Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, kosovsko predanje je istorijsko, jer ima ishodište u jednom istorijskom događaju. Stvoreno je u toku unutrašnje istorije jednog naroda. Ono se udaljila od istorije, jer su određene činjenice postepeno postale sadržaj opšte duhovnosti i dubinske samosvesti jednog naroda, i tome se na kraju prilagodile.
Zato Srbija nikada ne bi smela da zauvek izgubi svoju kolevku, da zauvek izgubi deo svoje vekovne teritorije, da se životni prostor preostalih 130 hiljada Srba i nealbanskog stanovništva smanji, da se ugroze pravoslavni hramovi i vekovna ognjišta. Ne smemo dozvoliti da se rezerve lignita, a ima ih 15 milijardi tona, olova, nikla, zlata, srebra, zeolita, termomineralnih voda, izgube zauvek.
Problemi vezani za status KiM su terorizam, etničko čišćenje i pokušaj da se odvoji od Srbije, ali i nedostatak električne energije koju su građani KiM imali i za vreme rata i dok je trajalo bombardovanje.
Da li je situacija na KiM bolja i povoljnija ili nije, ako povučemo paralelu između 2000. i 2007. godine, jer već sedam godina demokratska Srbija brine o Kosovu i Metohiji? Sadašnji režim je obećao, Kosovo i Metohija je demokratsko pitanje, pitanje demokratskih standarda.
Želim da citiram, i molim vas da ovo vreme ne uzmete u obzir, konstatacije i pitanja gospodina Tadića iz Izveštaja o rešenju budućeg statusa KiM, koje je rekao februara 2006. godine. – Nažalost, država Srbija je od 1990. godine do danas, prosto da razjasnim nešto, nije uložila ni jedan jedini dinar da bi u tim zemljama branila svoje legitimne stavove. Da jeste, danas bi naša opozicija, nas političkih savremenika 2006. godine, bila kudikamo lakša.
Gospodine Tadiću, upravo vama, na vaše pitanje SRS postavlja pitanje – koliko ste vi uložili sredstava od februara 2006. godine do današnjeg dana?
Vaše dalje konstatacije su – šta podrazumeva pregovarački postupak.
Rekli ste, gospodine Tadiću, da ovaj pregovarački postupak danas podrazumeva prvu fazu koncentracije na proces decentralizacije – decentralizacije u onom mestu pregovora koje se tiče ljudi koji žive na KiM. Mi iz SRS, gospodine Tadiću, Vas pitamo – do koje faze ste stigli?
Postavili ste još neka pitanja, i konstatacije i tvrdnje – februara 2006. godine, sa Izveštajem o rešenju budućeg statusa KiM.
Rekli ste da je vaša namera, namera režima, da formira što više opština sa srpskom većinom, da je uspostavljanje direktnih institucionalnih veza opština sa srpskom većinom na KiM, sa Beogradom i sa Vladom Republike Srbije prioritet.
Sada vas pitamo, posle dužeg vremenskog perioda, koliko je novih opština režim formirao na KiM? Odgovor očigledno da nemate. Jedino režimu ostaje da prati ideologiju SRS, jer je to nada za sve koji žive i rade u Srbiji sa KiM kao neodvojivim delom Srbije.
Zato, danas šaljemo još jednu poruku – da je obaveza svih nas da čuvamo integritet i suverenitet naše zemlje. Čuvajmo istorijske vrednosti, jer je istorija predvorje sadašnjosti i budućnosti, za našu budućnost, za budućnost naše dece, svim srcem za Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Izmene i dopune Zakona o privatizaciji, četiri puta je menjan, upravo zbog toga što su definisani mnogi nedostaci tih zakona. Najveći nedostaci su aukcijske privatizacije, prezaduženost, neusaglašenost sa aktuelnim Zakonom o preduzećima, deobni bilansi, nacionalizovana imovina, uknjiženje objekata, upotrebne dozvole, neiskazane obaveze i slično.
Agencija za privatizaciju za subjekte sa visokom knjigovodstvenom vrednošću, predmete je uglavnom ustupala konsultantima, koji su vrlo često i dugo zadržavali dokumentaciju, što je značilo da se ti termini prolongiraju. Nelikvidnost preduzeća, blokirani računi, često su uslovljavani nemogućim uplatama taksi, kao i naknada za troškove, a naročito kada su u pitanju geodetski uslovi koji su morali da budu ispunjeni da bi se ta preduzeća uknjižila.
Primeri neuspešne privatizacije svakako ne ohrabruju aktere u tranziciji društvenog kapitala. Definisaću još neke probleme: reducirano tržište, zastarela oprema i tehnologija u preduzećima, niski nivo obrtnih sredstava, velika dugovanja. Upravo iz tih razloga, nažalost, tržište je izgubljeno, perspektive nisu obećavajuće.
Tužbe za raskid ugovora su se prenosile sa suda na sud, oprema i instalacije su raznesene i uglavnom uništene. Zajedničke karakteristike neuspešnih privatizovanih preduzeća su i zapostavljanje struke, zapostavljanje međusobnog koncepta u privređivanju i nedovoljno, vrlo malo ili nikakvo unošenje svežeg kapitala.
Konačno, možda je pitanje za ministre iz Vlade koji nisu prisutni, da li su većinski vlasnici zaista želeli da omoguće najmanje dvogodišnji period kontinuirane proizvodnje postojećih programa i isplate zarada predviđene kolektivnim ugovorom. Ako posmatramo bilo koji okrug, videćemo da tih negativnih primera ima mnogo, a pozitivnih vrlo malo. U Jablaničkom okrugu ima samo tri pozitivna primera: motel "Predejane", mlekara Leskovac i Lemind, fabrika plastificiranih limova, a koja je još u bivšoj Jugoslaviji bila perspektivna firma.
Skoro je gospodin Đelić pričao o "Zdravlju aktavis", kao biseru leskovačke privrede, da je pozitivan primer privatizacije. Firma koja je prodata za tri i po miliona evra, a vrednost firme je 45 miliona evra. Samo gotovi proizvodi, medikamenti su bili u magacinskim prostorima u vrednosti od 12 miliona evra i to je odmah prodato na tržištu. Ako znate da je tada bilo 2.200 radnika, a da sada ima oko 800 radnika, nisam siguran da je to kvalitetna, dobra i poštena privatizacija.
Pre nekih šest meseci, načelnik Jablaničkog okruga i predsednik opštine Leskovac, obojica su članovi DS, obećali su uspešnu privatizaciju fabrike "Leteks". "Leteks" proizvodi tkaninu vunenog tipa i uvek je Jablanički okrug bio poznat po proizvodnji tekstila. Žena posle 30 godina rada u Australiji je došla i kupila fabriku, ti radnici šest meseci nisu primili platu, samo imamo prodaju mašina, uništenje onoga što je nasleđeno i nijedan radnik nije zaposlen, a načelnik okruga i predsednik su obećali 2.000 novih radnih mesta. Ako je to uspešna privatizacija, onda svaka čast.
Moraću da kažem zaključak, jer sam imao, za razliku od drugih koji su se javljali po Poslovniku, a iz vaše stranke su i nisu ni rekli po kom članu su se javili, a upravo su imali repliku kao i ja. Za razliku od drugih, javljam se po osnovi za koju smatram da treba da se javim. Samo zaključak i završavam.
Reforma društva, efikasna tržišna ekonomija i mere za njeno sprovođenje su u rukama države. Zato je budući predsednik države Srbije gospodin Tomislav Nikolić, zbog tih reforma, i to je odgovor na vaš stav i na vaše pitanje, jer poslanici ovde zastupaju interese svih građana Srbije. Poslanici artikulišu te probleme i onaj ko ima najveće utemeljenje i najveći broj glasova, dužan je sa ove govornice da prenese i probleme, ali i nade i za našu decu i za našu budućnost.
Kao što sam siguran da će skoro svi Romi u Jablaničkom okrugu da glasaju sa gospodina Tomislava Nikolića, siguran sam da će i Romi u ostalim okruzima da glasaju, za razliku od vas koji očigledno radite zadatak koji vam je drugi definisao i platio vas za to. Hvala.