Dame i gospodo narodni poslanici, posle uvodnog izlaganja dr Zorana Mašića, budućeg ministra poljoprivrede,  malo šta novo može da se kaže. Vidim da se ova sadašnja ministarka smeje. Nije njoj lako.
Ona uopšte nije svesna svoje nesvesti. Ona je ubeđena, ubedili su je da su ovi zakoni koje predlaže Narodnoj skupštini dobri, ali stanje na terenu pokazuje nešto drugo. Neka se pojavi kod nas u Sremu i neka vidi kakvo je stanje na terenu. Mislim da bi se jako loše provela od naroda i seljaka.
Daću primere moje opštine. Opština Pećinci poseduje oko 10 hektara državne zemlje, koja je podeljena privatnim firmama koje uopšte nisu registrovane u Ministarstvu za poljoprivredu i nemaju zakonska rešenja o korišćenju tog zemljišta i nisu objavljena u "Službenom glasniku RS". Čist primer su "MK komerc", "Agrina" Rumenka, koji su prošle godine završili žetvu u drugoj polovini avgusta i dobar deo pšenice je završio u ribnjacima, što pokazuje da uopšte svrha nije unapređenje poljoprivrede, već se radi o manipulacijama poljoprivrednim kreditima.
To je jedan od primera koji se može proveriti u Skupštini opštine, u Resoru za poljoprivredu, koji takođe teško daje podatke ko šta radi, gde se radi i nemaju tačne podatke o zasejanim površinama. Svi podaci koje dobiju su lažni, jer pravnih zastupnika nema. Pošto je pola poljoprivrednih preduzeća ugašeno, a 90% radnika je na birou, to se isto može proveriti u Zavodu za zapošljavanje.
Ovaj zakon takođe daje velika ovlašćenja lokalnoj samoupravi. Problem je to što će biti tamo gde su "žuti" na vlasti, jer će prati novac i koristiti ga u neke sasvim druge svrhe. Bar u mojoj opštini politiku vode nesposobni ljudi koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom. Ono što sam malopre naveo, smatram da će se koristiti u druge svrhe, a jedan deo će otići u privatne džepove.
Takođe, što se tiče ravnopravnosti i licitiranja državnim zemljištem, gde se stavljaju u isti koš fizička i pravna lica, to je čista farsa, jer nijedno fizičko lice ne može parirati pravnom, osim poslušnika vlasti.
Takođe, u članu 17. koji se odnosi na korišćenje čiste vode za navodnjavanje, normalno je da prvo treba pročistiti kanale i podići sisteme koji stoje zakorovljeni i nisu u funkciji. Mogu da dam i primer ovoga. Mogli smo zalivati oko 400 ha zemlje, a odnosi se na sisteme zemljoradničkih zadruga Ašanja i Obrež, koji su pre 15 godina donosili trećinu prihoda tim preduzećima, a sada stoje kao spomenici u dosta jadnom stanju.
Član 26. odnosi se na veštačke livade i pašnjake, da bi se vid stočarstva poboljšao, ali u poslednje vreme kretanje cene na tržištu, konkretno se odnosi na svinjogojstvo – sa cene od 130 dinara, trenutno je pala na bednih 45 dinara. Tako i stočari koji su imali pune obore svinja i staje sa junadima gledaju da ih što pre isporuče, da bi što manje izgubili u ceni, jer već sada nemaju nikakvu zaradu.
Na ovakav način Ministarstvo direktno utiče na gušenje stočnog fonda, tako da seljak uopšte nije zainteresovan za stočarsku proizvodnju, jer čim Ministarstvo primeti da seljak dođe do neke pare, oni što brže uvezu polutke i druge stočarske proizvode i obore cenu, tako da seljaku ne ostane ništa, ne računajući njegov rad i trud.
Podneo sam i amandman gde se reči "jedne godine" zamenjuju rečima "tri godine", a tiče se davanja u zakup zemljišta, što bi bilo povoljno za svakog vlasnika koji bi na to zemljište primenio poljosmenu i plodosmenu, tj. na istom zemljištu ne može se gajiti kultura tri godine; taj vlasnik bi jedne godine gajio pšenicu, druge godine šećernu repu ili soju, a treće godine kukuruz, jer pojedine kulture obolevaju od sličnih biljnih bolesti. Na primer, suncokret nikada ne ide na soju, i obratno.
Svaki vlasnik bi u tom periodu izmenjao te kulture, a ako je dato na jednu godinu, vlasnici će gledati da maksimalno iskoriste tu zemlju primenom raznih hemijskih preparata, tako da naredne godine sledeći vlasnik ne bi imao ekonomsku proizvodnju. Ako prvi vlasnik gaji kukuruz i umesto jedne litre atrazina po hektaru on isprska sa dve litre, naredne godine će sledeći vlasnik da seje pšenicu i neće imati ništa, jer će biti velika koncentracija tog hemijskog sredstva.
Takođe, primena veštačkog đubriva u većim količinama dovešće do zakiseljivanja zemljišta ili velike količine pilata koji uništava strukturu zemljišta. To je samo jedan deo primera zbog čega treba davati zemljište na više godina, a ne na samo jednu godinu.
Takođe, svaka radna organizacija koja se bavi poljoprivredom poseduje knjige polja, tako da svakog momenta može iz knjige da proveri šta je korišćeno za zemljište.
U članu 65, u svrhu obezbeđenja plaćanja zakupnine, teško je proveriti da li dotični kupac poseduje sve bankarske papire koji se daju kao založno sredstvo. Neće se moći proveriti, pošto u komisiji lokalne samouprave sede članovi DS i G17 plus, koji će primati te papire.
U članu 67. stav 2. dodaje se stav 3. Naš predlog je da zgrade prate sudbinu zemljišta. Ako je zgrada sagrađena na zemljištu koje pripada državnoj svojini, da bi vlasnik mogao nešto da uloži i da dovede te zgrade u funkcionalno stanje, kada uloži sredstva mora mu se dati na više godina, da bi mogao obavljati proizvodnju, pošto je 90% tih objekata u poluruševnom stanju, tako da nisu ni za kakvu upotrebu.
Da ste usvojili amandmane SRS daleko bi bilo lakše obaviti poljoprivrednu proizvodnju od strane budućih vlasnika koji bi na sve te uslove pristali, što bi donelo profit i državi i zakupcu državnog zemljišta. U ovom slučaju, budući vlasnik ne vidi da može da izvuče bilo kakav profit na svoj uloženi trud i pare.
Od ovoga zakona će imati koristi samo mešetari, zelenaši i pojedini članovi lokalne samouprave. Država neće ni primetiti koliko se para slilo u privatne džepove. To se posebno odnosi na DS i G17 plus, koji su najveći lopovi i zagovarači takvog zakona.

Iz tog razloga nećemo glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj statut, kao i sve zakone, prepisali ste od vaših nalogodavaca i svi ovi zakoni koje predlažete nemaju vezi sa nama i našim narodom. Sve to radite za tu Evropu koja je počela da se raspada, pa zar i naš narod treba da se raspadne u toj istoj evropskoj eksploziji globalizma, koja nije definisana, niti će biti definisana. Znači, okanite se tih zakona i postupite u skladu sa zakonima koje naši ljudi hoće
Osvrnuo bih se na Statut Republičke radiodifuzne agencije. Moje kolege su već dosta toga rekle, samo bih skrenuo pažnju na nekoliko članova. Znači, odluku o promeni sedišta Agencije donosi Savet Agencije. Zašto Skupština donosi ovaj zakon kada Savet može da promeni sedište ove vaše agencije. Znači, da li će to možda sutra biti u nekom od gradova Srbije?
U članu 5. stav 1. pozivate se na podsticanje slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila. Ovaj član je u suprotnosti sa nama, kao građanima. Naši građani nisu ni slobodni, niti su po demokratskim načelima, niti žive po tim demokratskim načelima.
Evo nekoliko primera da navedem; znači, radiodifuzni sistem je već prodat, okupiran od belosvetskih medija i pojedinaca. Na primer, uzmite B-92, Studio B, Dojče Vele. Pogledajte sve što je potpisao Vuk Drašković, prolazak i ulazak NATO snaga i logorovanje na našim teritorijama. Šta je sa našim bankama koje su takođe neslobodne? Vidite šta nam radi MMF. Zar Amerika i ostali da nam rešavaju Kosovo u granicama naše države.
Takođe, nadovezujem se odmah na to, Savet Agencije ima devet članova koje bira i razrešava Skupština po sistemu "šešira", a devetog člana biramo sa Kosova i Metohije. To je dobro ako za to u ovom trenutku imamo slobode. Jer, na Kosovu i Metohiji, kao što znamo, nema ni "s" od slobode, niti govora, kretanja, a kamoli u radiodifuznom prostoru, jer je on okupiran, pa tamo ne mogu ni avionom da nam lete. Radiodifuzni signali su pod NATO okupacijom i ostalim šiptarskim kontrolama. Zato sam skeptičan u pogledu ovog devetog člana.
Takođe, član 8, gde kaže da se član Saveta bira na period od šest godina. Znači, ne vidim razloga da se taj savet bira na šest godina, jer normalno kada dođe do promene strukture Skupštine treba da dođe i do promene tih članova Saveta. Ko će da kontroliše te ljude koji su ostali na tim mestima kada dođe druga struktura? Tu može doći do problema.
Član 14, Etički komitet; postavlja se pitanje šta je Etički komitet? Po vama to je savetodavni organ Agencije. Problem je čiju etiku će ovaj komitet da sprovodi, da li etički kodeks srpskog naroda ili etički kodeks Soroša, BBC-a ili drugih zemalja i naroda, ili će to biti neka vaša mala agencija za zapošljavanje vaših ljudi.
To sa Etičkim komitetom sve je sumnjivo i verovatno to je još jedna u nizu prevara i obmana građana. To se vidi iz samog člana 14, gde se navodi da predsednik i članovi Etičkog komiteta imaju pravo na naknadu za svoj rad. Znači, pitanje je koliko će se sredstava izdvajati za to telo.
Takođe, član 42. kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenja, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa". Tu može doći do selektivnog kažnjavanja onih koji nisu pod njihovom kontrolom.
Smatram da ovaj statut ne treba da podržimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u tarifnom broju 51. stav 1. tač. 1) i 2) broj 2.290 zamenjuje se brojem 9.890.
Posle stava 2. dodaje se napomena, koja glasi: "Za svako sledeće rešenje plaća se 50% od odgovarajuće takse po ovom tarifnom broju". U ovom tarifnom broju stavke su iznosile od 2.290 do 38.240. Taj raspon je veliki, a kamoli da se sada poveća za pet puta, a ostali za 50%.
Ovim amandmanom predlaže se da se ovaj član 22. zakona o taksama briše. Stav Srpske radikalne stranke je poznat. Mi smo protiv ovih dažbina i protiv svakog zahvatanja iz džepa građana. Smatramo da ovaj zakon nije ni u vremenu ni u prostoru dobrodošao. Zato su svi naši amandmani i sva naša nastojanja da se ovi članovi brišu, odnosno da ovaj zakon ne bude prihvaćen. Kako da dođe u ovom vašem blagostanju, koje pogađa svakog pojedinca, ako je poskupela struja, putarina, benzin i nafta, kako bi od naših seljaka otkupili pšenicu po najnižoj ceni, nižoj od 2004. godine.
Dame i gospodo, da li ste svesni da seljak više ne može da prati ove dažbine države? Da li ste svesni da seljaci imaju od 10 do 20 hiljada dinara dugova za struju? Da li ste svesni da seljak ne može da plati ni porez? Da li ste svesni da na hektar pšenice, kada se poseje hektar pšenice ne može da bude veći prihod od 1.500 dinara? Znači, seljak ne može da prati ovo. Ako je evro došao do 85 dinara, ako predviđate inflaciju u dvocifrenom broju, vi ste se sada ustremili ka našim građanima da povećate takse, baš su vam lepe želje i ideje.
Niste uspeli nijednu tačku dnevnog reda na ovoj sednici da usmerite ka boljitku naših građana, odnosno ne želite da obradujete naše građane. Po svakoj tački tražite od građana pare, a građani nemaju te pare, želite da budžet bude pun. Ministar Dinkić se hvali da je budžet u suficitu, a nemate para da isplatite poslednju elementarnu nepogodu koja je zadesila jug Srbije. Kako ti naši ljudi tamo da prežive, oni imaju prihod od te njihove poljoprivrede?
Već sam vam rekao da seljak ne može da živi ni od čega. Nevladine organizacije su pune pare, a oni pljuju po nama i po državi. Tu država i Vlada moraju dati odgovor i građanima, a i nama srpskim radikalima kao najvećoj opozicionoj partiji. Nije vam baš opravdan razlog za donošenje ovog zakona, jer kažete da su pristigli neki novi poslovi. Stvarno je teško shvatiti kako vi to usklađujete, a para nema u kasi.
Ne mogu se podići ekonomski nivoi ni na republičkom, na lokalnom, a ni na pokrajinskom nivou ovakvim taksama. Taj nivo se diže novim poslovima, novim fabrikama, novim poljoprivrednim pakovanjima roba za svetske pijace, novim načinom razmišljanja da ovu državu treba da vode ljudi koji stvarno žele dobro građanima. Srpski radikali će to dokazati posle narednih izbora.
U obrazloženju ste naveli zakone kojima će se podići nivo slatkosti; neće se time ništa podići od gore navedenih radnji.
Ovaj amandman ima veze sa poljoprivredom i veterinarstvom; pa, to nije tačno, jer ne može ovako visokim taksama, ne može sve da se promeni u vašu korist. Nemaju naši građani para da ovakve takse prate. Zar minimalnim fondom para vi očekujete da neko može sa 2.290 dinara da plati 9.899 dinara, i to je skoro pet puta više, a ostala rešenja povećavate za 50%.
Navodno su složeni spisi koji prate ovu oblast u poljoprivredi i veterini, a živimo u 21. veku gde je sistem praćenja doveden do savršenstva putem elektronskih računara. Sva ta rešenja koja predlažete su nerealna, pa ni ovaj zakon nije realan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 33. amandman je podneo moj kolega Srđo Komazec. On predlaže da se član 33. briše. Zaduživanje lokalne samouprave i naše države je veliko zlo koje će nas dovesti u ropski položaj, ako MMF želi da nam omogući kredite i da time sami sebi stavimo omču oko vrata, što znači da javna preduzeća, preduzeća lokalne samouprave mogu da se zaduže samo ako im garant bude Republika Srbija. Svi ti krediti su zlo, bez prave proizvodnje, uposlenosti u javnim preduzećima i preduzećima lokalne samouprave.
Mi smo ove dugove i garancije do sada potkivali rušenjem nekog režima, a kako će dalje, to je bolno pitanje i za nas i za generacije koje dolaze. Danas ne znamo koliko smo dužni, kao ni svaki građanin; kada bi to znali, verovatno bi navala za te kredita bila slabija.
Nas predstavljaju tamo neki obavezni eksperti, koji su danas ovde, a sutra ko zna gde, taj film smo gledali u zemljama u okruženju. Setite se samo onog američkog eksperta Saksa, koji nas je u crno zavio sa njegovim formulama. Danas Narodnu banku Srbije vodi čovek koji nema nikakve obaveze prema Srbiji. Čak ne želi da da građanima banalne odgovore na njihova pitanja – odakle ti, gospodine, tolike pare. Sami znate da danas seljak nateže kraj s krajem, a gospodin guverner Narodne banke se širi u vili vrednoj milion i po evra.
Kako Ministarstvo može da pribavi takvo mišljenje da, na primer, opština želi veliki kredit, a spada u red nerazvijenih, odnosno devastiranih sredina? Opština iz koje ja dolazim, opština Pećinci je jedna od najnerazvijenijih opština u Vojvodini. Pitanje je da li će uopšte moći da dobije kredit za neke projekte koje želi da radi. Ko može MMF-u da bude garant, pa ni Ministarstvo ne može, ako nisu obezbeđena sredstva u tom fondu. Mi ne možemo da živimo ni u jednoj oblasti bez kredita. Ko će to i kada da vrati?
Da li će taj rok da bude 10 ili 15 godina? Tu leži ceo problem. Zamislite Evropu, odnosno MMF za 15 godina. To je zaista teško zamisliti.
Nadam se da će narodni poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman koji je podneo Srđo Komazec.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je, blago rečeno, smešan, jer ima mnogo bitnijih stvari koje je trebalo da budu izmenjene od ovih nekoliko koje su čisto tehničke prirode.
Stav Srpske radikalne stranke je da se ne sme ograničiti broj taksista, jer što je veća konkurencija to će biti bolje za građane; posebno što je moguće da bi lokalna samouprava delila taksi dozvole selektivno, što bi predstavljalo dodatni problem.
Ovaj zakon ne rešava probleme iz drumskog saobraćaja na predloženi način. Ne može ovaj zakon taksiste da uvede u zakonske okvire što se tiče taksimetra i nekih drugih tehničkih rešenja.
Ovaj zakon to ne može da reši. Tehnički pregledi se obavljaju na šest meseci. Taj vremenski period može da se tumači kao dobro rešenje, ali i kao loše rešenje.
Ko danas ima mogućnosti da prati svetski trend, posebno naši taksisti, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem? Oni danas nisu u mogućnosti da kupuju nove automobile u ovakvom ekonomskom ambijentu. I sami znate kolike su kamate kada uzimate nove automobile, koji su tehnički najispravniji. Mi uglavnom vozimo vozila koja su tehnički neispravna, to znaju građani, a to znaju i taksisti.
Taj instrument koji se zove taksimetar mora da se nalazi na takvom mestu u automobilu koje će biti vidno.
Država ove vanlinijske ture taksija treba da reši na ekonomskim osnovama, a to treba da donese brži i sigurniji prevoz koji će taksistima doneti i profit. To pitanje država mora da reši tako da se ne služi samo kaznama, jer kazne u našem narodu nisu uvek dobrodošle, a to svi znamo.
Takođe, član 3. predloženog zakona o korišćenju krovnih oznaka, natpisa firme odnosno natpisa na bočnim stranama – znači, pitanja iz domena ovog obeležavanja po vama treba da budu u skladu sa evropskim standardima i idejama, da se tim idejama približavate, a čujete da Evropa više ne želi nikoga, pa ni nas. Čujete da je Evropa već zasićena članicama, pa kako ovaj zakon da uskladite sa tim kada ona to ne želi?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS gospodin Milovan Radovanović podneo je amandman na član 10. Predloga zakona kojim predviđa brisanje odredbe člana 10. ovog zakona. Iz člana 10. vidi se besmislenost ovog zakona iz više razloga. Član 10. počinje rečima – vraćanje oduzete imovine. Već nekoliko dana raspravljamo, i u načelu i u pojedinostima, o predlogu koji nosi naziv – Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Ni u jednom momentu se ne pominje vraćanje imovine i to ovaj predlog zakona o kojem je reč ne tretira.
Ovaj predlog zakona bi trebalo da bude pravni osnov za donošenje nekog drugog zakona o vraćanju imovine fizičkim licima. U članu 10. kaže se: ″Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom.″
Smatram, kao i svi poslanici SRS koji su govorili o ovoj temi, da je ovo vaša predizborna kampanja, da je ovo vaš pokušaj dobijanja političkih poena. Nadam se da birači neće nasesti na to, jer ste iste metode koristili na prethodnim izborima. Obećali su vraćanje oduzete imovine, ali da bi smanjili nezadovoljstvo birača koji su naseli na njihova obećanja smislili su ovaj promašeni zakon kojim bi samo evidentirali oduzetu imovinu.
Da li će biti realno vraćanje imovine crkvama, koja se razlikuje od pitanja koje se tretira i reguliše ovim predlogom zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine kao osnovnim zakonom?
Posebno je pitanje kojim crkvama i verskim zajednicama ta imovina može da se vrati. Da li bi bilo realno da se vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj ili Slovačkoj crkvi itd.
Da li smatrate da nekoj crkvi ili verskoj zajednici treba vratiti oduzetu imovinu? U kom pravnom aktu to piše? Ovim zakonom ne možete to regulisati, dok se osnovnim zakonom o priznavanju crkava i verskih zajednica ne reguliše pitanje postojećih istorijskih i priznatih crkava i verskih zajednica.
Postavlja se pitanje kako će se eventualno članom 10. zakona rešiti pitanje vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon ne čini deo seta, ili tome nešto slično, nametnutih nam zakona kojima se diči i Vlada i svi koji smatrate da su baš ti zakoni pravi. Ne znam baš da je ovaj zakon pravi.
Reč medijacija je reč koju treba dobro analizirati. Medijacija, medijatori i ko zna koji sve posrednici, a sećam se dobro, odnosno pročitao sam da je u ono prošlo vreme bilo nekog zakona, odnosno to je bilo o mesnim kancelarijama, a to su bila mirovna veća. Ta mirovna veća su danas nosioci svih načela ovog zakona.
Moramo danas komentarisati, kako je neko od poslanika rekao, zakon je malo dobar, a malo loš. To je pravi odgovor. Svaki član može da dobije amandman u korist parničara. Reče ministar da je u Sloveniji već pokazao rezultate. Gospodine ministre, nije valjda da je nama Slovenija uzor u pravnoj struci, valjda i mi možemo nešto da uradimo a da ne pominjemo bilo koga, pa čak i Sloveniju. Nadam se da će to biti drugačije.
Ovim zakonom nije definisana mesna nadležnost. Ako se posredovanju pristupi pre pokretanja sudskog postupka, to znači, ako su stranke u postupku iz različitih mesta, dakle, da sporno može biti i u kojem će se mestu održati posredovanje.
Vaši komentari da je ovaj zakon neophodan zbog sporosti i neažurnosti sudova, a i neznanja samih sudova nisu tačni. Kada bi danas na dnevnom redu bili sudovi, vi biste ih dizali do nebesa, kako su ažurni, dinamični, a sve bi bilo u superlativu. Znači, ova priča ne pije vodu, kako kaže naš narod.
Medijator treba da bude odgovoran, poverljiv i da ima sposobnosti idealnog sudije. Kako vi to možete da sprovedete kada su ekonomski principi u državi nesprovodivi, a to znači da kod nas vlada mito i korupcija. Zar vi mislite da ovaj medijator nije podložan ovim korupcionaškim principima, kada govorite da je dobrovoljnost najjače načelo, a vi svi želite da naplatite svoje znanje, gde vam je onda tu dobrovoljnost?
Što se tiče uštede vremena, ovim zakonom se ne dobija ništa. Mišljenja smo da će medijatori ili posrednici biti efikasni kao što je efikasan i nepristrastan bio i opštinski sud u Rumi povodom rešavanja o izbornoj krađi u opštini Pećinci na pokrajinskim izborima održanim u septembru 2004. godine, kada je kandidat DS-a uz krađu glasova i uz pomoć sudija već pomenutog opštinskog suda iz Rume pobedio za samo jedan glas.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj uvaženi kolega, gospodin Darko Glišić, podneo je amandman na Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji glasi: "U članu 12. stav 1. reči "po pristupačnim cenama" se brišu.
Kao i u amandmanu na član 3. stav 1. tačka 2) i ovde se samo ponavlja definicija univerzalne poštanske usluge. Znači, koji je to minimalni skup poštanskih usluga? Tu gradaciju je trebalo uneti u zakon, da ne bi došlo do paušalnih procena od strane operatora.
Nivo naših ekonomskih pokazatelja, mislim na standard, ne može ovaj član da ispuni onako kako je ovde rečeno. Hvala.