Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Pre svog izlaganja izraziću u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije duboko saučešće porodici preminulog kolege Muamera Zukorlića. Njegova prerana smrt je veliki gubitak za porodicu, ali svakako i za nas kolege koji smo imali priliku da radimo i sarađujemo sa njim.
Poštovana ministarka, danas raspravljamo o nekoliko zakonskih rešenja iz oblasti zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine je generacijsko pitanje i na svima nama je da se uključimo i da radimo na tome da generacijama koje dolaze ostavimo zdravije okruženje i zato Jedinstvena Srbija podržava sve napore da naša zemlja ima očuvanu i zdravu prirodu i u danu za glasanje podržaćemo predložena zakonska rešenja.
Pre nekoliko dana, tačnije 2. novembra, u Glazgovu je održana konferencija o klimatskim promenama i Srbija je imala privilegiju da bude na tako važnom samitu, gde su se razmatrale najvažnije teme današnjice, da vidimo kako da buduće generacije koje dolaze ne naprave iste greške koje smo pravili mi i generacije pre nas, jer, prosto, mi drugu planetu za život nemamo. Srbija je bila kopredsedavajuća na ovoj sesiji i svojim učešćem dali smo doprinos primeni člana 6. globalnom dogovoru iz Pariza o smanjenju gasova staklene bašte, a koji ima za cilj da do 2050. godine prilagodi emisiju ugljen-dioksida kroz otvaranje novih industrija.
Inače, Srbija je ratifikovala Sporazum iz Pariza i time smo potvrdili opredeljenost da učestvujemo u međunarodnim procesima kao ravnopravni partneri, ali time se povećava i mogućnost korišćenja sredstava međunarodnih fondova za postizanje ciljeva i razvoja praćenja smanjenja emisije gasova.
Na samom samitu je učestvovalo 120 svetskih lidera. Među njima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je imao nekoliko vrlo zanimljivih pitanja koje je uputio na samom samitu, a odnosila su se na nešto što je danas jako aktuelno, a to je cena prirodnog gasa, kao i na pristup nuklearnim elektranama, da li će se povećavati ili smanjivati. Videćemo kakvi će odgovori biti i videćemo se kako ćemo se kroz godine koje dolaze boriti protiv svega onoga što nam zagađuje vazduh i vodu.
Čini mi se da su svi ti zagađivači postali sastavni deo života običnog građanina i ne znam da li neko od nas može da zamisli život bez mobilnog telefona ili bez korišćenja automobila, teško da neko može, ali mislim da kada koristimo mobilne telefone ili vozimo automobile, ne verujem da se neko od nas pita koliko su ovi proizvodi da bi bili u našim rukama ili da bi koristili automobile zagadili životnu sredinu. Zato kažem da su zagađivači postali sastavni deo našeg života i da mi kao pojedinci prosto donosimo globalnom zagrevanju.
Ono što je novina predloženog Zakona o zagađivanju životne sredine su integrisane dozvole. One su važne zato što obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima životne sredine i time se pospešuje i podiže nivo zaštite životne sredine.
To je što se tiče velikih zagađivača i tu su se kroz zakon bavili njima, ali, šta je sa malim zagađivačima, mislim na kućna domaćinstva? Država je odvojila ogroman novac da pomogne da građani koji koriste individualna ložišta pređu na energente koji ne narušavaju zdravlje i životnu sredinu, mislim na pelet, gas i električnu energiju, ali ovih dana vidimo koliko je skočila cena peleta i da ga je teško naći, ne što je skup, nego ga je nemoguće naći i sigurna sam da će se ova situacija srediti i da ćemo na tržištu imati dovoljno peleta za sve, ali moramo da zaštitimo sistem koji želimo da sprovedemo.
Vlada je pokazala da želi da pomogne svim građanima i to smo najbolje videli u periodu koji je iza nas, u proteklih godinu i po dana u vreme pandemije, i da ne spominjem svu pomoć koju je država dala kako privrednicima tako i građanima.
Želim da se osvrnem i da dam jedan predlog, mi smo svesni i svedoci smo primera dobre prakse, poput udruživanja lokalnih samouprava o smanjenju rizika o katastrofama i civilnoj zaštiti, mislim da to treba da prenesemo i na polje zaštite životne sredine. U našoj državi saradnja kada pričamo o životnoj sredini uglavnom se ogleda u tretmanu kako čvrstih otpada, tako i otpadnih voda. Neophodno je unaprediti delovanje na lokalu tako što bi se dodatno podržala i stimulisala inicijativa lokalnih samouprava u potrebi zajedničkog delovanja. Ovo se može postići na više načina, na primer, osnivanjem zajedničkih službi za zaštitu životne sredine dve ili tri lokalne samouprave, takođe i kroz organizaciju komunalne milicije za dve ili više lokalnih samouprava, može se postići i efikasnije i racionalnije funkcionisanje javnih uprava, ali ono što je najbitnije za svakog građanina ove države je da mu obezbedimo zdrav vazduh koji diše i zdravu pijaću vodu koju pije.
Treba iskoristiti i stalnu konferenciju i da preko Stalne konferencije gradova i opština, a u koordinaciji, naravno, sa Ministarstvom za zdravlje, životne sredine i Ministarstvom za lokalnu samoupravu izgraditi situacione analize koje bi mapirale glavne probleme i izazove kada je u pitanju životna sredina, odnosno vazduh, voda i zemljište i koja bi dala preporuke u cilju rešavanja i unapređenja aktuelne situacije. Moramo biti svesni da upravljanje prirodnim resursima, kao i životnom sredinom je velika razvojna šansa Republike Srbije.
Iskoristila bih priliku da pomenem i regionalni centar na planini Rudno u blizini Kraljeva, on je u fazi rekonstrukcije, a koristiće se za obuku kako iz oblasti civilne zaštite, tako i iz oblasti životne sredine. Obuka će se sprovoditi za službenike u lokalu uz podršku Nacionalne akademije za javnu upravu, ali obuku će moći kasnije da koriste i udruženja, građani, škole i mesne zajednice.
Sve ovo ide u pravcu povećanja ekološke svesti građana i time se direktno utiče na zaštitu životne sredine. Tu bih akcenat stavila na mlade ljude, jer oni žele veći kvalitet života, žele budućnost koja ne nosi rizik od klimatskih promena. Videli smo primer mlade aktivistkinje iz Švedske, Grete, koja je pokrenula milion ljudi iz celog sveta. Rešavanje ekoloških problema je izazov i to je dugotrajan proces. Mislim da su u poslednjih 20 godina institucije sporo reagovale i zato nam je potrebno više mladih ljudi poput Grete koji mogu da pokrenu milione ljudi i da naprave promene.
Kao dobar odgovor na borbu protiv klimatske promene i potpisivanje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u novembru 2020. godine i Zelena agenda predstavlja pitanje energetske bezbednosti. To je, kao što sam rekla, generacijski problem i ogroman izazov na globalnom nivou, bez obzira da li je država velika ili mala, da li je razvijena ili nije razvijena.
Pred svakom državom su ogromni zadaci, pa i našom, jer to znači ogromne promene, ne samo u oblasti energetike, nego i poljoprivrede, građevinarstva, jer moramo da napravimo balans, da imamo dovoljno energije, a da sa druge strane sačuvamo zdravu životnu sredinu. U javnosti su se mogle čuti različita mišljenja o Zelenoj agendi, da li je ona potrebna Srbiji ili ne, ali mislim da će nam ona omogućiti dovoljne količine vode, energije, naravno ako poštujemo sve što je predviđeno Agendom.
Sve prirodne katastrofe koje se događaju su dobrim delom izazvane upravo time što ne vodimo računa o životnoj sredini. Dolazim iz Kraljeva i videla sam šta sve može da uradi ljudska nemarnost, jer smo u poslednjih nekoliko godina imali takve poplave gde su štete bile ogromne. Bacanje smeća i otpada pored reka, zapušavanje malih rečica i pritoka doveli su do toga da Zapadne Morava nije mogla da podnese svu količinu padavina i za sobom je ostavila jezivu sliku. Mnoga domaćinstva su se iselila, neka još uvek saniraju posledice koje su bile izazvane poplavama i 2016. i 2017. i 2019. godine.
Moram da pomenem i da moramo da promenimo i način razmišljanja prema otpadu, jer prosto mislim da vlada mišljenje da kada odbacimo otpad nije naš i nije naša odgovornost. To je ono što moramo da menjamo. Moramo da menjamo ljudsku svest. Mislim da je čak potrebno da i u udžbenicima nižih razreda prilagodimo lekcije, na primer iz predmeta svet oko nas, i da tako mlade ljude, decu učimo da je, nažalost, privilegija danas udisati zdrav vazduh i piti zdravu vodu.
Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, on je donet u maju 2009. godine i njime je uređeno i stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu je sadržana većina uslova iz EU. Osnovni cilj donošenja ovog Zakona o biocidnim proizvodima je unapređenje korišćenja sistema biocidnih proizvoda i njihovog stavljanja na tržište. Cilj je da se osigura visok nivo zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, ali i da se poboljša trgovina biocidnih proizvoda sa zemljama u regionu i sa zemljama u EU.
Dobro je da se radi na unapređenju sistema koji će voditi računa da biocidni proizvodi koji sa jedne strane uništavaju nepoželjne organizme, odnosno podiže se i vodi se računa da oni nikako ne mogu da ugroze zdravlje prvenstveno ljudi, ali i životinja.
Kao što sam rekla, oni su u skladu sa EU i ja dok sam čitala zakon sam stekla utisak da je najveći akcenat stavljen na to da biocidni proizvodi budu dostupni tržištu, ali da se povećava njihova analiza i kontrola, tako da se isključuje svaka mogućnost da može da se njihovim korišćenjem ugrozi bilo koji život, da li ljudski ili životinjski, ali svakako da ne utiču na zagađenje životne sredine.
Kao što sam i na početku rekla, JS podržava svaki zakon kojim se štiti i čuva životna sredina, jer želja svih nas, sigurna sam, je da generacijama koje dolazimo ostavimo čist vazduh, zdravu pijaću vodu i zelenu prirodu.
Zbog toga JS podržava napore Ministarstva za ekologiju da sačuvamo i očuvamo Srbiju ovakvu kako je lepa i da makar generacijama koje dolaze, kao što sam rekla, ostavimo ovo svo zelenilo i svu lepotu naše zemlje.
U danu za glasanje podržaćemo predložene zakone. Zahvaljujem.