MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 18 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi zakoni koji su na današnjem dnevnom redu imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge kao i veću zaštitu informacione bezbednosti, a prateći usklađivanje sa evropskom regulativom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, kao i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti

Predlog zakona o poštanskim uslugama ima za cilj da obezbedi veći stepen zaštite korisnika, kao i veću odgovornost pošiljaoca i poštanskih operatera. Kada govorimo o većoj odgovornosti pošiljaoca, ona se odnosi na obaveznu identifikaciju pošiljaoca i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljaoca, odnosno primaoca pošiljki.

Imali smo primer gde su se u poštanskim paketima nalazili različiti sadržaji, pa smo tako u prošloj godini imali slučaj gde je u poštanskom paketu pronađena živa zmija, a vanrednim terenskim nadzorom je utvrđeno da je pošiljalac naveo neistinine podatke i upravo usvajanjem predloženog zakona će se unaprediti postojeća regulativa, tako da nećemo imati više ovakvih primera. Povećanje se i dodatna zaštita građana.

Predložene izmene Zakona o poštanskim uslugama, kao što sam i rekla, predviđaju da se i prilikom slanja i prilikom primanja pošiljki utvrdi identitet pošiljaoca tako što će poštanski operater biti u obavezi da izvrši uvid u ličnu ispravu korisnika, sa fotografijom i evidentira registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca.

Prikupljene podatke poštanski operateri moraju da čuvaju najmanje godinu dana i da ih čuvaju kao poslovnu tajnu, koristeći ih isključivo za ovu svrhu za koju su i prikupljeni. Ono što može biti potencijalni problem je da li su se poštanski operateri pripremili za skladištenje i čuvanje tih podataka. Sa druge strane, treba pripremiti korisnike na novi način slanja pošiljki. Mislim da će resorno ministarstvo to raditi transparentno i kroz jedan vid javne kampanje otkloniti sve nedoumice.

Pohvalno je da je resorno ministarstvo tokom javne rasprave uključilo velike poštanske operatere u procesu donošenja zakona, da su njihove sugestije uzete u obzir i većim delom usvojene. Naravno, u skladu sa zakonom.

Inače, u Srbiji posluje oko 55 kurirskih službi. Ono po čemu je specifična zemlja je da naši građani, firme, za slanje paketa uglavnom koriste tzv. ekspres uslugu, a to podrazumeva da kurir na kućnom pragu preuzme paket i da ga isporuči na ruke. Taj vid usluge beleži kontinuirani trend rasta u Srbiji i zbog cene same usluge, ali i zbog toga što pošiljalac ne mora da dolazi na šalter, pa time i dobija na vremenu.

Predloženi zakon o informacionoj bezbednosti ima za cilj usklađivanje sa odredbama informacionih sistema u EU koji je usvojen u julu 2016. godine i doprineće boljoj povezanosti svih učesnika u oblasti informacione bezbednosti, kao i razmeni informacija i međusobnoj podršci u slučajevima koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Srbiji.

U Srbiji je inače Strategija razvoja informacione bezbednosti za period od 2017.-2020. godine, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti. Jedinstvena Srbija smatra da se puno ulaže i radi na informacionoj bezbednosti i prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti, Srbija je na desetom mestu na listi od 69 zemalja. Imajući u vidu podatak da se na svakih 39 sekundi dogodi jedan sajber napad, a da hakeri u toku samo jednog minuta zarade čak 2,9 miliona dolara i da je šteta od sajber kriminala u svetu godišnje oko 600 milijardi dolara, usvajanjem ovog Predloga zakona informaciona bezbednost u Srbiji će biti veća i pomoći će celom društvu da se oseća bezbednije.

Primenom ovog zakona moći ćemo da odgovorimo i izazovima i da se suprotstavimo visoko tehnološkom kriminalu. Srbija je među prvima uspostavila posebno tužilaštvo za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, kao i posebno odeljenje u MUP-u za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala. To govori o rešenosti Srbije da se bori protiv sajber kriminala i da poveća informacionu bezbednost naše zemlje.

Treba pohvaliti MUP koji u saradnji sa Interpolom, Evropolom i drugim regionalnim organizacijama radi na suzbijanju sajber kriminala. U MUP-u posebno obučeni policijski službenici, opremljeni najsavremenijom tehnikom i softverima svakodnevno rade na suzbijanju visoko tehnološkog kriminala i utiču na to da informaciona bezbednost naše zemlje bude na visokom nivou.

Kada govorimo o informacionoj bezbednosti Srbije, da bi ona bila potpuna treba obratiti pažnju na upućenost lokalnih samouprava i tu treba pružiti podršku za unapređenje informacionih sistema, kapaciteta IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Većina gradova i opština u Srbiji može da se nosi sa potencijalnim hakerskim napadima i to se vidi kroz analizu Kancelarije za e-upravu, ali je prilično ranjiva na potencijalnim internim zloupotrebama informacija. Treba raditi na edukaciji i većem mehanizmu kontrole odliva informacija kako bi se povećala zaštita podataka na nivou lokalnih samouprava, samim tim i njihova bezbednost.

Sam tehnološki razvoj donosi nove probleme koji se tiču bezbednosti, a najosetljivija grupa su deca i oni su najviše izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Želim da pohvalim kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji ima za cilj da savetuje kako se zaštititi na internetu i mogućnost prijave ugrožavanja bezbednosti dece. Ovim kontakt centrom su preduzete preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao i u njegov rad su uključeni Ministarstvo prosvete, rada, unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo.

Svesni smo činjenice da su internet i društvene mreže sve dominantnije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije, te informaciona bezbednost predstavlja izazov, ne samo za državu, nego i za samo društvo, i smatram da je edukacija i digitalna pismenost mogu doprineti da bezbednost na internetu bude što veća, jer poznavanje sa potencijalnim zloupotrebama, ne samo dece, nego i odraslih, smanjuje se rizik od eventualnih posledica.

Mene, kao roditelja, zgrožava podatak da se kod dece od tri godine, već javlja zavisnost od igrica, koje za posledice imaju nezdrav psihofizički razvoj dece. Kao sportista, ali prvenstveno, kao roditelj, koristim priliku da apelujem na sve roditelje, da svoju decu usmere na sport, nije bitno koji, bitno je da se deca bave sportom, da svoje slobodno vreme koriste za druženje sa vršnjacima, da se igraju ispred zgrade ili u parku, a da računare i telefone koriste kako bi unapredili i pratili savremene načine učenja. Tako ćemo izbeći primer Kine, u kojoj postoje čak i klinike gde se deca i odrasli odvikavaju od igrica.

U Srbiji je poznata potreba za prevencijom i ranom obukom najmlađih, odnosno da imaju nastavu o bezbednosti, u okviru koje je jedna od najvažnijih tema, upravo informaciona bezbednost, prevencija nasilja i zloupotreba na internetu. Upravo se zbog toga i održavaju razne radionice i želim da pohvalim „IT karavan“ koji organizuje takmičenje naših učenika iz digitalne pismenosti i bezbednosti, pored toga edukacija o bezbednosti na internetu sprovodi se i putem predavanja, koje predstavnici kontakt centra drže u školama za roditelje i za decu.

Važan je i uloga Nacionalnog centra, koji se ogleda u podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti, informisanje u javnosti o incidentima i pružanju pomoći u slučaju incidenta.

Predlog zakona koji se odnosi na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza, se ogleda u tome da Srbija svakodnevno radi na modernizaciji standarda poštanskih razmena, ispunjavajući misiju Svetskog poštanskog saveza, a to je unapređenje univerzalne poštanske usluge. Treba istaći podatak da je Srbija bila među 22 zemlje osnivača, davne 1874. godine, kada je i osnovan Svetski poštanski savez.

Kao što sam i na početku rekla, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, koji su na dnevnom redu, ove sednice. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, na dnevnom redu današnje sednice imamo vaš izveštaj, gospođo Janković, odnosno Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu.

Kada govorimo o ravnopravnosti, uvek nam je fokus na rodnoj ravnopravnosti i mislim da je ona u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori. Za Jedinstvenu Srbiju su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni i mislim da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome.

Možemo za jedan od dobrih primera uzeti upravo i ovaj visoki dom, gde je 2012. godine bila 81 poslanica, dok nas sada ima 90. Upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22. mesto od 190 zemalja po broju poslanica koje se nalaze u parlamentu. I broj poslaničkih mesta koja pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom. Kada pogledamo 1990. godinu, kada je samo 1,6% žena izabran, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2011. godine, nakon izmene izbornih zakona, kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, na izborima 2012. godine povećava se na 32,4%.

Danas, kao što sam rekla, u Skupštini nas ima 90 i pokazale smo da nismo samo broj ili procenat, već je svaka od nas svojim angažovanjem doprinela da žene budu vidljivije ne samo u politici nego da se njihov glas, potrebe i problemi čuju i da se konkretno i donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Puno smo doprineli i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema u koju će se uključiti sve institucije i želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše kancelarije i vaš rad, gospođo Janković. Uvek ste bili uz svaki poziv Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost. Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira.

Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti, a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama i prateći aktivnost mnogih lokalnih samouprava vidi se da su oni ozbiljno pristupili vašim predlozima i da će se u narednom periodu upravo videti i konkretni rezultati tih mera.

Tu svakako ne treba stati. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim će se, sigurna sam, poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo učešće u svim sferama društvenog života.

Nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što svojim radom, iskustvom i znanjem su to zaslužile i to ne sme da im se uskrati samo zato što su žene. Jer, žene predstavljaju osnov za jedno moderno uređeno društvo, odnosno jednu zemlju, a Srbija je upravo takva zemlja.

Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija i nalazi na 22. mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja žena u politički život, ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedan od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja. Na primer, žene u Švedskoj zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Zaključak se sam nameće - davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je Globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu ukazao na sužavanje rodnog jaza i na smanjenje rodne nejednakosti, ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlika između žena i muškaraca. Za mene je iznenađujući podatak bio da Nikaragva i Ruanda spadaju u grupu vodećih zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih i razvijenih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da je jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, a njihova neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, usluga, informacija, zapošljavanja, sporta, kao uslova za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima. I vi ste u vašem izveštaju, gospođo Janković, ukazali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na tu diskriminaciju i mislim da je tu možda ona čak najviše i izražena. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu, nego i na psihičku snagu i koliko znači bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na Paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na samom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji. Ministarstvo za sport radi na ravnopravnosti svih sportista i isto se nagrađuju medalje koje osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo i o školskom sportu, omogućiti, odnosno raditi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svoj deci. Mislim da to utiče na izgradnju njihove ličnosti i da pomaže da se sutra kroz život i sve ono što život nosi bore lakše, jer imaju izgrađen zdrav takmičarski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljno sazreli, ali kada pročitam Izveštaj imam bojazan da još puno moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Njihova volja i, mogu slobodno reći, njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice treba da nam bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik, upravo se susrećete sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, a podnete su na osnovu invaliditeta i u Izveštaju ste i naveli koliko je pritužbi bilo. Nadam se da će u vašem sledećem izveštaju, a gledajući koliko Srbija radi na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati sve ideje i projekte koji će doprineti ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato treba ukazati na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. U Izveštaju ste naveli da se najveći deo pritužbi, a kada govorimo o starosnoj diskriminaciji, odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina nisu primamljivi budućim poslodavcima. Ne smemo ih zanemariti i ostaviti da budu prepušteni sami sebi i zato želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starijih građana na materijalnu podršku, kao i preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu starijih osoba.

U Izveštaju ste naveli i u procentima su izraženi svi oblici diskriminacije sa kojima se susrećete. Naveli ste i da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio koordinaciju između institucija. Godine 2018. sa radom je počela i nacionalna SOS linija kao jedan vid podrške žrtvama nasilja, ali svakako moramo još puno raditi na jačanju te podrške.

U 2018. godini je zabeležen i manji broj pritužbi po osnovu diskriminacije i neravnopravnosti nacionalnih manjina. Problemi sa kojima se oni susreću su neadekvatni uslovi za život, obrazovanje, zapošljavanje. Država radi na tome da se ti uslovi poboljšaju i da njihovo učešće u svakodnevnom životu bude vidljivije i što veće.

Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, i želimo da zajedno radimo na tome da Srbija bude zemlja sa ravnopravnim šansama za sve.

Na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja. Iskoristila bih priliku da pohvalim formiranje ove komisije. Smatram da je od suštinskog značaja da se utvrde posledice koje je ostavilo bombardovanje 1999. godine na živote naših građana. Svakako ne smemo zaboraviti sve žrtve i svo stradanje koje je Srbija podnela tokom bombardovanja. Moramo da sačuvamo istinu, i zbog nas i zbog budućih generacija.

Kao što sam i navela, Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati i glasati za Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i za Predlog odluke. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, stiže nam oktobar, a sa oktobrom se ponovo otvara pitanje starih studenata. Za nas iz JS nije ništa sporno, studentima se pruža još jedna prilika da završe studije po programu po kojem su i upisali i na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni program.

Mislim da je u celoj situaciji i ohrabrujući podatak da je, zahvaljujući prošlogodišnjoj izmeni predloženog zakona, diplomiralo je više od 1.000 studenata.

Stari studenti nikome ne smetaju i njima je prvenstveno u interesu da završe fakultet koji su upisali. U današnjoj raspravi smo mogli čuti da su to studenti kojima je ostalo svega nekoliko ispita do završetka studija.

Imala sam priliku da razgovaram sa tzv. večitim studentom, tj. studentkinjom, koja je imala prosek 8,5, ostalo joj još tri ispita do diplomiranja, morala je da se zaposli, zapostavila je fakultet, rodila je troje dece i, zahvaljujući upravo mogućnosti produžetka studiranja, ona je prošle godine diplomirala.

Ministre, drago mi je da ste pokazali dobru volju da damo, ne bih rekla šansu, već mogućnost da svi koji su upisali fakultete po starom programu, a imaju želju da ih završe, to i mogu, jer u našem narodu i postoji izreka „čovek se uči dok je živ“.

Kada bismo danas raspravljali posebno i o razlozima zbog kojih oni nisu završili fakultete, ima ih mnogo, počev od toga da neki nisu imali finansijske mogućnosti, pa su morali da rade, do toga da na skoro svakom fakultetu postoji nekoliko ispita koji su kamen spoticanja. Mišljenja sam da ako stare studente prebacimo na novi program, tek onda neće završiti studije. S druge strane, postoje dobri predlozi da broj ispita koji im nedostaju, polažu po novom programu, to jest da im se priznaju položeni ispiti, a da iz novog programa odaberu broj preostalih ispita koji su najvažniji da bi zaokružili taj studijski program.

U tom slučaju to bi bio napor za fakultete, jer bi morali da napravi personalizovane studijske programe, što se može uraditi po zakonu. Imali smo sličnu situaciju 1992. godine na ETF-u, kada se menjao nastavni plan i program i oni su primenili u pravo ovaj model i nisu imali nijednog starog studenta, jer su svi studenti prihvatili novi.

Mene samo brine da studenti koji studiraju po starom programu ne budu uskraćeni za ono što nudi novi inovirani program. Kao što znate, ministre, zbog savremenih društvenih zahtevi, programi se akredituju na pet godina. Postoji bojazan da li će studenti koji nastavljaju studije po starom programu biti profesionalno kompetentni po završetku studija. Na primer, kada govorimo o obrazovanju budućih nastavnika, unazad nekoliko godina je uveden veliki broj novina u obrazovnom sistemu, što je moralo biti ispoštovano prilikom akreditacije novih studijskih programa za nastavnike.

Studenti koji studije nastavljaju po ranijim programima će biti uskraćeni za te sadržaje, što može se odraziti negativno na efekte njihovog rada u školama.

Moram i da naglasim da moramo da uradimo sve da olakšamo studentima, da olakšamo njihovo studiranje, a ne da ih vraćamo unazad. Za Jedinstvenu Srbiju je svaki student bitan. Želimo da svako od njih po završetku fakulteta ostane u Srbiji i da upravo svojim znanjem grade modernu Srbiju, tako da ćemo u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati predložene izmene Zakona. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -