Dame i gospodo narodni poslanici, premijer je, kada je formirana Vlada, obećao da će u roku od šest meseci da se formira minsitarstvo za zaštitu životne sredine. Ne samo da to obećanje nije ispunjeno, već evo duži vremenski period nemamo ni ministra zdravlja. Tako uopšte nije čudno što nam je potpredsednik Vlade, gospodin Žarko Korać, koji je inače samo zdravstveni saradnik, upravo i pročitao ono što je na dnevnom redu - izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju.
Zbog toga moram da krenem od nekih definicija zdravstvene zaštite, a kasnije i da obrazložim neke članove zakona.
Zdravstvena zaštita je organizovana sveukupna delatnost društva na očuvanju i unapređenju zdravlja, zatim sprečavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti, blagovremenom i efikasnom lečenju i rehabilitaciji obolelih i povređenih ljudi.
Zdravstvena zaštita je skup mera kojim je obuhvaćeno najpre zdravo stanovništvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremećaji u svim razvojnim fazama, i to kako pojedinca, tako i među grupama stanovništva. Zdravstvena zaštita predstavlja sveukupnu meru i aktivnost kako zajednice u celini, tako i njenog integralnog dela zdravstvene delatnosti i samog čoveka na unapređenju, očuvanju i poboljšanju zdravlja.
Obim zdravstvene zaštite varira od zemlje do zemlje u zavisnosti od društveno-ekonomskih odnosa u celini, materijalnih mogućnosti društva, stepena razvoja i organizovanosti zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti.
Naše zdravstvo je veoma skupa delatnost koja ni iz daleka ne pruža kvalitetnu zdravstvenu zaštitu stanovništva. Organizacija zdravstva je kruta i glomazno postavljena, a finansira se obaveznim doprinosima za zdravstveno osiguranje, koji spadaju u vrstu javnih prihoda. Od osiguranika 60% su deca, stariji od 65 godina, trudnice, hronični bolesnici, invalidi, dobrovoljni davaoci krvi, oboleli od zaraznih i malignih oboljenja. Za njih je besplatna zdravstvena, zaštita zbog visokog stepena socijalne zaštite, kao i uzajamna solidarnost korisnika zdravstvenih usluga.
Osnovno zdravstvo i prevencija, ovakvi kakvi jesu, nisu u stanju da ispune svoje funkcije. Srpska radikalna stranka se zalaže za apsolutnu slobodu izbora lekara i zdravstvene ustanove. Na primer, onemogućavanjem trudnice da o njenom porođaju brine izabrani akušer, koji je trudnoću vodio, krši se njeno pravo na izbor lekara i odgovornost za eventualno loš ishod relativizuje i zamagljuje, što prevedeno može da znači da onaj ko vodi trudnoću treba i da odgovara za njen ishod.
Upravo su to razlozi da je, na primer, perinatalna smrtnost, više nego trostruko veća, kod nas iznosi 19 promila, a svuda u svetu je oko 5 promila, a razloge dobrim delom treba tražiti i u trudnoći sa pogrešnom procenom datuma porođaja.
Postoji problem i u nejednakoj kadrovskoj raspoređenosti. Primera radi, u Beogradu na jednog lekara opšte prakse dolazi šest specijalista. Zdravstveni sistem je jako glomazan. Zato je potrebno hitno razviti informacioni sistem. Informacioni sistem je bitan i zbog snabdevanja u zdravstvu, a fabrike lekova bi trebalo da zdravstvenom osiguranju Srbije prodaju lekove po ceni nižoj od komercijalne, tako da bi građani Srbije došli što lakše i jeftinije do deficitarnih lekova, kao što su monizol, presolol, dilkoran, dovicin, verapamil, berodual, nitroglicerin itd.
Cilj svakog zdravstvenog radnika je da deluje preventivno da ne dođe do bolesti, da organizuje aktivnosti na unapređenju i zaštiti zdravlja naroda.
Građani znaju da je medicinska oprema neadekvatna i da je potrebno zameniti dotrajale dijagnostičke aparate, da nema dovoljno lekova i da zdravstvo funkcioniše zahvaljujući visokom moralnom, etičkom integritetu većine lekara i zdravstvenih radnika.
Srpska radikalna stranka se zalaže za početak funkcionisanja lekarske komore, koja je u funkciji svuda gde je medicina na visokom stepenu razvitka. Lekarska komora bi bila nezavisna od vlasti, autonomna i tu bi bili primenjivani etički principi u praksi koje bi sprovodio etički komitet.
Srpsko lekarsko društvo u svom statutu od 29. februara 2000. godine u drugom članu, kaže: Društvo se udružuje u savez lekarskih društava Jugoslavije.
DOS-ova vlast u novom, predloženom statutu, u članu 108, kaže: Srpsko lekarsko društvo sarađuje sa društvom lekara Crne Gore i lekarskim društvima i organizacijama lekara u zemlji i inostranstvu. Očigledno da Srpsko lekarsko društvo, kao organizacija svih lekara, u našoj zemlji trpi negativne posledice DOS-ove vlasti.
Stanje u zdravstvu, kao i plate zdravstvenih radnika su višegodišnji problem. Zdravstveni radnici, iako pripadaju elitnoj profesiji, neadekvatno su nagrađeni za svoj humani rad. Rade u teškim uslovima, nemaju ni praznike ni odmore, kao drugi radnici, a da ne pričamo o težini hirurškog posla, koji ne može da se meri sa težinom nijednog drugog posla. Država pre svega treba da brine o zdravlju nacije. Moramo dati primer zdrave nacije našem podmlatku, adekvatnom platom zdravstvenih radnika, a time ćemo prvenstveno delovati i na smanjenje korupcije u zdravstvu.
Ako ministar pravde obećava sudijama i javnim tužiocima platu od 1.000 maraka, ne vidim razloga zašto 130.000 zdravstvenih radnika u Srbiji nemaju adekvatnu platu, tako da bude što manje potreba za nekim dodatnim aktivnostima ili prekovremenim radom.
Pre svega, uvek je bila filozofija da zdravstveni radnik ili lekar ima nižu platu, da bi se na taj način kupovao socijalni mir i da se građanima, koji su dostigli neki donji prag socijalne izdržljivosti, stalno ukazuje da ako lekari imaju nisku platu, da onda mogu i oni da izdrže sa malim platama. Stalno je preko leđa lekara kupovan socijalni mir.
Zbog toga su predložene i ove promene kao recimo dežurstvo. Videli ste da je predlagač samo pročitao sve članove predloženog zakona gde se kaže da dežurstvo može da se uvede samo noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Ako radna nedelja traje pet dana, ne vidim zbog čega je subota izbačena, ona uopšte ne postoji kao dan u nedelji, kao da subotom lekari ne rade, ne dežuraju i ne operišu.
Tako je za prekovremeni rad definisano da ne može da traje duže od 10 časova. Podsetiću predlagača, a verovatno nije ni upućen, da prosečno porođaj traje 12 sati. Ako vi imate samo dežurstvo 10 sati, da li to znači da ginekolozi, akušeri koji to rade treba da prestanu sa radom, a treba da nastavi neko drugi ili treba zaista povećati vremenski period da apsulotno hirurzi ili akušeri koji rade taj posao, adekvatno i do kraja urade ono za šta su plaćeni i dužni po Hipokratovoj zakletvi.
Čak i kod dopunskog rada, gde je definisano da može da se radi kod jednog poslodavca najviše do jedne polovine punog radnog vremena, očigledno se možda prvim pogledom i ne vidi da lekari faktički imaju prava iz zdravstvenog osiguranja samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, faktički štiti se poslodavac, što znači da će država, odnosno bolnice i zdravstvene ustanove da plaćaju zdravstvenim radnicima osiguranje, da će lekari dopunski da rade, a poslodavac da se maksimalno štiti.
Očigledno da to nije najadekvatnije rešenje i tek tu i te kako treba nešto da se menja. Pošto je još malo vremena ostalo do kraja ovog prvog izlaganja, samo ću još par rečenica o zdravstvenom osiguranju. Predlog izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju razmatran je još 16. marta 2001. godine. Tu je lepo definisano u obrazloženju da u toku 2001. godine očekujemo sprovođenje reforme zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji. Ta 2001. godina je prošla, nikakva, apsolutno nikakva reforma nije urađena, a čak i u ovom predlogu zakona koji je sada pred nama, a to je potpredsednik republičke Vlade i rekao, predložene izmene i dopune nemaju karakter reformskih rešenja. Očigledno da reformska Vlada, koja stalno potencira svoje reforme, u zdravstvu reforme nisu... molim, pa, očigledno nemam to što vama treba, ali daću vam terapiju posle mog izloženog govora, tako da nema problema.
Čak u svim predloženim članovima, u članu 12, u članu 14, u članu 15, u članu 18, u članu 19. definisano je da je samo pravno-tehnička redakcija u pitanju, tako da je evidentno da od vaših reformi nema ništa, a s obzirom da je tačno 10 minuta prošlo pozivam gospodina Čedu Jovanovića neka izađe van Skupštine da mu ponudim adekvatnu terapiju.