DRAGAN JOVANOVIĆ

Bolja Srbija

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dragan Jovanović je do sada bio narodni poslanik u tri saziva. Prvi put postao narodni poslanik u osmom sazivu, 2008. godine, ali je ubrzo po konstituisanju podneo ostavku. Sledeći put je izabran za poslanika u desetom sazivu, od 2012. do 2016, i treći put u 11.sazivu, od 2016. do 2020. godine.

U 11. sazivu bio je član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenik člana Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za zaštitu životne sredine.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 62. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Član je i Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

BIOGRAFIJA

Rođen je 5. marta 1972. godine u Aranđelovcu. Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Za predsednika opštine Topola izabran je na lokalnim izborima 2004, u prvom krugu, na direktnim izborima. Na ovoj funkciji ostao je do 2014. godine, a od 2014. do 2020. bio je predsednik Skupštine opštine Topola.

Od 2021. godine član je opštinskog veća Topole zadužen za izgradnju infrastrukture i privredu.

Bio je dugogodišnji član Nove Srbije i njen potpredsednik u dva mandata. Bio je direktor kampanje Velimira Ilića na predsedničkim izborima 2003. godine. Od 2003. do 2005. godine obavljao je funkciju Generalnog sekretara stranke.

Iz Nove Srbije je isključen 26. januara 2017. godine. Nakon toga, u julu 2017. osnovao je stranku Bolja Srbija.

Predsednik je Bolje Srbije.

Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 6 godina i 7 meseci i 24 dana

PITANJE ZA POSLANIKE NOVE SRBIJE: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, šta nam donosi budžet za 2023. godinu? Ukratko, donosi nam stabilnost i donosi predvidljivost. Stabilnost je veoma važna reč, naročito u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija.

Dobro je da je na ovoj sednici Skupštine i guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. To je važno jer svi građani Srbije očekuju stabilnost kursa u narednoj godini, kao veoma važnog pokazatelja, jer smo svi svesni i dosta nas pamti one teške godine hiperinflacije i zbog toga su ove reči „stabilnost“ i „predvidljivost“ veoma, veoma važne.

Ja bih se pre svega osvrnuo i kao član Odbora za poljoprivredu i za agrar u 2023. godini. Za poljoprivredu je izdvojeno negde oko 79,7 milijardi dinara, što je za negde otprilike 12 miliona evra više nego nakon rebalansa za 2022. godinu. Ono što bih posebno naglasio kao veoma važno jeste što svi očekujemo da će nakon februara 2023. godine zaživeti aplikacija E-agrar. Ovo je veoma važna stvar, jer pre dva ili tri dana u mojoj Topoli, u selu Zagorica, nadomak Topole u Šumadiji, predsednica Vlade Ana Brnabić otvorila početak radova na jednom veoma važnom projekti koji će mnogo pomoći poljoprivrednicima i seljacima ne samo u Šumadiji, već i u čitavoj Srbiji, a to je početak radova na uvođenju široko pojasnog interneta u selima širom Šumadije i širom Srbije.

Samo u 2023. godini biće urađeno više od hiljadu kilometara mreže u brdsko-planinskim selima širom Srbije. To će omogućiti našim komšijama, sugrađanima da mogu lakše da apliciraju za subvencije, a kada budemo imali E-agrar imaćemo i mnogo lakšu mogućnost da pratimo svaki projekat, odnosno svako traženje subvencija, da se vidi gde se koji papir nalazi, odnosno subvencija, a ne kao do sada da imamo gomilu papira i gomilu administracije.

Kada pominjem agrarni budžet i kada pominjem poljoprivredu veoma je važno da naglasim da će u 2023. godini biti nastavljeni projekti navodnjavanja u Šumadiji. Jedan projekat koji mi već sprovodimo sa Ministarstvom poljoprivrede, odnosno sa „Srbijavodama“, a tiče se navodnjavanja 380 hektara u selima Topolske opštine biće nastavljeni 2023. godine. To su projekti koji trebaju da donesu dosta toga dobrog u Šumadiji.

Ono što bih zamolio prisutnu ministarku poljoprivrede, jeste da se obrati pažnja na protivgradnu zaštitu. Ovde su kolege narodni poslanici već pominjali da je dobra stvar da je ministarstvo dalo subvencije za osiguranje i to jeste jedan važan korak. Ove godine je potpuno tačno da je isplaćeno već negde oko milijardu i po dinara subvencija za osiguranje i to jeste značajan pomak. Ali, sa druge strane, vaš prethodnik je započeo jednu stvar koja je dobra za Srbiju, a to je automatizacija sistema protivgradne zaštite.

Mi bi trebali taj sistem na Bukulji koji pokriva centralnu Srbiju, Šumadiju, a i dobar deo opština, negde 16, 17 opština centralnog dela Srbije koje nisu u Šumadiji, moramo dovesti do kraja, da se on kompletno digitalizuje i da više ne zavisi od ovih takozvanih strelaca na terenu, jer samo na taj način, kombinacijom kvalitetnog sistema protivgradne zaštite i osiguranja subvencije koje daje država, s jedne strane, i lokalne samouprave, sa druge strane, možemo imati efikasnu zaštitu useva i naših voćnjaka, kako u centralnoj, tako i širom Srbije.

Nažalost, ovde nije ministarka zaštitne sredine Irena Vujović. Hteo sam samo jedno pitanje da napomenem, a možda to može odgovoriti i gospodin Mali. Mi smo već svedoci prethodnih par godina da se govori o regionalnoj deponiji u Šumadiji koja treba da se nađe na području grada Kragujevca.

Nažalost, vidimo i u budžetu za 2023. godinu da se dosta novca ulaže u sređivanje regionalnih i lokalnih deponija, a mi nažalost u Šumadiji nemamo apsolutno regionalnu deponiju, osim stranih firmi kao što su „Aseko“ u Lapovu i kao što je „Por“ u Jagodini, ali državne deponije nemamo i zbog toga lokalne samouprave, i Aranđelovac, i Topola, i Kragujevac, imaju ozbiljnih problema sada sa lokalnim deponijama i tražimo način kako ćemo ovo pitanje da rešimo, a ovo je pitanje od izuzetne važnosti za sve naše opštine i gradove.

Na samom kraju, da bih ostavio vremena i svojim kolegama, moram da napomenem, pošto imamo i na dnevnom redu izbor sudija, mislim da je sazrelo vreme da možda dobijemo i nov zakon o sudskoj mreži u Srbiji. Evo naš primer u Šumadiji gde imamo Osnovni sud u Aranđelovcu sa sudskom jedinicom u Topoli koja pokriva i opštinu Rača. Mislim da bi moglo na mnogo bolji način da se uredi, jer imate ljude, na primer, sa teritorije opštine Rača koji danas putuju da bi im se sudila krivica u Aranđelovcu više od 40 kilometara.

Ta dostupnost pravde je veoma važna svim našim sugrađanima i zbog toga mislim da je krajnje vreme da se ovo pitanje uredi. Sa druge strane, mislimo da bi ministarka pravde trebalo da uredi da se suđenja za krivicu takođe mogu održavati u sudskim jedinicama, što nažalost danas nije slučaj.

U svakom slučaju, dame i gospodo, Predlog budžeta je dobar, Predlog budžeta je kvalitetan i, naravno, ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve u danu za glasanje ćemo ovaj predlog zakona podržati. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Gospodine predsedniče, gospodo i gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo dva dana razgovaramo o rebalansu budžeta. Čuli smo mnoge stvari, ali ono što bih ja pomenuo kao tri-četiri ključne dobre stvari, pre svega za Šumadiju iz koje dolazim, krenuću od početka.

Uvaženi ministre poljoprivrede, dobra je stvar da je Ministarstvo dobilo 16,5 milijardi dinara i što će se, to moramo da podvučemo do kraja godine isplatiti zaostale obaveze poljoprivrednim proizvođačima po različitim osnovama, od premije za mleko do ostalih subvencija. Ali, ono što je važno, u tih 16,5 milijardi dinara nisu samo zaostale obaveze, već i novac za nove ljude koji će se angažovati u upravi za agrarna plaćanja. Nama je potrebno da nam i ovde u plenumu pojasnite ono što smo mi tražili na Odboru za poljoprivredu, a to je da će se sa novim ljudima sledeće godine uvesti aplikacija e-agrar. Kada uvedemo aplikaciju e-agrar, više nećemo dolaziti u situaciju kao što smo imali ove i prošle godine, da se zagušuje sistem, da se ljudima vraća, da svakoga dana ljudi čekaju nekakva obaveštenja da li će poštar doneti ili neće.

Na lokalnim samoupravama je da pomognu poljoprivrednim proizvođačima, naročito onim starijim, koji neće moći sami da popunjavaju aplikacije, ali ćemo na brz i efikasan način moći da izađemo ljudima u susret.

Ono što hoću posebno da vas upitam, gospođo Tanasković, jeste sledeće. Mi smo imali u štampanom delu ekspozea premijerke Brnabić priču oko projekata koji idu sada za navodnjavanje u Srbiji. Jedan od tih projekata je i projekat „Jaseničke kapi“, koji se radi i čija je prva faza završena u avgustu mesecu ove godine u opštini Topola. Voleo bih da čujem od vas, pošto bi trebali sledeće godine, a lokalna samouprava izdala građevinsku dozvolu za drugu fazu tog projekta, da se ta priča privede kraju i da se taj jedan dobar projekat navodnjavanja voćnjaka, više od 350 hektara najkvalitetnijih voćnjaka u Šumadiji, navodnjava.

Ono što bih takođe iskoristio priliku da upitam ministra Vesića je sledeće. Govorili ste ovde, uvaženi ministre, da ćete do kraja sledeće godine…

Ja vas stvarno molim… Pazite, ove sada provokacije…

(Predsednik: Nastavite gospodine Jovanoviću. Ovo je standardni performans Demokratske stranke.)

Kolege i koleginice, ja vas stvarno molim za malo pažnje. Svima je očigledno malo popustila koncentracija.

Ja bih samo zamolio ministra Vesića da mi pojasni sledeće. Rekli ste da će do kraja sledeće godine da bude otvoreno pet novih auto-puteva u Srbiji, deonice na tim auto-putevima. Ali, ono što bih vas zamolio jeste da mi pojasnite dokle se došlo sa projektnom dokumentacijom za auto-put „Vožd Karađorđe“ koji je najvažniji za nas u Šumadiji? To je najvažniji projekat i ja bih vas zamolio, pošto je izrada projektne dokumentacije u toku, da budu maksimalno uključene lokalne samouprave iz Šumadije kroz čije teritorije će prolaziti budući auto-put, da vidimo tačno koje će parcele biti obuhvaćene.

I ono što bih vas takođe zamolio, gospodine Vesiću, da li će u ovom rebalansu budžeta ili u sledećem budžetu biti sredstava da se završi magistralni put Topola-Kragujevac? To je najstariji magistralni put u Šumadiji koji je pravio još kralj Aleksandar. Mi se slažemo da je potrebno da se napravi jedan mali napor, ostalo je tu nekih još šest, šest i po kilometara od ukupne deonice, koje je potrebno završiti i da se sa tim putem stavi tačka.

Ono što bih rekao na samom kraju, da bih ostavio vremena i drugim kolegama da govore, ovde je dosta polemike bilo oko mosta na Savi, zašto se uklanja, da li je to kulturno-istorijsko dobro, a čuli smo jasno i glasno da nije, ja bih samo podsetio da je za vreme nemačke okupacije u Srbiji takvih mostova, osim preko Save, bilo još u Srbiji. Jedan takav most kao brat blizanac samo manjeg kapaciteta je bio na reci Jasenici, na putu Topola-Rudnik, koji je identičan ovom mostu na Savi i koga je takođe narušio zub vremena. Taj most je uklonjen na kraju 2020. godine i napravljen je nov most iz budžeta Vlade Republike Srbije i to su platili svi građani Republike Srbije.

Mi bi sada mogli da govorimo ovde, pošto je postavljeno pitanje, zašto to ne plaća budžet grada Beograda. Svi mostovi koji se nalaze na vodotokovima prvog reda su vlasništvo Republike Srbije i to treba svima da bude jasno i za njih je nadležna država Srbija, a lokalne samouprave su samo tu da pruže pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa.

Toliko. Zahvaljujem.

Naravno da ću vrlo rado podržati rebalans budžeta u danu za glasanje. Živeli!

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se obratim prvi put u ovom novom sazivu. Inače sam po četvrti put poslanik u Narodnoj skupštini. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji je bio i poslanik 2008. godine, koji sam tada glasao protiv Vlade Mirka Cvetkovića koja je imala nekih 27 i više ministarstava. Tada su me neki poslanici sa moje desne strane ubeđivali da je to tada mnogo dobro i da će to uoči tadašnje velike svetske ekonomske krize doneti dosta toga dobrog Srbiji.

No, dame i gospodo, ovde se upotrebljavaju velike reči, a jedna od njih, jutros upotrebljena, je reč solidarnost sa građanima, pa se kaže – hajmo da imamo solidarnost sa ljudima, pa ako imamo manji broj ministarstava, biće to efikasnija Vlada. Ja se sa tim stvarno ne mogu složiti, kao što se ne mogu složiti ni sa ovim brojem amandmana koji su podneti. Zašto? Mislim da manja vlada ne znači i garant da će ta vlada biti efikasnija, za šta se zalažem i lično.

Jedan sam od poslanika koji je na Odboru za građevinu za urbanizam, još 2014, 2015. i 2016. godine, govorio da je potrebno da npr. kancelarija tada za obnovu, kada je prerastala u kancelariju za javna ulaganja, bude ministarstvo zasebno, jer po obimu sredstva i investicija koje prelaze preko te kancelarije, a i zbog kontrole samih poslanika u Narodnoj skupštini, mnogo je lakše i važnije po meni da to bude ministarstvo nego da to bude agencija.

Ono zbog čega sam se sada javio, pre svega, koleginica je podnela amandman da se ukine Ministarstvo za brigu o selu. Tu moram da kažem par stvari koje su veoma važne. Dolazim iz Topole, podno Oplenca, inače živim u selu Blaznava, najlepšem delu Srbije i Šumadije, između Oplenca i Rudnika, evo već skoro pola veka. Iako se ponosim i smatram privilegijom da mogu da živim na selu, selu je danas potrebna svaka vrsta pomoći, pa i ovakva pomoć, koja nije dovoljna, kao što je ovo ministarstvo imalo u prethodnom periodu, a to je da se bavi osnivanjem zadruga, kupovinom domaćinstava itd, itd.

Ovde bih, pre svega vas narodni poslanici, upozorio na tri možda ključne stvari koje je potrebno Ministarstvo za brigu o selu da uradi u ovom sledećem mandatu. Pre svega jedna stvar koju smo mi pokretali u prethodnih, bogami, pet ili šest godina, a koju je ja mislim, evo da kažem, cela srpska javnost zaboravila, a veoma je važno, a to je Vlada Mirka Cvetkovića uvela, da građani, odnosno stanovništvo koje živi na selu kada napuni 18 godina, išlo je pojedinačno na zdravstveno i socijalno poljoprivredno osiguranje. Mi smo došli u situaciju da do 2016. godine ta dugovanja za zdravstveno i socijalno osiguranje zemljoradnika budu više milijardi u pojedinim opštinama, odnosno u većini opština u celoj Srbiji.

To je promenjeno tamo 2014. godine, međutim dugovanja su ostala i danas velika. Na hiljade gazdinstava čak ne mogu da konkurišu za subvencije jer duguju za zdravstveno i socijalno osiguranje, a to je zamrznuto sa 2016. godinom, ali to dugovanje i dan danas stoji i to dugovanje ima nažalost na hiljade stanovnika Srbije. To imamo kao realno ozbiljnu muku. To stoji i tim ljudima se na taj adekvatan način mora pomoći.

Briga o selu podrazumeva i da mi svi skupa i kao narodni poslanici i kao sutra budući ministar, ma ko on bio, mora brinuti o svakodnevnom životu, a pre svega o razvoju infrastrukture na selu. Jer, da bi ljudi ostali i da bi se sela ravnomerno razvijala, tu pre svega mislim na brdsko-planinsko područje, mora imati razvijenu infrastrukturu i ne može se samo oslanjati na to da li je jedan predsednik opštine sposobniji od drugoga, da li ima bolje linije sa vrhom vlasti, već mora imati mehanizme da se ljudima na jedan adekvatan i pravi način pomogne.

Sa druge strane, samo još jedna stvar koja me prosto u onoj raspravi u načelu malo pogodila, jeste da pojedine kolege izlaze ovde i kažu da su nam visoke cene u maloprodaji, a sa druge strane kažu ne treba nam zasebno ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Ja smatram da je potrebno, a jedan primer ću vam samo navesti. Cena prve klase jabuka u Šumadiji je trenutno 35 dinara. Te iste jabuke ovde u maloprodaji u marketima su preko 100 dinara. Hajdemo svi skupa da se upitamo zašto je to tako i zašto su nam tolike trgovinske marže. Hajdemo onda sutra da tog ministra propitamo šta je uradio i šta su nadležnosti, da samo taj jedan mali segment popravimo i da vidimo jednostavno ko skida na takav način, kako bi moji seljaci rekli, kajmak.

Dame i gospodo, ja bih vas pre svega pozvao da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona i da uskoro vidimo ovde i mandatara i nove ministre, da konkretno govorimo o programu nove Vlade i o stvarima kako ćemo mi svi skupa učiniti da građani u Srbiji žive bolje, pa i na seoskom i na gradskom području. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje biće upućeno potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, a tiče se različitih dezinformacija koje su se pojavile u javnosti ovih dana vezano za lokalne izbore u Lučanima koji će se održati 16. decembra, a tiče se broja ljudi upisanih u birački spisak Lučana u zadnjih šest meseci. Znači, moje pitanje za ministra Stefanovića je – koliko je u zadnjih šest meseci ljudi u Lučanima dobilo prebivalište i dobilo mogućnost da glasa na lokalnim izborima 16. decembra?

Moje drugo pitanje je upućeno potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ali pošto ona nije trenutno u sali, na to pitanje bi možda mogao da odgovori ministar finansija gospodin Siniša Mali. Kada je ova Vlada konstituisana 2016. godine i kada je bio predsednik Aleksandar Vučić, jedan od glavnih akcenata rada ove Vlade stavljen je na završetak kapitalnih investicija vezanih za infrastrukturu, znači, završetak Koridora 10 i završetak punog profila autoputa na Koridoru 11 od Beograda do Čačka. Upitao bih ministra – da li ćemo imati mogućnost da do kraja 2018. godine punim profilom autoputa se vozimo istočnim krakom ka bugarskoj granici, koji je rok za završetak Koridora 10 ka makedonskoj granici.

Zatim, čuli smo u prepodnevnoj raspravi ovde u parlamentu da su značajna sredstva i u budžetu za 2019. godinu izdvojena za završetak dela Koridora 11 od Obrenovca do Surčina, a samim tim bih upitao – šta se dešava sa deonicom Ub-Lajkovac i da li će oštećenje na toj deonici biti sanirano i popravljeno do kraja ove kalendarske godine?

Upitao bih ministarku Mihajlović, a mogu dobiti i pisani odgovor – da li će u sledećoj godini biti završena kompletno deonica magistralnog puta Topola-Kragujevac? Mi smo još 2014. godine izglasali ovde u Narodnoj skupštini da će od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ta deonica biti rađena u 2018. i 2019. godini. Kako se tamo završava industrijska zona u Sobovici, koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, postoji preka potreba da se taj put završi.

Još jedno pitanje vezano za infrastrukturu. Brza šumadijska magistrala Bućin grob-Mali Požarevac, koje je idejno rešenje CIP uradio još 2004. godine, da li će u godinama koje dolaze takođe doći do prioriteta u programima Vlade Republike Srbije? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem se gospodi ministrima.

Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.

Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.

Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Topola, 10.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik skupštine opštine Opština Topola Opština Mesečno 90181.00 RSD 03.09.2014 - 10.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 35000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik skupštine opštine Opština Topola Opština Mesečno 90181.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -