Dame i gospodo narodni poslanici, u toku vanrednog stanja donet je Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, jedan od najbitnijih zakona za jednu državu u toku vanrednog stanja. U toku vanrednog stanja niste mogli obične elementarne stvari da uradite. U slučaju da ste sređivali svoju kuću, stan ili podrum, imali ste višak otpadnog materijala, hteli ste da odnesete na deponiju, recimo u okolini grada Beograda, to znači da platite tu uslugu, da platite prevoz, da jednostavno ne zagađujete okolinu. Znate šta se dešavalo? Odete kamionom, dođete do deponije, a tamo vam kažu - izvinite, posle 14 časova ne možete jer su vanredne mere.
Znači, niste mogli ni šut na deponiji da ostavite, a Skupština je donela Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Vi sami procenite koliko Skupština radi adekvatno i pravilno svoj posao.
Ovde se postavlja pitanje da li je Srbiji potreban novi ustav. Ako je potreban, šta su nedostaci važećeg Ustava, jer sigurno je bitno da, ako želite nešto da menjate, treba da postoji konsenzus, a zbog čega, i ako se menja šta treba da se menja u postojećem ustavu.
U Vojvodini se već radi na donošenju osnovnog zakona, na Kosovu i Metohiji Ujedinjene nacije su aprila 2001. godine donele Ustavni okvir. Posle mnogobrojnih mukotrpnih, teških, dugotrajnih pregovora i dogovora doneta je Ustavna povelja Srbije i Crne Gore. Sada DOS traži novi ustav da bi odložili republičke parlamentarne izbore. Da li će taj ustav predstavljati izraz narodne volje ili izraz Demokratske stranke i njenih satelita? Na taj način sigurno neće biti ustavne države. DOS želi da organizaciju vlasti uskladi sa svojim potrebama i željama. Ustav, kao najviši zakon, zahteva posebnu proceduru donošenja, ali ne sigurno ovako kako DOS predlaže, a to je prosta većina u parlamentu, a ne dvotrećinska većina.
Gospodin Pajtić, kao šef poslaničke grupe DOS, kaže - ustav je krut. Verovatno želi promenu ustava na neustavan način, verovatno da ustav postane fleksibilan, jer im više odgovara da budu fleksibilni i po potrebi da se ponašaju.
Ono što je karakteristično u obrazloženju ovog predloga, to je izbor članova ustavne komisije, to je sastav te komisije; dakle, u obrazloženju piše - 20 narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije srazmerno zastupljenosti političkih stranaka.
Znate, na fakultet koji sam završio, mislim na medicinski, otišao sam zbog želje da se bavim nekom humanom naukom, ali i iz razloga što nisam imao afiniteta prema matematici. Ovde, računajući, možete da dođete do zaključka da, ako imate 11 predstavnika DOS-a, tri predstavnika DSS, tri predstavnika SPS, jednog predstavnika SSJ, jednog predstavnika iz grupe Narodnih socijalista, grupa koja uopšte nije učestvovala na izborima, jednostavno ne znam po kom osnovu oni mogu da učestvuju, dođete do podataka da je to ukupno 19 narodnih poslanika.
Kako je onda moguće da kažu da je za SRS bilo predviđeno dva, iako mi ništa nismo tražili, niti želimo da učestvujemo u svemu tome, ako je to već 21 narodni poslanik. Ako dodamo i narodnog poslanika iz Nove Srbije, onda je već cifra mnogo veća i značajnija. Očigledno, predlagač zakona, ne znam ko već stoji iza toga, nije znao ni prostu matematiku, računicu do 20, da bi video šta je i kako je.
Očigledno je da je problematičan sastav komisije, ako pogledate koliko je legitiman taj sastav, ako pogledate gospodina Branislava Kovačevića, koji je dobio samo 257 glasova, a znate, on nije u mogućnosti da pobedi ni za odbornika u skupštini odakle dolazi, a kamoli da bude predstavnik da menja ustav.
SRS ne želi da da legitimitet ovoj komisiji, pre svega, jer ne postoji politički konsenzus za takvu komisiju. To što se danas desilo, to je da je Svetska banka dala Republici Srbiji, odnosno budžetu 80 miliona dolara, a znate li zbog čega? Zato što je budžetski račun Republike Srbije blokiran, država i vlast DOS ne plaća, ne izvršava svoje obaveze prema onim institucijama prema kojima treba to da uradi i očigledno pokušava na taj način da deblokira budžetski račun, a da onda taj kredit vraća Srpska radikalna stranka koja će doći na vlast na prvim parlamentarnim izborima.