Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8654">Goran Cvetanović</a>

Govori

Apsolutno se držim dnevnog reda. Pričam o problemima koji stoje i kako je stizao izborni materijal, ali na kraju krajeva to je vaš stav.
Zaista ne razumem potrebu za restriktivnim merama i nedemokratskim ponašanjem, kao i visok stepen osionosti. Ono što je sigurno, nedopustivo je da predsednik Skupštine ima diskreciono pravo koje koristi po svom nahođenju. Na koji način on to koristi, kako predsednik Skupštine, tako i njegov asistent Nataša Mićić, svi smo videli, svedoci smo toga, na slučaju gospodina Steve Kesejića.
Ovde postoji izveštaj lekara specijaliste( u rukama drži taj materijal) gde je pored silnih eskorijacija, edema, pored angine pektoris, pored stenokardije, možete da primetite da su lekari notirali i contusio capitis, contusio brachialis et cubiti bilateralis....
Nismo, gospodine predsedniče, ali ovo je korpus delikti, gde se radi o frakturi gospodina Steve Kesejića, a da ne pričamo o elevaciji s-t segmenta, odvodima AVL i V1, tako da je to samo vaše ponašanje i vaših kolega.
Ono što vašem predlogu nedostaje to su pre svega fotografije osoba koje u startu već želite da kaznite, pre nego što je novi poslovnik i stupio na snagu. Ono što je očigledno, je da ovaj poslovnik bitno ugrožava integritet poslanika i njihovu individualnost. Ugrožava prava poslanika da govore i da predlažu amandmane.
Poslanik ima pravo da podnese predlog zakona i prosto je neverovatno da nema pravo na podnošenje amandmana.
Ovaj predlog legalističke stranke, Demokratske stranke Srbije, na čelu sa pasivnim i neobaveštenim gospodinom Koštunicom, ne priznaje više termin - narodni poslanik, nego uvodi novi termin - član poslaničke grupe, što je protivustavno.
Demokratska stranka Srbije, moram da im odam priznanje, je velikodušna jer daje mogućnost da vreme od 30 minuta bude dovoljno za raspravu o predlogu zakona poslaničkoj grupi i da mora biti iskorišćeno. Ono što je evidentno da fali ovom poslovniku je jednakost prava poslanika, jer su prava poslanika i formalno i suštinski ugrožena.
Postavlja se pitanje šta je sa kaznama poslanicima koji ne dolaze na sednice ili ne učestvuju u radu. Poslanik ima mogućnost prigovora ako mu predsednik Skupštine izrekne opomenu, ali ne sme da prigovara na opomenu, iako je moguće da je nije ni zaslužio.
Zbog toga je moj savet gospodinu Maršićaninu da vodi računa o tome da uglavnom konstantno nema više od 2/3 izabranih poslanika u Skupštini. Tako da je očigledno, da promene i te kako treba da nastanu, ali i pre svega promene u ponašanju predsedavajućeg.
S obzirom da je vreme pri kraju neću pozvati sve građane Srbije da učestvuju na mitingu u Novom Sadu sutra, već ću pozvati sve građane da učestvuju na protestnom mitingu u Prokuplju sledećeg petka, 12. oktobra. Hvala lepo, prijatno.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih zamolio predsedavajuću da, s obzirom da je očigledno da većina poslanika nije tu, i da ne samo da ne dolaze zbog dnevnica, nego ne dolaze uopšte da rade bilo šta u Skupštini, da se po članu 93. utvrdi kvorum. Hvala.
S obzirom da je gospodin Čeda Jovanović spomenuo slučaj iz Lebana, znači, radi se o advokatu Borivoju Kociću koji nema nijedan dan staža kao sudija, a ja ne samo da potvrđujem ono što sam juče rekao, nego ću čak da dodam još neke nove informacije.
Gospodin Borivoje Kocić ima čak krivično delo pre dve godine, jer je razveo supružnike, falsifikovao potpis gospođe Stamenković Radmile, rođene 1951.godine iz Prekopčelice, udata u Bučomet. Žena je pre tri meseca otišla da uzme izvod iz matične knjige venčanih i saznala da je razvedena. Dotični advokat je sam falsifikovao njen potpis i razveo, a da žena to nije ni znala.
Radi se o sudiji Nedeljkoviću, a advokat je Ivanović Tomislav, koji upravo radi na tom krivičnom delu, tako da o tom advokatu, koga vi zastupate da bude predsednik Opštinskog suda u Lebanu, još mnogo toga ima da se kaže, a uskoro ćete sigurno pročitati u nekim dnevnim novinama koje izlaze već sutra.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem kolegi, uvaženom gospodinu Stamenkoviću, što me je više puta prozvao i omogućio mi da kažem još nekoliko stvari.
Prvo, zahtevao bih od šefa dela poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića, da mi se javno izvini, jer je on, zajedno sa još nekim ljudima, juče govorio da neargumentovano iznosim stvari, bez dokaza, da govorim o nekim papirima, a sam vaš predstavnik Demokratske stranke je rekao da je potpisao one papire koje sam juče izneo o odborniku M. Marjanoviću. To što je on bio član Demokratske stranke u Leskovcu pre 5. oktobra, i što je posle 5. oktobra bio godinu dana, pa ste ga vi smenili, odnosno prešao je u PDS i što vodi jednu odborničku grupu od desetak odbornika koji su iz Demokratske stranke prešli u PDS je jedna stvar, ali je on i dalje odbornik DOS-a.
Vi ste na Skupštini opštine Leskovac, koja je bila u ponedeljak, a tu je sekretar gospodin Petar Cvetković, član Demokratske stranke Srbije, pokušali da mu oduzmete odbornički mandat, što su Ministarstvo nepravde i gospodin Batić sigurno potvrdili, ali niste uspeli, jer nije izglasano. On je i dalje odbornik DOS-a. Ono što sam govorio juče, potvrđujem i danas.
Zamolio bih da članovi Demokratske stranke malo bolje vode računa o svojim kadrovima. Isto se dešava i u Lebanu, gde im je predsednik odbora bio Trojan Stojanović, koji je upravo uveo prinudne mere i ušao u zgradu Skupštine opštine Lebane. Sada je predsednik Javnog komunalnog preduzeća Lebana. Verujte da je 55 osoba glasalo za njegovo nepoverenje, a samo dva su izglasala poverenje, iako je potpredsednik gospodin Zlatanović, član Nove demokratije, potpisao da treba sa tih funkcija gospodin Trojan Stojanović, iz Demokratske stranke, gde je vaš predsednik odbora u Lebanu....
(Glas iz sale: Preziva se Stojanović.)
Pa, neka se preziva Stojanović. Činjenica je da iza onoga što kažem uvek stoje argumenti, za razliku od vas koji samo dobacujete, jer ništa drugo ne znate da radite. Kad god sam izašao da govorim i kad god je Čeda Jovanović izašao posle mene, dokazano je da sam u pravu.
Štrajkački odbor Javnog komunalnog preduzeća u Lebanu i dalje štrajkuje, 55 radnika je protiv vašeg predsedika, samo su dva za. Krajnje vreme je da vodite malo više računa o vašoj kadrovskoj politici.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, zamolio bih vas da po članu 93. utvrdite kvorum i vi sve vreme imate dvostruke aršine. Gospođici Nataše Jovanović niste dozvolili da izađe za govornicu, iako je imala Poslovnik i ako je imala pravo na to. Tako da je krajnje vreme da pogledate šta vi radite u Skupštini i da većina poslanika nije u Skupštini. Hvala.
Vi ste mi publika, nema potrebe uopšte to moji i da čuju, oni to već sve znaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, analize koje su vršene u Leskovcu u zadnjem vremenskom periodu pokazuju da stanjem u opštini Leskovac, nisu ni 5% Leskovčana zadovoljni. Analize koje su urađene pokazuju da je za nove izbore preko 38% Leskovčana, a protiv 20%. Čak 90% ispitanika ocenjuje da je stanje u pravosuđu loše i bez značajnih promena. S obzirom da je predlagač, dr Hiber, već rekao da je promenjena kadrovska struktura samim ovim dnevnim redom, kao i da su to reformske promene, da vidimo konkretno o kakvim se to promenama radi.
Pre svega, sada trenutno na funkcijama predsednika sudova su predsednik Privrednog suda, a zet je gradonačelnika Leskovca, gospodina Živkovića, koji je član Demokratske stranke. Verovatno zbog toga tih devet meseci nisu ni reformske promene urađene.
Što se tiče predsednika Okružnog suda u Leskovcu, on je bio ranije ministar pravde i, s obzirom da su mu zetovi sudije, verovatno zbog toga i on nije promenjen do sada, ali, dobro, tu možda ima nekih opravdanja. Jednostavno se pitam šta je sa gospodinom Milanom Stojanovićem, koji je predsednik Opštinskog suda u Leskovcu i koji je duži vremenski period, od 5. oktobra, na lečenju na neuropsihijatriji, tako da nijedan od lekara nije u stanju da mu da otpusnu listu, jer faktički lečenje nije sanirano i iznenađen sam zbog čega do tih promena nije došlo.
Da vidimo ove promene koje su sada, kakve su. Pre svega ako pogledate, što se tiče Jablaničkog okruga, odnosno Leskovca, sem jednog jedinog časnog izuzetka, a to je što se tiče predsednika Opštinskog suda u Leskovcu, Miodraga, a ovde je ili štamparska greška ili očigledno predlagači ne znaju ni prezime njihovog predstavnika, Jankovića, koji je isto član Demokratske stranke, jedini je on sudija već u tom Opštinskom sudu. Svi ostali, bilo da se radi o Okružnom sudu u Leskovcu, bilo da se radi o Lebanu, oni čak nisu ni sudije tih sudova. Znači, prvo je trebalo da budu izabrani za sudije, a tek kasnije da budu postavljeni za predsednike sudova, tako da je već jasno o kakvim kandidatima se radi.
Očigledno je gospodin Batić tražio pre svega sudije da učlani u svoju stranku, ali očigledno ljudi imaju viziju da je on kratkog veka, pa nisu hteli da se učlane i onda je pozajmica od najbližih koalicionih partnera iz Demokratske stranke urađena trenutno.
Ja ću vas upoznati sa nekoliko primera koji su predloženi, a pre svega za sudiju Okružnog suda u Leskovcu bira se Jovica Ilić, advokat, znači Advokatska komora Niš. Znači, on nije ni sudija, a kamoli nešto više. Povodom toga sam dobio dopis, a dobili su mnogi pored mene, i to su dobili pre svega Narodna skupština, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao i ministar pravde i lokalne samouprave Srbije, i to sa potpisom odbornika DOS-a i Skupštine opštine Leskovca.
U dopisu se kaže: "Nakon 5. oktobra 2000. godine, suprotno predizbornom obećanju DOS-a da će se izvršiti korenite, demokratske promene u društvu i da će na najodgovornija mesta u pavosuđu izabrati stručne, kompetentne i poštene ljude, došlo je do podela stranačkih kvota, gde su po principu podele ratnog plena, nepotizma i uskoličnih interesa sastavljene kadrovske liste DOS-a za Leskovac. U kadrovanju su iznevereni osnovni ljudski, moralni i demokratski principi.
Ovom prilikom ukazujemo samo na jedan takav primer za nosioca pravosudne funkcije u Leskovcu. Za predsednika Okružnog suda u Leskovcu predložen je advokat Jovica Ilić, kao član jedne od stranaka DOS-a. Gospodin Ilić je bio sudija Opštinskog suda u Leskovcu u periodu od 1984. do 1991. godine, kada je osnovao advokatsku kancelariju. I kao sudija i kao advokat nikada nije slovio za stručnjaka, a opšte je mišljenje da su njegovi moralni i ljudski kvaliteti sumnjivi. Zbog više nestručnih i nesavesnih postupaka u sudskim predmetima, o čemu je bio upoznat ceo kolektiv, pozvan je na razgovor 1991. godine od strane predsednika Okružnog suda u Leskovcu. Tada mu je ukazano na njegovo nedopustivo ponašanje i savetovano da mora da podnese ostavku kako ne bi bio razrešen te sudijske funkcije i kako se ne bi vodili neki drugi postupci protiv njega.
U to vreme nije bilo popularno po režim da se razrešavaju nosioci državnih pravosudnih funkcija, jer bi to umanjilo ugled tadašnjeg režima. Kao advokat gospodin Ilić nije napravio neku karijeru, ali je nakon pobede DOS-a izronio odnekud i ušao u nečiju kadrovsku kvotu. Predlažemo da od nadležne službe DB i predsednika Okružnog suda u Leskovcu pribavite izveštaj zbog čega je gospodin Ilić morao da podnese ostavku na sudijsku funkciju 1991. godine, pa će svima biti jasno.
U ime istinskih i demokratskih promena, izgradnje pravne države i ostvarenja načela samostalnosti i nezavisnih sudija i sudova, molimo da razmotrite napred izneto, te kao odgovorni činioci u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija preduzmete sve mere, pošto je potrebno da se na ta mesta izaberu najbolji ljudi, uz pomoć kojih će biti moguće ostvarenje napred navedenih načela".
Ako vaši odbornici DOS-a to kažu o vašim predstavnicima i vašim kandidatima, nama srpskim radikalima zaista ne ostaje šta da se doda. Već sam rekao da je to dostavljeno 27. avgusta 2001. godine Narodnoj skupštini, predsedniku Vrhovnog suda Srbije i ministru pravde. Izvolite i proverite. Imate dovoljno mogućnosti da proverite i da se uverite.
Što se tiče daljih vaših kandidata, možemo i o tome da raspravljamo. U nedelju sam bio u Lebanu, s obzirom da 4. novembra treba izbori tamo da budu na lokalnom nivou i tamo je Demokratska stranka stavila svoj kadar, a to je gospodin Borivoje Kocić, advokat. Verovatno je odličan kandidat, mada već čujem da je dogradio kuću na opštinskom zemljištu i verovatno će to sada da verifikuje, a s obzirom da vi kažete da je odličan kandidat, na kraju ću da vam kažem gde slobodno možete da ga nađete, od sedam dana pet dana sigurno se nalazi u lokalnim kafanama u Lebanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam posle argumentovanih napada na Republičku vladu, naročito od strane Demokratske stranke Srbije da će biti mnogo ozbiljniji dnevni red.
Ali, očigledno, predsednik Skupštine, kao i uvek, ima neke svoje interesne sfere, pa je stavio na dnevni red poverenje jednom lekaru specijalisti, da se raspravlja o njegovom imunitetu, tako da ću ja, s obzirom da je takav dnevni red, biti, kao i obično, kratak i koncizan, posvetiću pažnju upravo narodnom poslaniku koji je moj kolega i o čijem se poverenju glasa.
Pre svega, vi svi znate da je cilj svakog zdravstvenog radnika, lekara da deluje pre svega preventivno u medicini, da ne dođe do bolesti i organizuje aktivnosti na obezbeđenju i zaštiti zdravlja naroda. Svi znamo kakvo je stanje u medicini, kako je medicinska oprema neadekvatna, nemamo dovoljno lekova, tako da sadašnje zdravstvo isključivo funkcioniše zahvaljujući visokom moralnom, etičkom integritetu većine lekara, zdravstvenih radnika.
Da donosimo mnogo bolje zakone i da uvažavamo program SRS, do sada bi u Srbiji bila već uvedena lekarska komora, kao i svuda u svetu gde je medicina razvijena na visokom stupnju, tako da bi lekarska komora već bila dužna da formira odgovarajući sud časti, kao i etički komitet, u cilju rešavanja eventualnih individualnih grešaka lekara.
Lekarska komora, koja bi bila nezavisna pre svega od vlasti, bila bi autonomna, gde bi došlo do primene odgovarajućih etičkih principa u praksi. Ovako, na ovaj način, bez uvida u medicinsku dokumentaciju, bez sudske ekspertize, bez veštačenja eksperata koji su iz same oblasti sudske medicine, poslanici sigurno ne mogu da znaju kako je došlo do neželjenog i tragičnog ishoda, koji je mogao da nastane iz više razloga, pre svega možda zbog genetske predispozicije, zbog teške slike koja je možda posledica i neizlečive bolesti, a možda i zbog neadekvatnog lečenja.
U svakom slučaju, došlo je, nažalost, do neželjenih posledica, tako da samim tim, čuli smo da je suđenje po tim osnovama već bilo završeno, da su argumenti sudske ekspertize već urađeni, tako da je u svakom slučaju neadekvatno po privatnoj tužbi, zbog toga što neko nekoga simpatiše ili po nekoj političkoj osnovi, da rešavamo ovakvo stanje. U svakom slučaju, siguran sam da svi poslanici SRS-a, pretpostavljam i oni ljudi koji pripadaju profesiji lekara, sigurno ne mogu da glasaju da se imunitet oduzme jednom lekaru, jer sam siguran da svako od lekara pruža sve svoje znanje i umeće, da pruža najadekvatniju medicinsku pomoć u ovim teškim situacijama u kojima se trenutno nalazi zdravstvo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno što smo gospodin Blažić i ja podneli potpuno isti amandman. Radi se o članu 8. stav 2. gde se po ovom predlogu zakona kaže da će čak osobe koje naprave ovakav prekršaj imati zatvor do 30 dana. U ovom predlogu zakona, kao što ste mogli i da vidite, faktički su dva člana, a svi ostali članovi su kaznene odredbe, prekršajne odredbe, tako da ovo nije predlog zakona u pravom smislu reči.
Izricanje zatvorske kazne sigurno bi samo još pogoršalo socijalni položaj mnogih ljudi i socijalni položaj njihovih porodica. Ne radi se ovde o zaštiti ljudi koji su, recimo, u Leskovcu došli do velikih materijalnih sredstava švercom cigareta i na taj način izgradili ogromne objekte, napravili čitave dvorce na Vlasinskom jezeru. Radi se, znači, o ljudima koji su, pre svega, velikim angažovanjem, sa skromnim finansijskim sredstvima i fizičkim radom došli do nekih porodičnih kuća i, jednostavno, taj socijalni sloj, populaciju, treba na taj način u svakom slučaju zaštititi.
Zbog toga i moj amandman, kao i amandman kolege Blažića, ide u smeru da kazna zatvora koja je ponuđena u Predlogu zakona, ide do 30 dana, treba da bude preformulisana i da bude novčana kazna, u vrednosti od 3.000 do 8.000 dinara.
Pre svega, treba da vidimo te ljude koji su zaista socijalno ugroženi i da ih na neki način adekvatno zaštitimo. Možda treba svu pažnju da usmerimo ka objektima, a ima ih dosta, za koje nova DOS-ovska vlast zloupotrebljavajući svoj položaj, daje određene dozvole, odnosno ti objekti se rade bez dozvola.
Mi u Leskovcu imamo skorašnji slučaj - prošle nedelje je otvorena diskoteka u centru Leskovca, radi se o domu kulture, objektu koji je kulturno-istorijski spomenik, pod zaštitom države. Tu je i sekretar opštine, on može da potvrdi da je dato rešenje da se objekat vrati u prvobitno stanje. Bez obzira na to rešenje, nova DOS-ovska vlast, gde su uglavnom članovi DS, dala je ipak neke dozvole, koje zaista nisu ni validne, niti mogu da imaju legitimitet, da bi se u Leskovcu napravila neka nova, leskovačka "Madona". Očigledno, Đinđić je kao ranije Milošević ka Požarevcu, usmerio svoju finansijsku moć prema Leskovcu, a i sami znamo da je to u centru, da je strahovita buka, da je stambeni objekat u pitanju, da je čak ranije bilo i žrtava baš u tim objektima.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog nesposobnosti države da reši mnoga pitanja vezana za izgradnju zgrade na periferiji, građani su prinuđeni da grade individualne objekte. Otežani su uslovi da se obezbedi tražena dokumentacija. Umesto da nova vlast donese propise kojim bi se uprostila legalizacija već postojećih, kako vi navodite, 700 hiljada - milion bespravnih objekata, ona nudi novčane kazne i preti zatvorom od godinu do tri godine.
Iako znamo da u mnogim zemljišnim knjigama, pre svega na Novom Beogradu, negde oko 90% stanova uopšte nije ubeleženo, u Nišu čitav Bulevar Lenjina i dalje se vodi katastarska parcela, odnosno poljoprivredno zemljište, u Leskovcu čitavo naselje poput Bočice itd. Nova vlast mora da preduzme mere da se detaljni urbanistički planovi urade sa neophodnom infrastrukturom, da bi se u što kraćem roku omogućilo građanima da grade krov nad glavom. Izuzev investicija od strane građana na stambenoj gradnji, sve druge investicije u državnim i društvenim preduzećima su u proteklom periodu bile gotovo zanemarljive. Postoji smanjen obim stambene gradnje, pa nova vlast mora uzroke smanjenog obima investiranja da otkloni u što kraćem roku. Potrebno je realizovati program privredne i urbanističke politike i u toj politici adekvatno rešiti stambeno pitanje građana, koji žele svojim oskudnim finansijskim sredstvima i prekomernim fizičkim radom da obezbede sebi krov nad glavom.
Zbog predloženih izemena i dopuna Zakona o gradnji od strane navodnih eksperata, koji snose deo odgovornosti za pogrešnu dosadašnju komunističku urbanističku politiku, biće iskazano nezadovoljstvo građana i veliki revolt. Revolt će biti izražen jer je predloženo kažnjavanje građana koji su decenijama bili pogođeni pogrešnom birokratskom politikom i u oblasti urbanizma, jer su preduzetnicima najnovijim propisima zatvorena vrata za njihovo samostalno delovanje.
Građani koji žele svoje objekte da dograde ili adaptiraju direktno su pogođeni novim propisima jer neće biti u mogućnosti da obezbede neophodnu dokumentaciju. Ovim predlogom smanjuju se i finansijska sredstva koja bi građani Srbije na privremenom radu van naše zemlje uložili za gradnju kuće, smanjuju se investicije pa se smanjuje i obim proizvodnje i usluga, a samim tim smanjuje se broj zaposlenih. Ako država, odnosno opštine ne stvori uslove za gradnju, odnosno ako ne donesu regulacione planove, onda je ovaj zakon krajnje restriktivan i nepravedan.
Ima mnogo takvih primera, navešću vam samo jedan. U detaljnom urbanističkom planu, koji je donet sedamdesetih godina, ima primer, recimo, ulica Tošin bunar u Zemunu. Tu je, u tim detaljnim urbanističkim planovima, predviđena izgradnja saobraćajnice. Nikako da se ta saobraćajnica realizuje, objekti koji se nalaze u Zemunu su prosečno stari od 70 do 100 godina, jer po gradskoj odluci ne može da se ugradi nijedna nova cigla, pošto građani ne mogu da dobiju nijednu građevinsku dozvolu. Stanje je status kvo, a već fizička izdržljivost tih zgrada ima svoj vek. Tako da, verovatno, te zgrade, ako se hitno ne donese plan, biće srušene same od sebe, zbog zuba vremena.
Pitao bih ministra, kako može da realizuje ovaj svoj predlog zakona, recimo, u Leskovcu, gde apsolutno ništa ne funkcioniše. Predsednik gradske vlade je dao ostavku. Trenutno se nalazi na odmoru. Verovatno je tako nešto zaslužio. Odbornici Demokratske stranke prelaze u neke druge stranke. Ima jedan odbornik iz Demokratske stranke Srbije. Tako da, ako ništa ne funkcioniše, ne znam kako ćete realizovati ovaj plan. Baš zbog svega toga što i lokalna uprave na funkcionišu, što ne funkcionišu ni nosioci najodgovornije, znači vaše DOS-ovske vlasti, zato i pozivam na realnost, zbog toga što su ovakvi porezi, kakvi jesu.
Podsetiću vas, da su srpski radikali glasali protiv usvajanja budžeta, zbog toga što je bio previše ambiciozan. Znali smo da jedino možete, znači, preko vaših donatora i preko ovakvih kazni kakve predlažete u zakonu ... (Predsedavajući: Gospodine Cvetanoviću, molim vas da se držite teme.) Držim se teme. Jedino pomoću ovih kazni, ako ste predsedavajući pročitali ovaj zakon, videli ste da tu osim par članova, svuda se radi o nekim kaznama zatvora ili finansijskim, odnosno novčanim kaznama. Tako da će građani Srbije veoma brzo biti goli. Ali, s obzirom da su i najveći nosioci vlasti, gospodin Đinđić i gospodin Koštunica, već goli, nadam se da i građani neće doživeti tako nešto (pokazuje časopis). Zbog toga pozivam sve patriote da u petak u 18,00 časova dođu u Beograd.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već govorio zbog čega bi bilo dobro da se usvoji ovaj amandman, odnosno da Sveti Sava - 27. januara i Vidovdan - 28. juna budu naši praznici. Sada ću kratko i koncizno izneti još neke argumente. Praznici Sveti Sava i Vidovdan neguju srpsku nacionalnu tradiciju i omogućiće vaspitanje omladine u srpskom pravoslavnom duhu.
Obeležavanjem ta dva dana povezujemo svoju duhovnu i svetovnu istoriju. Sveti Sava kao monah i pisac, mislilac i prevodilac, osnovao je sa svojim ocem, srpskim vladarom, Stefanom Nemanjom, manastir Hilandar na Svetoj gori. Zahvaljujući svetom Savi, to jest njegovom angažovanju, Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost, na koju su se ujedinile sve srpske zemlje. Sveti Sava, kao graditelj i pokrovitelj umetnosti, označio je početak velike epohe srednjovekovne umetnosti. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj sredini i zato bi taj dan trebalo da bude dan duhovnosti Srbije. Praznik Sveti Sava, kao dan duhovnosti, treba sigurno uvrstiti kao verski i nacionalni praznik, s obzirom na značaj njihove uloge u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Što se tiče Vidovdana, ja sam već opširno ranije pričao o tome. Vidovdan je kao verski praznik slavljen kod Srba i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu, 28. juna 1389. godine, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva Srbi su ovaj dan odabrali za početak bitke, verujući da će biti u Božijoj milosti. Kosovski mit u srpskom narodu odigrao je značajnu ulogu u očuvanju srpske nacionalne svesti i borbi za oslobođenje, do današnjeg dana, tim pre što je danas Gazimestan, kao i celo Kosovo i Metohija, pod okupacijom.
Vidovdan treba očuvati kao simbol slobodarstva i vere u ostvarivanje srpskih nacionalnih pitanja. Najveći srpski nacionalni praznik, znači, dan svetog Vida - na dan svetog Vida, srpski narod je u prošlosti činio najveće podvige, poput Kosovske bitke, Sarajevskog atentata, proklamovanja demokratskih ustava, pa je zato Vidovdan dan srpske slave i srpskog evociranja uspomena na pale borce za slobodu.
Vidovdan, koji ima mitsko značenje u srpskoj istoriji je zakletva svakog Srbina, jer je sveti Vid nešto najsvetije i najvrednije što srpstvo ima, DOS-ovska vlast je sve to pogazila. Ono što su oni rekli u obrazloženju, da ne mogu da prihvate amandman samo zbog toga što se Sveti Sava i Vidovdan tradicionalno radno praznuju, to zaista ne stoji, jer ne može ništa da se praznuje radno. Ili se praznuje, ili se radi na taj dan. Hvala lepo.
Zamolio bih predsedavajućeg, da po članu 93. utvrdi kvorum, jer je i vizuelno i elektronski i sami vidite da kvoruma nema. Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o državnim i drugim praznicima, pod uslovom da se usvoje amandmani srpskih radikala, može biti jedan od retkih predloga koje je DOS-ovska vlada, odnosno pozicija, predložila. Mada, imam neke dileme, pre svega, zato što vidim da su neki od poslanika DOS-a za ovaj predlog zakona, a neki su protiv. Šef poslaničke grupe Čedomir Jovanović nije prisutan da bi nam razjasnio da li su za ovaj predlog zakona ili nisu.

Dao sam amandman na ovaj predlog zakona da praznici Sveti Sava i Vidovdan budu neradni dani. Vi znate da je poslanik DOS-a predložio na zadnjoj Skupštini da Vidovdan bude neradni dan za naše narodne poslanike. Iako sam amandman podneo 7. juna posle Vidovdana ja sam u jednoj velikoj dilemi. Kada bude na redu moj amandman, ja ću da ga obrazložim, a sada ću samo da se usmerim ka toj dilemi.

Ima mnogo tragova u srpskim narodnim verovanjima o mono božačkom božanstvu, o Vidu. Uz verovanja, očuvalo se to ime i dan praznovanja. Oni koji boluju od očne bolesti obraćaju se svetom Vidu da ih izvida, izleči. Na Vidovdan se bere biljka vidovčica koja je posvećena svetom Vidu. Na Vidovdan pre sunca posećuju se izvori i umiva se, pošto se u vodu ubaci biljka vidovčica.

Na Kosovu se kazuje da uoči Vidovdana, u gluvo doba noći, sve reke načas poteku crveno, kao krv. Na Vidovdan kukavica prestaje da kuka. U Srbiji, po oslobođenju od Turaka, običaj je da se na Vidovdan spomenu izginuli ratnici i evocira sećanje na njih, odnosno na junake. U rano vidovdansko jutro pred boj na Kosovu, večiti Miloš Obilić kaže i predskaza: "kakvi budemo danas, bićemo doveka".

U kasno vidovdansko popodne leta gospodnjeg 2001. pokaza se ko je kakav, ko je ko, ko je veran, a ko neveran, a ko se to proda za zrno pirinča, ovog puta ne Muratovog, već belosvetskog pilava. Transparentno pregaziše bestidnici i bezočnici, rekao bih legalisti, Ustav, zakone, čast, moral i božačku pravdu. Svetom Vidu baciše prašinu u oči. Poslaniše ga, poslaniše mu dan, osudiše ga, proglasiše ga krivim za srpske mučenike i sve srpske junake. Kukavice propevaše na Vidovdan, pokazahu pravo lice. Uskratiše srpskom narodu zadovoljstvo da nečasnima sude za svo zlo u proteklih 10 godina, kako onima u zemlji, tako onima u crno - belom svetu. Opraše obraz NATO zlikovcima. Na ovaj Vidovdan slepi progledaše, valjda.

Postavlja se pitanje našoj Srbiji - kuda ćeš, ko te to vodi, gde te to vode? Mnogo je pitanja bez odgovora. Istina je, reč je o jednom totalitarnom režimu, najgorem u istoriji Srbije. Reč je o veleizdaji načelnih interesa i hipokriziji moralnih principa, krahu celokupnog sistema vrednosti. I na kraju, da ne zaboravim da konstatujem najvažnije: znate, onaj sa liste, onaj iza koga se krilo mnogo malih guja, zamislite, nije znao šta se to sprema u njegovoj hladovini. Želi on da opere ruke od kancelara i njegovih liderčića i da tako naivno pridobije uz sebe ....
Završavam. Ako se vi osećate prozvanim i što se pronalazite, to je već druga stvar. Naivno pridobijete uz sebe ono što će biti najpotrebnije, glasove ili bar podršku. I na kraju, pošto već vidim da me prekidate, a još nije vreme isteklo, konstatujem - kada bi neki ljudi znali da su tako mali, mali.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. stav 2. U stavu 2. piše - u postupku privatizacije može se prodati imovina, deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije.        Amandman se sastoji u tome da se iza reči: "privatizacije",  dodaju reči: "uz obavezu ulaganja kupca preduzeća u samo preduzeće",        iz više razloga: da bi se prodala imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije, to znači da predmet privatizacije nije samo društveni i državni kapital kojim preduzeće raspolaže, kao što je Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, već se može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizaciji, čime se omogućuje da se proda imovina preduzeća bez ulaganja u preduzeće. Zbog toga je moja sugestija da bude obaveza kupca da materijalna sredstva ulaže u samo preduzeće.
Inače, moramo da znamo da vrednost kapitala predstavlja razliku ukupne vrednosti poslovne imovine i ukupne vrednosti obaveza preduzeća. Poslovnu imovinu čine osnovna sredstva, pre svega, građevine, mašine, zemljišta, nematerijalna ulaganja, gotovina, hartija od vrednosti, pa i potraživanje od kupaca, zalihe i drugo.
Moramo da imamo u vidu da prilikom prodaje bilo kog preduzeća kupac kupuje i tzv. gud vil preduzeća. Gud vil preduzeća to je jedna nematerijalna vrednost, to je imidž preduzeća koji često ne može materijalno, odnosno novčano da se izrazi. Za vrednost samog preduzeća i te kako mnogo znači. Najčešće se svodi taj gud vil na tradiciju poslovanja određenog preduzeća, na poslovne partnere, preduzetnički dug samog preduzeća. S obzirom da postoji veliko interesovanje potencijalnih kupaca, a to je logično, za preduzeća koja dobro posluju, značaj ovog amandmana sa ciljem obaveze ulaganja kupca u preduzeće i te kako ima smisao.