U ime SRS-a, podneli smo amandmane na član 2. st. 2. i 3.
U članu 2. je definisano da predsednik Republike, ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike, može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomne pokrajine i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć, radi zaštite života i bezbednosti, pre svega, ljudi i imovine, zaštite životne sredine, ali i iz drugih razloga utvrđenih zakonom. Mislim da je Ustav Republike Srbije u članu 112. tačno definisao funkciju predsednika Srbije. On propisuje isključivo nadležnost predsednika da komanduje Vojskom Srbije, pa je, samim tim, prenošenje ovlašćenja na ministra odbrane u suprotnosti s Ustavom Srbije.
U članu 112. definisano je da predsednik Srbije predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu s Ustavom i zakonom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije, na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, vrši druge poslove određene Ustavom i, ono što je najbitnije, na šta se mi pozivamo, to je da predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Ako uz to dodamo i treći stav ovog istog člana, da se upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje zakonom, sada bi trebalo da imamo ponovo novi zakon i da ponovo uređujemo pitanje upotrebe Vojske Srbije, iako član 140. tog istog Ustava jasno kaže da se Vojska Srbije može upotrebiti van granice Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.
Obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata amandman glasi: '' Članom 2. stav 2. Predlog zakona se ne uređuju nadležnosti komandovanja Vojskom, već odnosi Vojske i nadležnih organa u pogledu pružanja pomoći radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine i iz drugih razloga''.
Svi znamo da, pre svega, Vojska ima osnovnu funkciju, a to je da brani integritet i suverenitet naše zemlje, samim tim i da pruža pomoć, odnosno da štiti živote i bezbednost ljudi. To je potpuno sinhronizovano. To su primarni efekti, primarni ciljevi, a iz toga slede sekundarni ciljevi, na koje se vi pozivate prilikom odbijanja amandmana SRS-a, kao što i za 3. stav, posebnim zakonom, vi pokazujete da je ovo bilo nešto urgentno, da ste to brzo uradili, promptno, da niste imali dovoljno vremena da sve to jednim zakonom sistematizujete i da na osnovu toga imamo zakon koji će nam trajati duži vremenski period.
Zbog čega poslanici SRS-a insistiraju na tome da je, apsolutno, neprimereno da umesto predsednika Srbije, u trenutnoj situaciji, Borisa Tadića, može i neko drugi, po njegovom ovlašćenju, odlučivati, a u ovoj situaciji je to ministar odbrane?
Trenutno imamo situaciju da su i predsednik Srbije i ministar odbrane iz iste političke stranke. U normalnim zemljama, bilo bi nebitno ko je iz koje političke stranke, jer prioritet je da se brani integritet i suverenitet naše zemlje, ali, ako znamo da već sada postoje različiti stavovi, mišljenja i argumenti između predsednika Vlade i predsednika Srbije, između Vojislava Koštunice i Borisa Tadić, kako onda možemo kasnije da funkcionišemo, kada predsednik Srbije bude gospodin Tomislav Nikolić, a, s druge strane, ministar odbrane – Dragan Šutanovac? Apsolutno, različite koncepcije, različiti načini, različite vizije. Sigurni smo da to teško može da se sinhronizuje.
Evo, daću vam još neke argumente zbog čega je, makar dok je ministar odbrane gospodin Dragan Šutanovac, necelishodno da damo takva ovlašćenja umesto predsednika Srbije.
Ovde imam zvaničan dokument iz Ministarstva – Generalna direkcija za NATO i poslove odbrane, Direkcija za NATO. Tu je, između ostalog, pregled ostalih aktivnosti u saradnji Srbije i NATO-a. Naš ministar se, ovako, pun energije, zalaže za NATO, bez obzira na to što je dve trećine građana Srbije protiv ulaska Srbije u NATO; njega ne interesuje to što predstavlja građane Srbije, ima svoju viziju, dovoljno je što je nekoliko puta posetio sedište NATO-a i sada smatra da je to jedino rešenje za bezbednost svih građana Srbije.
U tom zvaničnom izveštaju je definisano da je, pored Sporazuma o uspostavljanju vazdušnih puteva preko teritorije SRJ za potrebe misije NATO-a, potpisanog decembra 2002. godine, sa NATO-om zaključen i Sporazum o tranzitnom aranžmanu za podršku mirovnim operacijama. On je ratifikovan novembra 2005. godine. U toku je završna faza usaglašavanja dodatnih tehničkih aranžmana uz ovaj sporazum, čijim će potpisivanjem biti stvoreni uslovi za početak nove primene.
NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu je otvorena decembra 2006. godine, sa zadatkom da prati realizaciju sporazuma sa NATO-om, pre svega, o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama, ali i da podstiče druge aktivnosti i okvire saradnje NATO - Srbija.
NATO je 25. septembra 2007. godine dostavio podatke o lokacijama kasetnih bombi preostalih nakon bombardovanja 1999. godine. Zahvaljujemo ambasadi, pre svega, Norveške, jer je to njihova inicijativa bila. Zatraženo je, diplomatskim putem, od Alijanse, 13. februara 2007. godine, da se daju pravi podaci o tačnim lokacijama.
Definisano je da je bilo 219 ciljnih lokacija, od toga se 155 nalazi na prostoru Kosova i Metohije. Onda je definisano da KFOR na Kosovu i Metohiji ima 16.000 vojnika.
Imajući u vidu, znači, naslov je "NATO - Kosovo i Metohija", sadašnje stanje, sadašnje vreme, 16.000 vojnika, odnosno mogućnost jačih tenzija tokom statusnog procesa, onda je ovde definisano ono što i mi znamo, ali, očigledno, i ministar zna, ali se suprotno od interesa građana ponaša.
Ne postoji apsolutno isti stav svih 26 NATO članica u vezi s Kosovom i Metohijom. U nama naklonjenu grupu spadaju Grčka, Slovačka, Španija i Rumunija, ali, bez obzira na to, Alijansa se trudi da o ovom pitanju održi jedinstvo, tako da i dalje preovladava stav podrške predlogu Ahtisarija, na kome će se istrajavati i nakon početka novog ciklusa pregovora o statusu Kosova i Metohije.
I, ono što je na kraju najbitnije, to je posledica ove priče –da je definisano da u NATO-u preovlađuje gledanje da bi nezavisnost Kosova i Metohije dugoročno stabilizirajuće delovalo na region, što znači da nezavisno Kosovo i Metohija NATO-a može da omogući raj, ekonomski prosperitet, brigu o našim porodicama, prosperitet naše dece, fantastičnu viziju.
Znači, imamo zvaničan dokument, koji sam vam prezentovao, u kome Direkcija za NATO kaže da se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije, i imamo ministra odbrane koji javno, za ovom istom govornicom, kaže – da, ja sam za tu alijansu, mene ne interesuje šta vi mislite, NATO ne interesuje stav SRS-a, SPS-a ili nekih drugih opozicionih stranaka, nas interesuje samo NATO.
Onda vidite da li imamo ministra, da li su oni koji su glasali s pravom glasali, da li su glas naroda preneli na pravu osobu, a siguran sam da gospodin Šutanovac brani samo svoje interese, više ga interesuje da zove generale na koncert svog tasta Miroslava Ilića, da deli besplatne karte i da vodi računa o tome, nego da brani integritet i suverenitet naše zemlje.