Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadržao bih se na Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Osnovni cilj ovog zakona je da se adekvatnim merama i u razumnom vremenskom roku dostigne takav nivo stanja železničke infrastrukture da će se uz modernizaciju voznih sredstava omogućiti da se poboljša bezbednost, kvalitet i brzina železničkog saobraćaja na nacionalnoj mreži, a da Železnica Srbije nivoom usluga privuku operatere, putnike, robu i uspešno posluju, imajući u vidu njenu javnu, komercijalnu funkciju.
Usvajanje i implementaciju ovog zakona neophodno je posmatrati sa dva aspekta. Prvi aspekt je prema zakonu o postojećim okolnostima, koje karakterišu: starost, dotrajalost pruga, tehnološka zastarelost opreme kao posledica dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i razvoj koji utiče na nivo bezbednosti, kao i na kvalitet prevoza usluga u pogledu vremena i putovanja, pouzdanost i redovnost saobraćaja.
Od ukupne dužine mreže samo 7,2% su dvokolosečne pruge, a elektrifikacija je na 32% pruga. Maksimalna dozvoljena brzina je na samo 2,6% mreža veća od 100 kilometara, dok je oko 52% manja od 60 kilometara na sat. Nivo tehničke opremljenosti službenih mesta je nizak i nije usklađen sa njihovim ulogama na mreži.
Činjenica da se Železnice Srbije u poslednjih 10 godina suočava sa pojavom drastičnih krađa vitalnih delova železničke infrastrukture, voznih sredstava, robe u transportu koja je pored velikih materijalnih šteta ozbiljno ugrožava bezbednost i redovnost železničkog saobraćaja, kao i zdravlje i život, kako putnika, tako i ostalog stanovništva. Ova činjenica je alarmanta, posebno ako se ima u vidu da se železnicom prevoze opasne materije i u slučaju incidentih slučajeva došlo bi do ugrožavanja zdravlja i života velikog broja ljudi. Direktna materijalna šteta zbog krađa vitalnih delova na godišnjem nivou iznosi preko 300 miliona dinara.
Prema zakonu i uslovima evrointegracije i izgradnje Koridora 10, Koridor 10 predstavlja strateški interes i zamajac privrednog razvoja Republike Srbije kroz angažman i oporavak građevinske operative i drugih industrijskih grana koje za sobom vuče izgradnja Koridora 10.
Osnovni cilj razvoja Koridora 10 su brze i kvalitetne železničke veze sa značajno redukovanim vremenom putovanja između velikih gradskih, komercijalnih, industrijskih centara Republike Srbije i Evrope. Koridor 10 na području Republike Srbije je vrlo značajan koridor za evropski saobraćajni sistem. On povezuje 11 zemalja srednje i jugoistične Evrope. Ako se tu uključi južni deo Nemačke, taj deo prostora je gotovo 1,5 milion kvadratnih metara, preko 160 miliona stanovnika i ukupnog društvenog bruto proizvoda od oko dva biliona dolara. Železnička mreža na tom području je u dužini od preko 40 hiljada kilometara.
Koridor 10 u opštem smislu povezuje zapadnu i južnu Evropu, a proteže se od Republike Austrije, preko Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije do Grčke. Takođe, postoje četiri ogranka koji povezuju Mađarsku i Bugarsku na glavnom saobraćajnom pravcu. Ukupna dužina Koridora 10 iznosi 2.360 kilometara, a dužina pruge u Srbiji iznosi 840 kilometara, odnosno 35% ukupne dužine Koridora 10. Koridor 10 sastavni je deo panevropskog koridora i deo buduće te mreže koja će se proširiti na području Srbije. Iz pregleda strategije projekata i inicijative koje se rađaju za područje Evrope kao celina, područja jugoistočne Evrope, vidljivo je da je Koridor 10 prisutan svim slučajevima kao jedan od najvažnijih koridora na tom području.
Njegova uloga je višestruka. Koridor 10 je evropski koridor koji omogućava povezivanje severozapada sa jugoistokom Evrope. On omogućava najpovoljniju kopnenu vezu između zemalja srednje Evrope, Bugarske, Turske, Malom Azijom, severnom Afrikom. Koridor 10 je jedan od značajnijih koridora zemalja jugoistočne Evrope za njihovo međusobno povezivanje, osnovica saobraćajnog sistema Republike Srbije.
Mišljenja sam da Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice poseduje dobru polaznu koja se usklađuje osnovnom tehničkom, tehnološkom organizacijom, organizacionim normama „Železnica Srbija“ sa normativima železnice država EU, ali sam po sebi nije dovoljan, pa bi Vlada Republike Srbije u što hitnijem roku trebalo da donese obavezujući akcioni plan kojim bi se definisao. Strateški prioriteti razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji, Koridor 10, prva etapa bi podrazumevala izgradnju dvokolosečne pruge na najvećoj dužini severno od Niša, u skladu sa mogućnostima finansiranja. Nastavak izgradnje beogradskog, novosadskog, subotičkog železničkog čvora, pruga Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-državna granica, druga Niš-Dimitrovgrad, remont postojećih pruga, elektrifikacija savremenih SS i TK postrojenja pruga Beograd-Vrdnica-Bar, revitalizacija, modernizacija i ostalih pruga na mreži u skladu sa prioritetom i potrebama, mogućnostima i finansijama.
Imao sam jedan amandman koji nisam uspeo da predam, zato što sam imao neki peh, auto mi se pokvario, nisam došao tog dana, pa nisam moga taj amandman da predam. S obzirom da imam podatak koji bi trebalo možda na neki način videti da li može. Za proteklih 29 meseci na području srpskih železnica registrovano je oko 3.000 krađa delova od metala sa direktnom materijalnom štetom od oko 655 miliona dinara. Od početka 2013. godine do polovine avgusta bilo je 1.156 protivpravnih radnji, od toga 901 krađa, zbog kojih su „Železnice Srbije“ pretrpele štetu od 177 miliona.
Hteo sam da dodam jedan amandman kojim bi se sva ta krađa podvela pod krivični zakon. Ministar ne čuje. Ne znam da li je neko podneo takav amandman da se to podvede ne pod prekršajni postupak, već pod krivičnim delom, s obzirom da su ogromne materijalne štete, jer bismo od 655 miliona dinara mogli napraviti neku prugu koja je bitna za saobraćaj u Srbiji. Hvala.