Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, pred nama je veoma ozbiljna tema. Na redu je budžet. Svakog od nas interesuje budžet, kako republički, tako i gradski, pa i opštinski.
Svi mi od toga živimo i u svakom slučaju budžetska sredstva treba da budu pravilno raspoređena prema svim građanima Republike Srbije, prema svim opštinama, a ne na način kako se to radi.
Ministar te stvari drugačije vidi i tako ne treba da se radi. Naime, u opštinama gde su pobedili čelnici njihovih stranaka, u transferu su dobili mnogo više nego tamo gde je bila opozicija na čelu opština.
Ubeđen sam da će ovaj sistem i ovaj novi zakon o budžetu, koji predlaže ministar, biti takav da će ga leva strana u sali sigurno podržati i izglasati ga. Takođe, smatram da će to da im se obije o glavu u drugoj prilici, kada dođu u veliki procep, kada će ih kačiti isti zakon, a tada oni neće biti na vlasti.
Zbog toga treba da glasaju protiv ovog novog zakona - da se ne bi uzurpirala vlast.
Žao mi je što je ministar u svom kratkom ekspozeu, pri obraćanju Skupštini i narodu Republike Srbije, imao šturo obrazloženje, a uglavnom se obratio pretnjama i ucenama.
Znamo da Zapad ucenjuje našu zemlju - ako ne isporučite tog i tog, nećemo vam odobriti kredite, a ako ga isporučite, otpisaćemo vam neke kredite i slične stvari. To je sve ucena.
Ministar je ovde rekao slične stvari - ako neko pogreši na lokalnom nivou, dolazi budžetska inspekcija, odnosno ako nađe bilo kakvu grešku, doći će do toga da će se ukinuti transferna sredstva.
Nažalost, mnoge opštine u Republici Srbiji danas jedva čekaju ta transferna sredstva, da im ih prebaci Vlada, kako bi mogli da poboljšaju školstvo, zdravstvo i ono što je najbolnije na terenu.
Svi znamo da su sve opštine stare i znamo da je zdravstvo u krizi, odnosno da ljudi nemaju para ni za najobičniji lek, a kamoli za nekakve skuplje poduhvate.
Znamo još neke stvari. Mi ćemo još govoriti sa ove govornice u vezi s tim da će tamo gde su na čelu srpski radikali biti ciljne opštine. Tamo gde je na čelu Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj sigurno će doći budžetska inspekcija i sigurno će imati zadatak da iznađe bilo kakvu grešku, i najmanju, kako bi se ukinuo transfer, pa kako bi se kasnije govorilo, pošto se približavaju izbori - kako su radikali nesposobni da vladaju tim opštinama i kako ništa nisu uradili.
Svesni smo svega toga i davno smo se okrenuli sami sebi, po onoj narodnoj „uzdaj se u se i u svoje kljuse“, i koliko imamo sredstava, toliko ih trošimo, odnosno domaćinski se vladamo. Mi se jednako ponašamo prema svim građanima koji žive na našoj teritoriji.
Reći ću vam da dolazim iz jedne višenacionalne sredine, to je opština Šid, najmlađa pogranična opština, koja se graniči sa Hrvatskom, a ujedno je i najzapadnija opština u Republici Srbiji.
Doneli smo odluku i na Skupštini Opštine, odnosno uveli smo taksu za teška teretna vozila koja prolaze kroz našu opštinu, kako bismo mogli da popravimo ionako uništenu, a i dalje se uništava, postojeću infrastrukturu. Mi nismo dobili i ne možemo da dobijemo odobrenje od Vlade za te stvari. Jednostavno se radi po sistemu, tamo gde je vladajuća koalicija na vlasti, sve može, sve se odobrava, nema problema, a gde vlada opozicija, ne može ništa.
Jedan ministar, odnosno svaki ministar koji je izabran u Narodnoj skupštini, mora da se vlada prema svim građanima Republike Srbije jednako, da razvija apsolutno sve opštine podjednako, da se kolač od republičkog budžeta na ravne časti deli svima, a ne samo tamo gde su oni na vlasti da se dobija duplo, a tamo gde je opozicija, tek jedva nešto. Sistem ucena će vladati i dalje dok je ova koalicija na vlasti.
Imao sam slučaj, evo vam primera, to je naša opština Šid, gde je isto tako bilo ucenjivanja - da se smanji za 10 posto broj zaposlenih, dakle, na našem lokalnom nivou, a u protivnom, to je bila preporuka Vlade, smanjiće se, odnosno ukinuće se transfer prema toj opštini. Šta smo uradili? Morali smo da smanjimo za 10 posto broj zaposlenih u upravi da nam se ne bi smanjio transfer. Međutim, upravni inspektor vrati tih 10 posto na posao, transfer se nije smanjio, i sada ne znam ko treba da bude kažnjen zato što su ovi vraćeni na posao, a mi nismo ispunili zadatak, odnosno preporuke Vlade. U svemu tome je dobro samo što nam nisu ukinuli transfer. Zamislite još da su nam ukinuli transfer, jer je u mnogim opštinama gde su oni na vlasti ukinuli tih 10 posto, čak i Vlada pomogla u otpremnini, dala je tim opštinama pare da isplate te otpremnine. Ima tih slučajeva, ministre, molim vas, proverite i videćete.
Naša je želja da svaki ministar koji je izabran u ovoj skupštini mora da odgovara Skupštini, mora da odgovara narodu, jer samo tako mogu da opstanu i da traju, a ovim sistemom rada ne mogu da opstanu ni slučajno. Ovaj zakon vodi ka tome da se Skupština apsolutno ništa ne pita, da ministar ima odrešene ruke da može da radi kako hoće. Ministar se možda malo prevario, ili je mislio da će on biti doživotni ministar, pa će to tako moći da izvršava po svojoj želji, ali, nažalost, tu je Skupština i kritikovaćemo rad svakog ministra, bez obzira, a hvalićemo one koji dobro rade, ali takvih, nažalost, nema.
Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili, objasnili, gospodin Krasić je fino objasnio ove naše amandmane do 30. zašto treba da se brišu.
Međutim, šta se desilo, narodni poslanik ispred grupe G17 plus izađe ovde i kaže – srpski radikali mogu da podnose amandmane, mi nećemo usvojiti nijedan, biće onako kako mi to budemo hteli.
To obrazloženje je dao, kako se na lokalnom nivou njihovoj stranci diže rejting, kako pobeđuju radikale, to im je neka osnova. I treba to da bude utakmica, pa ko je bolji neka pobedi, mi apsolutno nemamo ništa protiv.
Ali, borba na toj utakmici mora biti ravnopravna, samo to treba da se zna. Ne može da se pojave razni ministri iz Vlade na tim predizbornim kampanjama i da ne da daju svoj program ili da nešto kažu tom narodu, nego uslove narod i kažu jednostavno – ako nećete glasati za nas, nećete dobiti to i to. Meni to liči na Vladu koja radi po istom sistemu.
Kad se pojavi ovde neko u parlamentu i kaže – ako nam ne ustupite neki upravni odbor ili nešto u Vladi, nećemo podržati taj zakon. Onda je Vlada na muci, mora da popusti da bi se ispunili nečiji zahtevi kako bi ova vlada opstala i dalje funkcionisala.
Znači, to je analogija, kako se radi u Vladi tako se radi i na terenu.
Za razliku od Vlade mi na terene izlazimo, pričamo narodu istinu, govorimo narodu u kakvoj se situaciji nalaze, govorimo ono šta možemo i koliko možemo da uradimo da doprinesemo boljitku u toj opštini gde su izbori.
Šta se još dešava? Tamo gde je predsednik opštine neko iz vlasti, sigurno da se tu mnogo više daje tim opštinama, pomaže kako bi oni pred narodom izašli, eto kako su oni sposobni, znaju, umeju, da bude bolje kako bi dobili na sledećim izborima.
Ne znam za mnoge opštine, ali za jednu opštinu znam, primera radi, opština Sremska Mitrovica je dobila 300 miliona dinara za infrastrukturu.
Da je tih 300 miliona dinara koliko je dobila Sremska Mitrovica podeljeno na još šest opština sigurno da bi svi imali mnogo šta da poprave, urade i doteraju.
Najverovatnije da je tih 300 miliona i upućeno za Srem, ali je u ovom slučaju dobila samo jedna opština koja radi danas, gde su građani najverovatnije zadovoljni tim parama. Oni mogu mnogo toga da urade.
Bio bih zadovoljan i da sam dobio 30 miliona, za tih 30 miliona dinara opštinu Šid bi pozlatili. Ali, mi se opet snalazimo na razne načine da izađemo u susret građanima da bi i oni osetili bar deo toga da žive u 21. veku. SO je na razgovoru sa Vladom, doduše usmeni dogovor je postojao od strane naših koalicionih partnera da možemo da uvedemo komunalnu taksu na teška teretna vozila.
Pošto smo pogranična opština, mnoga teška teretna vozila izbegavaju auto-put, uništavaju našu infrastrukturu, a mi smo jedina devlastirana opština u Vojvodini, od svega toga nemamo ništa, tražili smo da se uvede ta komunalna taksa kako bismo mogli da popravimo infrastrukturu.
Do dan-danas ne možemo tu taksu da sprovedemo u delo jer neće to da naplaćuje ni policija na graničnom prelazu, ni carina, a nema ko drugi da naplaćuje. Pitam sada...
(Predsednik: A neću ni ja da tolerišem suviše vreme, završite.)
Kao lokalna samouprava, postavimo jednu kućicu, jednu rampu i da naplaćujemo tu komunalnu taksu isključivo za teška teretna vozila. Hvala.

Mislim da je ovaj amandman izuzetno dobar. Trebalo bi podržati ovaj predlog da 60% ostaje lokalnoj samoupravi, a 40% da ide državi.
Svi znamo da su velike migracije u svim opštinama, pa i u tim opštinama gde je isključivo poljoprivreda, naročito po Vojvodini. U selima su uglavnom stara domaćinstva, u opštinama takođe.
Mogu samo da napomenem da i opština iz koje dolazim, to je opština Šid, ima 30.000 birača, a 40.000 stanovnika.
Mislim da samo po sebi to sve govori, da su to isključivo staračka domaćinstva, pa ako nećemo ništa ni od privrede ostavljati u tim opštinama, za razvijanje tih opština, ja ne znam od čega ćemo više.
Znači i dalje se teži, po ovom zakonu, da migracija bude ka većim gradovima kao što su Novi Sad, Beograd, itd, a sela i opštine ćemo zapustiti i pustićemo ih jednostavno da odu niz vodu.
Imamo jedno jako veliko preduzeće, odnosno više većih preduzeća na teritoriji naših opština gde su se pojavili neki kupci, neki vlasnici koji su svima nepoznati, uopšte se ne zna ko su vlasnici koji su kupili te ogromne površine zemlje, čak na hiljade hektara.
Na teritoriji naše opštine je, recimo, uništeno totalno hmeljarstvo, više ne funkcioniše, a mogu da vam kažem da smo imali najbolji hmelj koji se proizvodi u Evropi, prodavali su ga za suvo zlato.
Imamo ogromne površine pod vinogradima, i to je zapušteno, vadi se, uništava se; imali smo kvalitetna vina, imamo kvalitetne podrume za skladištenje tih vina, ali jednostavno ti ljudi koji su radili na tim poljoprivrednim dobrima i starali se o svemu tome više ne rade.
Novi vlasnik ih nije uposlio, oni su se našli na ulici i oni su sada jednostavno prinuđeni da negde migriraju ili da se dovijaju na neke druge načine kako bi došli do hleba.
Mislim da ovo ministarstvo mora posvetiti posebnu pažnju poljoprivredi i da stvarno treba da izađe u susret poljoprivredi, a pomak bi bio i kada bi usvojili ovaj amandman, pa neka pokažu da stvarno vode računa o građanima Srbije. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, kao i prethodni zakon i svi ostali zakoni, ima svojih određenih propusta i velikih problema, naročito što se tiče lokalne samouprave, što se tiče građana Srbije. I ovoga puta i Ministarstvo i ova vlada grade neki interes. Oni se postavljaju prema građanima kao da su oni neka fabrika koja nešto proizvodi i boje se da ne budu u nekom deficitu i uzimaju pare od naroda kako bi imali taj suficit, kao što je i ministar Dinkić prikazao da ima suficit u budžetu. On se time hvali, a kako građani žive na lokalnom nivou, to je neka sasvim druga priča, koja njih ne interesuje. Naime, interesuju ih ti građani samo u određenim momentima, a ti momenti se zovu izbori. Kada su izbori dođu, pričaju, obećavaju građanima kule i gradove i trebaju im glasovi od građana; samo, tog momenta kada se izbori završe oni zaborave na građane.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, takav slučaj nije, mi radimo isključivo u interesu svih građana na prostoru Republike Srbije. Da je tako, dokaz je i tamo na lokalnom nivou, gde su naši predstavnici, čelnici opština, gde su gradonačelnici itd. Tu se umešala politika, a to mogu i da dokažem.
Godine 2004, kada je pobedila Srpska radikalna stranka u opštini Šid, transfer sredstava iz Republike ka opštini je bio 60 miliona dinara, da bi već 2005. godine, pošto je pobedila Srpska radikalna stranka, transfer bio smanjen od strane Republike na 48 miliona dinara. Za 2006. godinu, za ovu godinu, nismo dostigli još onih 60 miliona iz 2004. godine. Sada nam je transfer 58 miliona dinara.
Gospodo, je l′ tu nije umešana politika? Imamo inflaciju od 30%. Da dodamo tih 30% na onih 60 miliona dinara iz 2004. godine, znači da bi opština Šid trebalo da dobije 78 miliona dinara. Gde su te pare završile? Je l′ oni gledaju to kao Mitu Avramova, predsednika opštine, pa ne daju njemu pare? Nisu to pare za Mitu Avramova, to su pare za sve građane koji žive na teritoriji lokalne samouprave, na teritoriji šidske opštine. Mogu da vam kažem da je šidska opština višenacionalna sredina.
Mi zastupamo sve nacije, pomažemo svima, od verskih objekata do kulturnih dobara, do njihovih tradicija itd. To može da proveri svako koga to interesuje.
Spominje se ovde da će se formirati komisija za finansiranje lokalne samouprave. Šta će nam formiranje još jedne komisije koja će biti opet na trošku tog ministarstva, a već imamo budžetsku inspekciju? Neka kontroliše to budžetska inspekcija. Neka kontroliše i taj transfer koji ide ka opštinama i neka dođe u opštinu i neka kontroliše da li se ta sredstva namenski koriste ili to neko koristi onako kako želi.
U opštinama kao što je Šid, koja je jedina devastirana opština u Vojvodini, umesto da smo dobili nešto više sredstava da se izvučemo iz te devastiranosti, nama se sredstva još umanjuju. Nije samo opština Šid u tom projektu, bilo je... Vidite, interesantna stvar: trinaest devastiranih opština je bilo u Srbiji kada je formirana ova nova koaliciona vlast. Tih 13 opština se sastalo, napravilo jednu deklaraciju, potpisali su tu deklaraciju, uputili ministarstvu da izađe u susret tim opštinama, da Vlada iznađe mogućnost kako i na koji način će pomoći tim opštinama. Do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Vlade. Da tragedija bude još veća, još tri opštine su proglašene za devastirane opštine. Nemamo više 13, sada imamo 16 devastiranih opština.
Je l′ se u tom pravcu ova vlada i ovo ministarstvo staraju o građanima Republike Srbije? Mene bi bilo sramota kada bih ja na teritoriji lokalne samouprave prikazao neki suficit. Znači da nisam utrošio ta namenska sredstva iz budžeta tamo gde je to trebalo da se utroši, da sam nekome nešto uskratio. U ovom slučaju je ministar Dinkić uskratio građanima Srbije. Svaki put kada prikaže suficit nekome su uskraćena određena sredstva. To treba da je svima jasno.
Šta smo dobili? Po ovom novom zakonu koji je predložio ministar kaže se da je karakteristika tog zakona porez na imovinu, koji se prebacuje u ruke lokalne samouprave. Znači, lokalna samouprava treba da juri svoje građane, da naplaćuju od njih porez na tu imovinu, a mi svi jako dobro znamo kako žive građani na teritoriji svake lokalne samouprave, a naročito tamo gde je devastirana opština. Mislim da to nije u redu i da to nije fer.
Pa je rekao ministar – nije to nikakav problem, 100% ta sredstva ostaju lokalnoj samoupravi, a lokalna samouprava može da odluči da ne naplati ništa i da oprosti to građanima. Pa šta nama drugo i preostaje, nego da oprostimo to građanima koji nemaju para za osnovne potrebe za život u 21. veku, a ne da idemo još da im otimamo zadnji dinar ili, ne daj bože, da idemo nekom da plenimo.
Srpskoj radikalnoj stranci to ne pada na pamet i nikada neće otimati od svog naroda, nego će uvek gledati da pomogne svom narodu.
Nama ništa drugo nije preostalo, više puta smo se obraćali ministarstvima, Vladi za pomoć, ali bezuspešno. Šta smo uradili? Okrenuli smo se inostranstvu. Pa, kada neće ova vlada, kojoj je obaveza da pomaže građanima i da vodi računa o građanima Republike Srbije, mi smo se obratili nekima u inostranstvu, neko se od nas snašao na neki način, došao tamo do čelnih ljudi koji su i te kako zainteresovani da investiraju i da doniraju lokalnim samoupravama.
Takav je slučaj sa našom lokalnom samoupravom, mi imamo izuzetnu saradnju sa Švedskom. Vi ste govorili – kada dođe SRS na vlast niko sa Zapada neće kontaktirati, oni su za ratove, oni su ubice, oni su ne znam ovakvi, oni su onakvi. E vidite, nije tačno. Znači, Šid sarađuje sa Šveđanima, Kikinda sa Norvežanima i da ne nabrajam ostale opštine koje su našle u inostranstvu donatorska sredstva, zamislite.
Dolazili su ljudi, dolazile su delegacije, videli su imamo prirodna bogatstva, imamo prirodne resurse, ali ni u tome ne uživamo mi na lokalnom nivou. I to nam uzima sve Pokrajina i Republika. Kada sam tražio nadoknadu za 3% od seče šuma dobio sam odgovor da ne može to da se vrati opštini, nego se ta sredstva refundiraju kroz mlade sadnice, nove zasade itd. A što se uništava infrastruktura u toj opštini apsolutno nema nikakve veze.
Samo da vam kažem da se "Vojvodinašume" nalaze upravo u Šidu, u lokalnoj samoupravi Šid. Zašto to kažem? Zato što šidska opština ima 26% teritorije pod šumom, i to isključivo lužnjački hrast. To nema nigde, ima samo u Sremu i još par opština nešto manje. Šid tu daleko prednjači i "Vojvodinašume" su u Šidu, a Šid od toga apsolutno nema ništa. Mi se zalažemo, i podržaćemo taj zakon kada dođe, da lokalna samouprava gazduje sa tim resursima koje ima na svojoj teritoriji, pa ćemo videti onda da li ćemo biti devastirani ili nećemo biti devastirani.
Zamislite šta se desilo, što se tiče opet Šida, ali to je opet sve samo politika zato što je SRS na vlasti. Imamo i mi koalicione partnere. Da vam kažem, pokazali smo najveći stepen demokratije posle izbora 2004. godine. Kao novoizabrani predsednik opštine Šid pozvao sam sve relevantne stranke koje su ušle u Skupštinu opštine Šid i ponudio svima apsolutnu saradnju, procentualno onoliko koliko koja stranka ima zastupljenih odbornika, da zajednički radimo i da pomognemo toj opštini i svim građanima na teritoriji opštine Šid. Nisu prihvatili svi, nisu.
Pozvao sam to pred kamerama, pa su rekli – jao, nemoj tako, daj iza zatvorenih vrata da se dogovorimo. Pa ta vrata će se sutra otvoriti kad se mi dogovorimo, pa će se opet sve to videti, nema tajni. Međutim, mnoge stranke nisu htele da prihvate, boje se SRS, ne znam zbog čega. Zato što smo im pružili ruku? Pa da li naša ruka nije poštena? Dokazaćemo da je najpoštenija ruka SRS u Srbiji.
Dobili smo zaključak Vlade, sve opštine su to dobile, evo sad neka me neko demantuje da nije, da se smanji 10% u upravi broj radnika uz obrazloženje da ako se to ne uradi transfer će nam biti ukinut od strane Republike. Šidska opština, pošto su tamo srpski radikali, prva je uzela da sprovede taj zaključak od strane ministarstva. Samo vi slušajte šta pričam, pa će vam biti sve jasno, dragi kolega. Sve to ima veze sa zakonom, biće vam jasno.
Sproveli smo taj zaključak, napravili smo novu sistematizaciju. Sa tom novom sistematizacijom devet radnika je bilo viška u upravi; dobili su rešenje o neraspoređenosti i adekvatnu otpremninu za sve godine radnog staža koje su radili, da bi oni posle svega toga tužili, da bi se našli uvređeni. Pa su još na sudu, kad su ih pitali – a otpremnina, rekli – mi smo mislili da smo nagrađeni zato što smo dobro radili, da smo zato dobili te pare.
Upravni inspektor, pošto je on iz DS-a, a ne iz neke druge stranke, naloži da se vrate svi ti neraspoređeni radnici na svoj posao. To je naredio po tački zakona gde se kaže – ako se ne vrate svi na posao odmah, biće kažnjen načelnik opštinske uprave kaznom od 20.000 dinara po svakom članu. Znači, njih devet – 180.000 dinara. Ako po tome ne postupimo, kazniće se i lokalna samouprava sa milion dinara.
I šta smo mi mogli da uradimo? Znači, upravni inspektor i njegov stav je jači od zaključka Vlade. Neka mi to neko objasni ovde. Znači, on je naredio, mi smo morali, ako ne, plaćamo kaznu itd. Mi smo sad te radnike vratili na posao, oni su i dalje neraspoređeni. Dobijali su za vreme od godinu dana, nešto manje od godinu dana što nisu radili, sredstva sa biroa; sad se nalaže da im se još isplati nadoknada za plate koju nisu imali i da to lokalna samouprava finansira. Pa pitam odakle, iz kojih sredstava?
Ma, zaposlićemo mi još hiljadu radnika, to je najmanji problem, samo neka nam Vlada da pare. Zaposlićemo mi ljude, neće biti nezaposlenih, ali ovamo je masa uskraćena, masa ne može da se povećava, a plate ostaju u toj masi onakve kakve jesu i plate u lokalnoj samoupravi se kreću od 8.000 do 17.000 dinara. Pa, molim vas lepo. A vidite šta se dešava – Ministarstvo je nekim, tamo gde su njihovi čelnici predsednici opština, čak dalo pare i da se isplati otpremnina.
Mi smo sami smogli snage, sve to uradili i dobili nalog da se vrate na posao. Zašto? Zato što su se tu našli neki ljudi koji su bili u DS, G17, sećate se da me je Albijanić prozivao u Skupštini za govornicom. Ti ljudi, mi smo ih zatekli, ništa nisu ni radili. Oni su bili na teretu budžeta opštine, vukli platu, ali apsolutno ništa nisu radili. Zato su bili višak.
Naveo sam ovih par primera iz jednog prostog razloga, da svi znate, da budete svesni da je umešana apsolutno u sve politika.
Tamo gde je G17 na vlasti na lokalnom nivou, da vidimo koliko su oni dobili para. Neću da spominjem, znam što se tiče Srema, u Irigu i u Pećincima. Irigu je trebalo para, jer je jedna od najsiromašnijih opština u Sremu, nemam ništa protiv, ali Pećinci već nisu, a Pećincima se već daje.
U Inđiji, koja se smatra kao pokazna opština, kao neka ekspertska opština koja napreduje, investira, koja se gradi, koja živi, dovela je investitore iz ne znam kojih zemalja, nisu smanjili tih 10% koje je Vlada naložila u upravi, pa je morao ministar Dinkić da ode tamo da naloži da se to uradi i sprovede u delo. Njemu nisu uskraćeni transferi od strane Republike prema Inđiji, čak su mu i neke povlastice dali, da ne pričam o tome.
Samo sam hteo da kažem, suština svega toga je i dalje politika, i dalje će biti tamo gde je vladajuća koalicija na vlasti povoljnije situacije, mada ni tamo nije sjajno, a tamo gde su radikali, dao sam vam primer kako rade radikali – kad ne mogu da se obrate Vladi Republike za pomoć, jer neće da nas usliši, mi se okrećemo inostranstvu i verujte da imamo izuzetnu saradnju i da se ljudi dive nama kako radimo, na koji način i da smo skinuli famu sa SRS. Mi ćemo i dalje to isto raditi, i trudićemo se, svi predsednici opština na lokalnom nivou gde vlada SRS, da zadovoljimo sve interese građana koji tamo žive. Hvala lepo.

Samo da kažem kolegi, možda smo se i razumeli, možda i nismo.
Nisam hteo da dižem tenziju uopšte, ali ovo što vi kažete, ima tu nekog smisla i u nekom smislu se slažem samo delimično, ali treba u suštini pitati narod da li on želi da ide u evropsku zajednicu ili ne želi. Da li mnoge zapadne zemlje koje imaju daleko veći standard od bilo koga žele da budu u evropskoj zajednici. Švedska želi da izađe, a Norveška nije ni ušla u evropsku zajednicu, a najveći standard ima po glavi stanovnika. Mislim da i to nešto treba da znači.
Još jedna stvar, kada ste me povukli, ovo postavljam kao poslaničko pitanje, da mi se odgovori kako i na koji način da platim ovih devet radnika za koje mi je upravni inspektor naložio da se vrate, iz kojih sredstava, pošto mi sredstva nemamo. Neka mi odobri i Republika ili resorno ministarstvo, apsolutno nemam ništa protiv. Mi para nemamo. Rekao sam da smo devastirana opština, da nemamo iz čega da finansiramo.
Naloženo nam je da ih vratimo, znači, u ovom slučaju, mi sada nismo postupili po tom zaključku Vlade koja je naložila da se 10% smanji broj radnika. Šta sam ja smanjio, nisam smanjio ništa, već sam smanjio pare budžetu, isplatio te radnike, sve sam im dao zakonski što im pripada i morao sam da ih vratim. Iz kojih sredstava ja sada to da platim? Ovo postavljam kao poslaničko pitanje i želim da dobijem odgovor, da znam šta dalje da činim. Hvala vam.

Samo da odgovorim kolegi – voljom građana na prethodnim izborima sam ja predsednik opštine, a ne svojom voljom. Građani su imali poverenje u mene i dali su meni poverenje da nešto uradim u toj opštini. Zahvaljujući upravo tome što sam i narodni poslanik, mogu neka vrata da otvorim, mogu negde da se žalim, ako ništa drugo, mogu sa ove govornice da kažem istinu da znaju građani opštine Šid o čemu se radi i šta se radi.
Da sam samo predsednik opštine, verujte mi, ne bih mogao nikome da se obratim, kada ja jednoj ministarki Ivani Dulić moram tri puta da pišem i da ne dobijem nikakav odgovor; molio sam je da mi da i negativan odgovor i to je odgovor, ali dok nisam postavio poslaničko pitanje ja nisam dobio odgovor. Čiji je to ministar? Zna se, iz G17 plus. Tako se radi, nažalost, kod vas. I ministar Vojislava Koštunice. To vi tako, nažalost, radite.
Kod nas takvih slučajeva nema. Dođite kod nas u opštinu da vidite da li predsednik opštine bira po političkoj pripadnosti ili sve građane redom. Da vam kažem da smo mi svake nedelje u jednom od naseljenih mesta, sednemo licem u lice sa građanima i pričamo sa njima i kažemo im šta možemo, šta ne možemo. Radimo sve po prioritetu.
Još jedna velika mogućnost, odnosno olakšanje budžeta šidske opštine je što primamo ovde plate, ne tamo, jer imam budžet samo od 300 miliona dinara, a imam 19 naseljenih mesta, pa vi vidite šta biste radili. Imam 19 osnovnih škola, tri srednje škole. O svemu treba voditi računa. Da vam kažem da kada dođe zimski period milion i po dinara svake nedelje se daje za grejanje za škole. Deca moraju imati adekvatne uslove kako bi učila, a ne za nešto drugo, dragi kolega.

Vi ste, dragi kolega, zaboravili samo jednu činjenicu u tom vašem izlaganju, što sam ja rekao više puta, da smo mi jedina devastirana opština u Vojvodini, što znači da smo isprana, uništena, privreda ne funkcioniše, to je osnovni problem. Pa šta mi onda ostaje u opštini, sem ovog transfera koji dobijam? To je najveći problem.
Najverovatnije da je za vreme DOS-a to neko sagledao, pa je vraćao šidskoj opštini 60 miliona dinara upravo iz tog razloga, ali kada su došli radikali to se drastično smanjilo u 2005. godini, tačno 48 miliona, za 2006. godinu 58. Da li će 2007. godine dostići tih 60 miliona? Svi znamo da je inflacija bila 30%. Ništa mi drugo ne ostaje nego samo da se molimo u inostranstvu, kao što sam to već rekao, da tražimo donatorska sredstva.
A, najbolje bi bilo kada bi bili raspisani izbori ponovo na svim nivoima, pa da vidimo ko će dobiti, ko će pobediti, kome će građani dati svoje poverenje i ko će ispravno voditi ovu Srbiju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31, gde sam tražio da se reči "Direkcija je dužna" zamene rečima "Ministarstvo je dužno". To je iz prostog razloga što se videlo i ranije kroz sve naše amandmane, logičan sled prethodnih podnetih amandmana jeste taj što se mi ne slažemo ni sa tom Direkcijom.
Naime, Ministarstvo imenuje Agenciju, imenuje direktora Direkcije, a neko ko će se žaliti na odluku Direkcije nema pravo žalbe. Nema pravo žalbe u toj direkciji, nego ima pravo da vodi upravni spor. Iz tog razloga sam i predložio da se reči "Direkcija je dužna" briše i da se stave reči "Ministarstvo je dužno", gde mislim da će moći mnogo efikasnije sve da funkcioniše i da deluje.
Ako neko oko svega toga bude vodio upravni spor, to može da se oduži i da traje unedogled. To je samo još jedan pokazatelj. Diskutovali smo o tom zakonu još 2005. godine, kada smo ga usvajali u Skupštini, i rekli smo da je to samo vid dobre namere, a u toj nekoj denacionalizaciji, kako i na koji postupak će se vršiti, vraćati, da će biti mnogo komplikacije i da to ne može nijedna direkcija da reši, nego bi, po nama, to trebalo da reši ministarstvo i da to bude pravedno, onako kako bi trebalo da bude.
Direkcija će biti pretrpana mnogim zahtevima od strane crkava i od stranih verskih objekata. Sigurno će svi imati želju da se to brzo uradi, da se na efikasniji način to sve vrati, ali to tako neće ići sigurno, nešto će se vratiti možda tek posle dvadesetak godina.
Ako SRS na sledećim izborima dođe na vlast, siguran sam u to da ćemo mnogo bolje napraviti ovaj zakon, upravo ovako kako smo to tražili kroz ove amandmane i da će na mnogo efikasniji način sve biti vraćeno građanima, ne samo što se tiče crkava i verskih objekata.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se radi o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru), SRS je i u ovom slučaju, kao i u prethodnim, predložila da se ove tačke brišu.
Takođe, predložio sam da se član 4. briše uz obrazloženje – potrebno je prestati sa daljim zaduživanjem, pogotovo iz razloga što je ova vlada, kao i prethodna, nesposobna da vodi državu, što se vidi u povećanju broja nezaposlenih, padu životnog standarda, proizvodnje u celini, tako da ovi krediti postaju besmisleni i samo predstavljaju teret državi i narodu. Očigledno je da Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje Srbiju i Crnu Goru kao državu, pa se prihvatanjem ovakvih zakonskih predloga od strane Skupštine Srbije unapred rastura i ponižava država.
Razumeo bih da se dižu krediti, najverovatnije i građani, da mi gradimo industriju, fabrike, da upošljavamo ljude, da nešto proizvedemo i da to nešto što proizvedemo prodamo na tržištu, da se vrati deo sredstava i da ima iz čega da se otplaćuje kredit. Ovakvo naknadno zaduženje, ne znam odakle i iz čega ćemo vratiti sve te pare za koje ova vlada želi da zaduži kompletnu državu.
Nekome će biti sigurno dobro, neko će da postane, i iz ove vlade, kao i prethodne, veliki kapitalista i da ima svoju firmu, svoju fabriku, da radi i da ga baš briga. A ni za jednog ne može da se dokaže odakle mu te pare, a zna se da je bio, recimo predsednik prethodne vlade. On sada ima firmu, čovek radi, sposoban je, zarađuje ogromne pare, ali ne znam odakle mu pare da otvori tu firmu.
Takođe, kada se radi o ovim kreditima, SRS ima stav da se ne dižu više krediti, da se okrenemo sami sebi i da vidimo kakve imamo resurse, da nešto radimo, da nešto proizvedemo, da prodamo, da dođemo do zdravih para kako bismo mogli da vratimo one kredite sa kojima smo već zaduženi, a ne da se zadužujemo još naknadno.
Mislim da se ti krediti nikada neće moći vratiti na ovakav način, jednostavno će biti samo ustupaka; prave se ustupci za prodaju raznih firmi, najverovatnije iz ovih kredita, jer se kaže – daćemo vam kredit ako vi nama date da kupimo Železaru "Smederevo", navodim primer. Ta cena mora da se obezvredi, da se kupi za što manje para, kako bi neko mogao da te pare koje je uložio u tu fabriku izvuče već za prvih šest meseci, a ne godinu dana, i to mu je dugo, i kasnije samo da zarađuje; ako mu se to dalje ne sviđa, da nađe jednog partnera, pošto su oni tamo svi zajedno u tim klubovima, da preproda tu firmu po pravoj vrednosti, a neko uvek iza svega toga profitira.
Kao što se profitiralo iz cementara, i beočinske i ove dole u Srbiji, mislim na Popovac... Obe su, ali mislio sam dole na jugu. Zna se ko je profitirao...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Avramov, da ne uznemiravamo građane. Dakle, u centralnoj Srbiji je Popovac, budite ljubazni i molim vas, gospodine Krasiću, da ne dobacujemo. Izvolite.)
Zahvaljujem. Tako se i ovde želi na sličan način. Imam jednu interesantnu priču: zamislite, u Šidu se prodaje "Srem", mesna industrija, već duže vreme; "Srem" mesna industrija je bio gigant i u ondašnjoj Jugoslaviji, fabrika koja je imala certifikat za izvoz, ali nikako da se proda i sve ovih će dana, te do kraja ove, do kraja one godine, ali ni do dan-danas firma se još nije prodala, čeka se da se što više obezvredi. Firma koja je zapošljavala 1.700 radnika i koja je imala od njive do trpeze apsolutno sve zaokruženo, celokupnu proizvodnju.
Pojavi se "Delta banka", počne da otkupljuje akcije, otera tamo nekog stranca koji je došao, pa onda stane i ona, neće dalje da otkupljuje, ne zna se šta će, pa najbolje da oni odu u stečaj, pa ako se u stečaju kupi fabrika, radnici neće dobiti svoje deonice koje imaju u toj fabrici i tako dalje. Pa se pojavi "Viktorija grupa", hoće oni da kupe tu fabriku, pa "Delta banka" kaže, dođe Mišković i opet kaže – ne može, to ćemo mi da kupimo, pa su stalno prepiranja ko će da uzme, ko neće, a njena vrednost pada svakog dana.
Desiće se to da će opet neko kupiti za male pare, da će uložiti takođe male pare da se to nešto malo renovira, da se samo okreči, kako oni to znaju, da se ošiša trava i da se proda za mnogo veće pare, pa da se te pare vrate u banku od koje su uzete, a ona razlika za prodaju ne zna se gde je. To smo već videli do sada u iks slučajeva, tako će se to desiti najverovatnije i ovde, što je nama mnogo žao, jer imamo želju, pokušali smo i preko lokalne samouprave da napravimo tu pravu priču, da se nađe pravi kupac koji će kupiti tu fabriku, koji bi pokrenuo tu fabriku, ali sve ide jako teško, jer nekome to još uvek nije u interesu. Kada se pojavi neko sa interesom, to će se veoma brzo prodati.
Zašto država ne bi uložila tu deo para, pa makar i iz kredita, da se to pokrene, dakle, fabrika koja ima svoju zemlju, svoje farme, svoju fabriku stočne hrane, koja ima na Balkanu sigurno najmoderniju klanicu, koja može da pravi sve prerađevine, pa da je pokrenemo, da pravimo te prerađevine, da to izvozimo, da bismo mogli da otplaćujemo te kredite koje ćemo dobiti. Da se radi to na takav način, mislim da bi ovde bili svi zadovoljni i da bismo i mi glasali za ove kredite i da bi sigurno bila jednoglasna odluka u ovom parlamentu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam povodom ovog amandmana, ali ovako kako je ministar to objasnio, to je samo dobra namera i mislim da će to ostati dobra namera.
Daj Bože da se tako desi prema lokalnoj samoupravi, upravo onako kako smo ovde dobili obaveštenje, i kako je gospodin Obradović, koji je ubrzo izašao iz sale jer nije mogao da istrpi sve ono što smo imali nameru da mu kažemo, koji je takođe povredio lokalne samouprave, tamo gde je na vlasti neko iz opozicije. Kažu: oni tamo ne znaju šta da rade, ne znaju da traže pare itd.
Ja ću da vas razuverim da to nije istina. Mi koji vršimo funkciju predsednika opština na lokalnom nivou imamo i te kako problema, mi koji smo u opoziciji, jer pozicija slabo prihvata bilo kakvu našu molbu, žalbu; čak i ono po zakonu što nam sleduje da nam vrati na teritoriju naše lokalne samouprave i tu se oglušuje.
Primera radi, ministarki Ivani Dulić podneo sam zahtev za šumsku rentu, pošto smo mi opština koja ima 26% teritorije pod šumom i to lužnjački hrast, oni koji znaju znaju šta to znači. Zvanično, ispred opštine sam poslao dopis, a odgovor nisam dobio.
Poslao sam dopis ispred ovog parlamenta, mislio sam, zato što je iz parlamenta, dobićemo odgovor. Nisam dobio odgovor. Gospođi ministarki, kada je letos ovde bila, kada se vratio onaj Zakon o veterini, lično sam uručio i do dan-danas nisam dobio apsolutno nikakav odgovor.
Da vas podsetim, jedan od predsednika opština, koji je ispred SPS-a, gospodin Smiljanić, predsednik opštine Apatin, ovde je jednom jasno i glasno rekao, kada je bila dorada Zakona o lokalnoj samoupravi, da on neće podržati taj zakon iz razloga što pripada partiji koja podržava ovu vladu, a ne može da dođe ni do jednog ministra.
Kako onda može neko da dođe do nekog ministra ili ministarstva, ko nije u poziciji? Sumnjam da će ovo biti samo jedna dobra namera, a da će lokalne samouprave imati i te kako problema da dobiju onaj svoj deo koji im pripada. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod je želeo na poslednjim izborima da ja budem predsednik opštine Šid. Ja to i jesam i adekvatno vršim svoju ulogu i radim sve po zakonu i po zaključcima Vlade gospodina Albijanića.
Vlada je donela zaključak da se smanji 10% radnika u svim opštinama, a ne samo u opštini Šid. Mi smo to uradili po zaključku Vlade. Inače, da nismo, ne bismo dobili sredstva od Vlade, jer ste to vi zapretili sa jednim zaključkom.
To što ste rekli da smo zaposlili 56, na osnovu ovih devet, to je čista laž, to ste vi izmislili, a ja vam to mogu dokazati kad god hoćete. Mi možemo po zakonu da zaposlimo i 100 radnika na određeno vreme, što ne snosi sankciju na otpuštenih ovih devet, koji su bili na neodređeno vreme. Shvatio sam da, otprilike, gospodin Albijanić nije upućen u te poslove i da on ne zna o čemu se tu radi.
Zbog toga samo da kažem, poslanicima i građanima Srbije, da će najverovatnije i drugi predsednici opština imati problema kao što imam ja, jer su oni naučili ovih devet da tuže opštinu zato što su izgubili posao, iako smo mi po zakonu sve uradili i isplatili im, platili im otpremninu po zakonu, a oni su na sudu izjavili da misle da su nagrađeni za njihov rad, pa su to te pare. To su ih naučili eksperti da tako rade.
Ovo će biti jedinstven slučaj u Srbiji i uopšte u sudstvu da neko ko je postupio po zakonu, dobio rešenje o višku radne snage, dobio otpremninu, tuži sudu, i verujte spor se vodi, i sada smo mi glavni okrivljeni. Oni šalju svoje inspekcije, inspekcije dolaze, daju nalog da se dotični vrate na posao, sve je van pameti. Prvo te, kaže, otpusti, a kada otpustiš, onda dođu i kažu vrati ih. A šta mi radimo? Presipamo iz šupljeg u prazno, a to se odražava od nas eksperata.
Gospodine Albijaniću, ako vam još nešto nije jasno što se tiče opštine Šid, slobodno me pitajte, objasniću i vama i građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste gospodina Velju Ilića, našeg ministra,  koji je u svom izlaganju ili obrazloženju za ovu kontragaranciju od 31.280.000 evra utrošio ovde nekih dva minuta, rekavši da je to potrebno da se prati tehnika u svetu, da moramo imati novu tehniku za praćenje aviona, pošto i avioni imaju neke uređaje itd.
Mi smo zemlja koja se nalazi na velikim vratima, kako između istoka i zapada, kako u drumskom, tako i u vazdušnom saobraćaju. Ta kontrola leta koju mi imamo, ima jako veliki priliv novčanih sredstava.
To je ovde već više govornika reklo, da ne ponavljam te cifre, ali niko nije rekao gde te pare završavaju.
Ako se te pare usmeravaju za pomoć izbeglim, za pomoć bolesnim, za pomoć bilo koje vrste našem narodu, to je onda za svaku pohvalu. Da su pare usmerene u tom pravcu mi bi to sigurno svi ovde znali i reklo bi se da su pare otišle u tom pravcu, kako je to humano, kako se vodi računa o narodu, što je dužnost i obaveza svake vlade. Te priče nije bilo, što znači da te pare i ne završavaju u tom pravcu. Sigurno da jedan određeni deo sredstava ide za zaposlene, a drugi deo - to samo zna Agencija, a mi možemo da sumnjamo. Otvorena nam je sumnja u svim pravcima, zato što nemamo ni povod da mislimo na nešto drugo.
Crna Gora učestvuje 8%, Srbija 92%. Tu je već sve rečeno. Sigurno da na Srbiji veći deo tereta leži, tako da SRS, što se tiče ove kontragarancije, neće dati podršku ovoj vladi ili Agenciji koja je formirana da vodi računa o ovom novčanom prilivu. Agencija ne polaže nikome računa sem ministru, što znači da je uska veza između ministra i Agencije. Narod uvid u to nema i iz tog razloga nećemo ni podržati ovo, jer otvoreno sumnjamo da ova velika količina novca, ovaj dnevni priliv koji je ogroman, najverovatnije završava u nečijim džepovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, dopuni bih ovaj amandman gospodina Perića sa još jednom konstatacijom na ove 33 nerazvijene opštine u Srbiji da kažem da ima i 13 devastiranih opština u Srbiji i da su se tih 13 devastiranih opština sastale, da su napravili jedan tekst deklaracije, da su taj tekst deklaracije uputili ka Republičkoj vladi, tražili određene povlastice, što objektivno postoji kao mogućnost.
Međutim, to je bilo negde u junu ove godine. Do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade. Znači da Republička vlada ne razmišlja o tim opštinama, o narodu u tim opštinama uopšte i o ovim nerazvijenim opštinama.
Znamo da je jug Srbije prilično nerazvijen i znamo da je jako teško pokrenuti tamo ne znamo šta, ali Vlada je tu koja treba u tom pravcu da razmišlja i da pokrene nešto u tim opštinama, ali sam samo hteo u ime ovih 13 devastiranih opština da iznesem da su te opštine isprane, uništene od prethodne vlasti koja je bila. Među tim opštinama je i opština Šid iz koje dolazim, prisustvovao sam tom tekstu deklaracije i potpisali smo tu deklaraciju, ali evo do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, baš bi me začudilo da su prihvatili ovaj moj amandman, ne samo ovaj amandman, nego bilo koji amandman SRS.
Mi smo i ranije upozoravali amandmanima na sve zakone koji su ovde doneti i niko nije imao sluha od vladajućih stranaka da uvaži bilo koji amandman i da omogući narodu da lakše živi sutra, nego su uvek istrajali u svojim zakonima i gurali ih do kraja, mada se to videlo da nije baš tako kako su zamislili.
Sećate se kada smo donosili PDV, kada smo mi, takođe, našim amandmanima govorili da to nije dobro, da se ne može sve oporezovati tako, da narod teško živi, da treba pomoći narodu, da je narod glasao za sve nas ovde, da pomognemo narodu da sutra lakše živi i da bolje živi, a ne da mu stavljamo još više tereta na leđa. To se i pokazalo, jer smo u petak glasali upravo da se smanji PDV na posebne artikle, gde je sve bilo stavljeno ono što je neophodno za življenje svakog naroda.
Podneo sam amandman na član 29. kojim tražim da se briše taj član. SRS je protiv osnivanja Uprave za trezor. To su govorili svi moji prethodnici što se tiče Trezora. Mnogo članova ima za Trezor, a Ministarstvo za finansije je u tom članu 29, koji su podneli, naložilo da se briše član 73v, član 73d, član 73a, i još mnogi pasusi iz ostalih članova koji su vezani sa članom 73.
Ovaj član 73v je najbitniji. Zašto? U članu 73v se kaže da Uprava za javna plaćanja vodi evidenciju i obavlja poslove u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to: pod 1) registar direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 2) uplatne račune javnih prihoda, kao područnih sistema konsolidovanog računa trezora Republike; 3) raspoređuje uplaćivanje javnih prihoda na odgovarajuće područne različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom; 4) podračune direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora; 5) druge račune u skladu sa zakonom i drugim propisima; 6) prima, kontroliše i obrađuje naloge za plaćanje direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistemu konsolidovanog računa trezora; 7) izdaje naloge za plaćanje na teret podračuna direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistemu konsolidovanog računa trezora na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, na osnovu sudskih i drugih izvršnih naslova, ispravke grešaka i naplate usluga; 8) vrši gotovinske isplate direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistemu konsolidovanog računa trezora; 9) izrađuje i dostavlja izveštaje o izvršenju naloga za plaćanje na teret ili u korist njihovih podračuna direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora; 10) dostavlja podatke za budžetsko računovodstvo, u skladu sa odredbom člana 62. stav 2. ovog zakona; 11) prima, kontroliše i obrađuje godišnje i polugodišnje računovodstvene izveštaje korisnika, čije područje vodi Uprava za javna plaćanja; 12) vodi fiskalnu statistiku i upravlja jedinstvenim informacionim sistemima javnih rashoda u Republici, u skladu sa propisom koji donosi ministar; 13) prati likvidnost direktnih i indirektnih korisnika sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistemu konsolidovanog računa trezora i daje podatke o tome saglasno propisima.
To sve mora da se briše. Zašto to da se briše? Već u sledećem članu 73g kaže se da ministar propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora, plan tih podračuna, način i postupak obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, kao i način i postupak vršenja unutrašnje kontrole obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, kao i ostala pitanja od značaja za funkcionisanje trezora.
Znači, za sve ovo ovde što nije obuhvaćeno ima nadležnost ministar i to znači da će još dosta ljudi ostati bez posla, da će se još dosta ljudi naći na ulici, a naša privreda će i dalje šepati. Ne znam odakle snage i hrabrosti ministru koji je u svom ekspozeu dva sata pričao, hvalio se šta je sve uradio, koliko smo napredovali ove godine, a građani i narod ove naše Srbije to najbolje znaju i najbolje osećaju.
Ponovo će se uvesti seminari, već su određeni seminari od Palića do Vrnjačke Banje, do Kopaonika itd, da se tumači ovaj novi zakon, da se ljudi obuče kako bi znali da rade svoj posao. Oni to rade iz jednog razloga, zato što će ministar, pošto ima odrešene ruke, on će upošljavati tu svoje istomišljenike, ljude iz svoje partije, kako bi privukli što više građana, kako bi mogli da ostvare cenzus na sledećim izborima.
Ministar je tu pričao, hvalio se za granični prelaz Batrovci. To je u opštini Šid iz koje dolazim, kako će oni proširiti taj prelaz, kako će se napraviti četiri trake za teretna vozila, kako će biti još 12 traka za sva ostala vozila itd. To ne radi Vlada Republike Srbije. To radi Evropska zajednica. Tender je bio raspisan. Dvadeset zemalja je konkurisalo na tom tenderu, a posao je dobio, ne znam da li ćete mi verovati, ali to se može proveriti, gospodin Dodik iz Republike Srpske. On radi taj posao na graničnom prelazu Batrovci, sa njegovom firmom, ne znam tačno kako se zove.
Granični prelaz Šid-Tovarnik i još sledećih pet prelaza na teritoriji šidske opštine izgledaju kao u srednjem veku. Tu se lokalna samouprava zauzela da taj granični prelaz Šid-Tovarnik dovede na jedan zavidan nivo, iako smo mi jedina opština, založili smo se svim silama i svom snagom, nešto od sponzora, nešto opština, da na tom graničnom prelazu dovedemo električnu energiju, koje tamo nije bilo, vodu i telefon.
Zamislite kako taj granični prelaz radi. Sva dešavanja koja su se odigravala na graničnim prelazima što se tiče šverca tih ptica, za koji ste čitali, šverca droge itd, sve je to kod nas moglo da prođe u noćnim časovima kada nema adekvatne električne energije, kada ne može da se adekvatno pregleda to vozilo koje prelazi na drugu stranu, pa ih onda uhvati ona druga strana, a naši se tamo kažnjavaju zato što nisu radili dobro svoj posa, a nemaju ni one osnovne uslove da bi mogli da obavljaju taj svoj posao onako kako treba. Ovo je ministar zamislio po sistemu fiskalizacije i elektronike. Mislim da neće trebati toliko ljudi, otpustiće on još nekoliko hiljada ljudi kada se usvoji ovaj zakon.
Vara se grdno. Neko i tu elektroniku mora da kontroliše. Ko će je kontrolisati? Pa, čovek će je kontrolisati, čovek ju je i napravio. Toliko od mene.
Što se tiče ovih amandmana, mislim da bi trebalo da poslušate ovu desnu stranu u skupštinskoj sali. Znam da vi ne volite kad mi kažemo SRS, ali nažalost, mi ukazujemo na sve vaše propuste i sve vaše anomalije, ali vi nemate sluha i nemate želje da poboljšate bilo šta u interesu naroda, a ne u našem interesu. Ne morate vi ni reći da je to bio amandman SRS, ali eto, možete samo reći - usvojili smo taj i taj amandman. Samo da bude sutra bolje našem narodu, jer narod nas je birao da sedimo ovde i da radimo u interesu tog istog naroda, a ne da mu budemo maćeha, kao što je sada ova vlada.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže da se ukine ovaj član 4. i ne samo član 4. nego kompletno svi članovi i kompletna agencija. Zašto? Jednostavno, srpski radikali vide da vladajuća pozicija nema više prostora gde da uposli svoje članove, kako bi ih udomila, nego stvara jednu novu agenciju kako bi zaposlila još svojih istomišljenika, još svojih eksperata koji su ostali bez posla.
Da je to očigledno, navešću vam jedan primer iz moje opštine. Ti eksperti su zaposlili jednog njihovog člana na graničnom prelazu, on je sada carinik, čovek sa 56 godina starosti, a koji se 15 godina bavio privatno slikarstvom. Ta ekspertska grupa radi tako i na taj način.
Srpska radikalna stranka se zalaže da ova vlada i ova pozicija oživi privredu, da uposli radnike, kako bi svi ljudi dobili posao, kako bi bio mir i blagostanje u državi, a ne da se formiraju neke nove agencije (ko zna koliko će još agencija biti, trenutno je ova na redu) samo da bi uposlili svoje partijske kolege, svoje istomišljenike, kako bi proširili svoju stranku na terenu, kako bi na sledećim izborima obezbedili bar cenzus, ako ništa drugo.
To je poruka ovih agencija i to je u suštini smisao zašto se one osmišljavaju i na koji način će da funkcionišu. Znači, SRS se u celosti protivi kompletno svim agencijama, a ne samo ovoj.