Dame i gospodo narodni poslanici, opšti pad realnog standarda najvećeg dela stanovništva, masovna nezaposlenost, problem starenja i ograničena mogućnost finansiranja penzijskih fondova utiču na sve veću tražnju zdravstvenih usluga, a sve manju mogućnost njihovog korišćenja.
Zato je potrebno praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, higijenskih prilika i uslova života i rada, a onda sprovođenje sveobuhvatnih mera zdravstvene zaštite.
Zbog primarne zdravstvene zaštite koju obavljaju domovi zdravlja potrebno je da i lokalna samouprava direktno obezbedi pomoć tim ustanovama, u smislu investicionog i tekućeg održavanja objekata i nabavke medicinske opreme neophodne za unapređenje zdravstvene delatnosti.
S obzirom da lokalna samouprava treba da zadovolji potrebe građana od njihovog neposrednog interesa, a domovi zdravlja su neposredno vezani za građane, interes je lokalne zajednice da domovi zdravlja budu materijalno i tehnički osposobljeni da građanima pruže maksimalni nivo zdravstvene zaštite.
Tu upravo imamo pozitivan primer lokalne samouprave u Zemunu, kada su radikali bili na vlasti i kada su apsolutno sve zdravstvene ustanove renovirane i nabavljena kompletno nova oprema za pružanje zdravstvenih usluga; između ostalog, kada su radikali bili na vlasti u Zemunu, porodilište koje desetak godina uopšte nije bilo u funkciji, počelo je opet, na zadovoljstvo građana, da funkcioniše.
Da je preventiva vrlo bitna, a samim tim i funkcija domova zdravlja, predstaviću vam primerom ranog otkrivanja tumora. Rano otkriveni tumor može da se izleči operacijom, dok kasno otkriveni karcinom mora da se operiše, a da pacijent bude izložen citostatskoj terapiji, zračenju sa produženim bolničkim lečenjem.
Odnos cena troškova lečenja rano otkrivenog tumora prema kasno otkrivenom je jedan prema 10.000 novčanih jedinica, tj. za toliko više košta lečenje kasno otkrivenog tumora, a da i ne pričamo o ishodu lečenja, samim tim što se kasno postavi dijagnoza. Zato je važno zdravstveno prosvećivanje ljudi, da bi preventiva bila mnogo uspešnija.
Zdravstvene ustanove su tako organizovane i teritorijalno razmeštene da postoji ogromna razlika u kvalitetu usluga i mogućnosti njihovog korišćenja. Zato je osnovna briga o zdravstvenom stanju prevashodno briga pojedinca, njegove porodice, pa tek onda države.
Zato lica i ustanove koje pružaju zdravstvene usluge treba da posluju na tržišnim principima. Onda će zdravstvena usluga biti kvalitetnija, a zdravstvena zaštita efikasnija. Ali, država se javlja samo u zakonski propisanim slučajevima, kada pojedinac nije sposoban ili nema sredstava za zdravstvenu zaštitu. Radi se o tome, već sam napomenuo u prošlom izlaganju, da osobe koje su starije od 65 godina, deca, osobe koje su izložene nekim infektivnim zaraznim oboljenjima i te kako treba da imaju omogućeno besplatno lečenje, odnosno svu negu, bez obzira na njihovo materijalno stanje. Mada, zahvaljujući DOS-u, mi imamo listu lekova koja od 300 lekova, koliko ih je bilo na pozitivnoj listi, sada ima 100 lekova. To su lekovi koji se prepisuju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, od 19. oktobra 2001. godine, kada je DOS došao na vlast.
Organizacije zdravstvenog osiguranja trebalo bi da daju garancije da će pružena zdravstvena usluga biti naplaćena. Srpska radikalna stranka je zato za konkurenciju, jer to dovodi do pada cena zdravstvenih usluga.
Ranije je privatna inicijativa bila sprečavana, ali se sada plašim da ovakvim ponašanjem DOS-ove vlasti, na čelu sa dr Urošem Jovanovićem, zamenikom ministra zdravlja, iz Demokratske stranke, koji je inače hirurg i radi u privatnoj praksi, državne bolnice ne postanu inferiornije u svakom pogledu, u odnosu na privatnu inicijativu i nelojalnu konkurenciju.
Svima je poznato da, primera radi, većina ginekologa, pored toga što radi u državnim bolnicama, ima i privatne ordinacije i većinu vremena provodi tamo, pa postoji objektivna opasnost da državne bolnice ostanu bez specijalista, koji i te kako znače građanima Srbije.
U svim oblastima zdravstvene zaštite mora postojati konkurencija ustanova koje pružaju zdravstvenu uslugu, ali ustanove mogu započeti svoje delatnosti tek pošto specijalizovana organizacija, kojoj su preneti poslovi brige o zdravlju stanovništva, izda rešenje da su ispunjeni svi uslovi i zakonom utvrđeni propisi.
Ali, danas nije takvo stanje. U Leskovcu je pre petnaest dana ovlašćeni zdravstveni inspektor zabranio rad, zbog neadekvatnih dozvola i opreme, Urgentnom centru Zdravstvenog centra. Samo posle 24 časa povukao je rešenje o zabrani rada, iako se činjenično stanje nimalo nije promenilo, što ukazuje da se rad zdravstvenih centara diriguje po političkoj osnovi, a ne po zakonu i onako kako uslovi rada nalažu.
Zbog toga se Srpska radikalna stranka zalaže da se lekar maksimalno vrati struci - lečenju bolesnika, a poslovi organizacije i stvaranje uslova za rad struke poveri nekim drugim profesijama.
Premijer Đinđić je na početku svog mandata obećao da će odlučnom akcijom zaustaviti odliv naših mozgova. Da li je u tome uspeo - dovoljno je, ako ste pratili jutarnju emisiju, koliko je građana Srbije, naših visokih intelektualaca napustilo zemlju samo u zadnjem periodu, ali očigledno DOS-ova vlast ne želi o tome da obavesti javnost.
Veliki broj nezaposlenih zdravstvenih radnika, po programu Srpske radikalne stranke, može rešiti pitanje zaposlenja kroz institut kućnog lekara; na taj način lekari bi postali zdravstveni vodiči celoj porodici, preuzimajući potpunu brigu o zdravstvenom stanju svojih pacijenata.
Srpska radikalna stranka predlaže da sve investicije u zdravstvenoj zaštiti imaju apsolutno poresko oslobađanje, bez obzira da li su investicije uložene u državne ili privatne ustanove. Na taj način bi brojne banje, rehabilitacioni centri i visokospecijalizovane zdravstvene ustanove, zbog našeg poznatog kadrovskog potencijala, uz odgovarajući marketing, privukle i strane pacijente.
Potrebno je, kao u civilizovanim zemljama, da se lekovi ne izdaju bez recepta, a samim tim i bez odgovarajuće zdravstvene dijagnostike, iako je to kod nas uobičajena praksa; tu treba uvesti rigorozne mere kontrole. Zdravstvena zaštita mora biti takva da ne ugrožava zdravstveno stanje građana.
Sposobni i stručni zdravstveni radnici treba da koriste svoje znanje i da rade svoj posao, a ne da se plaše da li pripadaju određenim političkim strankama, ili će zbog svoje političke nepodobnosti imati određene neprihvatljive konsekvence.
Zakon o zdravstvenom osiguranju očigledno je, a to je priznao i potpredsednik Vlade, pravio Republički zavod za zdravstveno osiguranje, čiji je direktor dr Mijat Savić, a njegov zamenik (ili savetnik) je dr Zoran Vesić, brat Gorana Vesića. Po zadnjem izveštaju, Republički zavod za zdravstveno osiguranje je poslovao pozitivno. Da li to znači da su oštećeni osiguranici i zdravstveni radnici, ili je urađena redukcija prava iz zdravstvenog osiguranja?
Od sredstava zdravstvenog osiguranja 80% ide na lične dohotke zaposlenih zdravstvenih radnika, a 20% se izdvaja za materijalne troškove. Materijalni troškovi su, javnosti radi: lekovi, rendgen filmovi, reagensi iz laboratorije, hrana za pacijente, benzin, rezervni delovi za kola, dezificijensi, itd.
Postavljam pitanje - zašto su zadnja tri meseca sredstva koja su isplaćena za materijalne troškove bila u dva navrata u vrednosti od 50%, tj. za tri meseca je samo jednom isplaćen iznos za materijalne troškove.
Da li se čeka da sve negativne predloge zakona treba uraditi pre postavljenja novog ministra zdravlja, a da se kasnije i ova zaostala sredstva, koja su bila obavezna da se isplate blagovremeno, tada realizuju i na taj način pokaže uspešnost novopostavljenog ministra?
Interesantno je da gospodin Čeda Jovanović, koji je dramaturg po profesiji, smatra da je najkompetentniji da odlučuje koliko porođaj treba da traje, i da lekari treba da rade po smenama, jer svako od pacijenata, naročito kad su mala deca u pitanju, može blagovremeno da se informiše kada njihov pedijatar radi.
Neiskustvo gospodina Čedomira, naročito u kontaktu sa malim bebama i decom, daje mi za pravo da ga upoznam da su svi roditelji previše subjektivni kada je bolest njihove dece u pitanju, tako da, kada je njihovo dete izloženo visokoj temperaturi ili, ne daj bože, nekoj ozbiljnijoj bolesti, poput epi napada, sigurno nemaju ni vremena, ni razloga da čekaju kada će njihov pedijatar biti u smeni, da bi primenio adekvatnu dijagnostiku i terapiju.
Moraću da ga edukujem da prosečan porođaj traje 12 sati, da je kod prvorotki taj vremenski period mnogo duži i da, bez obzira što porođaj može da vodi i dobro obučena babica, uz nadzor ordinirajućeg akušera koji odgovara za ishod trudnoće koju je kontrolisao, ne preporučujem osobama poput Jovanovića da i teoretski razmatraju da su kompetentni da i razmišljaju o tome. Jer, kako je i osnivač leskovačke ginekologije, dr Kiš, rekao: "Nemoj kiretirati, ako ne znaš operirati". Hvala.