Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle uvodnog izlaganja dr Zorana Mašića, budućeg ministra poljoprivrede, malo šta novo može da se kaže. Vidim da se ova sadašnja ministarka smeje. Nije njoj lako.
Ona uopšte nije svesna svoje nesvesti. Ona je ubeđena, ubedili su je da su ovi zakoni koje predlaže Narodnoj skupštini dobri, ali stanje na terenu pokazuje nešto drugo. Neka se pojavi kod nas u Sremu i neka vidi kakvo je stanje na terenu. Mislim da bi se jako loše provela od naroda i seljaka.
Daću primere moje opštine. Opština Pećinci poseduje oko 10 hektara državne zemlje, koja je podeljena privatnim firmama koje uopšte nisu registrovane u Ministarstvu za poljoprivredu i nemaju zakonska rešenja o korišćenju tog zemljišta i nisu objavljena u "Službenom glasniku RS". Čist primer su "MK komerc", "Agrina" Rumenka, koji su prošle godine završili žetvu u drugoj polovini avgusta i dobar deo pšenice je završio u ribnjacima, što pokazuje da uopšte svrha nije unapređenje poljoprivrede, već se radi o manipulacijama poljoprivrednim kreditima.
To je jedan od primera koji se može proveriti u Skupštini opštine, u Resoru za poljoprivredu, koji takođe teško daje podatke ko šta radi, gde se radi i nemaju tačne podatke o zasejanim površinama. Svi podaci koje dobiju su lažni, jer pravnih zastupnika nema. Pošto je pola poljoprivrednih preduzeća ugašeno, a 90% radnika je na birou, to se isto može proveriti u Zavodu za zapošljavanje.
Ovaj zakon takođe daje velika ovlašćenja lokalnoj samoupravi. Problem je to što će biti tamo gde su "žuti" na vlasti, jer će prati novac i koristiti ga u neke sasvim druge svrhe. Bar u mojoj opštini politiku vode nesposobni ljudi koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom. Ono što sam malopre naveo, smatram da će se koristiti u druge svrhe, a jedan deo će otići u privatne džepove.
Takođe, što se tiče ravnopravnosti i licitiranja državnim zemljištem, gde se stavljaju u isti koš fizička i pravna lica, to je čista farsa, jer nijedno fizičko lice ne može parirati pravnom, osim poslušnika vlasti.
Takođe, u članu 17. koji se odnosi na korišćenje čiste vode za navodnjavanje, normalno je da prvo treba pročistiti kanale i podići sisteme koji stoje zakorovljeni i nisu u funkciji. Mogu da dam i primer ovoga. Mogli smo zalivati oko 400 ha zemlje, a odnosi se na sisteme zemljoradničkih zadruga Ašanja i Obrež, koji su pre 15 godina donosili trećinu prihoda tim preduzećima, a sada stoje kao spomenici u dosta jadnom stanju.
Član 26. odnosi se na veštačke livade i pašnjake, da bi se vid stočarstva poboljšao, ali u poslednje vreme kretanje cene na tržištu, konkretno se odnosi na svinjogojstvo – sa cene od 130 dinara, trenutno je pala na bednih 45 dinara. Tako i stočari koji su imali pune obore svinja i staje sa junadima gledaju da ih što pre isporuče, da bi što manje izgubili u ceni, jer već sada nemaju nikakvu zaradu.
Na ovakav način Ministarstvo direktno utiče na gušenje stočnog fonda, tako da seljak uopšte nije zainteresovan za stočarsku proizvodnju, jer čim Ministarstvo primeti da seljak dođe do neke pare, oni što brže uvezu polutke i druge stočarske proizvode i obore cenu, tako da seljaku ne ostane ništa, ne računajući njegov rad i trud.
Podneo sam i amandman gde se reči "jedne godine" zamenjuju rečima "tri godine", a tiče se davanja u zakup zemljišta, što bi bilo povoljno za svakog vlasnika koji bi na to zemljište primenio poljosmenu i plodosmenu, tj. na istom zemljištu ne može se gajiti kultura tri godine; taj vlasnik bi jedne godine gajio pšenicu, druge godine šećernu repu ili soju, a treće godine kukuruz, jer pojedine kulture obolevaju od sličnih biljnih bolesti. Na primer, suncokret nikada ne ide na soju, i obratno.
Svaki vlasnik bi u tom periodu izmenjao te kulture, a ako je dato na jednu godinu, vlasnici će gledati da maksimalno iskoriste tu zemlju primenom raznih hemijskih preparata, tako da naredne godine sledeći vlasnik ne bi imao ekonomsku proizvodnju. Ako prvi vlasnik gaji kukuruz i umesto jedne litre atrazina po hektaru on isprska sa dve litre, naredne godine će sledeći vlasnik da seje pšenicu i neće imati ništa, jer će biti velika koncentracija tog hemijskog sredstva.
Takođe, primena veštačkog đubriva u većim količinama dovešće do zakiseljivanja zemljišta ili velike količine pilata koji uništava strukturu zemljišta. To je samo jedan deo primera zbog čega treba davati zemljište na više godina, a ne na samo jednu godinu.
Takođe, svaka radna organizacija koja se bavi poljoprivredom poseduje knjige polja, tako da svakog momenta može iz knjige da proveri šta je korišćeno za zemljište.
U članu 65, u svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, teško je proveriti da li dotični kupac poseduje sve bankarske papire koji se daju kao založno sredstvo. Neće se moći proveriti, pošto u komisiji lokalne samouprave sede članovi DS i G17 plus, koji će primati te papire.
U članu 67. stav 2. dodaje se stav 3. Naš predlog je da zgrade prate sudbinu zemljišta. Ako je zgrada sagrađena na zemljištu koje pripada državnoj svojini, da bi vlasnik mogao nešto da uloži i da dovede te zgrade u funkcionalno stanje, kada uloži sredstva mora mu se dati na više godina, da bi mogao obavljati proizvodnju, pošto je 90% tih objekata u poluruševnom stanju, tako da nisu ni za kakvu upotrebu.
Da ste usvojili amandmane SRS daleko bi bilo lakše obaviti poljoprivrednu proizvodnju od strane budućih vlasnika koji bi na sve te uslove pristali, što bi donelo profit i državi i zakupcu državnog zemljišta. U ovom slučaju, budući vlasnik ne vidi da može da izvuče bilo kakav profit na svoj uloženi trud i pare.
Od ovoga zakona će imati koristi samo mešetari, zelenaši i pojedini članovi lokalne samouprave. Država neće ni primetiti koliko se para slilo u privatne džepove. To se posebno odnosi na DS i G17 plus, koji su najveći lopovi i zagovarači takvog zakona.
Iz tog razloga nećemo glasati za ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj statut, kao i sve zakone, prepisali ste od vaših nalogodavaca i svi ovi zakoni koje predlažete nemaju vezi sa nama i našim narodom. Sve to radite za tu Evropu koja je počela da se raspada, pa zar i naš narod treba da se raspadne u toj istoj evropskoj eksploziji globalizma, koja nije definisana, niti će biti definisana. Znači, okanite se tih zakona i postupite u skladu sa zakonima koje naši ljudi hoće
Osvrnuo bih se na Statut Republičke radiodifuzne agencije. Moje kolege su već dosta toga rekle, samo bih skrenuo pažnju na nekoliko članova. Znači, odluku o promeni sedišta Agencije donosi Savet Agencije. Zašto Skupština donosi ovaj zakon kada Savet može da promeni sedište ove vaše agencije. Znači, da li će to možda sutra biti u nekom od gradova Srbije?
U članu 5. stav 1. pozivate se na podsticanje slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila. Ovaj član je u suprotnosti sa nama, kao građanima. Naši građani nisu ni slobodni, niti su po demokratskim načelima, niti žive po tim demokratskim načelima.
Evo nekoliko primera da navedem; znači, radiodifuzni sistem je već prodat, okupiran od belosvetskih medija i pojedinaca. Na primer, uzmite B-92, Studio B, Dojče Vele. Pogledajte sve što je potpisao Vuk Drašković, prolazak i ulazak NATO snaga i logorovanje na našim teritorijama. Šta je sa našim bankama koje su takođe neslobodne? Vidite šta nam radi MMF. Zar Amerika i ostali da nam rešavaju Kosovo u granicama naše države.
Takođe, nadovezujem se odmah na to, Savet Agencije ima devet članova koje bira i razrešava Skupština po sistemu "šešira", a devetog člana biramo sa Kosova i Metohije. To je dobro ako za to u ovom trenutku imamo slobode. Jer, na Kosovu i Metohiji, kao što znamo, nema ni "s" od slobode, niti govora, kretanja, a kamoli u radiodifuznom prostoru, jer je on okupiran, pa tamo ne mogu ni avionom da nam lete. Radiodifuzni signali su pod NATO okupacijom i ostalim šiptarskim kontrolama. Zato sam skeptičan u pogledu ovog devetog člana.
Takođe, član 8, gde kaže da se član Saveta bira na period od šest godina. Znači, ne vidim razloga da se taj savet bira na šest godina, jer normalno kada dođe do promene strukture Skupštine treba da dođe i do promene tih članova Saveta. Ko će da kontroliše te ljude koji su ostali na tim mestima kada dođe druga struktura? Tu može doći do problema.
Član 14, Etički komitet; postavlja se pitanje šta je Etički komitet? Po vama to je savetodavni organ Agencije. Problem je čiju etiku će ovaj komitet da sprovodi, da li etički kodeks srpskog naroda ili etički kodeks Soroša, BBC-a ili drugih zemalja i naroda, ili će to biti neka vaša mala agencija za zapošljavanje vaših ljudi.
To sa Etičkim komitetom sve je sumnjivo i verovatno to je još jedna u nizu prevara i obmana građana. To se vidi iz samog člana 14, gde se navodi da predsednik i članovi Etičkog komiteta imaju pravo na naknadu za svoj rad. Znači, pitanje je koliko će se sredstava izdvajati za to telo.
Takođe, član 42. kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenja, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa". Tu može doći do selektivnog kažnjavanja onih koji nisu pod njihovom kontrolom.
Smatram da ovaj statut ne treba da podržimo.