiskutujem o svim tačkama koje su na dnevnom redu, pa ću se fokusirati na dva izveštaja i to izveštaj Poverenice za rodnu ravnopravnost i izveštaj Zaštitnika građana. Gospođa Janković nije tu, a da li ima neko iz Kancelarije za rodnu ravnopravnost? Dobro, vi ste.
U decembru 2021. godine smo usvajali izveštaj za 2020. godinu i tada sam pristupila, pohvalila pristup vaše kancelarije u pisanju izveštaja jer je i tada, kao i sada sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koje ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti, ali i mnoge projekte koje ste sprovodili, ali i na kojima ste učestvovali.
Počela bih prvenstveno od vaše otvorenoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i upravo tu i trebamo da ih otklanjamo. Ja bih navela jedan primer iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, a primer se tiče i vas i Zaštitnika građana, odnosno tu je zamenica Zaštitnika građana, a to je da je na inicijativu lokalnog ombudsmana pokrenuta izmena i dopuna Zakona o stipendiranju studenata na teritoriji grada Kraljeva kako bi se preduzeo dodatni korak za olakšavanje svakodnevnog funkcionisanja pripadnika, izuzetno osetljive grupe građana, govorim o osobama sa invaliditetom. Prosto rečeno, predložena je jedna pozitivna diskriminacija, da studenti sa hendikepom imaju znatno povoljnije uslove od drugih. Verujem da će u ponedeljak kada će ovaj predlog odluke biti na gradskoj skupštini, kada će se naći na dnevnom redu, biti jednoglasno usvojen i da će od prve sledeće stipendije, dodele stipendija studentima sa hendikepom, bez obzira na dužinu studiranja, na prosek studiranja biti omogućeno da dobiju stipendiju.
Nisam sigurna, verovatno vi to bolje znate, ali mislim da je grad Kraljevo, možda jedan ili jedini grad u Srbiji koji će imati ovakvu odluku. Ovo je prilika da ja kao narodna poslanica i vi ispred vaše Kancelarije Zaštitnika građana i Poverenika za rodnu ravnopravnost pozovemo i druge lokalne samouprave da prepišu ovakvu jednu dobru odluku i da imamo jednu pozitivnu diskriminaciju.
Kada govorimo o brojkama i kada pričamo o izveštaju Poverenika za rodnu ravnopravnost, tokom 2021. godine obratilo se preko 3200 građana, od toga su 1372 predmeta u vezi sa pritužbama i u odnosu na 2020. godinu ukazuje na veći broj građana koji su se obratili. Mislim da polako građani shvataju i prepoznaju i Kancelariju Poverenika za rodnu ravnopravnost, kao i Kancelariju Zaštitnika građana, kao institucije gde mogu dobiti potreban savet i zaštitu kada osećaju da im je ugrožena ravnopravnost po bilo kojem osnovu.
Sada bih se na kratko obratila vama iz Kancelarije Zaštitnika građana imala jednu malu sugestiju, pošto sam u razgovoru sa kraljevačkim ombudsmanom, odnosno ombudsmankom došla do informacije da se najviše građani, govorim o Kraljevu, žale na potrošačko pravo i da prosto ne postoji lice koje je zaduženo za to. Onda se građani žale Zaštitniku građana koji nema nadležnost za to i onda mislim da skoro svake godine gradski ombudsman iz grada Kraljeva traži nadležno lice da se da ili da se da ta mogućnost da Zaštitnik građana može odgovarati po pritužbama građana koji se žale na potrošačke probleme. Mislim da čak i zakon nalaže da mora da postoji takvo lice. To je jedna sugestija za Zaštitnika građana, a ja sam govorila o kraljevačkoj lokalnoj samoupravi. Ne znam da li i druge lokalne samouprave u Srbiji imaju takav problem i da li druge lokalne samouprave imaju lice koje radi u Kancelariji Zaštitnika građana koje se bavi tim problemom.
Sad bih se vratila na Izveštaj za rodnu ravnopravnost. Ono što me pre svega lično brine, i u ovom izveštaju kao i u prethodnim izveštajima je to da među pet prvih osnovnih diskriminacija po učestalosti već godinama, nažalost, je na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je to pretežno diskriminacija pripadnika Romske nacionalne manjine.
Ne smemo zaboraviti, a možda to najbolje oslikava njihov položaj, i u Izveštaju sam videla da piše, je tragedija koja se otprilike prošle godine u ovo vreme dogodila u romskom naselju u Čukarici, kada je nažalost sedmoro dece povređeno, od toga je jedno dete nastradalo. Mislim da to najbolje oslikava njihov status koji imaju u Srbiji.
Problemi koji se javljaju kod Roma, od ranog napuštanja školovanja, pa do ranih dečijih brakova, tu želim da pohvalim kampanju „Ne žuri da odrasteš – detinjstvo, ne brak“.
Mislim da kao država moramo da preko Ministarstva za nacionalne manjine izgradimo strategiju koja će biti vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i da tako poboljšamo uslove Romske manjine u Srbiji, jer oni su ravnopravni članovi našeg društva i moraju da i kroz rano školovanje, govorim od predškolskog, pa do osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja, pa i sutra do zaposlenja imaju potpuno jednake šanse kao i svi građani Republike Srbije.
Još jedna stvar koja me je jako zabrinula, prvenstveno kao roditelja, je to da sam došla do saznanja da se čak u nekim osnovnim školama koje su po zakonu obavezne za svu decu u Srbiji, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost dešavalo da roditelji ne žele da upišu svoju decu u odeljenja koja pohađaju i deca romske nacionalne manjine. Čak smo imali osnovnu školu, čini mi se u Nišu, koja je bila samo za romsku decu.
To je očigledan primer segregacije čak i u osnovnim školama. Možda se to i promenilo tokom 2022. godine, vi ćete me ispraviti, ali videćemo i u izveštaju koji ćete dati za 2022. godinu.
Umesto da ohrabrimo tu decu da se školuju, da eto od tog ranog školovanja, pričam o predškolskom obrazovanju, sazrevaju i da im pružimo neku sigurnu luku i da im pokažemo da ravnopravnost u Srbiji jeste napredovala.
To vidimo i po indeksu za rodnu ravnopravnost. Svake godine se taj indeks poboljšava, ali mislim da je, eto, kao pojedinci trebamo da utičemo, da svako od nas kao pojedinac utiče na to da, pogotovo romskoj deci pošto vidimo da je najveći problem, da je uvek u prvih pet problem diskriminacija na osnovu nacionalne manjine, da svi zajedno napravimo Srbiju društvom sa jednakim šansama za sve.
Nisam uspela da pronađem podatak da postoji primedba na segregaciju, odnosno na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Verujem da smo uvođenjem ovog pojma, čini mi se pre dve godine, u Zakonu o zabrani diskriminacije možda uticali na ono na šta zdrav razum nije. Nadam se da stvarno takvih primedbi ne postoji.
U danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložene tačke dnevnog reda.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, svoje pitanje danas upućujem Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije.
U Srbiji je u ovom trenutku nešto više od polovine domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Mali procenat takve kanalizacione infrastrukture obuhvaćen je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda i samo prečišćavanje otpadnih voda je u direktnoj vezi sa dostupnosti pijaće vode, sa zdravljem građana, kao i sa zaštitom životne sredine.
Republika Srbija je tokom prošle godine započela izgradnju oko 800 km kanalizacione i kolektorske infrastrukture u više od 20 lokalnih samouprava. Cilj Vlade je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80% stanovništva, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U budžetu za tekuću godinu izdvojeno je 28 milijardi dinara i mislim da je to rekordna investicija koja će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama zapadne Evrope. Inače, taj novac je namenjen za ekološke projekte.
Plan je da se u Srbiji u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra i izgradi više od 7.000 km kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.
Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo je sa Javnim preduzećem „Vodovodom“ korisnik projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se finansira iz sredstava IPA fonda. Projekat je planiran kroz realizaciju u dve faze. Prva faza koja je ugovorena za realizaciju predviđa kapacitet od 90.000 ekvivalent stanovništva sa sekundarnim stepenom tretmana otpadnih voda. Druga faza koja je planirana da se izgradi do 2040. godine predviđa povećanje kapaciteta na 120.000 ekvivalent stanovnika i uvođenje tercijalnog stepena prečišćavanja otpadnih voda.
U procesu izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu pribavljeni su vodni uslovi od strane Direkcije za vodu, čime je nedvosmisleno zahtevano da prilikom izgradnje prve faze postrojenja ispuni uslove koji su zahtevani za drugu fazu, odnosno za tercijalni stepen prečišćavanja otpadnih voda.
Izgradnjom tercijalnog stepena prečišćavanja u prvoj fazi ovo postrojenje bi bilo tehnološki koncipirano na način koji se u Republici Srbiji i u inostranstvu već duži niz godina grade. U Srbiji već imamo slična postrojenja u Vrbasu, Leskovcu, Šapcu i Vranju. Benefit zaštite životne sredine, ekosistema reke Ibra i Zapadne Morave ovom izmenom su nemerljivi, naročito s obzirom da su ove reke već ugrožene prisustvom azota i fosfora preko graničnih vrednosti.
Ovakvim pristupom bi se smanjili operativni troškovi i olakšalo održavanje, a vrlo verovatno i izbegle nepotrebne investicije u drugoj fazi, što bi do kraja životnog veka postrojenja rezultovalo značajnim uštedama i za grad Kraljevo, ali i za Republiku Srbiju. Procenjena ušteda je oko osam miliona i 600 hiljada evra.
Htela bih da podsetim da smo prošle godine u januaru imali poplave koje su dovele do pucanja bedema oko jalovišta u Leposaviću, jalovina se izlila u Ibar. Moglo je doći do velikog ekološkog problema, ali srećom to je sanirano. Ne smemo dozvoliti da otpadne vode ugroze naše reke, a samim tim i pijaću vodu i na kraju zdravlje naših građana.
Zato moje pitanje postavljam i Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije - da li postoji mogućnost izmene prve faze realizacije navedenog projekta i mogućnost obezbeđivanja dodatnih sredstava za realizaciju i tako uključiti i izgradnju tercijalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda?
Predložila bih nadležnim ministarstvima organizaciju jednog zajedničkog sastanka sa predstavnicima grada i javnog preduzeća kako bi zajedno došli do rešenja, smanjili troškove, sprečili veće zagađenje reke Ibra i Zapadne Morave, zaštitili životnu sredinu i ekosistem pomenutih reka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Poštovani narodni poslanici, svoje današnje pitanje ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodna skupštine, upućujem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
U Srbiji, kao i u Evropi, svaki šesti par ima problem sa začećem, odnosno problem sa sterilitetom. Do sada je na svet putem vantelesne oplodnje rođeno više od 8.000.000 beba, to pokazuju podaci evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju.
Pohvalno je da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja finansira neograničen broj pokušaja o trošku fonda za prvo dete do 43 godine života. Do te godine žene, ukoliko par nema nijedno dete, a postoje medicinske indikacije za vantelesnu oplodnju, parovi imaju pravo da preko RFZO apliciraju za vantelesnu oplodnju. Postoje komisije koje oni moraju da prođu i u Srbiji trenutno postoji šest državnih i jedanaest privatnih klinika koje mogu da biraju i to je svakako velika podrška svim parovima koji se bore sa sterilitetom.
Međutim, problem koji se javlja, a koji je možda nedovoljno poznat javnosti, jer se o njemu ne govori dovoljno kao o primarnom sterilitetu, jeste sekundarni sterilitet. On je postao čest problem mladih parova. Koliko je taj problem učestao govori podatak da od 50 dnevnih telefonskih poziva na nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 15 je vezano za sekundarni sterilitet.
Sekundarni sterilitet je problem kada parovi prvo dete dobiju prirodnim putem, a u međuvremenu se javi zdravstveni problem kod muškarca ili kod žena i ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, a Fond ih kao takve ne prepoznaje jer su prvo dete dobili prirodnim putem. I pored medicinske dokumentacije da nije moguće začeće prirodnim putem, Fond za vantelesnu oplodnju ne može po postojećim odredbama da im pomogne da prošire porodicu.
Jedini grad koji je napravio iskorak po ovom pitanju jeste grad Beograd, koji je pre nekih mesec dana doneo odluku i odvojio oko 30.000.000 dinara da pomogne oko 100 parova koji su već jednom postali roditelji prirodnim putem, a sada zbog sekundarnog steriliteta moraju vantelesnom oplodnjom da dobiju drugo dete.
Međutim, jedan grad u Srbiji nije dovoljan, iza ovog problema mora da stane država, mora da stane fond. Ako znamo da se u Srbiji rađa oko 100.000 beba manje nego pre 70 godina, da samo sedam opština u Srbiji ima pozitivan prirodni priraštaj, da svakog dana čujemo jedan težak podatak, a to je da svake godine nas je sve manje i da otprilike godišnje nestane jedan grad veličine Novog Bečeja. I bez obzira koliko država pomaže finansijski porodicama sa decom za rađanje prvog, drugog, trećeg deteta, trebalo bi da prepoznamo i problem parova koji žele da prošire svoje porodice, a zbog pojave sekundarnog steriliteta i toga da su prvo dete dobili prirodnim putem nisu vidljivi za postojeći zdravstveni sistem.
Svaku odluku koju donesemo ovde u Skupštini sprovodimo u cilju da Srbija bude pre svega zdravije i bolje mesto za život naše dece i briga o natalitetu jeste strateški cilj ove Vlade, ali i svih nas. Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske porodice je prioritet, jer je porodica svetinja i bez zdrave porodice ne možemo govoriti ni o jednom segmentu društva.
Naša direktna borba je da se iskoreni bela kuga, da se svake godine rađa sve više dece, da podatak da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona bude samo statistička greška. Zbog toga, danas postavljam pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru – da li postoji mogućnost da se kroz Fond za vantelesnu oplodnju nađu sredstva za pomoć parovima koji zbog sekundarnog steriliteta nisu u mogućnosti da prošire svoju porodicu, a to žele? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije koristim svoje poslaničko pravo da zatražim informacije i odgovor od nadležnih institucija o sledećem.
Naime, u ovom Visokom domu svakog dana donosimo zakone kojima poboljšavamo život u našoj zemlji, za nas su svi građani jednaki i ravnopravni, pre neki dan smo i podržali Zakon o ravnopravnosti, ali da li treba da ostanemo nemi kada neki političari koristeći svoju moć i novac žele da budu ravnopravniji od običnih građana.
Neki žele da budu jednakiji od drugih, što bi rekao Džordž Orvel, odnosno ravnopravniji od običnih građana što je slučaj sa Draganom Đilasom.
Mi ne želimo da se borimo za društvo u kojem postoje jednakiji i ravnopravniji, već za društvo u kojem su svi jednako ravnopravni i imaju podjednako ravnopravan tretman pred zakonom i pred svim institucijama u zemlji.
Jedinstvena Srbija, već neko vreme od kada smo dobili informaciju da je 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, napravljena službena beleška, a po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa da je dotični izvršio nasilje u porodici tražimo i od sudstva i od Tužilaštva i od policije, razlog zbog kojeg nije reagovano napravljeno službenu belešku. On je udario svog bivšeg tasta, naneo mu teške telesne povrede, pretio, maltretirao svoju tadašnju suprugu.
Da li kao društvo možemo da prihvatimo ovakvo nasilničko ponašanje, neko ko se samo rečima zalaže za građane Srbije, za njihovo bolje sutra, za bolju moderniju Srbiju?
Ako Dragan Đilas se nasilnički ponaša prema svojima najmilijima prema najrođenijima šta mogu da očekuju sutra građani Srbije? Koja je to moć, koji je to novac koji može da te amnestira od nasilja i maltretiranja sopstvene porodice? Koja je to pokvarenost da najpre u zemlji uvrediš 400 žena, ne 400 žena, nego jednu jedinu ženu, zbog čega? Sa kojim pravom? Zbog svoje političke promocije?
Koja je to izopačenost da iskoristiš problem i brigu jedne majke i njenog deteta, da bi skupio par političkih poena, a pri tom sve što kažeš nema veze sa istinom?
Ako Dragan Đilas smisli da ima pravo da laže koliko hoće i šta hoće i da pri tom ne odgovara, ako misli da ima pravo da tuče, preti, ucenjuje, demolira institucije i da za to ne odgovara, ako on pravdu vidi kroz prizmu svojih laži i te laži uzima kao činjenice, kojima on podiže optužnicu, on daje zaštitu lažnim svedocima glumeći tužioca, on daje, on pri tom podiže neke optužnice glumeći sudiju ako je to pravda, onda je to Đilasova pravda, a ne pravda za koju su se vekovima građani ove zemlje borili.
Srbija je uređena zemlja, u Srbiji se poštuje vladavina svih prava, pravda je jedino u institucijama države Srbije, nije ni u jednoj političkoj stranci, niti može da deli nijedan političar, a pogotovo ne Dragan Đilas koji zahvaljujući novcu i političkom uticaju verovatno uz nečiju pomoć uspeo da abolira ne samo od krivičnog dela, odnosno krivičnog gonjenja, već same istrage porodičnog nasilja i pretnji koje je uputio svojoj bivšoj supruzi.
Slučaj zataškavanja ove prijave mora biti istražen, ovaj slučaj još jednom pokazuje Đilasovu sklonost ka zloupotrebi državnih resursa, što pored sklonosti ka nasilju jednu osobu čini apsolutno nepodobnom za bavljenje politikom i obavljanje odgovornih državnih funkcija.
I zbog toga tražimo da organi, nadležni organi reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u situacijama gde imamo žrtve, gde imamo svedoke, gde imamo počinioce odnosno krivce Dragana Đilasa.
Zato tražimo da nadležni organi privedu Dragana Đilasa, kako ne bi uticao na svedoke i ne bi ponovio delo, da mu se oduzme pasoš kako ne bi iskoristio situaciju i pobegao na neko egzotično ostrvo. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |