Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miroslav Aleksić

Miroslav Aleksić

Narodna stranka

Obaveštenja i objašnjenja

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, šta preduzima i da li su svesni činjenice da je od 2012. godine u Srbiji 139 žrtava koji su stradali usled mafijaških obračuna, tj. ubistava? Dakle, podaci su katastrofalni i poražavajući u smislu bezbednosti građana Republike Srbije čiji su životi ugroženi zbog mafijaških likvidacija, i to neretko usred bela dana u Srbiji.

Stotinu trideset i devet ubistava od 2012. godine za vreme vaše vladavine se dogodilo u Srbiji, a od toga 89 kvalifikovano kao nepoznati počinioci, ne zna se ni ko je, ni šta je, ni šta je motiv.

Da bi građani Srbije znali kako je to bilo ranije, 2012. godine bilo je sedam takvih ubistava, 2013. godine 12, 2014. godine 14, 2015. godine 22, 2016. godine 24, 2017. godine 28 i rekord u ovoj 2018. godini, koja još nije završena, 32 ubistva. Dakle, da li je to brže, jače bolje? Da li je to način na koji ćete obezbediti sigurnost i bezbednost građanima Republike Srbije?

Da li je to jedna od stvari zašto je Aleksandar Vučić dobio nagradu za mir, Zlatnog lava, koji je dodelila nevladina organizacija, trebalo bi da čuju kolege poslanici iz SNS, iz Italije koja je prošle godine ustanovila tu nagradu? Pre njega nagradu je dobio lokalni proizvođač testenina u Italiji. Tu nagradu je verovatno dobio i zbog toga što gradi dobrosusedske odnose sa svim državama u regionu. Ja ne znam da li ima neke države sa kojom se on nije posvađao u ovih sedam godina. Svi su nam neprijatelji. Mi nemamo komšije. Kriv nam je svet, kriva nam je Evropa, kriva nam je Amerika.

Sa druge strane, šta je odgovor države Srbije i Aleksandra Vučića povodom krize na Kosovu, osim kukumavčenja i kukanja kako su Albanci, kako je Ramuš Haradinaj juče posle posete Johanesa Hana rekao da će ukinuti takse od 100% onog trenutka kada Srbija prizna nezavisnost Kosova. On je sinoć na pres-konferenciji kukumavčio i rekao – oni su ovakvi, oni su onakvi, oni nas biju, plačljivim glasom – oni će formirati vojsku 14. decembra ove godine. Šta si ti uradio? Šta ste vi uradili za Srbiju? Sedeli u Rimu 4. novembra sa Tačijem i dogovarali ovaj scenario. Građani Srbije treba da budu svesni toga da ovo što se dešava danas je scenario dole i da ovi ljudi danas koji su žrtve ovakve pogrešne politike Srbije su samo deo predstave Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Oni prave, izazivaju sukob i stvaraju ambijent da jedino rešenje bude pravno obavezujući sporazum, priznavanje Kosova, Kosovu u UN, i to je poruka koju je i sinoć poslao na pres-konferenciji predsednik države.

Pitam ga – šta je rešenje Republike Srbije na najave od strane albanske strane da će takse biti ukinute onda kada Srbija prizna Kosovo i šta je rešenje kada formiraju vojsku jer će je očigledno formirati ili će to biti samo kukanje – pa oni su nam uzeli vojsku, pa policiju, pa uspostavili granice, pa formiraju vojsku, pa uzeće nam Gazivode i naša država to konstatuje? Nikada Srbija i srpski narod nisu više bili poniženi i uniženi nego za vreme vaše vladavine i vaše vlasti i to treba da bude jasno svima i nećete time što pokušavate da se predstavite kao veliki mirotvorci uspeti da prevarite više nikoga sa koje-kakvim nagradama koje plaćate i koje vam obezbeđuju vaši savetnici, u ovom slučaju Frankok Frantini, koga je ova Vlada plaćala. Zašto Toni Bler ne pomogne Srbiji u rešavanju kosovskog problema? Gde su ti prijatelji koje plaćate? Gde je Guzenbauer? Gde su ostali savetnici Aleksandra Vučića? Nema nigde nikoga. Kako to Srbija sa toliko prijatelja u svetu ostaje sama sa sobom da rešava probleme naših građana koji danas trpe na Kosovu dole?
Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijeru Republike Srbije, Ani Brnabić i tražim, po treći put, da se poslanicima ovog parlamenta i građanima Republike Srbije dostavi informacija koliko su javna preduzeća u periodu od 2012. do 2018. godine sredstava utrošili za reklamiranje u medijima i na koji način se realizuje projektno finansiranje medija u Republici Srbiji, ako smo svedoci toga da je ove godine na konkursu grada Beograda dato 90 miliona tabloidima koji su isključivo u cilju sprovođenja propagande vladajućeg režima, ljaganja, kritikovanja, targetiranja, napadanja svakog ko drugačije misli, predstavnika opozicije, građana Srbije, širenja atmosfere linča, mržnje i agresije – ko njih, koliko i na koji način finansira?

Posebno zabrinjava situacija što ste u novom nacrtu Zakona o slobodnom pristupu informacija o javnom značaju otišli korak dalje, pa ste kao jednu odredbu stavili da društva kapitala poput, recimo, koridora, EPS-a ili železnice više neće morati da postupaju i da daju informacije koje su od javnog značaja.

Postavljam pitanje ministru kulture i informisanja – šta će preduzeti povodom brutalnog kršenja kodeksa novinarstva, kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima, javnim medijskim servisima, koji se svakoga dana dešavaju u Republici Srbiji? Dakle, hoće li preduzeti mere da konačno u ovoj državi Srbiji počnu da se poštuju zakoni? Ili će odgovor biti ponovo uzimanje para od građana Srbije da bi se finansirali javni medijski servisi RTS i RTV?

Ja ću vas podsetiti šta je Aleksandar Vučić rekao o taksama za RTS 2013. godine. Citiram izjavu Aleksandra Vučića: “TV pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“, 23. maj 2013. godine, Aleksandar Vučić.

Godinu dana kasnije, kad je postao premijer, posle pobede, rekao je da će pretplata biti ukinuta, ali je dodao da će to biti učinjeno u određeno vreme.

Šta smo dobili, pošto je to velika laž, samo jedna u nizu laži u kojima žive danas građani Srbije? Dobili su građani taksu od 150 dinara, pa ste sada predvideli da se od 2019. godine podigne za 40%, na 220 dinara, da građani Republike Srbije nastavljaju da sponzorišu vašu vlast.

Dakle, sve ono što govorite da ćete dati kroz povećanje plata i penzija, opet ćete uzeti građanima kroz razne takse, kroz razne akcize, kroz razna povećanja. Poskupeće i struja, poskupeće taksa za RTS, poskupeće i druge neke obaveze, tako da građani Srbije treba samo da znaju da to što ste im vi dali, uzećete im već u narednoj godini, jer ste to i predvideli ovim budžetom.

Pitam ministra informisanja i kulture, pitam direktora RTS-a Dragana Bujoševića, kada će početi profesionalno da se ponaša RTS i omogućiti svim onim predstavnicima političkih opozicionih stranaka u Srbiji da odgovore, na tom istom javnom servisu koga finansiraju svi građani Republike Srbije, na one bljuvotine, laži i osude koje predsednik Republike svakoga dana iznosi o njima? A pojavio se u ovoj godini u 3.520 priloga, 10.893 minuta, 181 sat ili sedam i po dana neprekidno je Aleksandar Vučić na RTS-u. Za to vreme, govoreći o opoziciji, koristio je izraze – ološ, bednici, tajkuni, kriminalci, pljačkaši, pa je čak pojedince optuživao i za ubistva.

Dakle, kada će i da li će RTS omogućiti ovim prozvanim ljudima da odgovore u skladu sa Zakonom o medijima i javnom informisanju predsedniku Aleksandru Vučiću, koji osim laži, mržnje i agresije ništa drugo u Srbiji dobro niti ume niti je uradio?
Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, ministarki pravde i gospodinu Aleksandru Vučiću, a u svetlu onoga što se dogodilo u petak, pre tri dana, kada je mučki, kukavički prebijen jedan od lidera Saveza za Srbiju, Borko Stefanović.

Gospodin Borko Stefanović je, možda poslednji u nizu koji je prebijen od batinaških odreda SNS, a podsetiću vas i na neke slučajeve koji su se dešavali ranije.

Godine 2013. u Vrbasu, Danilo Bobić i Ine Stravica su izjavili sledeće – Zoran Milojević Zelja me je prvo udarao po ulici, a zatim me je odvezao u sedište SNS u Vrbasu gde je nastavio da me tuče i davi.

Godine 2014. Mionica, Milan Gavrilović, kandidat DS za predsednika opštine Mionica – „lada niva“ valjevskih registarskih tablica preprečila mi je put ispred, a drugi automobil je stao iza mog. Izašao sam, predstavio se i najnormalnije, najpristojnije, kad je bar 10 ljudi nasrnulo na mene i počelo da me bije. Nije bilo šanse da se odbranim od toliko napadača.

Godine 2018. u Bujanovcu, tokom izbora za savete mesnih zajednica na biračkom mestu Kuštici aktivisti SNS koji nisu glasači na tom biračkom mestu su ušli i želeli da ometaju proces. Nakon upozorenja usledila je rasprava, a kasnije je Sašu Arsića jedan od njih udario, a drugi posekao nožem.

Godine 2018. u Vranju se dogodilo da su Đorđe Ristić i Dragan Pavlović brutalno pretučeni od grupe huligana iz SNS i to Božidara Popovića, Miloša Antića i dva NN lica protiv kojih je Narodna stranka podnela krivične prijave. NJihova izjava je – prvo su nas vređali, psovali, dobacivali nam, pa potom obišli ogradu i počeli da nas udaraju. Bacili su Dragana, a ja sam se nakon nekoliko minuta izvukao i izmakao da pozovem policiju.

Na kraju, ovo što se dogodilo u petak kada je pretučen Borko Stefanović i Boban Jovanović koji je bio sa njim – ulazio sam na vrata mesne zajednice gde je bila jedna grupa momaka u senci u mraku sa crnim kapuljačama i u nekoj tamnijoj odeći. Moja tri, četiri saradnika su išla malo iza mene. Prošao sam pored njih i naivno izgleda rekao „Dobro veče“, nakon čega sam dobio snažan udarac u potiljačni deo glave i izgubio svest. Bio sam u lokvi krvi i to nije bilo sve, jer dok sam ležao na betonu zadobio sam još nekoliko udaraca u predelu glave i tela.

Ovo su izjave koje su policiji dali ljudi koji su brutalno napadnuti za nešto što je zajedničko za sve njih, a to je da su opozicija Aleksandru Vučiću i ovom režimu, da misle svojom glavom i da su medijski satanizovani i svi napadnuti kukavički od strane čopora gde su troje, četvoro ili petoro njih napali jednog ili dvojicu.

Podsećam vas da manje od godinu dana je prošlo od kada je ubijen Oliver Ivanović, kome su pre toga zapalili automobil, zapalili kancelariji, upadali u stan i na kraju ga kukavički ubili sa šest metaka u potiljak.

Dakle, pitam ministra unutrašnjih poslova, pitam ministarku pravde, pitam Aleksandra Vučića – dokle se stiglo sa svakom od ovih istraga i šta je epilog pojedinačno svakog od ovih slučajeva?

Pitam – da li Srbija za koju se vi zalažete je Srbija podele, mržnje, medijske satanizacije, agresije, linča, nasilja, Srbija u kojoj se u jednom danu, kao juče, dogodi ubistvo u Pirotu, ubistvo u Nišu, pokušaj ubistva na Bežanijskoj kosi?

Dakle, u ovakvoj atmosferi i u ovakvom ambijentu pitam vas – koji je sledeći opozicioni političar koji će biti pretučen od vaših kriminalno batinaških organizacija koje imate po celoj Srbiji? I, da li je to način na koji ćete se zalagati za demokratiju, slobodu mišljenja i vladavinu pravde i instituta u Srbiji?
Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić. Prošle nedelje sam ovde pitao – zašto se Srbija i dalje nalazi na crnoj listi FATF-a, kao zemlja osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma? Ovih dana se suočavamo sa još jednom realnošću, a to je da je protiv Srbije Antikorupcijsko telo Saveta Evrope pokrenulo postupak zbog ne primenjivanja preporuka za borbu protiv korupcije od 2015. godine.

Dakle, pitam premijerku Anu Brnabić – zašto ni jedna od 13 preporuka Antikorupcijskog tela Saveta Evrope iz 2015. godine još uvek Vlada Srbije nije usvojila i nije primenila?

Takođe, zašto Srbija, čak ni rok nije ispoštovala u kome treba da se dostavi izveštaj? Taj rok, koji dat, ističe sutra. Dakle, sutra je zadnji dan da Srbija podnese izveštaj Savetu Evrope, odnosno GREK-u, a očigledno da taj izveštaj neće biti poslat na vreme zato što mi tek danas raspravljamo o nekim zakonima koji se tiču tih preporuka, kao što je Zakon o lobiranju.

U maju mesecu ove godine to telo je u Izveštaju napisalo da je Srbija nazadovala u borbi protiv korupcije. Dakle, vi zalivate i negujete korupciju. Kada ste došli na vlast, došli ste na krilima lažne borbe protiv korupcije, da ćete iskoreniti korupciju, da ćete očistiti državu od svih onih koji su se ogrešili o to. Šta se dogodilo u praksi? Dogodilo se u praksi, da ste vi razvili korupciju, da ste nadogradili i da ste državu doveli u direktnu spregu sa mafijom i sa organizovanim kriminalom i o tome počinje da govori čitav svet, o tome počinje da govori i Evropa.

Takođe, postavljam pitanje – šta je uradilo Koordinaciono telo koje je formirala predsednica Vlade, rekavši da će ono primeniti sve preporuke GREK-a? Ko će snositi odgovornost zato što to nije urađeno? Hoće li premijerka snositi odgovornost što joj je bilo preče da obilazi „Egzit“, rođendan SNS, političke tribine i konvencije, umesto da sprovodi mere i da u državi Srbiji se bori protiv korupcije? Naravno, borba protiv korupcije i jačanje institucija nije nešto što je bilo u prioritetu ove vlasti, a bogami ni ove Skupštine, jer je preče bilo da mi ovde razgovaramo o slepim miševima, o barskim kokicama, žutokljunim morskim gnjurcima, nego da razgovaramo o zakonima koji se tiču uvođenja reda u ovu zemlju. Zato je Srbija sve češće na crnim listama.

Između ostalih stvari, jedna od tih preporuka jeste i to da ste od 2015. godine, gospodo iz ružičaste koalicije, postavili 917 v.d. direktora javnih preduzeća širom Srbije, 917, bez konkursa, isključivo po principu političke i partijske pripadnosti, da ne rade svoj posao kako treba, nego da slušaju svoje nalogodavce i na taj način razvijate korupciju i produbljujete koruptivni sistem u državi Srbiji.

Takođe, još neke od preporuka GREK-a jesu i da se preduzmu mere za poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, i to niste uspeli da uradite, utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila.

Među preporukama iz 2015. godine našlo se i jačanje nezavisnosti uloge VSS, Državnog veća tužilaca, kao i primena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca.

Dakle, pored toga što smo na crnoj listi FATF-a, sad smo na crnoj listi Saveta Evrope po pitanju borbe protiv korupcije i istina je da se Srbija sve češće nalazi na crnim listama svetskih organizacija, a da se u Srbiji preko „Pinka“ i ostalih režimskih medija i tabloida to pretvara u ružičastu boju. Dakle, crne liste na kojima se nalazi Srbija u Srbiji postaju ružičaste.
Zahvaljujem.

Prvo pitanje postavljam premijerki Vlade Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću.

Naime, Srbija je u februaru 2018. godine dospela u loše društvo, tj. na „crnu listu“ FATF-a, zemalja koje su osumnjičene za pranje novca, korupciju i finansiranje terorizma. Jedina zemlja iz cele Evrope koja se našla na tom spisku je Srbija.

Tokom godine smo imali obećanja i premijerke, a bogami, i ministra Nebojše Stefanovića, da će se do kraja juna meseca ili do kraja leta u najgorem slučaju, otkloniti nedostaci i da će Srbija biti skinuta sa te „crne liste“ FATF-a.

Konkretno, gospodin Nebojša Stefanović je meni lično ovde 12. aprila ove godine obećao da će do kraja leta biti ispunjeni svi nedostaci i da Srbija neće više biti osumnjičena za finansiranje terorizma i za pranje novca.

U međuvremenu su dve revizije od strane te međudržavne institucije urađene i u junu i sada 19. oktobra poslednja i Srbija je i dalje, posle poslednje revizije koja je održana 19. oktobra, ostala na „crnoj listi“ zemalja osumnjičenih za finansiranje terorizma, korupciju i pranje novca.

U međuvremenu, u oktobru su sa te liste skinuti Irak i Vanuatu, a Srbija je ostala u društvu sa Ganom, Sirijom, Pakistanom i Etiopijom.

Ja postavljam pitanje – da li će zbog ovoga podneti ostavku premijerka i ministar Nebojša Stefanović, zato što su javno obećali i tada je ministar Stefanović od mene tražio da ja javno pohvalim Vladu kada Srbija bude skinuta, do kraja leta, sa te liste. Ja sam rekao da to prihvatam. S obzirom da se to nije dogodilo i da ja neću moći da hvalim Vladu, ja sad pozivam njega da podnese ostavku, jer je to jedini moralni čin posle jednog ovakvog debakla.

Drugo pitanje postavljam takođe jednom ministru koji se zove Siniša Mali, jednom od novijih ministara, koji je dolaskom na mesto ministra finansija počeo da falsifikuje sve što mu dođe na dohvat ruke. Tako smo i videli da se naprasno počeo smanjivati i javni dug i to kako – tako što je 1. oktobra 2018. godine Republički zavod za statistiku preko noći doneo odluku da za dve i po milijarde evra poveća prihode Republike Srbije, odnosno budžet, i na taj način procentualno dovede građane Republike Srbije i sve nas u zabludu da je javni dug smanjen sa 60%, koliko je bio u junu mesecu ove godine, na 56%, preko noći.

Javni dug Republike Srbije u apsolutnom iznosu na današnji dan iznosi 24,1 milijardu evra. Zadužili ste se u prvih šest meseci ove godine 800 miliona evra. Dakle, nema govora o nikakvom smanjenju javnog duga. Vi valsifikujete istinu zarad korišćenja tih stvari u političkoj propagandi koju sprovodite šest godina. Lažete građane Srbije i svakog dana im sve dublje i dublje gurate ruku u džep. Dakle, ako je smanjen javni dug, znači da smo se razdužili i da smo deo novca vratili. Ne možemo da kažemo da smo se razdužili a dug nije pao.

Od dolaska na vlast SNS i vaše ružičaste koalicije, zadužili ste Republiku Srbiju i njene građane za 10 milijarde evra. Sa 15 milijardi 2012. godine danas je dug 24,1 milijardu evra, na današnji dan.

Paralelno s time derete kožu sa leđa građanima Srbije kroz akcize i kroz skupe naftne derivate i sve skuplje troškove života.

Dakle, početkom ove godine evro-dizel je bio na nivou oko 150 dinara, danas je 175 dinara. Kroz PDV na to gorivo, kroz poskupljenje ostalih namirnica, dovodite građane do prosjačkog štapa i svim penzionerima i onima kojima ćete podignuti plate ćete uzeti kroz akcize, kroz poreze i prireze koje povećavate iz dana u dan i opet staviti vama da se bahatite, u vašim crnim limuzinama, u vašim foteljama, na vašim fakultetima gde predajete i na taj način se rugate građanima Republike Srbije.

Pozivam i ministra Sinišu Malog da podnese ostavku.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću, a tiče se porodice iz Trstenika, iz sela Odžaci, u kojoj žive roditelji sa osmoro dece i kojoj je pre tri godine dato rešenje kojim se zabranjuje korišćenje stambenog objekta, rešenje građevinske inspekcije. Dakle, tri godine posle toga ta porodica živi i dalje u ovakvim uslovima.

Ovo je ta ružičasta Srbija o kojoj vi govorite svakog dana na vašim ružičastim televizijama, Srbija u kojoj imate suficite u budžetu, Srbija u kojoj je nastupilo zlatno doba, Srbija u kojoj su nam braća Arapi, Nemci i svi ostali, samo nisu naša braća.

Dakle, ovo je porodica desetočlana koja živi u objektu za koji je izdato rešenje za rušenje. Centar za socijalni rad, sve institucije, niko ne haje da toj porodici koja je u stanju socijalne potrebe pomogne i obezbedi adekvatan smeštaj. Na stranu je i to za državu što su i komšije i rođaci i prijatelji spremni finansijski da pomognu, ali nažalost naše institucije, naše ministarstvo nema sluha.

Pozivam ministra Đorđevića da mi odgovori - kako će rešiti i kako će omogućiti krov nad glavom ovakvoj jednoj porodici? Dakle, osmoro dece ne sme noću da spava bojeći se za svoj život. To je Srbija danas u realnom životu, a ne ružičasta, kakvom vi želite da je predstavite.

Drugo pitanje takođe postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se Zakona o finansiranju, odnosno finansijskoj podršci porodicama sa decom. Dakle, u svetlu jedne ogromne kampanje koju ste sproveli da Srbija podigne natalitet, obećanja predsednika Republike, resornih ministara da će majke dobiti podsticaje za rađanje, čak ste ih želeli naterati na to da one treba parama da budu potkupljene da rađaju decu, došli smo dotle da danas na ulici se mame bore za svoje prava za vreme trajanja porodiljskog bolovanja.

Dakle, ukinuli ste im davanja, ukinuli ste stari zakon koji je garantovao svim porodiljama da će kada odu na porodiljsko bolovanje imati 100% nadoknade koju su dobijale dok su radile. Sada je to manje 30-50%, u nekim slučajevima i manje. Dakle, to je politika koju vaša vlast zastupa po pitanju nataliteta i po pitanju, na kraju, ako hoćete, i demografije.

Takođe, postavljam još jedno pitanje ministru Đorđeviću, a tiče se nacionalnog SOS telefona. Dakle, slušamo priču devet meseci o tome da će žrtve nasilja u Srbiji imati mogućnost da se obrate preko SOS telefona za pomoć. Nažalost, evo do dana današnjeg tog SOS telefona nema. I ne samo da ga nema, nego država ponižava sve te ugrožene osobe, jer kada pozovu na taj broj koji ste im dali i javno objavili javlja se automat koji im kaže da moraju da sačekaju. Pa, vi sad razmislite dobro kakvu poruku šaljete građanima Srbije, kad neko ko je u takvom stanju, ko je maltretiran, ko je ugrožen, čija je bezbednost ugrožena se usudi da okrene taj telefon, a na telefonu mu se javi automatska sekretarica koja kaže - Izvinite, ostanite na vezi.

Do te mere ide taj bezobrazluk i vređanje građana Srbije, da oni zovu noću misleći da je preko dana zaista ta linija zauzeta. Sve se svelo na to da je u pitanju ko će, u stvari, uzeti novac za instaliranje SOS telefona, jer dva puta se obara tender i postoje opravdane insinuacije da neko želi da namesti konkurs za nekog ko je blizak aktuelnom režimu… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošlog četvrtka sam ovde pokušao da dođem do odgovora na neka pitanja u ime građana Republike Srbije, od ministara koji su ovde bili da odgovaraju na poslanička pitanja i sa žaljenjem moram da konstatujem i sada da ministri nisu odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam im postavio. Stoga ću danas pokušati da to uradim sa premijerkom.

Postavljam pitanje premijerki, gospođi Ani Brbanić, s obzirom da njeni ministri nisu dali odgovore, nadam se da će ovog puta ona kao neko ko predvodi Vladu Republike Srbije smoći snage da građanima Republike Srbije da odgovore na neka od jako važnih pitanja koja se tiču Republike Srbije.

Prvo pitanje koje postavljam je u duhu toga što smo čuli od predsednika Republike da je njegova politika prema KiM doživela poraz. On je za taj poraz okrivio građane Srbije, nazvao ih je plačljivima, nazvao ih je gubitničkim narodom, ali samo ne znamo niti šta je bila ta politika niti o čemu se razgovaralo niti koja je politika doživela poraz, ali znamo da su za to krivi građani, a nikako Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Postavljam pitanje, koja je to politika koja je doživela poraz?

Drugo pitanje koje postavljam takođe premijerki Republike Srbije, Vlade Republike Srbije jeste to koja će biti sledeća politika koju ćete zastupati u vezi sa KiM s obzirom da je prethodna za koju ne znamo koja je bila doživela poraz, da o tome obavestite građane Republike Srbije i ovaj parlament. Da li je to politika koju Toni Bler zastupa sada putujući po svetu i zastupajući politiku Aleksandra Vučića i na kraju krajeva, ko njega plaća, zašta ga plaća i šta on u ime građana Srbije može da pregovara, neko ko je bio jedan od glavnih ljudi koji su sprovodili NATO agresiju 1999. godine?

Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, da li je upoznata i šta je preduzela u vezi sa odlukom koju je donela vlada Kosova gde se na delu teritorije opštine Gračanica, tačnije u Ajvali grade rezidencije vlade Kosova gde će biti određene institucije iz Prištine preseljene na deo teritorije opštine Gračanica i predsednik opštine Gračanica je dao deo teritorije svoje opštine da Albanci tu grade svoje rezidencije? Šta će Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju ili ste već počeli da se razgraničavate?

Predstavnici Srpske liste koji prete Savezu za Srbiju, liderima i članovima Saveza za Srbiju bolje bi im bilo da daju odgovor šta dogovaraju sa njihovim koalicionim partnerima Ramušom Haradinajem, Hašimom Tačijem i ostalima sa kojima danas vladaju zajedno na Kosovu?

Sledeće pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor jeste i to ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto i dokle se stiglo sa istragom i zašto su nastavljeni Briselski pregovori ako smo čuli od predstavnika Vlade i predsednika Republike da se neće nastaviti pregovaranje u Briselu dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a prošlo je svega 40 dana od njegovog ubistva i nastavljeni su ti pregovori.

Dalje, postavljam pitanje, da li smo saznali ko su ti ljudi koji su bagerima rušili u centru Beograda, u Savamali, 24. aprila 2016. godine objekte? Da li je moguće da u jednoj državi mi i dan danas nemamo odgovor na to pitanje.

Sledeće pitanje je takođe, ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru 10 i dokle je stigla istraga BIA koju je angažovala gospođa Zorana Mihajlović kao resorni ministar?

Takođe postavljam pitanje zašto nije i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku koji pokazuje, on je slika i prilika načina kako se vodi ova država i naravno još jedno pitanje, zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATF osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma zajedno sa Severnom Korejom, sa Etiopijom, Sirijom, Irakom, Iranom, Jemenom? Jedina zemlja iz Evrope jeste Srbija.
Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje predsednici parlamenta - Kada će biti zakazana posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, o dijalogu sa Prištinom i na kojoj biste poslanike, kao predstavnike naroda i sve građane Srbije upoznali sa onim što se razgovara u Briselu, sa platformom ili planovima predsednika Republike? Ovo pitanje vam postavljam naročito što ste vi prisutni u sali, jer do sada nismo dobili nikakav odgovor na zvanične inicijative i zahteve određenih poslaničkih grupa da se jedna ovakva sednica organizuje.

To šta se dešava i na koji način se vode pregovori najbolje govori činjenica da iz dana u dan slušamo kontradiktorne izjave, počev od predsednika Republike preko svih predstavnika vlasti, a znamo samo šta je ono što se dogodilo u proteklom periodu, od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa nadalje, dogodilo se to da je Kosovu dat telefonski pozivni broj, da su ustanovljene institucije, data kompletna sudska izvršna i zakonodavna vlast, da ste ustanovili granične prelaze, da ste napravili vlast sa Ramušom Haradinajem, s kojim vladate danas na Kosovu. Da, je u međuvremenu ubijen Oliver Ivanović i da iz dana u dan, slušamo različite izjave koje teško da se mogu dovesti u vezu jedna sa drugom.

Naime, predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi predstavnici Republike su rekli da se razgovori u Briselu neće nastaviti sve dotle dok se ne otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića. Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu ali briselski pregovoru su nastavljeni, sa druge strane ne zna se ko je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića niti ko je to uradio.

Takođe, videli smo vest da je pre neki dan, održan sastanak predstavnika Srpske liste, a čiju delegaciju je predvodio Milan Radojičić, za koga je takođe predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da nije u dobrim odnosima sa Oliverom Ivanovićem, da su imali sastanak sa Ramušem Haradinajem, i da su se vratili u parlament. Dakle, nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u kosovskom parlamentu, kao i ministri u kosovskoj vladi. Vučić je izjavio da je nastavak razgovora sa kosovskim Albancima moguć samo ukoliko nema napada na Srbe, pokušaja zauzimanja teritorija, hapšenja kako kome padne na pamet. Sve se to dešava, a pregovori se i dalje nastavljaju.

Građani Srbije se suočavaju sa tajnim pregovorima o svojim nacionalnim interesima, o svojoj imovini, i dužni ste po Ustavu i zakonu da informišete građane šta radite na očuvanju nacionalnih interesa Srbije, i to morate da kažete jasno i glasno. Položili su ovde, u ovoj sali zakletvu i predsednik Republike i premijer i svi ministri da ćete se boriti za očuvanje Kosova u okviru Republike Srbije, i vi ovde morate da podnesete račun šta radite po tom pitanju.

Ono što su građani mogli čuti u prethodnim danima, a to je da predsednik Republike Aleksandar Vučić, čita dnevno između 500 i 600 strana dokumenata o Kosovu, ali i pored toga, nema trenutno nikakav predlog za rešavanje kosovskog problema. Obećao je da ćemo u martu, odnosno aprilu, kao građani Republike Srbije i poslanici dobiti platformu za pregovore i predlog za rešavanje problema. Nismo dobili taj odgovor. Čuli smo da neće ništa potpisivati. Čuli smo sada da moramo ići i na referendum, da građani preuzmu odgovornost, umesto njega, da se sakrije iza te veleizdaje, iza građana zbog svoje veleizdaje. Više puta je ponovio da je nemoguće da Srbija da sve, a da ne dobije ništa. Takođe, da bi za Srbiju bio dobitak ijedan metar na Kosovu, a danas nemamo ništa. Da je odbio nekakav američki paket, da se priča o razgraničenju itd, itd. Paralelno sa njim, premijerka kaže da su vrlo transparentni pregovori.

Postavljam pitanje, od premijerke Republike Srbije takođe i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - O čemu se tačno priča o u Briselu? Šta je do sada dogovoreno? Šta se nudi Srbiji? Šta je za Srbiju neprihvatljivo rešenje za Kosovo i da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma očekuje do kraja ove godine? I, kada ćete vi zakazati sednicu o kojoj će se raspravljati u ovom domu, u ovoj najvažnijoj političkoj temi u ovom trenutku, a tiče se očuvanja srpskih nacionalnih interesa? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine. Naime, naša poslanička grupa je prošle nedelje podnela inicijativu za zakazivanje posebne sednice sa temom – Izveštaji o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, i postavljam pitanje da li će ta sednica biti zakazana i da li će na toj prisustvovati ključne osobe koje vode pregovore u Briselu ili neće i ako neće, zašto neće?

Naime, mi kao poslanici i kao građani Srbije mogli smo videti ovih dana da je završena još jedna runda pregovora u Briselu i to runda koja, da su dosledni u svojim stavovima i izjavama predsednik Republike, pa i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ne bi ni bila održana, jer su rekli da dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a se pregovori u Briselu neće nastaviti i da nema nikakve svrhe nastavljati bilo kakve dalje dogovore dok se to pitanje ne reši. Ipak je ta runda održana i ono što su građani Srbije mogli da vide, to su interpretacije novinara i medija šta se tamo dogodilo i šta se dogovorilo. Dakle, niko u ovoj državi osim nekolicine ljudi ne zna šta se razgovara i o čemu se razgovara vezano za najvažnije ključno pitanje Srbije u ovom trenutku.

Imali smo i najave predsednika Republike da će u aprilu mesecu izaći sa jasnim stavom i predlogom naciji za Kosovo. Evo, sada smo za neki dan u julu mesecu i nemamo tog stava.

Apsolutno ono što se stiče kao utisak jeste da Aleksandar Vučić i njegova vlast nemaju problem da stave potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji će im omogućiti stolicu u UN, ali imaju problem kako da na adekvatan način to predstave građanima Republike Srbije, kako ne bi imali političku štetu.

Ja mislim da, kao što je 2008. i 2009. godine Aleksandar Vučić govorio da parlament treba da da podršku za pregovore i da parlament treba da ima tu kontrolnu ulogu svake politike izvršne vlasti, pa i ako su u pitanju briselski pregovori, treba da se razgovara o tome iz tog razloga ovde u ovom domu i da on dobije mandat ili oni koji predstavljaju Srbiju da razgovaraju i zastupaju interese Republike Srbije, jer mi, poslanici koji sedimo u ovom parlamentu ovde smo predstavnici naroda, Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i apsolutno je obaveza njega da u ovom domu se povede tema i razgovor o važnim i strateškim pitanjima, kao što su i briselski pregovori i pravno-obavezujući sporazumi.

Ono čega smo svedoci je da umesto da se to govori ovde u parlamentu, ovih dana se o tome govori širom Srbije po odborima SNS, gde aktivisti SNS i funkcioneri idu i ubeđuju svoje članove da treba da zađu među građane i da ih ubeđuju kako je dobro da Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum, čime se obezbeđuje stolica Kosovu u UN i da to bude jedna velika kampanja i da je to ključni trenutak za SNS koji treba preživeti, ali ja verujem da će građani Srbije ovog puta prozreti te podle namere koje idu u smeru izdaje nacionalnih interesa Srbije, konkretno Kosova.

Dakle, 50 godina je to aktuelna tema. Ono što Albanci nisu uspeli da urade ni 1999. godine, pa i 12 godina kasnije, uspeće očigledno sada, za vreme vladavine Aleksandra Vučića i ono što nisu hteli da prihvate ni Milošević, kasnije ni Koštunica, ni Đinđić, ni Boris Tadić, očigledno da će prihvatiti Aleksandar Vučić. I kako danas stvari stoje, najveći borac za nezavisno Kosovo je upravo Aleksandar Vučić. To proizilazi iz svega onoga što smo mogli ovih dana da slušamo i da vidimo.

Prema tome, apsolutno smatram da on treba o ovoj temi da razgovara sa nama ovde u parlamentu, a ne da neki mediji interpretiraju nešto što je pitanje da li je istina ili nije.

Dakle, glavna tema treba da bude – šta je dogovoreno, šta se dogovara i šta će to značiti za nacionalne interese Republike Srbije? Očigledno da i vama više odgovara da pričate o tome ko je kriv a ne da kažete da se borite za nezavisno Kosovo.

Ova vlast je najveći borac za stvaranje nezavisnog Kosova.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Kada će se Skupština Republike Srbije izjašnjavati u vezi sa imunitetom predsednika Republike Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe Vuka Jeremića protiv Aleksandra Vučića.

Dakle, podsetiću građane da je Vuk Jeremić podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića zbog povrede ugleda i časti koje mu je naneo izjavama, kada ga je proglasio za vođu međunarodne kriminalne banke lopova i da se sud praktično u ime Aleksandra Vučića, kao da je njegov advokat pozvao na imunitet, iako je gospodin Jeremić gospodina Vučića tužio kao građanina, a ne kao predsednika Republike. U ovom našem Poslovniku u članu 119. jasno stoji da predsednik Republike uživa isti imunitet kao što to uživaju i narodni poslanici u ovom domu. Ovo je jedan neviđeni pravni presedan, gde je sud doneo odluku da praktično bude zastupnik predsednika Republike Aleksandra Vučića.

S druge strane, ako je on siguran u ono što je govorio, ako stoji iza tih reči, a svedoci smo kako je govorio da se ne plaši suda, da se ne plaši Jeremića, ako je istina to što je govorio, zašto lepo sada ne ode na sud, pa neka objasni to na sudu i dokaže da sve to što je govorio je istina, a ne da ljaga i pljuje ljude bez ikakvog utemeljenja? Dakle, govori se o tome da se čovek krize iza suda, iza institucija ove države tako što gazi institucije sistema, em što ne sme da izađe na televizijski duel, ne sme očigledno da izađe ni na sud, nego mu je lako da tako osuđuje i optužuje ljude bez dokaza.

Drugo pitanje, koje postavljam takođe predsednici Skupštine, pročitaću citat koji će ujedno biti i moje pitanje. Dakle, tražimo hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o svim merama koje Srbija treba da preduzme kako bi pomogla i državi i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dalje, da se sa merama koje će državni organi preduzeti moraju upoznati i svi građani Republike Srbije, a ne samo političke elite. Citirao sam Aleksandra Vučića i taj citat je moje pitanje. Apsolutno se sa njime slažem. Dakle, da li ćete sazvati posebnu Skupštinu na kojoj će se raspravljati o budućnosti građana koji žive na Kosovu i Metohiji i Kosovu i Metohiji kao delu Republike Srbije u skladu sa Ustavom?

To naročito postavljam kao pitanje zato što su političke elite, premijer Vlade Republike Srbije, odnosno gospođa Brnabić, koja je spletom nekih čudnih okolnosti postala premijer, dala sebi za shodno da ona kaže da Kosovo više nije Srbija. Citiraću, rekla je – Kosovo je nekada bilo Srbija i kako kompromis ne podrazumeva da Kosovo pripada Srbiji. Ja ću podsetiti vas kolege narodne poslanike i predsednika Republike i ministre šta stoji u zakletvi koju su ovde pred nama poslanicima, Miroslavljevim jevanđeljem i građanima Srbije kazali, zadnji deo zakletve glasi – da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Dakle, Narodna stranka traži sazivanje posebne sednice sa ovom temom, traži od predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine da traže odgovornost premijera i članova Vlade da podnesu ostavke jer nemaju pravo da oni krčme imovinu i nacionalne interese Republike Srbije i budućnost građana Republike Srbije, ma u kom delu Srbije živeli, da li na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom delu Republike Srbije. To nije njihovo porodično nasleđe da mogu sami da donose odluke o tome kako će to prodavati, krčmiti i dogovarati.

Verovatno je ovo deo jedne velike kampanje koju već mesecima i godinama režim SNS sprovodi sa ciljem predavanja Kosova i davanja stolice Ujedinjenih nacija Kosovu. Ovih dana imate pojačane partijske aktivnosti pa obilazite sve gradove širom Srbije i ubeđujete ih i govorite vašim članovima kako treba da krenu u narod, u građane i da im kažu zašto je za Srbiju dobro da se potpiše pravno obavezujući sporazum i da članstvo Ujedinjenim nacijama Kosovu.
Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?
Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru kulture i informisanja gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, a vezano za gašenje signala novosadske K9 televizije, jer emisiona tehnika i veze 18. maja isključila signal toj televiziji zbog navodnog duga.

Premijerka je 17. aprila ove godine na konferenciji za medije, povodom Izveštaja Evropske Komisije rekla da joj nije najjasnije i da ne razume tačno koji su to problemi u Srbiji koji se tiču slobode medija. Pitam sada, da li sada možda malo jasnije kada jedna gospođa štrajkuje glađu, gospođa Maja Pavlović sa televizije K9 iz Novog Sada? Da li joj je jasnije šta znači ekonomski pritisci na medije kojima su izloženi svi oni mediji koji nisu u službi vladajućeg režima i koji profesionalno, odgovorno i objektivno izveštavaju građane Republike Srbije?

Mi imamo duži niz godina unazad odmazdu nad medijima koji nisu u službi vlasti i režima, pa imate primere kontrola u južnim vestima, vranjskim novinama, evo sada i K9, ali ključni problem je način finansiranja i netransparento finansiranje tih medija koji su bliski režimu. Pa, tako imate primer Televizije Kraljevo koja je iz kraljevačkog budžeta dobila devet miliona dinara, a druge dve lokalne televizije su dobile po 100.000 dinara. Te druge dve nisu u službi režima. Postavljam pitanje ministru i premijerki o načinu sprovođenja konkursa i načinu trošenja para svih građana Republike Srbije za medije, koje očito ova vlast deli na podobne i nepodobne.

To o čemu ja govorim se vrlo jasno vidi, možete pročitati u izveštaju Evropske komisije, dakle, tu stoji da nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja, da pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Zatim, da politički i ekonomski uticaj na medije dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Srpske vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

Dakle, cela država, ministarstva, javna preduzeća, gradovi i opštine u Srbiji finansiraju medije koji su u službi režima da šire njihovu propagandu, a ne da objektivno i profesionalno informišu građane Srbije onako kako je to predviđeno i Ustavom Republike Srbije.

Moram da pomenem i televiziju Trstenik, takođe poput Kraljeva još jedan primer, gde se prošle godine iz lokalnog budžeta od ukupno 11 miliona opredeljenih za medije jednoj televiziji dalo devet miliona, ostali ili nisu dobili ništa ili su dobili neke smešne iznose, zato što je i ta televizija u funkciji širenja propagande režima, ali ne u interesu građana koji je plaćaju. Dakle, i tu televiziju i sve ostale medije plaćaju građani Republike Srbije.

Stoga postavljam pitanje ministru kulture i informisanja i tražim pismeni odgovor i izveštaj o svim sprovedenim konkursima u 2017. godini ko je dobio i kolike iznose, po kojim kriterijumima, ko je odbijen, koji mediji su odbijeni i nisu dobili novac i zašto iz kojih razloga i po kojim kriterijumima oni nisu dobili, a ovi drugi jesu.

Takođe, postavljan pitanje premijerki Ani Brnabić, koliko je sredstava i koja su javna preduzeća, državne agencije i ministarstva platile reklamiranje u medijima u 2017. godini? U kojim medijima i na kojim televizijama su se reklamirali ministarstva, državne agencije i javna preduzeća tokom 2017. godine?

Treće pitanje postavljam takođe ministru Vukosavljeviću da mi dostavi informaciju o trošenju sredstava u Beogradu i to posebno koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno u redakciji novine „24 sata“, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoje medije, budući da su to naveli kao osnovni kriterijum za dodelu sredstava i dobili su pet miliona dinara. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo svedoci da su poljoprivrednici širom Srbije izloženi, odnosno da su se dogodile jako velike štete na njihovim poljoprivrednim dobrima, imanjima od posledica grada.

Kao po ko zna koji put, i u prethodnim godinama i u ovoj godini se suočavamo, odnosno poljoprivrednici se suočavaju sa time da država nema efikasan sistem za odbranu od grada poljoprivrednika u Republici Srbiji, odnosno njihovih poljoprivrednih dobara, oranica, voća, povrća i bilo čega drugog.

Dakle, ja vas podsećam da od poljoprivrede u Srbiji danas živi preko milion i po ljudi i da su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji danas, a da sa druge strane država to ne prepoznaje i najmanja davanja iz budžeta upravo se odnose na oblast poljoprivrede i ona su ispod Zakona o budžetu, dakle, ispod 5%, koliko je to predviđeno zakonom.

Zbog toga, danas naši poljoprivrednici i osećaju na svojoj koži rezultate te politike, ako je u pitanju oblast zaštite od grada, jer niti imamo dovoljno strelaca, niti imamo dovoljno raketa, niti imamo efikasnu zaštitu od grada. Dok je sistem zaštite od grada u zemljama EU efikasan i preko 60% uspešnosti, u Srbiji je ispod 20% efikasnost zaštite našeg sistema odbrane od grada.

Dakle, možemo reći da su poljoprivrednici ostavljeni da se mole Bogu da ne padne grad, jer država ne može da reaguje. Dakle, niti imamo u budžetu dovoljno opredeljenih sredstava za rakete, niti imamo dovoljno strelaca.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, ministru poljoprivrede i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda – koliko imamo strelaca u ovom trenutku u Republici Srbiji koji su potpisali ugovore o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje tih poslova, koliko aktivnih protivgradnih stanica? Koliko je onih koji nisu aktivni zato što nema strelaca? Koliko je strelaca raskinulo ugovore zato što ste predvideli da oni treba da rade za 4.000 dinara mesečno, 24-časovno dežurstvo, sedam dana u nedelji i tako šest meseci?

Zakonom o radu je definisano da ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne mogu trajati duže od 120 dana. Vi ovde kršite zakon koji ste sami usvojili i vezujete ugovore na šest meseci sa protivgradnim strelcima i dajete im zaradu 4.000 dinara mesečno, a onda terate lokalne samouprave u Srbiji da krše zakon i da oni finansiraju dodatno strelce iz budžeta jedinica lokalnih samouprava, što takođe nije u skladu sa zakonom. Dakle, nemamo apsolutno efikasan, ni blizu efikasnog sistema zaštite od grada u Republici Srbiji.

Takođe, Zakonom o odbrani od grada definisano je da naknada protivgradnim strelcima može biti maksimalno 20% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako je ona 400 evra, dakle, 80 evra može biti maksimum, a oni ne primaju ni taj maksimum, nego primaju 4.000 dinara ili 35 evra mesečno za taj posao koji treba da obavljaju. Zato sada treba da se pitamo mi kako je to grad ubio maline u Valjevu, u Ivanjici, u Požegi, kako ubija širom Šumadije, širom Vojvodine, voćnjake? Kažemo - kako se to dešava? Dešava se zato što ljudi neće da rade za 4.000 dinara i zato što nemamo dovoljno raketa, nego to mora da kupuju opštine u Srbiji.

Ja sam jedan od predsednika opštine koji je dobio prekršajnu prijavu od državnog revizora zato što sam iz lokalnog budžeta kupio sto protivgradnih raketa, jer su mi rekli – vi nemate pravo to da kupujete, jer je to u nadležnosti Republike Srbije.

Postavljam pitanje premijerki, takođe, dakle, do 1. aprila tekuće godine Vlada mora da dobije izveštaj o pripremljenosti odbrane od grada i da 15.04. počne nova sezona. Pitanje je – da li je Vlada usvojila izveštaje koje je Republički hidrometeorološki zavod podneo, ako je podneo do 1. aprila tekuće godine i da li je usvojen plan odbrane od grada u 2018. godini? Ako nije, ja zaista postavljam pitanje – da li su za premijerku važnije gej slikovnice nego poljoprivrednici i poljoprivreda u Republici Srbije?
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijerki Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, koji su razlozi za rekonstrukciju Vlade i da li će biti rekonstrukcija Vlade kao što je ona to najavila, s obzirom na činjenicu da je ona još u martu mesecu najavila rekonstrukciju sa obrazloženjem da postoji prevelika lična sujeta pojedinih ministara u Vladi koji imaju suviše samo promocije, kako je rekla i guraju svoju ličnu agendu.

Vidim ovih dana da je ministar Vujović podneo ostavku, čujemo da će njegov naslednik biti Siniša Mali, i ta sapunica i te španske serije koje traju od 2012. godine se nastavljaju.

Dakle i ta rekonstrukcija će verovatno da se razvlači tokom cele godine. time ćete zamajavati građane Srbije, skretati pažnju sa suštinskih, životnih problema, sa svih velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju. Dakle ta rekonstrukcija Vlada neće rešiti ni standard građana, ni plate, ni nezaposlenost, ni to što nemamo protivgradne rakete da odbranimo naše poljoprivrednike od gradonosnih oblaka, ali eto imate temu. Naravno, to neće skrenuti, to zapravo treba da bude i razlog da se skrene tema sa onoga što želite da potpišete, a zove se sporazum sa Prištinom o neblokiranju članstvom u međunarodnim institucijama.

Dakle, postavlja se pitanje, prvo, zašto je ministar Vujović podneo ostavku, da li je iz ličnih razloga ili zato što nije želeo više da sluša naloge onih koji su protiv interesa države i koji su u interesu one države, one družine koja zapravo danas rukovodi Srbijom. Da li je razlog izveštaj Evropske komisije gde je eksplicitno navedeno da Srbija ima ozbiljne probleme sa pranjem novca, sa finansijskim kontrolama, sa sumnjivim kapitalom koji se investira u Srbiji? Da li je problem i to što se Srbija našla na crnoj listi FATF-a kao država koja je osumnjičena za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, zato što nisu usvojeni određeni zakoni iz finansijskih oblasti ili je razlog što ministar Vujović ne želi da radi u cilju i interesu onih mafijaških kriminalnih organizacija koje žele da kradu novac građana Republike Srbije, pa je onda potreban neko sposobniji da umesto njega uđe u Vladu, poput Siniše Malog, dokazanog majstora za afere, čoveka koji je najprepoznatljiviji u ovoj vlasti u korupcionaškim poslovima?

Naravno, kada njega dovedete na mesto ministra finansija, pored premijerke Ane Brnabić, sa kojom je on imao poslove van Vlade i van politike, dovešćete verovatno još i Igora Isailovića i brata od Ane Brnabić i cela ta ekipa koja je radila privatne poslove će se sada naći na čelu države da raspolaže parama naroda, da upravlja sa Srbijom i da nastavlja da se bavi korupcijom, kako se bavila i do sada.

Siniša Mali, ako bude bio ministar finansija imaće sledeće reference, Uprava za sprečavanje pranja novca je o Siniši Malom rekla da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama, da je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj račun svoje supruge i svoje dece, iz of šor zona Britanskih devičanskih ostrva, Ligenštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom Siniša Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Siniša Mali je bio jedan od aktera 24 sporne privatizacije. Siniša Mali je bio jedan od aktera afera 24 stana u Bugarskoj, kada se branio da mu je falsifikovan potpis.

Takođe se istakao u akciji rušenja objekata u Sava Mali, kada se pokazao kao vrlo sposoban, jer je tokom noći uspeo da suspenduje državu. Predsednik Republike je njega kao čelnika gradske vlasti prozvao da su učestvovali u rušenju objekata u Sava Mali, nazvao ih kompletnim idiotima, e sada ti kompletni idioti verovatni više nisu idioti. Malo im je bilo što su bili gradonačelnici Beograda i obavljali druge funkcije, a sada treba da budu ministri finansija, tako da su to reference novog ministra finansija. Zapravo, tužno je za Srbiju da jedan častan čovek i profesionalac, kao što je bio ministar Vujović, jedan od retkih u ovoj i prethodnim vladama Aleksandra Vučića napušta ovu Vladu, a na njegovo mesto dolazi ovakav čovek kao što je Siniša Mali.